Roman “Poslednji jednorog” pisca Pitera Bigla (dobitnik mnogobrojnih nagrada za fantasy žanr) je, poput naslovnog bića, veoma neobična zverka. Počnete sa laganim čitanjem i, kako vreme odmiče, shvatate da vas knjiga sve više uvlači u svoj svet i opčinjava, i usput vam budi veoma zanimljive emocije (koje su, bar meni, retke za ovaj žanr).
U šumi jorgovana, žive gospa jednorog. Sjajna, besmrtna, savršena, koju uopšte ne tangira ni svet ni njegova prolaznost. Ne opterećuju je puno ni ljudi i nije da želi ili ima potrebu da im se pokaže (a magija joj omogućava da običnom čoveku deluje kao običan beli konj, tj. kobila), sem ponekoj princezi, eto tek onako…
Međutim, i gospu jednoroga su u jednom trenutku počele da more misli…a to je da je ona možda i poslednja od svoje vrste, jer dugo nije čula za nekog drugog jednoroga. I zato se upućuje na daleki put bez neke konkretne destinacije, u nadi da će pronaći nekakve tragove ili informacije o svojim sunarodnicima. Nada (da možda i nije poslednja od svoje vrste) se drži u izjavi jednog šizofrenog leptira, koji joj je, u retkim “svetlim trencima svesti” rekao da nije poslednja od svoje vrste, ali I da su ostali zarobljeni od strane mističnog Crvenog Bika.
U njenoj potrazi, gospi jednorog se priključuju (bolje reći , jednostavno su krenuli da je prate, jer je gospa jednorog prilično indiferentna prema ljudima) i dve neobične osobe. Prva je smotani čarobnjak Zevzik, koju je spasio gospu jednoroga u jednom trenutku od magijskog putujućeg cirkusa. Ovo čarobnjak bi mogli da stavimo i pod navodnike, jer njega magija (za razliku od normalnih čarobnjaka) kao da uopšte “ne sluša” jer ne može da izvede ni jednu poštenu magiju, već više neke jeftine mađioničarske trikove…koji isto mogu da krenu po zlu. Njegova želja je da postane najveći čarobnjak. Tu je i Moli Jezavica, koja je do skoro živela u vanbračnoj zajednici sa vođom drugorazredne (komične) bande odmetnika…kojima je na kraju završila kao glavna kuvarica. Čim je prvi put ugledala gospu jednoroga, osetila je neverovatnu želju da joj pomogne u njenoj misiji i krenula je bez pogovora da je prati.
I tako ovaj neobičan trojac put putuje, I na kraju otkrivaju da im je krajnji cilj zamak ozlogašenog kralja Hagarda i njegovog usvojenog sina princa Lira, gde se ujedino nalazi i opasni Crveni Bik.
A da li će gospa jednorog pronaći svoje sunarodnike (ako uopšte više i postoje), saznaćete ako pričitate sjajnu knjigu “Poslednji jednorog”. 🙂
Jednostavno, knjiga vas se sve više očarava kako vreme prolazi. Zanimljivi opisi mesta koje ovaj neobičan trojac posećuje i likove koje uput sreću (poput blesavog leptira, blentave bande odmentika, kralja Hagarda i njegovog sina Lira, kao i samog Crvenog Bika), uzvišena i pomalo naivna razmišljanja gospe jednorog koju ne dotiče problem smrtnosti, cinično-duhovito-filozofski nastrojeni Zevzik kao i pragmatična i jednostavna Moli Jezavica, čine jednu sjajnu ukompnaovnu celinu kroz koju vas vodi roman.
Ono što je isto tako odličan element u knjizi, jeste poslednja trećina romana, gde se uloga gospe jednoroga (uzrokovana nečijom magije) ozbiljno menja, zbog čega nastupaju novi izazovi za nju i njene pratioce, praćeno njenim preispitivanjem smisla emocija koje je (odjednom) počela da oseća.
“Poslednji jednorog” mene više podseća na bajku nego na klasični fantasy roman (ako bi mogla da postoji takva razlika?), što je isto jedan lep plus. Da li je to do stila pisanja, opisa ljudi (i mističnih bića) i mesta, način izražavanja glavnih junaka…nebitno je, jer sve doprinosi tom nekom prijatnom bajkovitom doživljaju.
Roman je isto tako pun skrivene simbolike i raznih motiva. Meni možda je upravo najupečatljiviji motiv u onome što oličava gospa jednorog, a i Moli Jezavica (na jedan specifičan način)…a to je nevinost (ne u tom smislu!), čistotu i neiskvarenost. Jednorozi su oduvek bili predstavljani kao simbol čistote, magije, neiskvarenosti, ponosa, lečenja i veze sa svetom, koja su mogli da vide (i da im priđu) samo ljudi čista srca, pa tako i naša gospa jednorog u romanu je oličenje ovih osobina. Sa druge strane, Moli Jezavica šalje poruku da, čak i kada odrastemo, ne smemo da izgubimo tu neku čistotu i nevinost (da ne kažem naivnost), bez obzira kakve izazove na svet šalje na nas…možda je, ipak, prava reč, neiksvarenost.
“Poslednji jednorog” će vas provesti kroz razne trenutke, od srećnih do tužnih. Bićete i oduševljeni i zamišljeni i setni,a povremeno i tužni, sa sve veoma specifičnim krajem. Ali opet, sve će imati neku bajkovitu energiju dok čitate i jednostavno ćete želeti da vidite kakva će biti subdina gospe jednoroga.
Jednostavno, ima nesto u ovom romanu što je vanvremenski i za vse generacije.
Vidim da je postojala i animirana adaptacija knjige, a možda će se nekad napraviti i igrana verzija (navodono je nekada bila u razvoju pa se odustalo), jer mislim da bi bio lep i poučan film.
U svakom slučaju, vredi čitanja.
A ti, dragi čitaoče, da li ti verujeeš u jednoroge? 🙂
Cena knjige: Laguna | Delfi | Vulkan | Makart | Knjižara Roman
Ocene (i kupovina) na stranim sajtovima: Goodreads | Amazon | Audible | Waterstones | Barnes & Noble
