47 ronina

 

47 ronina 47 ronin susumu katagawa samurai samuraji Ako Asano Oiši Oishi Kira

„47 ronina“ – Susumu Katagava

 

Vreme je da se vratimo jednoj od mojih omiljenih tema, a to je Japan, i to doba samuraja. Može?

IKIMASHO! 😀

„Akō incident“ (赤穂事件, Akō jiken) je jedan od onih famoznih događaja koji su ostali zapisani u (ne samo u japanskoj, već i svetskoj) istoriji. Priča o časti i lojalnosti 47 ronina, pa makar i po cenu svog života. Jedna od glavnih odlika (vrlina) samurajske klase.

Priča počinje 1701. godine. Daimjo (za one koji nisu upoznati sa terminom, približan opis bi bio veliki i moćan feudalni gospodar) Asano Naganori mora da prisustvuje ceremonijama u šogunovom dvoru u Edou i uopšte ne uživa u tome (šogun je tada u Japanu bio vojni, ali i de facto vladar, a car je više uživao religijsku/božansku i simboličku moć…naravno da je moralo sve da bude komplikovano kada je u pitanju vlast, a niko nije spreman da je se odrekne). Najviše od svega ima muke sa „majstorom ceremonija/protokola“ (kōke) Kirom Jošinakom koji je, iako uživa šogunovo poverenje, korumpirano i pokvareno đubre kome je duša podjednako crna kao i farba koju stavlja na zube (što je tada bila moda). Iako relativno imućan, Kira voli da mu se za tutorstva ceremonija „tutne“ koji dinar u džep. Gospodaru Asanu se uopšte ne sviđa ta ideja (kao što mu se ne sviđa ni sâm Kira kao čovek) i trudi se da toleriše njegova šarmiranja, nabeđivanja, pa i uvrede koje mu ovaj upućuje, u želi da se što pre završe ceremonije i da se vrati u svoju provinciju.

Međutim, na dan kada su započete ceremonije i svakog trenutka je šogun Tokugava Cunajoši trebao da se pojavi, Kira je preterao sa svojim provokacijama i uvreda (iako je početak 18. veka, koliko samouvereni idiot treba da budeš da feudalnom gospodaru, koji je pride naoružan, spomeneš da bi umesto para prihvatio i njegovu suprugu za „donaciju“), da je gospodar Asano potegao mač na Kiru i samo ga malo ogrebao po ramenu. Da nije bilo okolnih gospodara koji su priskočili da spreče gospodara Asana da dovrši posao, Kira bi najverovatnije nastavio da bude majstor ceremonija u paklu (iako se posle ogrebotine preturio kao da je mrtav).

Baš u tom trenutku se pojavljuje šogun i svi su se sledili, jer su znali šta je sledeće u skladu sa rigoroznim zakonima. Gospodar Asano je morao da počini sepuku (znate ovo i pod izrazom „harakiri“), njegov zamak je konfiskovan, porodica (tj. supruga) poslata roditeljima, brat u zatočeništvu. Ono što je potrebno spomenuti, sa smrću gospodara Asana (i odlukom da njegova porodica više ne može da upravlja zamkom), verni samuraji klana Asano su morali da postanu ronini (samuraji bez gospodara) i da se snađu kud koji.

 

47 ronina 47 ronin susumu katagawa samurai samuraji Ako Asano Oiši Oishi Kira

 

Međutim, jedna grupa nekadašnjih samuraja klana Asano, na čelu sa glavnim vazalom klana, samurajem Oišijem, nije mogla moralno da prihvati ovu odluku, pogotovo posle saznanja da je korumpirano i ljigavo đubre Kira i dalje živ („Al’ga izvređa, zvuči k’o naslov nekog Šešeljevog romana“-prim.podsvesti). I odlučili su da osvete svog gospodara. Bolja je i časna pogibija za osvetu (ili sepuku) nego sraman život.

Od ovog trenutka, radnja romana „47 ronina“ je prvenstveno fokusirana na Oišija, kao „glavu operacije“. Uz pomoć nekolicine vernih samuraja-ronina (Kataoka, Hara, Horibe, Jošida i drugi), više od godinu dana je pripremao teren za osvetu.

Međutim, put do osvete uopšte nije bio lak. Oiši i družina su morali da se razdvoje i da pronađu način da komuniciraju na velikim udaljenostima dok čekaju pravi trenutak, iz prostog razloga što je Kira strahovao da će biti predmet osvete, pa se stalno krio na dvoru (a posle bio pod zaštitom moćnog gospodara Uesugija zahvaljući porodičnim odnosima) i insistirao da špijuni stalno drže pod prismotrom Oišija i sve što čini.

Oiši je morao da se pripremi na velike žrtve zbog ove osvete. Da bi zaštitio porodicu, odlučio je da se zvanično razvede od svoje žene (sin Ćikara je rešio da prati svog oca na putu osvete gospodara), da taktički putuje i zamaskira trag špijunima, da pronalazi način da komunicira sa svojim saborcima, a sve u cilju da sa strane deluje da su nekadašnji samuraji klana Asano mirno prihvatili svoju realnost i da pokušavaju da žive neke svoje jadne živote, bez razmišljanja o osveti. Oiši je išao toliko daleko u maskiranju svoje situacije da se jedno vreme ponašao kao pijanac i zgubidan koji dosta vremena provodi po „četvrtima za zabavu“ (sve ono čega se pravedni i disciplinovani Oiši uvek grozio i smatrao nečasnim ponašanjem za samuraja). Ko bi rekao da će neplanirano spoznati i trenutke sreće i ljubavi, uz misterioznu gejšu, po imenu Okara…

I kada je došao trenutak za osvetu, potpise je na kraju stavilo samo 47 samuraja, sada ronina.

 

47 ronina 47 ronin susumu katagawa samurai samuraji Ako Asano Oiši Oishi Kira

 

Svi (dobro, skoro svi) znaju kako se završila avantura 47 osvetnika. Za one koji ne znaju (ili bi želeli da se podsete), neka pročitaju roman „47 ronina“ 🙂

Kao što je spomenuto na početku, osveta 47 ronina je istinit događaj koji se desio početkom 18. veka. To je period kada Japan potresaju nemiri. Šogunov dvor u Edou (današnji Tokio) je leglo raskoši i korupcije. To je period kada cvetaju kvartovi zadovoljstva (pogotovo u Kjotou, koji kao da nije svestan bede i gladi naroda). Trgovci, mada staleški i dalje „niži“ sloj, počinju finansijski da jačaju, kao i umetnost (tada se pojavljuju i pozorišta za običan narod). Seljaci kubure pod pritiskom ogromnih poreza. Plemstvo i sveštenstvo još nekako i đene-đene se snalaze i opstaju. Ali, nedostatak ratova i sveopšta dekadencija i degenracija društva najteže padaju ratničkom staležu – samurajima, koji polako počinju da gube svoj smisao i kojima njihov kodeks, koji je predstavljao njihov simbol moći, sada postaje jedna vrsta tereta.

I u takvom vremenu se desio ovaj ozbiljan incident, koji je i velikog šoguna doveo u zakonski i moralni ćorsokak…da li je ovih 47 ratnika bilo, u stvari 47 zločinaca koji su izvršili krivično delo ubistva ili 47 časnih boraca koji su ispoštovali tradiciju i drevna učenja samurajske klase i osvetili svog gospodara, koji je morao da izgubi svoj život zbog korumpiranog dvorskog oficira. Narod je i tada njih smatrao za nove heroje Japana, a i očigledno je i istorija potvrdila svoje.

 

Samurai

 

Roman Susumu Katagave je dopadljiv i trudi se da događaj opiše što je verodostojnije moguće (naravno, mnogi detalji ovog događaja će uvek ostati „u magli“ i biti podložni raznim interpretacijama, a i veliki deo radnje romana je ispričan iz Oišijeve perspektive). Sa jedne strane zadržava neku pragmatičnost i jednostavnost, a sa druge strane su događaji prošarani dopadljivim opisima, kako gradova, tako i prirode i ljudi.

Osveta 47 ronina je bila opisana u raznim knjigama, pozorišnim predstavama, stripovima, serijama i filmovima (ukljčujući i fantasy varijantu sa Kijanu Rivsom u glavnoj ulozi…ali o tome drugom prilikom 😉 ), tako da bi bilo šteta da se malo ne upoznate sa ovim delom, čak i ako niste neki ljubitelj japanske istorije ili samurajskog perioda uopšte.

A za japanofile…pa, znate i sami šta vam je činiti. 😀

 

A ti, dragi čitaoče, kako ti doživljavaš osvetu 47 ronina? 🙂

 

 

Cena knjige: Tanesi | Vulkan | Makart

 

Tags:

Justice League #snydercut

 

Justice league snydercut Liga Pravde Ben Afleck Gal Gadot Zack Snyder Henry Cavill WB JLA Batman Superman Flash Wonder Woman Aquaman

Justice League #snydercut

 

Da li biste trebali da odgledate „Justice League“ verziju Zeka Snajdera (Director’s Cut, popularno i kao “Snyder Cut” ili #snydercut) ako ste već odgledali bioskopsku verziju iz 2017. godine?

Da.

Da li biste trebali da odgledate „Justice League“ verziju Zeka Snajdera ako niste pre toga odgledali bioskopsku verziju iz 2017. godine?

Da.

Da li biste trebali da odgledate „Justice League“ verziju Zeka Snajdera čak i ako niste pre toga odgledali ni “Man of Steel” ili “Batman v Superman: Dawn of Justice”?

Da (mada bi bilo šteta da ne odgledate i ova dva filma).

Da li biste trebali da odgledate „Justice League“ verziju Zeka Snajdera (zvaćemo je nadalje “Justice League #snydercut”) čak i ako niste ljubitelj superherojskih filmova?

Odgovor je opet da.

Da, da, da i DA!

Vredelo je čekanje sve ovo vreme da se pojavi ovo izdanje filma, i vredi četiri sata vašeg vremena.

Pre nego što se dotaknem nekih razlika u odnosu na bioskopsko izdanje (koje #snydercut šiša za par koplja), samo ćemo brzinski da se dotaknemo radnje za one koji možda uopšte nisu upoznati sa filmom, ali bi želeli da znaju bar o čemu se radi i da li vredi da investiraju četiri sata svog vremena.

 

Justice league snydercut Liga Pravde Ben Afleck Gal Gadot Zack Snyder Henry Cavill WB JLA Batman Superman Flash Wonder Woman Aquaman

 

Supermen je žrtvovao svoj život da bi se uništio monstrum (u pitanju je Doomsday) koga je zli mastermajnd Leks Lutor stvorio da bi se najzad rešio kriptonskog junaka. Vreme prolazi od Supermenove/Kentove sahrane. Betmen(Batman)/Brus Vejn i dalje nije miran, jer predoseća da se velika opasnost približava, i da on i Čudesna Žena (Wonder Woman)/Dajana Prins nisu dovoljni da bi je zaustavili, i zato pokušava na sve načine da stupi u kontakt i privoli na saradnju troje (za sada potvrđenih) ljudi sa supermoćima – Munju (Flash)/ Berija Alena, Akvamena (Aquaman)/Artura Karija i Kiborga (Cyborg)/Viktora Stouna (mala digresija: ako ne zamerate, koristiću njihove nazive na engleskom, nekako sam na njih više navikao kada su u pitanju superheroji 🙂 )

Batman je bio u pravu. Supermenova smrt je „probudila“ tri misteriozne „kutije“ (Motherboxes), koje su sakrivene širom naše planete. I jedna od tih je uspela da prizove opasnog negativca sa daleke, daleke, daleke planete, Stepenvolfa (Steppenwolf), koji sa vojskom letećih demona-vojnika (Parademons) uspeva brzo da se domogne jedne od „kutija“, i to upravo od Amazonki (kojima pripada i Wonder Woman). Ubrzo Steppenwolf pronalazi odličnu lokaciju za svoju postapokaliptičnu bazu za sebe i svoje vojnike. Njegov cilj je da pronađe i preostale dve „kutije“, što bi mu omogućilo da prizove svog gospodara (kojeg je svojevremeno izdao), u nadi da će, ako mu preda na noge planetu Zemlju, time se iskupiti, i dobiti dozvolu da se vrati kući.

U međuvremenu, Batman i novookupljena ekipa su u posedu jedne od „kutija“, i ubrzo shvataju da, iako su kutije nešto što može da donese propast planeti, one same poseduju i moć da promene stanje „nečega“. Crno može da postane belo, pepeo izgorele kuće ponovo može postati cela kuća…“nešto“ može da se vrati u prethodno stanje. Svest da naša ekipa superheroja nije dovoljna snažna da se odupre Steppenwolfu i njegovim demonima ih tera na jedan riskantan potez. Ako im plan ne upali, oni će sami ubrzati propast naše planete. Međutim, izgleda da Steppenwolf i nije njihova najveća opasnost…već onaj koga ovaj zloća želi da dovede na Zemlju.

 

Justice league snydercut Liga Pravde Ben Afleck Gal Gadot Zack Snyder Henry Cavill WB JLA Batman Superman Flash Wonder Woman Aquaman

Ovo je random ubačena fotka, sasvim je očigledno da ovaj čika ne predstavlja opasnost…

 

Da li će naša novoformirana liga (super)heroja uspeti da spreči da Steppenwolfa u njegovoj nameri da dovede svog gospodara (i time garantuje propast Zemlje) i da li će se isplatiti njihov riskantan potez…saznaćete ako odvojite četiri sata svog vremena i pogledate „Justice League #snydercut“. 🙂

Imajte na umu, odavde kreću velika otkrivanja detalja iz filma (da upotrebim staroslovensku reč, spoileri), jer drugačije ne može da se pristupi seciraju „Justice League #snydercut“. 😀

Kao što možda znate, porodična tragedija je sprečila Zeka Snajdera da zaista kompletira film, mada je kasnije otkrio da su i konstanti sukobi sa studiom oko njegove vizije DC Univezuma iz njega iscrpli svu energiju. Zato je studio pozvao Džoša Vidona da završi posao. Međutim, Vidon je imao svoje vizije ovog filma, pa je 90% materijala prepravio, seckao i ponovo snimao, pa smo dobili verziju nekakvu vedriju i svetliju dvosatnu verziju filma, koja je naišla na prilično mlaku reakciju publike.

 

Justice league snydercut Liga Pravde Ben Afleck Gal Gadot Zack Snyder Henry Cavill WB JLA Batman Superman Flash Wonder Woman Aquaman

Publika: „Not impressed“
(razumećete referencu ako odgledate film 😉 )

 

Znate, ja prilično poštujem rad Džoša Vidona. Podario nam je neke kultne serije (meni jedna od najboljih serija svih vremena je upravo „Firefly“, a tu i legendarna „Buffy“ čiji se rimejk ubrzo sprema, zatim solidni „Angel“, zanimljivi „Dollhouse“, urnebesnu mini-seriju „Dr. Horrible’s Sing-Along Blog“, kao i superherojski „S.H.I.E.L.D“) i sjajne filmove („Serenity“ koji je probao da zaokruži seriju „Firefly“, a tu je i nezaboravni „Toy Story“, kao i odlične superherojske filmove „Avengers“ i „Avengers: Age of Ultron“). Na papiru, ovaj čovek zna da uradi dobar posao sa superherojskim žanrom, zar ne?

Ali nisu trebali da angažuju Vidona da radi DC! Kao što je Nolan rešio da nam dâ mračnijeg Batmana (sa Bejlom u glavnoj ulozi), tako je i Snajder imao mračniju verziju DC univerzuma na umu. Nemojte pogrešno da shvatite, i Marvel se bavio prilično mračnim i teškim temama, braća Ruso su lepo zaokružili celinu „Osvetnika“. I Vidonovi filmovi sa „Osvetnicima“ jesu ispali super…ali on nekako svemu dâ vedriju i duhovitiju notu, a nekada to i nije potrebno za neko ostvarenje. A i prilično je tvrdoglav čovek koji hoće sve da se radi po njegovom, i često ulazi u konflikte sa ostalima…

U prevodu, pre izlaska „Justice League #snydercut“, moj utisak je bio da je Vidon napravio jedan mlak superherojski film, koji se više provukao na hajp (hype). Posle izlaska „Justice League #snydercut“, moj utisak je da je Vidon debelo zabrljao sa filmom, i da je Zek Snajder na kraju imao bolju viziju za DC. Opet, tako sam to doživeo, možda i grešim.

Šta je to Zek Snajder uradio da je ovaj film (opet, bar po meni), za nekoliko kopalja ispred originalnog izdanja?

Za početak, sve je mračnije…ali ne samo u prenesenom značenju, već i bukvalno. Film je dosta vizuelno mračniji, sivlji, tmurniji i deluje „opasnije“, što se prilično nadovezuje na radnju filma. Kasnije scene imaju prilično apokaliptični vajb.

 

Justice league snydercut Liga Pravde Ben Afleck Gal Gadot Zack Snyder Henry Cavill WB JLA Batman Superman Flash Wonder Woman Aquaman

Batman/Batfleck je sada još bolje ispao nego u originalu

 

Muzika je isto sjajna, i skroz drugačija od originalnog filma…u prevodu, mnogo je dinamičnija i dramatičnija, a u pojedinim trenucima može i da vas podiđe blaga jeza. Naravno, ova numera je i dalje neprevaziđena.

Snajder je proširio backstory (kod nas nesrećno prevedeno kao pretpriča…pre bih koristio, da prostite, izraz „pozadinska priča“) superheroja. Najzad znamo šta se konkretno desilo sa Cyborgom, kako je postao to što jeste, proživljavamo njegovo navikavanje na ideju da je pola čovek-pola sajber oružje masovnog uništenja, kao i njegov veoma komplikovan odnos sa ocem, naučnikom Sajlasom Stounom.

 

Justice league snydercut Liga Pravde Ben Afleck Gal Gadot Zack Snyder Henry Cavill WB JLA Batman Superman Flash Wonder Woman Aquaman

Cyborg…u ovom izdanju sve oko ovog superheroja je dobilo smisao

 

Kad smo kod Sajlasa Stouna…ovde najzad dobijamo pojašnjenje šta se desilo sa njim (pošto je u originalnom izdanju samo „nestao“ u jednom trenutku), i da je upravo on odigrao veoma bitnu rolu za superherojski tim. Bože me prosti, nije da želim da verujem u to, ali davanje smanjenog značaja dvojici tamnoputih glumaca stvarno ne ide u prilog Vidonu, za koga kruže priče da je težak rasista…a i da je Gal Gadot imala debele probleme sa njim…

Naš Flash, naš Beri Alen… od običnog trapavog spadala koji izgleda prilično retardiran i ima loš smisao za humor, kome su najveći uspesi što je dodao mač Wonder Woman i spasio jednu rusku porodicu (kako nam je predstavljen u originalnom filmu)…sada smo dobili inteligentnog i smotanog mladića (i dalje sa lošim smislom za humor) koji je, iako strašljiv, prilično značajan član tima i koji igra ključnu ulogu u završnici filma (ipak poseduje jednu od najboljih supermoći sa svim njenim varijacijama).

Wonder Woman i Superman su dodatno fino „izbrušeni“ sa mračnijim pristupom kao u prvim filmovima.

Aquaman je opičena sirovina kao i pre, ali je sada još prgavija i sarkastičnija.

Batman u “Justice League #snydercut” je prikazan kao još kompetentniji akter na bojnom polju (ko je gledao animirane verzije DC-a, znaju da je ovo i dalje od njegovog potencijala), ali što je još bitnije, predstavljen je kao jasan lider tima i autoritet.

Unapređena je i interakcija među junacima, i to se najviše primeti na polju humora (pogotovo između Aquamana i Flasha), emotivnog razumevanja (Wonder Woman i Cyborg), pa i suptilne platonske simpatije (Wonder Woman i Batman).

A negativac Steppenwolf je posebna priča. U originalnom delu izgledao je zastrašujuće kao dečja figura od glinamola i kome biste najradile lupili ćušku uz komentar „Stevice, ne s**i više“, a sada deluje prilično zastrašujuće (blagi alien vibe) i ima ozbiljan motiv da pokori planetu, a to je iskupljenje pred svojim gospodarom.

 

Justice league snydercut Liga Pravde Ben Afleck Gal Gadot Zack Snyder Henry Cavill WB JLA Batman Superman Flash Wonder Woman Aquaman

Za vreme Vidonove ere, deca su mu lupala čvrge i zvala „Stevica“… za vreme Snajderove ere, on je lupao šamare, otimao drugoj deci pare za užinu i tražio da ga zovu „Stevinator“

 

Znate, “Justice League #snydercut” je odličan primer za izreku “đavo leži u detaljima”. Film briljira na tom planu. Ja sam spomenuo samo neke od očiglednih detalja koji su drugačiji (bolji), i mogao bih da se još raspišem na još ola la strana šta je promenjeno, ali preporučujem da otkrijete sami. Samo ću spomenuti crno Supermanovo odelo, Darkseid, DeSaad i Granny Goodness, mračni Apokolips, legije parademona, Anti-equation formula, superheroji iz grčke mitologije, Joker…dosta poslastica za ljubitelje DC-a. I još na to dodajte proširenu priču.

Ono što je isto skok u kvalitetu jeste akcija, koja je dosta fluidnija i dinamičnija, a pogotovo upada u oči uvodna scena gde Wonder Woman spašava đake. I za razliku od Vidona koji se plaši krvi, ovde ćete imati priliku da je vidite (uključujući i jednu prilično ozbiljnu egzekuciju).

Tu su čak tri epiloga, od kojih je publika posebno (i opravdano) poludela za jednim…knightmare.

Gluma je odlična, a za mnoge glumce je dobila drugu dimenziju. I dalje stojim iza toga da je Ben Aflek odličan izbor za starijeg, iskusnijeg Batmana/Brus Vejna. Ima određenu harizmu i „neutralan“, stoički humor koji pristaje Batmanu, a ovde je Batman i zaista delovao kao lider.

Proširena uloga za Cyborga je omogućila Reju Fišer da svoj pokaže talenat, kao i različit spektar emocija i mislim da je teško zamisliti ko bi mogao da bude novi Cyborg.

Ezra Miler…jadni Ezra, mislim da je on u Vidonovom izdanju prošao najgore. Mala minutaža, glupave scene i Vidonova zamisao Flasha, dovela je do toga da se na ovog glumca osuje drvlje i kamenje i da pod hitno mora da se nađe neki drugi glumac. Ruku na srce, ja i dalje baš nisam oduševljen idejom da ovaj glumac bude Flash (niti civil Beri Alen), ali njegova rola u #snydercut izdanju i vidljivo drugačija gluma…mislim da su smekšali i publiku prema ovom glumcu, pa su voljni da mu pruže još jednu priliku. Videćemo…

 

Justice league snydercut Liga Pravde Ben Afleck Gal Gadot Zack Snyder Henry Cavill WB JLA Batman Superman Flash Wonder Woman Aquaman

Možda ima nade za Ezru…ali možda…

 

Blesavi Momoa i veštac Geralt su bili standardno dobri, a šarmantna Gal Gadot treba u ruku da poljubi Snajdera, jer je ovaj film isprao odvratan ukus njenog prethodnog filma („WW 84“ je meni ne samo jedan od najglupljih superherojskih, već i filmova uopšte) i jasno stavio do znanja u kom pravcu ova glumica treba da se razvija kao Wonder Woman.

Još jedan plus jeste što su i glumci (poput Ajronsa, Simonsa, Koni Nilsen, Defoa i Ejmi Adams ) u svojim epizodnim ulogama dali priličnu dubinu filmu.

Kada se sve ovo sumira, šta dobijamo? Faktički, novi film. Ne neki „unapređeni“ (upgrade), već zaista novi film, koji ima skroz drugačiju (i smisleniju) priču od Vidonove verzije. Ovo nije klasičan directors cut ili extended cut ili nešto slično, već zaista sa punim pravom je “Justice League #snydercut”.

Kao što se da primetiti, meni se “Justice League #snydercut” zaista dopao, i gledao sam ga dva puta u kratkom razmaku i vredeo je mog vremena.  Posle ovoga, Vidonova verzija mi je potpuno izgubila poentu za gledanje.

Da li vredi da odgledate “Justice League #snydercut”? Mislim da je odgovor očigledan, ali ako i dalje imate dilemu, ponovo pročitajte početak recenzije. 😀

 

A ti, dragi čitaoče, kakvi su tvoji utisci o #snydercut verziji? 🙂

 

Justice league snydercut Liga Pravde Ben Afleck Gal Gadot Zack Snyder Henry Cavill WB JLA Batman Superman Flash Wonder Woman Aquaman

 

Trailer

Imdb | Rotten Tomatoes | Metacritic

Format: Film

Premijera: 2021. godina

Trajanje: 242 minuta (da, dobro ste pročitali…četiri sata…)

 

Tags:

Knjiga o groblju

 

Knjiga o groblju Nil Gejmen The graveyard book Neil Gaiman Nobody Owens

„Knjiga o groblju“ – Nil Gejmen

 

Nil Gejmen je uvek rado viđen gost na ovom blogu. Do sada smo se sa njime družili kroz njegov klasik „Američki bogovi“ i neverovatno zabavnu „Nordijsku mitologiju“. Ali, sada ćemo, za promenu, da zaronimo u jedan neobično bajkoviti (i blago uvrnuti) svet…čija se radnja najvećim delom dešava na jednom groblju u blizini malog grada. Dobro došli u svet još jednog zanimljivog Gejmenovog dela – „Knjiga o groblju“.

Radnja nas zatiče u trenutku kada Čovek zvani Džek (nadalje ćemo ga zvati samo Džek) ubija na spavanju jednu porodicu…osim njenog najmlađeg člana, bebice koje je tek prohodala. Da li vođena nekom višom silom ili nečim drugim, beba je ispuzala iz svoje kolevke i odtapkala iz kuće. Ubrzo je Džek pojurio za bebom, ali se, iz nekog misterioznog razloga, bebin trag izgubio na lokalnom groblju. Misteriozni ubica Džek nije ispunio svoju misiju do kraja, i morao je da nestane u senkama.

Bebin trag se izgubio na groblju iz jednostavnog razloga…bebu se od ubice sakrili stanovnici groblja – duhovi! Međutim, šta sada duhovi da rade sa bebom, koja je pogotovo prirasla za srce (pokojnom) bračnom paru Ovens. Posle priličnog dugog (i urnebesnog) većanja „stanovnika“ groblja, na kraju je odlučeno, uz blagoslov Gospe na Sivcu (koja bi, prema nekom tumačenju, mogla da simboliše Anđela Smrti), da beba postane stanovnik groblja, a da duhovi pronađu način da mu pomognu kroz odrastanje. I tako su Ovensovi usvojili bebu, i nadenuli joj ime Niko. Niko Ovens.

 

Knjiga o groblju Nil Gejmen The graveyard book Neil Gaiman Nobody Owens

 

I tako naš Niko odrasta groblju, pod nadzorom duhova, bez skoro ikakvog dodira sa (živim) svetom. Ali, da li je Niku Ovensu suđen ovakav život? Da li će se putevi Nika i misterioznog ubice Džeka ponovo ukrstiti? Zašto je Nikova porodica uopšte morala da nastrada? Saznaćete u ovoj izuzetno hvaljenoj knjizi. 🙂

„Knjiga o groblju“ je podeljena na osam poglavlja i imaju prilično „epizodan karakter“, iako su (logično) povezane. Svako poglavlje prati Nikov život na groblju u periodu odrastanja (od svega kada je imao par meseci, pa sve do trenutka kada je napunio 15 godina),njegovo učenje o svetu koji ga okružuje, kao i prilično neobičnim (i mističnim) avanturama koje ga prate.

Ispostaviće se da život na groblju i nije tako tih i dosadan kao što smo mislili ( znam, znam, i meni je ovo čudno zazvučalo). Niku društvo prave prilično urnebesni stanovnici (tj. duhovi), koji su „stari“ (tj. pokojni) od po nekoliko decenija, pa do nekoliko vekova (a pojedinci izgleda od možda i po koji milenijum), svako sa svojim životnim pričama, stavovima i „bubicama“. Tu je i njegov mentor, misteriozni i ćutljivi Sajlas, koji, iz nekog razloga, može slobodno da napušta groblje (što duhovi, tj. pokojnici ne mogu), kao i da se po potrebi materijalizuje, i prilično je nevoljan da priča o svojoj prošlosti (fanovi imaju različite teorije o Sajlasu, od toga da je nekada bio zli vampir, do toga da je možda jedno od otelotvorenja Smrti), kao i gospođica Lupesku (koja je, u stvari, vukodlak), koji uče Nika kako neke životne lekcije, tako i neke mistične veštine (poput da privremeno iščezne ispred ljudi ili da im utiče na snove).

Ali, iako je Niko svestan da ne sme često da napušta groblje, to ne znači da nije imao povremeno interakciju sa „živima“, kao što je period kada je kratko vreme probao da pohađa školu (Niko, inače, mnogo voli da čita), ili stekao drugaricu Skarlet. Ali, ni ti trenuci nisu prošli bez problema po Nika.

A tu je i pitanje misterioznog Džeka i tajne koja se krije iza Nikove nastradale porodice…

 

Knjiga o groblju Nil Gejmen The graveyard book Neil Gaiman Nobody Owens

 

Ako ste mislili da je ovo neka dosadna, bajkovita priča, grdno ćete se prevariti. Iako su ovo avanture deteta (a kasnije i tinejdžera), ovde se dosta provlači i ozbiljnih, mračnih motiva, kako vezanih za stanovnike groblja, tako i za neke stanovnike obližnjeg gradića.

Kao što sam spomenuo, knjiga ima prilično „epizodan“ karakter. Svaki dan sam čitao po jedno poglavlje i uživao sam u ovom laganom tempu čitanja. Ali, ovih 250 strana može da se pročita, naravno, i mnogo brže, pogotovo jer je knjiga napisana tako jednostavno, a opet „gejmenovski“. 😀

Ono što je isto jedan od, da tako kažem, zaštitnih znakova Gejmenovog stila pisanja, jeste i veliko (a nekada i samo suptilno) korišćenje mitoloških detalja (i osoba). Tako da možete biti uvereni da će se ti detalji naći i u ovoj knjizi. Na primer, da li je Džek „običan“ profesionalni ubica…ili možda nešto više?

Koliko je „Knjiga o groblju“ odlično književno delo, govore razne nagrade koje je osvojila (Hugo, Njuberi, Karnegi i Lokus). Zanimljivo je da je na ovom izdanju knjige (koje uključuje i ilustracije) radio nagrađivani ilustrator Kris Ridl, koji je i osvojio nagradu Grinvej za ovo izdanje knjige. A pride je „Knjiga o groblju“ osvojila i nagradu za najbolju audioknjigu. 🙂

I ne samo to, mnogi poznati pisci fantazija su hvalili ovo delo:

Ovom knjigom je potvrdio ono što sam i mislio – Nil Gejmen je književni genije“ – Džejms Herbert

Bilo mi je žao što kao mlađi nisam mogao da pročitam i čitam iznova ovu knjigu, a sada žalim što je nisam napisao“ – Gart Niks

Ovo je najbolja Gejmenova knjiga“ – Dajana Vin Džouns

Ne baš klasični (standardno kolegijalni) hvalospevi književnih kolega, složićete se. 🙂

 

Knjiga o groblju Nil Gejmen The graveyard book Neil Gaiman Nobody Owens

 

Što se ovog bloga tiče, Nil Gejmen ima 100% učinak sa pohvalama, tri od tri knjige (za sada ne računamo „Nikadođiju“, davno je pročitana ^^). Meni „Knjiga o groblju“ nije njegova najbolja knjiga, ali to ne znači da nije sjajna, baš naprotiv! Meni samo možda blagu prednost imaju „Američki bogovi“ i i „Nordijska mitologija“. 🙂

Summa summarum, „Knjiga o groblju“ je odličan naslov za sve generacije (ali zaista za sve), i stvarno bi bila šteta da je preskočite. A ljubitelji Nila Gejmena, ako je slučajno niste pročitali (ako vas ima takvih 😀 ), znate šta vam je činiti. 😉

 

A ti dragi čitaoče, šta misliš, šta se na kraju desilo sa Nikom Ovensom? 🙂

 

 

Sajt Nila Gejmena

Instagram | Facebook

Cena knjige: Laguna | Delfi | Vulkan | Makart

 

Tags:

Farenhajt 451

 

Farenhajt 451 Rej Bredberi Fahrenheit 451 Ray Bradbury Michael B Jordan

„Farenhajt 451“ – Rej Bredberi

 

Kada sam završio sa čitanjem knjige Reja Bredberija, „Farenhajt 451“, nisam bio siguran da mogu, kao mnogi, da joj tako lako dodelim laskavu titulu „remek-delo 20. veka“. Da li to znači da je knjiga loša? Daleko od toga! Ali, da biste nekoj knjizi dodelili ovakvu titulu, potrebno je, bar po meni, da bude ispunjeno nekoliko uslova.

Neko će možda reći da sam prestrog prema pokojnom Bredberiju i da treba da uzmem u obzir da se knjiga originalno pojavila 1953. godine, ali jako dobro znamo da prošlost (tj. prethodni vekovi, tj. tadašnja „ograničenja“) nije relevantan faktor za nastanak odličnih dela.

Međutim, ono gde definitivno trijumfuje „Farenhajt 451“ nad milionima drugih književnih dela, jeste ideja, tj. premisa knjige.

Negde u (budućoj) Americi, leta Gospodnjeg 2049. godine (jedna zanimljivost: kada se originalno pojavila knjiga, budućnost je bila smeštena mnogo godina ranije), Gaj Montag je ponosni vatrogasac. Spašava iz požara kuce i mace, ima blistav osmeh i svake godine se slika za kalendar seksi vatrogasaca koji od uniforme nose samo šlem i za čime žene (iz nama muškarcima, jelte, nejasnog razloga) uzdišu, stenju i vrište kao pomahnitale…

…osim što nije takva situacija 2049. godine. Idemo ispočetka…

 

Farenhajt 451 Rej Bredberi Fahrenheit 451 Ray Bradbury Michael B Jordan

 

Negde u (budućoj) Americi, leta …(premotaćemo unapred)… je ponosni vatrogasac. Kao i svakom vatrogascu, njegov osnovni zadatak je da spaljuje kuće (dobro ste pročitali), po potrebi sa sve ljudima u njima (i ovo ste dobro pročitali), koje kriju knjige (da, da, i ovo ste dobro pročitali). Pored tako „zanimljivog“ zanimanja, naš junak Gaj je oženjen (nema dece) i vodi prilično rutinksi život u toj sjeb…ovaj, čudnoj budućnosti.

I tako, jedne večeri, naš Gaj se vraća sa posla i upoznaje mladu komšinicu Klarisu, čiji otvoren um i prilično liberan način razmišljanja ga istovremeno i iznenađuju i zbunjuju (s obzirom da okruženje rigorozno sankcioniše takav slobodan način razmišljanja). Međutim, Gaja počinje sve više da intrgira Klarisin stav prema životu i ljudima (biti u sadašnjem trenutku, pomirisati cvet, posmatrati zvezde, biti otvoren u komunikaciji, otkrivanje detalja o svojoj porodici), da je počeo da se raduje ovim susretima sa svojom mladom komšinicom. Ali, ako ste očekivali avanture nestašne komšinice i komšije vatrogasca…moram da vas razočaram, jer Gaj ubrzo saznaje da je Klarisa nestala i oseća da nešto nije u redu sa njenim „nestankom“. I ne samo to. Klarisa je, svesno ili nesvesno, ubacila u njega „crva“. A to je preispitivanje sebe, svog načina razmišljanja i pogleda na svet

No, život ide dalje…i tako jedne večeri, dok je pripremao jednu kuću punu knjiga za spaljivanje, Gaju su se dogodile dve neverovatne stvari. Prvo, krišom je uzeo jednu knjigu i sakrio je kod sebe (što je već krivično delo, i kazna je najčešće smrt). I drugo, žena koje je tu živela, je odbila da napusti svoj dom, i  sama se zapalila sa sve knjigama pred vatrogascem. Uzdrman, Gaj se vraća kući, a zatim pokušava od svoje žene Mildred da sazna da li je ona čula šta se desilo sa Klarisom, na šta ona kaže da je načula da je Klarisa stradala u nekoj nesreći, a njena porodica se odselila.

Gaj oseća da mu, od svega izdešavanog, više nije dobro i pada u krevet, i naglas se razmišlja da prestane da bude vatrogasac, što prestravljuje njegovu ženu, koja ne želi da ostane bez svoje TV porodice (o tome malo kasnije).

 

Farenhajt 451 Rej Bredberi Fahrenheit 451 Ray Bradbury Michael B Jordan

 

Kao da situacija nije dovoljno komplikovana, a Gaju u posetu stiže njegov šef, kapetan Biti. Ovaj (naoko odmereni a opet prepredeni) čovek kao da predoseća koji bi mogao da bude razlog Gajevog „razboljevanja“, pa polako počinje, kao nehajno, da priča kako i zašto su knjige izgubile svoju vrednost, kako je napredak tehnologije doneo svoje prednosti, kako se uloga vatrogasaca vremenom promenila i ostale „edukativne zanimljivosti“… a usput je i Gaja „podsetio“ da svaka knjiga koja se nađe kod vatrogasca mora da se preda u roku od 24 sata, inače će knjiga biti spaljena od strane kolega… sa sve kućom tog vatrogasca… a verovatno i samim vatrogascem.

Ubrzo potom, Gaj shvata da ne može više da krije, pa otkriva svojoj ženi da već neko vreme sakuplja i krije knjige u njihovom domu, i da bi trebali da uzmu da ih pročitaju, i da vide kakve se to misli kriju u njima. Međutim, njegova žena uopšte nije oduševljena tom idejom i plaši se posledica ovakve radnje, a još više da ne izgubi svoj stil života i svoju TV porodicu. U prevodu, njegova Mildred je izgubljen slučaj.

Gaj se tada setio setio starog Fejbera, nekadašnjeg profesora književnosti (iz perioda kada knjige nisu bile zabranjene) i odlučuje da ga poseti i da pokuša da sazna pravu istinu, šta se desilo sa knjigama, a i svetom. U početku oprezan i skeptičan (ipak je Gaj vatrogasac), profesor Fejber ubrzo shvata da je Gaj jedna od retkih osoba koja je počela da misli svojom glavom i preispituje istinu koja mu je servirana…drugim rečima, na putu je da „progleda“.  I tu nastaje jedan savez, koji će život Gaja Montaga da promeni iz korena… a postojaće i cena koju će morati da plati zbog svog izbora…

Spomenuo sam na početku da je najveći adut knjige „Farenhajt 451“ ideja o tome u kom pravcu bi moglo da završi naše društvo. Najporaznija stvar je što je moderno društvo već debelo ugazilo u „Farenhajt 451“. Mediji (u dosluhu sa političarima) dominiraju, manipulišu i ispiraju mozak narodu, serviraju mu jeftinu i nekvalitetnu zabavu i time mu skreću misli, cenzurišu slobodu misli, kao i kreativno i nekonvencionalno razmišljanje (otud spaljivanje knjiga), šire dezinformacije i…ovaj, shvatate već („Bogami, tanak led, već ulaziš na moju teritoriju…“-prim.podsvesti). Zvuči vam poznato? Zar mi već nemamo sličnu situaciju kada su u pitanju mediji i njihov kvalitet? Inače, u jednom davnom intervjuu, Bredberi je izjavio da je napisao „Farenhajt 451“, ne da bi predvideo budućnost (gde bi se recimo spaljivale knjige ili narod živeo skroz zaslepljen i izmanipulisan), već da bi je sprečio.

U kom pravcu se moderno društvo kreće zadnju deceniju („Pre će biti, zadnje dve-tri decenije…“-prim.podsvesti), stiče se utisak da je Bredberi pre predvideo budućnost, osim ako se ljudi „ne probude“…ili bolje reći, opamete…ili pre reći, krenu da se edukuju?

 

Farenhajt 451 Rej Bredberi Fahrenheit 451 Ray Bradbury Michael B Jordan

 

Elem, „Farenhajt 451“ krije nekoliko zanimljivih koncepta.

U jednom trenutku sam spomenuo „TV porodicu“ (iako se pojavljuje u samo par događaja, značaj „TV porodice“ je, po meni, toliko veliki da ga moram spomenuti). Moram vam reći da, iako mi nije delovao najjasnije ovaj koncept iz opisa u knjizi, stekao sam utisak da je to nešto prilično uznemirujuće, pogotovo ako uzmemo ovaj današnji svet, gde su se ljudi (i bez korone) prilično otuđili jedni od drugih (čak i u okviru samih porodica pod istim krovom) i više se okrenuli formama digitalne zabave. „TV porodica“ predstavljena neki koncept gde gledaoci imaju nekakvu „uživo“ (live) interakciju sa…pa…ovaj…gomilom fiktivnih likova. Vi razgovarate sa tim izmišljenim ljudima, delite svoje priče sa njima, pratite njihove živote i slično…a mogu i vaši prijatelji (tipa, dvoje-troje) da dođu kod vas i da zajedno učestvujete. A što više imate tih „TV zidova“ (koji bukvalno porkiju ceo zid…otuda jelte, police sa knjigama nemaju poentu), možete sve više da učestvujete u njihovim životima (a izgleda i oni u vašim), što vam dođe kao neka…uh, premium pretplata i privilegije/bonusi koji se otključavaju.

Zašto je „TV porodica“ ovde toliko zastrašujuća? Iz nekoliko razloga (spomenimo bar četiri). Prvo, služi kao element (suptilne) socijalne kontrole i stvaranja poslušnosti. Drugo, „TV porodica“ stvara iluziju da je vreme provedeno sa njima uvek idealno, što bukvalno „tera“ ljude da svoje emocije usmere ka virtuelnom, jer je tamo uvek sve super (jedna vrsta droge), dok vaša „prava, realna porodica“ nije uvek idealna. Pod tri, ne razmišljate da li je sve zaista u redu sa vama i svetom (na primer, zašto Montagovi nemaju dece i da li su svesni da se populacija smanjuje, zašto Mildred ne može da se seti gde je prvi put srela Gaja, kao i da li su svesni da je njihova država na pragu katastrofalnog rata, koji se narodu servira kao „brzi rat“ koji će se završiti pobedom za 48 sati). I pod četiri, služi vam kao bekstvo od realnosti, a i sebe (Gajevo viđenje Mildredinog predoziranja lekovima). I tu je još mnogo razloga.

U prevodu, zamislite uvrnuto bolestan i glup rijaliti („To barem nije teško“-prim.podsvesti), spojen sa dnevnikom i ko zna čim, pritom je interaktivan i vi pred njim provodite ceo bogovetni dan (krenete redom Netflix+HBO+Amazon Prime+DisneyPlus+video igre+pornografija+Kitchen24+TopShop+bog-te-pita-šta), gde konstantno manipulišu vama, i pri tom debelo plaćate za tu uslugu. I onda to na kvadrat. Iskreno se nadam da medijski moguli ne čitaju knjige i ne dobiju neke bolesne ideje (mada je „Farenhajt 451“ već ekranizovan, tako da moje saučešće kako mojoj, tako i budućim generacijama ). Prilično uznemirujuće.

 

Farenhajt 451 Rej Bredberi Fahrenheit 451 Ray Bradbury Michael B Jordan

 

Znate kako (u našem vremenu) neke vatrogasne stanice imaju pse, koji služe u traganju za povređenima ili žrtvama požara? E pa, 2049. godine simpatične kuce su zamenjene jezivim mehaničkim psima (koji više ne tragaju za žrtvama požara) kojima kroz telo kola otrov i struja, koji mogu da namirišu desetine hiljada ljudi i da neumorno tragaju za njima, a iz usta mogu u sekundi da izbace nekavu iglu punu narkotika i na licu mesta onesposobe (i ubiju žrtvu), a sve praćeno jezivim režanjem. Ono, meni zaista nije frka da gledam (a i zevam ili prespavam) horor filmove (kakvi bre vampiri, alieni i predatori 😀 ), ali zbog moje bujne mašte, malo sam se naježio kada sam zamislio kakve bi to mogle biti mehaničke zveri. Naravno, mehaničke zveri, u stvari, simbolišu kontrolu naroda od strane vlasti, kao i mogućnost kako tehnologija može da postane izvitoperena i opasna.

Verujem da će vam biti zanimljivo da i sami probate da protumačite psihološke profile likova iz ove knjige, pogotovo Gaja Montaga, Mildred, kapetana Bitija, Klarise i Grejndžera. Videćete o čemu govorim…

„Farenhajt 451“ ima tri poglavlja, tj. dela („Ognjište i davždenjak“,  „Sito i pesak“ i „Sjaj plamena“), kao i „Pogovor“ (kratak, ali zanimljiv). Knjiga ima nekih 200 strana i relativno brzo može da se pročita. Mada je, moram da priznam, meni išlo sporije čitanje, nekako, kao da mi stil pisanja i način odvijanja radnje nisu preterano „legli“. Naravno, ovo je samo subjektivan osećaj, ali i mene je iznenadilo, s obzirom na zanimljivu temu, da je nisam pročitao u cugu, već sam često pravio pauze i po nekoliko dana između čitanja. Ko će ga znati…

Ovo delo Reja Bredberija se često citira i smatra se da je dalo dosta inspiracije filmskoj kinematografiji, pogotovo za za futurističke (sci-fi) filmove. Meni je momentalno upalo u oči koliko je film „Ekvilibrijum“ bio inspirisan ovom knjigom, što je i sam režiser potvrdio (i tek sada vidim koliko sam zaista kratku recenziju napisao za jedan od mojih omiljenih filmova -.- ).

Filmske ekranizacije ovog romana nisam (još) gledao, ali sam čuo podeljena mišljenja (izgleda su svi očekivali mnogo više od filmova).

 

Farenhajt 451 Rej Bredberi Fahrenheit 451 Ray Bradbury Michael B Jordan

Majkl B. Džordan (desno) kao najsvežija verzija Gaja Montaga

 

Zanimljivost: za naslov romana, Rej Bredberi je dobio inspiraciju iz informacije da na negde 451 Farenhajta (oko 232 stepena Celzijusa) papir počinje da gori sam od sebe (naravno, ova brojka nije apsolutna i varira…jer zavisi i od vrste papira 😀 ).

Zanimljivost 2: iako se smatra klasikom, knjiga je kroz svoju istoriju bila i prilično osporavana i kritikovana.

 

Farenhajt 451 Rej Bredberi Fahrenheit 451 Ray Bradbury Michael B Jordan

Rej Bredberi

 

Sve u svemu, „Farenhajt 451“ meni nije remek-delo, ali je definitivno klasik sa svojom idejom. Mislim da bi bilo šteta da propustite da ga pročitate i da onda ocenite gde se mi nalazimo u odnosu na taj (nadajmo se alternativni) svet iz 2049. godine.

 

 

A ti, dragi čitaoče, da li ti se čini da mi već živimo jednu vrstu „Farenhajta“? 🙂

 

 

Cena knjige: Laguna | Delfi | Vulkan | Makart

 

Tags:

Do viđenja

 

Zivojin Zika Petrovic Do vidjenja Draga Mitricevic

„Do viđenja“ – Živojin Petrović

 

Nekako roman „Do viđenja“ baš ima prigodan naziv za prvi (recenzirani) roman za 2021. godinu…lepa, suptilna i kulturna otpozdravna rečenica za 2020. godinu (mada smo je u našim mislima sigurno otpozdravili i mnogo gore 😀 ). I na tome će ostati moji komentari za 2020-u…

Roman „Do viđenja“ Živojina Petrovića je nedeljama bio prvi na listi bestselera u našim knjižarama, pobravši simpatije čitalaca. Posle toliko nedelja popularnosti, i meni je došlo da vidim šta se toliko publika „primila“ na ovaj roman.

Na naslovnoj strani romana stoji:

„Do viđenja“, a ispod toga:

„Šta se dogodilo sa najbogatijom Beograđankom svih vremena“, i ispod toga:

„Prvi srpski dokumentarni triler“.

Ovde se nalaze četiri reči koje su mi izvrnule obrve i naterale oči da začkilje, pa sam izgledao kao Klint Istvud, nimalo impresioniran onim što vidim.

Prvi. Srpski. Dokumentarni. Triler.

 

ce

Hmmmmm? Šta koji…

 

Baš ne deluje ohrabrujuće i ne intrigira na prvi pogled zar ne? Da je „Prva srpska epska fantastika“, „Prvi srpski naučnofantastični roman“, „Prvi srpski komični roman“ ili recimo „Prvi srpski erotski roman“.

Ali dokumentarni triler? Hm…

Šalu na stranu, mislim da nisam imao predrasude prema romanu.

Već možda prema sebi…

Kada je u pitanju ideja dokumentarnog književnog trilera, nekako me je podsetila na ideju gledanja nekog evropskog dramskog filma. Nisam neki ljubitelj tog žanra, u principu bi trebao da budem nekakvom „specifičnom raspoloženju“ da bih tako nešto gledao, i znam da ću se na kraju smoriti kada se film završi. Pitao sam se da li će možda zbog toga slična sudbina snaći i „Do viđenja“… i da ću na kraju jednostavno „smlatiti“ sa čitanjem knjige, i možda preskočiti recenziju.

Ispostavilo se da (na kraju) nije bilo puno razloga za brigu.

O Dragi Mitirćević sam, u principu, znao samo površne informacije iz istorije. Bogata milionerka, čudnog (eskcentričnog) ponašanja, nepoverljiva prema svima. Mesec dana se vodila kao nestala, a onda pronađena mučki ubijena u svojoj kući. Policija dugo nije mogla nikako da otkrije ko je njen ubica, a čak i kad je navodno otkriven, istorija nikada nije potvrdila da je zaista pravi ubica uhvaćen.

Ovo je ono što sam znao. Što bi rekli, više na nivou neke opšte kulture.

 

Zivojin Zika Petrovic Do vidjenja Draga Mitricevic

 

A radnja romana „Do viđenja“ bi se mogla sumirati tekstom sa poleđine knjige:

„Januara 1933. usred Beograda nestala je ćudljiva milionerka Draga Mitrićević. Bogata rentijerka nije komunicirala sa rodbinom, a živela je sa svojim čuvarima – dva nemačka ovčara, gusanom i kokoškama – u ogromnoj ali skoro pustoj kući u Ulici kralja Milana broj pet. Rada Popović, načelnik Odeljenja beogradske kriminalističke policije, našao se pred ključnim zadatkom svoje karijere…“

…i to kakav ključni zadatak…

Prvenstveno kroz oči načelnika policije, Rada Popovića, saznaćemo kako se odvijao celokupan proces (pokušaja) otkrivanja ko je ubio Dragu Mitrićević. A imajte na umu, govorimo o ubistvu milionerke koja nije bila u dobrim odnosima sa rodbinom. A na to dodajte još i mentalitet srpskog (jugoslovenskog) naroda…naravno, postavlja se bitno pitanje „Ko bi ubio Dragu?“

Ali još bitnije pitanje:

„KO ĆE DA NASLEDI TE SILNE MILIONE?“

 

Do viđenja 1

Draga Mitrićević (i njeni čuveni milioni)

 

Ovi neraspodeljeni milioni će načelniku policije doći glave. Pokojna (nadžak)baba je generalno bila nepoverljiva prema ljudima, uključujući tu i svoju rodbinu, za koju je verovala da bi je otrovala da što pre dođu do njenih para. Testament nije ostavila, dobrim delom i svog sujeverja. Imala je u mladosti kratak brak (ili možda je bolje reći, ljubavni zanos), a sa pokojnom sestrom nije govorila. Iako je zarađivala od rentiranja lokala, nije baš bila voljna da izdaje lokale u blizini svoje kuće. Štaviše, često se ponašala kao takav tvrdica da je znala i da „zavrne“ ljude za pare. I pride bila je prilično bezobrazna prema svima, i uvek govorila da više voli životinje nego ljude. Iako bogata, u svom stanu (navodno) skoro da uopšte nije imala para, čak bi znala i da pozajmi, iako je imala razno zlato, dukate, dragocenosti, obveznice, akcije i šta sve ne u bankama.

Zaboga, pa ko bi želeo da ubije tako divnu bakicu?

Pa, verovatno ceo Beograd. Polovina zbog para, polovina jer se ponašala kao kreten prema ljudima.

Rodbina je, naravno, potresena…ne možda toliko zbog babine smirti, koliko zbog toga što će sada nastupiti borba za njeno bogatstvo. Sa jedne strane imate Velibora Boru Jovanovića kao direktnog naslednika, a sa druge strane ostalu rodbinu koja ne može da smisli Boru (izgleda iz opravdanih razloga, jer je njegova istorija dosta mutna i sumnjiva). A onda imate i nekoliko advokata, koji zadovoljno trljaju dlanove (očekivano), mada izgleda da ni oni nemaju baš čistu savest kada je u pitanju pokojna Draga. A tu se pojavljuje i odjednom i udruženje ratnih invalida, kojima je navodno pokojnica trebala da ostavi neku imovinu. A sada odjednom se u javnosti pojavljuju i razna pisma po novinama od nekih prijatelja ili poznanika, u kojima jedni hvale pokojnicu, drugi je pljuju, pa se međusobno prepucavaju preko novina…a onda i neke anonimne dojave u vezi sa ubistvom, pa onda slučaj nestalih štednih knjižica.

Vrti vam se u glavi od ovih nebuloza? Zamislite tek kako je nesrećnom Radi Popoviću, načelniku policije, koga pritiskaju sa (bukvalno) svih strana da pronađe ubicu, i kome od ovog slučaja možda zavisi i cela karijera. Sad bi mu dobro došli jedan Holms i Poaro, zar ne?

 

Zivojin Zika Petrovic Do vidjenja Draga Mitricevic

 

Sa romanom „Do viđenja“, pisac Živojin Petrović je, sakupljajući izjave svedoka i optuženih, zapisnike, dokumenta i novinske članke iz raznih arhiva, pokušao da rekreira i da nam dočara kako je policija pokušavala da otkrije ubicu tridesetih godina 20-og veka…ali takođe i kako su Beograd i njegovi stanovnici živeli u tom periodu (kao i da se naš mentalitet izgleda nikada neće promeniti…pogotovo kad je u pitanju želja za senzacionalizmom, pljuvanje rodbine ili večita radoznalost šta se dešava u „tuđem dvorištu“).

Ne može se reći da se pisac nije potrudio. U 250 strana ovog dokumentarnog trilera, našlo se mesta i za arhivska dokumenta. Fotografije Dragine kuće, isečci iz novina, razna pisma,, dokumentovana obdukcija, sudske odluke, izveštaji i šta sve ne, a sve u cilju da nam još više upotpuni osećaj da smo se prebacili u tridesete godine 20-og veka.

Stekao sam utisak da pisac nije želeo previše da „romantizuje“ ovaj triler, već da pokuša da ga, što je realnije moguće, prikaže i održi u nekoj formi „dokumentarne istorijske publicističke proze“ („Priznaj, sad si izmislio ovu konstrukciju i nemaš pojma ni šta znači ni da li tako nešto zaista postoji“-prim. podsvesti). Opisi su tu, ali sasvim umereni.

 

Zivojin Zika Petrovic Do vidjenja Draga Mitricevic

 

Moj „izazov“ sa ovom knjigom se pojavio relativno na početku. Imao sam osećaj da prvih 50-ak strana čitam nekako „rutinski“, tipa, „ok relativno interesantno“…a onda sam napravio pauzu sa knjigom (ovo je bio priličan „krivac“). Međutim, posle sam se zainatio da nastavim i ostanem strpljiv… i isplatilo se. 🙂

Odjednom, samo kreću da se pojavljuju nove informacije u slučaju ubistava bogate babe. Međutim, što ih više stiže, situacija odjednom postaje sve konfuznija! Ovde ne da ne pomaže Šerlok Holms, ovo više nema smisla. U jednom trenutku, shvatate da počinjete da se nervirate zajednom sa načelnikom policije. Da li je neko naručio njeno ubistvo (rodbina, poznanici, ljudi sa kojima je bila u nekakvim poslovnim odnosima), da li je samo neserećna žrtva pljačkaša ili nešto treće? Uzimate izjave desetina ljudi, svako priča neku svoju priču, mnogi od njih lažu iz Bog te pita kojih motiva. Vlasnik pogrebnih usluga plače na sva zvona, jer je, faktički, „na reč“ rodbine sahranio pokojnu Dragu najluksuznije što je mogao, a nije video ni cvonjka. Rodbina drami na vas, advokati drame vas, policija drami zbog vas, pretpostavljeni vam dišu za vratom… pravi trenutak počnete da pijete nešto za živce zar ne? I to ne nešto iz bifea, već nešto što ide samo uz potpisani lekarski recept.

Ideja da se ovo zaista desilo, a da nema logike u otkrivanju ubice, vas tera da sve brže okrećete stranice…dok ne stignete do kraja i pročitate ishod. Iako sam znao (relativno generalni) ishod, ipak sam na kraju bacio knjigu na sto uz (stručni recenzentski) komentar „A daj, nemoj me j****i“ i nasmejao se ironiji celog slučaja.

Detalj zbog koga sam u jednom trenutku još više počeo da uživam u knjizi jeste kada sam zamislio da sve vreme imam nekakvog naratora koji mi opisuje događaje i radnje iz knjige, a zatim zaćuti kada počnu dijalozi, kao u tipičnom TV dokumentarcu. Nešto slično blesavo sam uradio i kod ove knjige. Međutim, pošto je u pitanju Beograd, nekako mi je teško bilo da zamislim Morgana Frimena da vrši naraciju na srpskom (mada sada kada sam i to zamislio, mislim da bi ispalo urnebesno dobro ^^).

Sve u svemu, knjiga se čita brzo i lako, bez nekog većeg napora…čak i za dokumentarni žanr.

Možda bi nekog i odbilo da čita ovaj tip romana, ali mislim da ga vredi pročitati, i kao stvar neke opšte kulture, a i da malo bolje dobijete uvid u beogradska dešavanja 30-ih godina. A i pisac se potrudio da prilično istraži ovu (sakupljenu) materiju oko ubistva Drage Mitrićević, što je isto veliki plus.

 

Zivojin Zika Petrovic Do vidjenja Draga Mitricevic

 

Meni je Živojin Petrović poznat od ranije kao neko ko je ljubitelj tehnologije (ljudima koji su čitali „Mobilni magazin“ je sigurno poznat), a i kao osoba koja stoji iza projekta „Srpske naučne televizije“ koja je kasnije prerasla u „Brainz TV“, a sada i kao pisac. Videćemo, ako dozvole prilike, da se možda nekada pročita i njegova prethodna knjiga „Nestvarno, a stvarno“.

Mada, mislim i da je „Do viđenja“ bio dobar prvi izbor za čitanje. 🙂

 

 

A ti, dragi čitaoče, da li znaš u čemu je tajna ovog „Do viđenja“? 🙂

 

 

Cena knjige: Laguna | Dereta | Vulkan | Delfi | Makart | Korisna knjiga

 

Tags:

Dr.No

 

Dr.No Sean Connery Ursula Andress Šon Koneri Ursula Andres James Bond Džejms Bond 007

Dr.No

 

Pisati o Džejmsu Bondu (James Bond) van konteksta filmova bi bio prilično nezahvalan posao (ili bi pre zahtevao poseban tekst). Zato ne bih želeo da puno trošim ovde prostora. Ne verujem da je iko očekivao da će film „Dr. No“, koji je i za ono doba (šezdesete) bio odrađen bio prilično jeftino, iznedriti „Džejms Bond“ medijsku franšizu, koja danas vredi sigurno preko 20 milijardi dolara, koja je napravila 25 (+ 2 Non-Eon naslova) filmova (sledeće godine nam stiže „No time do die“), mnogobrojnim glumcima, glumicama i muzičarima donela svetsku slavu i novac (ili jednostavno „pojačala“ oboje), a proizvođači (tj. direktori) Aston Martina, BMW-a, Berette i Valtera drže u svojim kancelarijama ikonu Sv.Džejmsa Bonda.

Naravno, ne zaboravimo 14 kultnih romana Jana Fleminga koji su sve ovo započeli, praćeno sa, ako se ne varam, nekih 40+ post-Fleming romana.

Franšiza je iznedrila gomilu stripova, nekih 20+ video igara, radio emisija, raznih figura i igračaka i čega sve ne.

Naravno, ne zaboravimo i popularizovanje različitih (vojnih) gedžeta sakrivenih u kolima, cigaretama, upaljačima, olovkama, torbama, satovima itd…

Nastanak fiktivnog lika Džejmsa Bonda je isto priča za sebe. Džejms Bond je (navodno) nastao kao amalgam više istorijskih ličnosti (nekih 15) koje je Jan Fleming poznavao (ili slušao priče o njima), ali se pretpostavlja da bi centralna ličnost mogao biti čuveni Dušan „Duško“ Popov. Ne želim da mislite da je ovo cilj suptilnog promovisanja patriotizma/nacionalizma (jer je Popov bio Srbin), već mnoge informacije iz različitih izvora upućuju na to. Jedna od njih je da je jedan agent britanske tajne službe (zadužen za praćenje Popova), prisustvovao sceni gde je Popov, u lisabonskoj kockarnici, uložio tadašnjih 80.000 dolara (danas bi to bilo preko 600.000 dolara), da bi naterao protivnika da odustane (fold).

Taj agent-posmatrač je bio Jan Fleming. A taj događaj je kasnije iskoristio za kultnu scenu “Kazino Rojala”. Duško Popov je bio trostruki tajni agent, čiji je primarni zadatak bio da dezinformiše Nemce. Kažu da je bio prilično smeo i drčan. Obožavao je dobra pića, skupa kola…i, naravno, lepe žene. Pravi plejboj (jedna od njegovih ljubavi je bila i čuvena glumica i lepotica tog vremena). Smatra se da je odigrao jednu od ključnih uloga u operaciji „Fortitude“. Njegova tajna imena/šifre (code names) bile su „Duško“ i „Tricikl“.

 

Dr.No Sean Connery Ursula Andress Šon Koneri Ursula Andres James Bond Džejms Bond 007

Legenda…samo toliko ću napisati…

 

Naravno, i dalje postoje kritike na račun ličnosti Džejmsa Bonda, ali i to bi zahtevalo poseban tekst. Najveće kritike su u vezi sa njegovim tretiranjem žena (da je veliki mizognista i seksista koji žene vidi samo kao „tela“ za zabavu ili „alate“ za obavljanje misija, i da ih vidi kao inferiorne), kao i da je se (povremeno) vidi nostalgija za „britanskim imperijalizmom“…mada se najviše kritikuje prva stavka. I zbog toga mnogi smatraju da se Džejms Bond ne uklapa u današnje standarde „heroja“, da mora da se uradi ozbiljnija promena sa njegovim karakterom.

Što se mene tiče, ja bih samo rekao par reči, onako iskreno.

Filmski Džejms Bond je kreiran šezdesetih, i njegov psiološki obrazac je prilično uspostavljen prema ekonomsko-geografsko-političkoj situaciji tog perioda…i onda malo „mačo“ pojačan. I on je kao takav postao kanon. U narednim decenijama je blago menjan i prilagođavan modernom periodu.

Svi ste čuli za frazu “pobednici pišu istoriju”. Ali takođe, priznajte, ne dopada vam se ideja da vam pritisak moćnika u bilo kom obliku (bilo vojska, bilo mediji, bilo istoričari, bilo okolina) menja/kroji vašu (ličnu/političku) istoriju. Postoji rizik da izgubite identitet (jedno je “gubitak identiteta” u smislu pozitivne transformacije ličnosti, ali ovde govorimo o fiktivnim likovima, bilo da je knjiga, film, serija, strip, crtani, video igra). To može postati rizik ako rešite da uradite kompletnu promenu identiteta nekog filmskog junaka.

Na primer, ja lik Džejmsa Bonda nikada nisam doživljavao kao „heroja“, pa čak ni kao tragičnog heroja ili antiheroja. On je jednostavno (pogotovo sa muške strane) kul lik. Puca od samopouzdanja, harizmatičan je, uvek u formi, ne plaši se borbe, osvaja (i odvodi u krevet) najlepše žene, vozi besna kola, pija najbolja pića, bogat je, okružen je akcijom. Ali niko nije rekao da je bez mana. Kao agent je često bezosećajan i beskrupulozan, zadatke će obaviti po svaku cenu, bez obzira na žrtve, sve je u službi posla (to jest, Njenog Veličanstva).

Imam osećaj kao da se ponavljam (ne mogu da se setim da li sam ovo već negde spominjao ili govorio), ali verujem da je najveći broj muškaraca dovoljno sazreo da ga ne plaši koncept „snažne žene“ ili da misli da je LGBT virus koji se prenosi rukovanjem. Ne morate menjati Džejms Bonda. Promenite okruženje oko njega. Stvorite mu dostojnu konkurenciju. Tajnu službu MI6 ne čini samo 007. Stvorite ženu tajnog agenta koja će mu parirati (ali stvorite kompletnu ličnost, a ne agenta koji mora da bude žena koja agresivno prosipa feminističke priče i pljuje po 007…setite se Mulan i kako je tu feminizam sebi načinio više štete nego koristi). Može da bude 008 (i pre nego što neko feministički nastrojen pomisli „da, eto, ovamo priča jedno, a ovamo žena po rangu ispod muškarca“: ako poznajete Džejms Bond filmove i komentare vezane za agenta 008, stiče se utisak da je u pitanju neko sposobniji od Bonda. Književni i filmski kanon ne govore puno o agentu 008, sem na jednom mestu da je verovatno kodno ime „Bil“), imate druge 00 brojeve koji nisu popunjeni (a navodno jedan od 004 agenata je žena). Stvorite mu konkurenciju, a ne čistu kontru ili pandan.

Dođavola, ako je toliki problem, napisaću vam fan-fiction o ženskom agentu 008, i to takav da će zadovoljiti i našu (mušku) požudu i prikazati je kao sposobnu ženu, sa ličnošću, osobinama i kvalitetima takvim da će i mizognisti i seksisti otići i kupiti dijamantski prsten uz komentar „ovo je moja buduća žena“.

Ali ostavimo jadnog Dž.B. na miru…i opet sam se raspisao.

Elem… da se okrenemo filmu. ^^

„Dr. No“…

 

Dr.No Sean Connery Ursula Andress Šon Koneri Ursula Andres James Bond Džejms Bond 007

Prva Bond devojka – legendardna Ursula Andres

 

Tajna služba MI6 aktivira Džejms Bonda sa zadatkom da ode na Jamajku i istraži nestanak šefa odseka MI6 (Strengvejsa) i njegove sekretarice, čiji su nestanak i ubistvo verovatno povezani sa pokušajima blokiranja signala za potencijalno lansiranje raketa iz Kejptauna.

Od trenutka dolaska na Jamajku, Bondu postaje jasno da ga neko prati. Tragovi u Strengvejsovoj kući ga dovode u kontakt sa lokalnim čamdžijom Kverelom, preko koga upoznajemo i čuvenog Bondovog (budućeg) poznanika, CIA agenta Feliksa Lajtera.

Na kraju se ispostavlja da je konkretan trag to što je Strengvejs nestao negde oko ostrva „Krabin ključ“, na koji nije dozvoljen pristup ikome (a lokalno stanovništvo veruje da tamo živi zmaj), i koji drži misteriozni kinesko-nemački biznismen-naučnik. Ma ništa sumnjivo tamo, zar ne?

Uz pomoć Kverela, Bond uspeva da se ušunja na ostrvo i tada nailazi na prelepu Hani Rajder (Honey Rider…), koja krišom dolazi na ovo ostrvo u potrazi za školjkama (ali se ubrzo otkriva i njena prava agenda).

Ipak, Bond i Hani bivaju zarobljeni (Kverel nije bio te sreće), i upoznaju prvog Bondovog (filmskog) rivala, Doktora Džulijusa Noa (čisto ako se neko pitao čemu ono „Dr.No“ 😀 ), čoveka koji je svojevremeno bio u Tongu (ne u tangama, već je u pitanju kriminalna organizacija), od kojih je pobegao sa (njihovih) 10 miliona dolara i sada je pripadnik tajne organizacija „SPEKTRA“ (Spectre) sa kojima sarađuje na zlim mastermajnd planovima (da vam baš sada ne otkrivam koji je to plan za ovo ostrvo), i koji ima prostetičke udove, konkretno šake koje su od gvožđa.

Da li je će Džejms Bond sprečiti zlog doktora Noa u njegovom planu, kao i da li će uspeti da pobegne sa Hani sa ovog ostrva na vreme, saznaćete ako pogledate prvi igrani film o Džejms Bondu, „Dr.No“.

Mada se smatra klasikom, nerealno je ovo proglasiti najboljem Dž.B. filmom. Jeste, Šon Koneri i Ursula Anders su postavili standarde za Džejms Bonda i Bond-devojku, prema kojima će svi nadolazeći Bondovi i dame biti upoređivani. Prvi put čujemo čuvenu Dž.B. muzičku temu (i svaki fan je bar jednom, kad ga niko nije gledao, znao naglas da „zasvira“ sa sebe „Dindirididiri dindiridiri dindirididiri dindiridiri dindiridiri… DIRIIIIII DIRIM DIIIIIIIIM!“). Egzotična, seksi lokacija, upoznavanjem sa SPEKTROM…sve to stoji.

 

Dr.No Sean Connery Ursula Andress Šon Koneri Ursula Andres James Bond Džejms Bond 007

Maj nejm is Popov…dođavola! BOND! MAJ NEJM IS DŽEJMS POP…BOND!

 

Ali, čak i za standarde sa početka 60-ih, film je urađen prilično skromno (kada pogledate „Iz Rusije s ljubavlju“, koji se pojavio naredne godine, sve će vam biti jasno). I bilo je prilično izazova. Dosta filmskih studija je odbilo da uzme ovaj film (uz komentare da je „previše britanski“ i „previše seksualan“), i najzad kad se neko usudio, dobio je mizeran budžet, čak i za ono vreme. Ako, dok budete gledali film, za mnoge scene (i scenografiju) pomislite da deluju „jeftino“, nemojte da mislite da je to zbog toga što je film rađen 60-ih, već su zaista maksimalno morali da „stegnu kaiš“ i tada. Dosta zanimljivosti može da se pronađe (na internetu) o razvoju ovog filma. Scenario se isto morao menjati, pa je na kraju ispao prilično pravolinijski i predvidiv.

Ni Šon Koneri (u to vreme je imao 32 godine) uopšte nije bio prvi pik za Džejms Bonda! Dosta likova je bilo u opticaju (čak i legendarni Keri Grant), bio je i nekakav poseban kasting pride. Producenti su onda našli i sa Konerijem, koji je, navodno došao prilično kežual i izgužvan (u ono vreme su to verovatno zvali „seljak“, danas to zovemo „hipsteraj“), ali je od trenutka upoznavanja krenuo da“ glumi“ mačo i nehajan stav u razgovoru, da su ovi jednostavno rekli „on je taj“. Ova scena sve objašnjava.

Ni Ursula Anders nije bila prvi pik, već je izabrana dve nedelje pre početka snimanja (kada su producenti videli njenu sliku koju im je pokazao njen tadašnji muž, glumac Džon Derek…čija je, inače, četvrta žena bila Bo Derek), jer producenti dugo nisu mogli da pronađu dovoljnu atraktivnu i, khm khm, „obdarenu“ glumicu…očigledno je izbor bio dobar. Ali, da li znate da je druga glumica „pozajmila“/“popravila“ glas (bolje reći, urađen je redub ) Ursuli Anders, jer je Ursula imala jak švajcarsko-nemački akcenat?

E da, mnogo toga se moralo sređivati u ovom filmu.

 

Dr.No Sean Connery Ursula Andress Šon Koneri Ursula Andres James Bond Džejms Bond 007

Doktor Džulijus No

 

Zvezda je, naravno, legendarni Šon Koneri (napustio nas ove godine u oktobru, imao je 90 godina). Za mene je on bio i ostao glumčina i lik. Ne samo da je (bar za mene) i dalje najbolji Džejms Bond / 007, već je jedan od retkih glumaca koji je uspeo da napravi još dosta odličnih filmova posle Bonda. U filmu je “nacionalno blago Škotske” pokazalo šarm i talenat za glumu. Što su stari govorili, ma bio je pravili “džek”. Ursula Andres… pa, ne znam šta bi puno trebalo reći o njoj. Iako se pojavila tek na pola filma, sama scena njenog pojavljivanja u čuvenom belom bikiniju, dok izranja iz mora i pevuši (naravno, tek pošto je izašla iz mora, nije pevala pod vodom, zaboga), se i dalje smatra jednom od kultnih (filmskih, modnih i seksi) scena u kinematogragiji (zaboga, čak i njen bikini ima svoju Wikipedia stranicu… a šta ste vi postigli u životu? XD ). Ali, nije sve u lepoti, pokazala je dovoljno i glumačkog potencijala, koji je doneo i „Zlatni globus“. Bernard Li je postao legendardni Bondov pretpostavljeni, M, koji se pojavio i u narednih 10 filmova o Bondu i koji je pobrao simpatije publike u ovoj epizodnoj ulozi. Naravno, kada se spomene Miss Manipeni (Miss Moneypenny), svi prvo pomisle na Lois Maksvel, koja je bila u ulozi M-ove sekretarice (i Bondove flert-simpatije) sve do 1985. godine.

 

Još par zanimljivosti:

Da li znate da je legendardni Kristofer Li (inače, rođak Jana Fleminga) mogao da bude dr.No?

Za ljubitelje automobila, Bondovo vozilo izbora u ovom filmu je Sunbeam Alpine.

Film je najvećim delom sniman na Jamajci.

Budžet za film je (i za to vreme) iznosio samo 1,1 milion dolara, a inkasirao je preko 16 (a ukupno do sada je 59,5) miliona! WOW, good job!

 

Dr.No Sean Connery Ursula Andress Šon Koneri Ursula Andres James Bond Džejms Bond 007

Bondov auto izbora u ovom filmu – Alpine Sunbeam

 

Kao što smo spomenuli, „Dr.No“ je klasik, i nešto što je izrodilo odličnu franšizu. Film je zanimljiv, i uvek će se naći u top 10 filmova o avanturama 007 Džej Bija, mada mislim da njega u tom vrhu najviše drži nostalgija značaj koji je imao za celokupnu franšizu, nego sâm kvalitet. No bez dalnjeg, film je zabavan, šarmantan i može se smatrati delom opšte (filmske) kulutre i apsolutna preporuka za gledanje. Morao bih da se podsetim svih filmova, ali mislim da bi „Dr.No“ mogao da stavim u svojih „top 10 Dž.B. filmova“. 🙂

 

 

A ti, dragi čitaoče, da li je i tebi “Dr.No” u „top 10 Dž.B. filmova“? 🙂

 

 

Trailer

Imdb | Rotten Tomatoes | Metacritic

Format: Film

Premijera: 1962. godine

Trajanje : 110 minuta

 

Tags:

Taken 3

 

Taken 3 96 u begu Istanbul Liam Neeson Lijam Nison

Taken 3

 

„Taken 3” je žrtva prethodnog dela, od koga je publika puno očekivala (pošto je prvi deo oduševio publiku). Da se drugi deo nije desio (koji je prilično razočarao, posle standarda koji je postavio prvi deo), treći deo avantura Brajana Milsa bi sigurno mnogo bolje prošao i među publikom i među kritičarima.

Prošlo je neko vreme od nemilih događaja iz Istanbula. Brajanova ćerka, Kimi, sada živi sa dečkom (usput saznaje i da je trudna, ali to nije spremna da podeli sa porodicom, jer je tek započela studije, pa nije baš “idealan” trenutak), a bivša žena, Leni, i dalje ima krizu u braku. Međutim, izgleda da prijateljstvo bivših supružnika polako raspaljuje stari ljubavni plamen, ali su rešili da to stave “na mirovanje” dok Leni ne raščisti situaciju sa svojim (trenutnim) mužem, Stjuartom.

Međutim, jedno veče Stjuart posećuje Brajana, i traži od njega da neko vreme ne komunicira sa Leni, jer želi da brak između njih uspe, na šta Brajan pristaje. I još jedno međutim, Leni jedan dan šalje poruku Brajanu da se hitno vide u njegovom stanu, da porazgovaraju o nečem bitnom. Opa!

Međutim, to “opa” se za Brajana pretvara u “ajoj”, jer zatiče u svom stanu mrtvu Leni, a trideset sekundi kasnije, policija provaljuje u njegov stan. Brajan zna da nije ubio svoju bivšu ženu i da mu je neko “smestio”. I zato postaje begunac pred zakonom. A još pride mu je za petama i jedan prilično nezgodan inspektor, Frenk Docler, ekstremno pedantan i analitičan čovek (sa blagim OKP-om poput Brajana).

Međutim, ovog puta, Brajan je u zaista lošoj situaciji. Juri ga policija, ne može da komunicira sa ćerkom, Stjuart je unajmio obezbeđenje (i iz nekog razloga je veoma napet…mnogo više nego što bi trebalo), a tu se odjednom pojavljuje i ruska mafija.

Da li ovoga puta Brajan može da se(be) spasi iz nemoguće situacije? I da li zaista nema saveznika ni u kome…ili možda njegova stara ekipa može da mu priskoči u pomoć? Prilično luda vožnja vas čeka u „Taken 3“ (znan i „Tak3n“).

Na prvi pogled, radnja u „Taken 3“ deluje kao da se odvija pomalo konfuzno, jer Brajana jure sa svih strana, ali ubrzo se sklapaju kockice, koje se kriju u nekim detaljima (preciznije, u jednoj osobi).

Brajan Mils je sada stariji (logično), a zbog situacije u kojoj se nalazi, kao i ograničenih resursa koji su mu na raspolaganju, i njegov pristup rešavanju izazova sa svojim „specifičnim setom veština“ mora da se prilagodi. U početku se više „ponaša“ poput duha, trudi se da bude neprimetan (a pride mu stiže i pomoć „sa strane“), međutim (u drugoj polovini filma), kada otkriva ko je pravi krivac za smrt njegove supruge (i da mu je ćerka ponovo u opasnosti), postaje prilično agresivna zver koja ne bira sredstva da eliminiše protivnike. A tu su i češće deonice sa jurnjavama kolima.

 

Taken 3 96 u begu Istanbul Liam Neeson Lijam Nison

Omatorilo se, reuma, godine…

 

Zvezde filma (i kojima je posvećeno najviše vremena na ekranu) su, naravno Lijam Nison i Forest Vitaker (kao inspektor koji je glavnom junaku za petama). Činjenično gledano, uz konstantnu akciju i eksploziju, gluma ove dvojice je ono što je „spasilo“ treći deo i učinilo ga bar za dva koplja boljim u odnosu na prethodni deo. Megi Grejs je isto lepo odradila posao i dobila (zasluženo) malo više filmskog vremena. Filmski negativci su, iskreno, prilično generički i lako zaboravljivi.

Kao što sam spomenuo, napete akcije ne manjka.

Sve u svemu, „Taken 3“ je solidan film. Ne dobar, samo solidan.

E sada, kada bismo hteli da sagledamo „Taken“ serijal kao celinu, šta bismo mogli da zaključimo?

Prvi deo je, bez premca, odličan akcioni triler. I pored prilično jednostavne radnje, glumačko umeće Lijama Nisona i sama ideja penzionisanog operativca koji poseduje „specifičan set veština“ za rešavanje problema, koji će sve učiniti da spasi najbliže, lepo je rezonovala sa publikom. Akcije i drame nije manjkalo. Prvi deo je postavilo odlično temelje za nešto što je moglo da bude novi akcioni serijal kome bi se publika radovala sa svakim novim nastavkom (nešto što je uspelo Kijanu Rivsu sa odličnim „John Wick“ filmovima)…

…samo što je na ovo temelje drugi deo serijala stavio stavio prilično loš materijal za zidove, koji su ispali prilično ružni i nakrivo, relativno funkcionalni, ali sa lošom izolacijom i loše urađenim gletovanjem. Lik Beson i novi režiser su prilično smlačili (da ne kažem otaljali) radnju i učinili je baš neoriginalnom, a ni pristup snimanju se u mnogim scenama nije baš pokazao kao najsrećniji…

… i onda je pokušano da se stavi kvalitetniji krov („Taken 3“). Međutim, i radnici i komšije u selu su toliko bile razočarane prethodnim radovima, da im čak krov sada deluju i ružniji i manje kvalitetniji nego što zaista jeste. Promena u pristupu radnje (zavera, potera i izdaja) i veći akcenat na špijuniranju i jurnjavi kolima, dodavanja još jednog „sloja“ ljudskosti Brajanu Milsu (u ponekom sarkastično-duhovitom komentaru) jeste popravila situaciju, ali šteta sa prethodnim delom je ostavila prilične posledice.

 

Taken 3 96 u begu Istanbul Liam Neeson Lijam Nison

Eh, što me nisu zvali za prvi „Taken“…

 

Realno, stičem utisak da bi „Taken 3“ mnogo bolje prošao i kod publike i kod kritičara da se „Taken 2“ nije dogodio. „Taken 2“ je, po meni, trebao da ima radnju koja se ticala, na primer, otmice klijenta, posete „starog prijatelja“ koji ucenjuje Brajana da izvrši za njega neki lud zadatak ili nečeg trećeg, da razbije kliše radnju ili nešto slično.

A ovako…

Da sumiramo, prvi „Taken“ je nešto što treba odgledati, i čak da stanete samo na ovom delu, nećete ništa izgubiti, jer je on zaokružena celina za sebe. A što se tiče preostala dva dela, ako ste ljubitelji akcije, Lijama Nisona, ili jednostavno želite da vidite malo produbljene porodične odnose glavnog junaka, samo nastavite sa gledanjem.

Ono što je činjenica jeste da će ostati žal što ovaj serijal o bivšoj „zelenoj beretki“ i operativcu CIA-e, Brajanu Milsu, čoveku sa „specifičnim setom veština“ i jednom od najboljih rečenica (dobro, pasusa) u filmskom svetu, nije omogućeno da pokaže svoj puni potencijal.

A bilo je potencijala…

 

A ti, dragi čitaoče, kakvi su tvoji utisci o ovoj trilogiji? 🙂

 

 

Trailer

Imdb | Rotten Tomatoes | Metacritic

Format: Film

Premijera: 2014. godine

Trajanje : 115 minuta

 

Tags:

Taken 2

Taken 96 sati Istanbul Liam Neeson Lijam Nison

Taken 2

 

Život Brajana Milsa pokušava da se vrati u normalu posle svega što se izdešavalo u prvom filmu “Taken”…što će sigurno zahtevati napor. Brajan pokušava da normalizuje odnose sa ćerkom Kimi (koja ima muke da položi vozački, a i teškoće da kaže ocu da sada ima dečka) i bivšom ženom Leni (kojoj je sada postao bolji prijatelj, mada ona ima svoju veliku bračnu krizu). Pošto očigledno niko više nije normalan i svima treba predah, Brajan predlaže Kimi i Leni da ga posete u Istanbulu, pošto će tamo odsesti neko vreme zbog posla (kao obezbeđenje nekom budžovanu), a posle mogu sve troje da provedu vreme kao da su na odmoru i skrenu misli sa svega. I one ga stvarno iznenađuju posetom, i deluje da će se svi najzad malo opustiti i da će normalizovati odnose. Ali, krvna osveta ne spava…

U svom spašavanju Kimi (kada je bila oteta u Parizu), Brajan je pobio dosta Albanaca. Jedan od njih je bio i Anton, sin albanskog mafijaškog bosa Murada. Tradicionalan kakav jeste (što bi rekli, “stara škola”), Murad odlučuje da uhvati Brajana i prolije njegovu krv na grobu svog sina (i ostalih ubijenih Albanaca).

Ubrzo i Brajan shvata da ih u Istanbulu neko sve vreme prati (ubrzo shvata i ko), ali i da je ovoga puta on meta. Međutim, sada su zbog njega ugroženi i Kimi i Leni. Dok Brajan i Leni pokušavaju u kolima da izbegnu sumnjive ljude koji ih prate, Brajan zove svoju ćerku Kimi koja je ostala da “kulira” u hotelu.

Listen to me very carefully, Kim. Your mother and I are going to be taken and the people are going to come for you too.”

Traumo, I am back!

 

Taken 96 sati Istanbul Liam Neeson Lijam Nison

„Ćero, sine, ljubi te tata…ovaj, sećaš se one male nezgode iz Pariza prošle godine? E pa, vidiš, ćero, sine, ta mala nezgoda je došla tvog taju da ujede za gu***u…“

 

Brajan i Leni bivaju zarobljeni od strane Muradovih ljudi. Ali, on ipak uspeva i zarobljen da kontaktira ćerku (ipak se sećate koje Brajan Mils, zar ne? Čovek sa “specifičnim setom veština”…), koja je uspela u hotelu da izbegne svoje progonitelje. Daje joj instrukcije kako da se spasi, ali ona želi da pokuša da pomogne svojim roditeljima. Uz pomoć njegovog navođenja (koji uključuje i nekoliko granata…ne pitajte…), Kimi uspeva da ih pronađe i doturi ocu pištolj, a zatim beži od svojih progonitelja krovovima Istanbula.

Od tog trenutka, počinje mrtva trka za Brajana Milsa (mada i za albanske kriminalce, s obzirom da je opasno ako se Brajan domogne i samo piksle, a kamoli pištolja). Ćerku mu jure albanski kriminalci po krovovima drevnog Istanbula, a bivša žena mu je teško povređena u zarobljeništvu i ne može da je iznese dovoljno brzo da bi stigao i da spasi ćerku. Da li Brajan može da spasi obe žene, koje su mu sve u životu, ili će jednu od njih morati da žrtvuje, i da li će Murad, na kraju, dobiti svoju priliku za osvetu ili će albanska mafija morati da zatvori svoju podružnicu i u Istanbulu, saznaćete u filmu “Taken 2”.

Lomio sam se da li da uradim recenziju nastavka, ali sam hteo iz poštovanja prema prethodnom delu. Mada je kvalitet filma opao, ako ćemo iskreno.

Šta je dobro u “Taken 2”? Pa naravno, Lijam Nison. Opet je dobro odradio svoj posao. I dalje je opasan igrač sa kojim se ne treba kačiti. Sada su mu dodali malo komičniju (ili bolje reći, ljudskiju) stranu ličnosti, pogotovo zbog njegove preterane pedantnosti i tačnosti do granice ludila (OKP). Tu je, takođe, i više akcionih scena (kao i scena kada kidnapovan pokušava da memoriše lokaciju na koju ga vode na osnovu čula sluha). Brajan sada ulazi u mnogo više obračuna, kako prsa u prsa, tako i sa vatrenim oružjem na ulicama Istanbula (isto lepa promena posle Pariza).

Isto tako je lepo videti veću (filmsku) aktivnost Leni i Kimi (pogotovo ćerkina bežanija po krovovima Istanbula).

 

Taken 96 sati Istanbul Liam Neeson Lijam Nison

„Nisam mislila na OVAKVU aktivnost!“

 

A u čemu je „Taken 2“ opao u kvalitetu? Promena režisera je malo uticala na pad kvaliteta. Previše često drmusanje kamere ili previše blizu scene za snimanje, jer je pokušano da se (nepotrebno) dočara realizam. Ovo je takođe doprinelo da manje dođu do izražaja lepote Istanbula i slabije prezentovanje koliko je zaista to „živ“ grad (bar tako ljudi pričaju koji su ga posetili).

I radnja se „smlačila“. Ni Lik Beson baš nije pokazao neki entuzijazam i kreativnost u nastavku. I prvi „Taken“ je bio prilično pravolinijski (spašavanje ćerke), ali je ceo nekako imao lepu ukomponovanost, jer se sve vrtelo oko Brajana/Lijama. Sada je pokušan da se ubaci element (krvne) osvete od strane Murada, ali premali je bio akcenat na njemu kao negativcu, da biste ga pre kvalifikovali kao „sporednog glavnog“ negativca (stoga, ni Rade Šerbedžija kao Murad nije dobio preteranu priliku da pokaže dramatičnost krvne osvete). Tako da je radnja više „izgovor“ da matori Brajan premlati sve žive i pravi haos po Istanbulu.

Očigledno je da je „Taken 2“ pao u kvalitetu, ali je i dalje o(p)stao kao solidna akcija, zahvaljujući Lijamovoj izvedbi. Ako želite akciju, slobodno odgledajte i ovaj deo. Ali, ako ste baš uživali u prvom delu toliko da vam je (možda) postao jedan od omiljenijih akcionih filmova, onda možete i da preskočite ovaj film.

A da li to znači da ni „Taken 3“ ne valja? Eeeee…to je priča za neki drugi dan. 🙂

 

A ti, dragi čitaoče, šta ti misliš o „Taken 2“? 🙂

 

 

Trailer

Imdb | Rotten Tomatoes | Metacritic

Format: Film

Premijera: 2012. godine

Trajanje : 92 minuta

 

Tags:

Taken

 

Taken 96 sati Liam Neeson Lijam Nison

Taken

 

Mr.X: Gospodin Džon Vik?

Dž.V: … … … … …

Mr.X: Znan kao Baba Jaga?

Dž.V: … … … … …

Mr.X: Gospodine Vik, moj klijent je spreman da plati za eliminaciju ove osobe 35 miliona dolara.

Dž.V: … … … …

Mr.X: Dobro, 50 miliona dolara.

Dž.V: … … … … …

Mr.X: Ovaj, gospodine Vik…moj klijent je veoma uticajan čovek. Čuo je da ste jednom uspeli da napustite ovaj svet, uh, pružanja usluga… i spreman je da učini sve da ponovo možete da se „penzionišete“.

Dž.V: … … … … …

Mr.X: Gospodine Vik, mislim da je ovo jedinstvena prilika da…

Dž.V: … ime…

Mr.X: Da, naravno gospodine, ja sam Joca iz…

Dž.V: Ime mete…

Joca: Ah, da, naravno, izvinite, hehe…u pitanju je penzionisani agent CIA-e, Brajan Mils…

Dž.V: LOL! NOPE! NE, HVALA! (prekinuta veza)

 

 

Kriminalci izgleda nisu svesni da na ovom svetu postoje ljudi (doduše, jako mali broj, ali ipak…) kojima se ne treba zameriti. Pogotovo ako su ti ljudi u penziji. A nisu ti ljudi u penziji samo jer su ostarili, znate… često su otišli u penziju iz privatnih razloga…a često i zato što od njih drhte i vlade najmoćnijih država i kriminalna podzemlja. I takve ljude treba ostaviti da vode miran život.

Naravno, pojavi se tako neki razmaženi kriminalni kreten kome je tatica u svemu titrao, pa je umislio i da može da provali u kuću čoveka, koji žali zbog smrti svoje žene, ukrade mu omiljeni auto i upuca mu psa koji mu je ostao posle žene. Svi znamo da je taj čovek na kraju povratio svoj auto…a rusko kriminalno podzemlje u tom delu SAD je svedeno na dva restorana ruske kuhinje i jedan štand gde se prodaju šubare i babuške (pozabavićemo se ovim gospodinom u budućnosti).

Brajan Mils je čovek koji je, zbog rada u državnoj službi, mnogo izgubio na porodičnom planu. Koštalo ga je i razvoda. Zbog toga je rešio da se penzioniše i da pokuša bar da izgradi, koliko je moguće, prisan odnos sa svojom 17-ogodišnjom ljupkom ćerkom Kimi, i da normalizuje odnos sa svojom bivšom ženom Leni i njenim novim suprugom (inače, teškom buržujčinom).

Brajan je pedantan čovek, voli sve da mu jednostavno, uredno, sređeno, svuda prave linije…kao i svaka tipična Devica u horoskopu. Povremeno popije pivo/roštilja sa starom ekipom iz državne službe, koji sada rade kao obezbeđenje za poznate (i Brajan je skoro uskočio u jedan posao da im pomogne, i tom prilikom spasio jednu mladu pevačicu sigurne smrti i stekao njenu naklonost). Takođe, u njegovim očima je Kimi i dalje devojčica i teško mu je da se pomiri sa činjenicom da ona odrasta. Tako joj je za rođendan kupio mali karaoke uređaj, što je i dalje kul, ako mene pitate („Isuse…“prim.podsvesti), ali teško može da se meri sa KONJEM kojeg ti pokloni očuh. Isto tako, voli da je sve pod kontrolom i da zna dešavanja u minut, zbog čega deluje i paranoično (profesionalna deformacija).

Posle jednog podužeg natezanja sa ćerkom i bivšom ženom, on pristaje (pošto je ćerka još maloletna) da dâ saglasnost da Kimi i njena drugarica Amanda provedu neko vreme u Parizu u penthousu Amandinih rođaka (iako se ispostavlja da je u pitanju tura po Evropi gde se prati bend U2), ali pod uslovom da mu se redovno javlja.

Pošto se (naravno) nije javila odmah po silasku sa aerodroma, Brajan ubrzo zove svoju ćerku da joj održi bukvicu. Dok pokušava da se opravda ocu što nije bila skroz iskrena i nije se javila na vreme, Kimi vidi kako neko provaljuje u stan i kidnapuje Amandu, a sa očiglednom namerom da kidnapuju i nju… a Brajan sve to čuje. U tom trenutku, Brajanov glas se menja, i govori svojoj ćerci da će je ti ljudi uskoro oteti. Što mirnije može, objašnjava joj gde da se sakrije i da, kada je otmičari zgrabe, u tih desetak sekundi vrišti koje detalje primećuje na otmičarima. Brajan tada čuje zvuke borbe, a zatim i tišinu na telefonu, jer neko pronašao isti.

„I don’t know who you are. I don’t know what you want. If you’re looking for ransom, I can tell you I don’t have money… but what I do have are a very particular set of skills. Skills I have acquired over a very long career. Skills that make me a nightmare for people like you. If you let my daughter go now, that will be the end of it – I will not look for you, I will not pursue you… but if you don’t, I will look for you, I will find you… and I will kill you.“

Ovo su reči koje Brajan izgovara otmičaru preko telefona. Otmičar odgovara sa „Good luck“ i prekida vezu.

 

Taken 96 sati Liam Neeson Lijam Nison

„Znači, ako moju ćerku ne vratite večeras od pola osam, čedniju nego što je izašla iz kuće… pa, deco moja, znam gde živite…“

 

Svaki prosečan roditelj bi u ovom trenutku zvao policiju, BIA, ambasadu u Francuskoj, bivše ortake iz Legije Stranaca i stare kontakte da mu pomognu da spasi ćerku. E pa, Brajan je uspeo da sâm snimi razgovor sa otmičarem preko telefona, i uz pomoć starih ortaka saznaje da je njegova ćerka u rukama albanskog mafijaša koji se bavi otmicom i prodajom mladih devojaka (sex trafficking). I da ukupno ima 96 sati da pronađe svoju ćerku pre nego što joj se izgubi svaki trag…zauvek. I tako Brajan rešava da sâm spasi svoju ćerku.

Vidite, kada sam rekao da je Brajan radio u državnoj službi, nisam mislio da je radio na izdavanju ličnih karata ili u komunalnoj policiji. Brajan je bivši operativac CIA-e i bivša „Zelena beretka“.Govorio je da se bavio „prevencijom“ (preventer), ali je u stvari bio specijalista u paravojnim operacijama, gde se angažuju osobe sa „specifičnim setom veštinama“…u prevodu, bio je noćna mora za svoje neprijatelje. I takvoj osobi vi kidnapujete ćerku. I tako će Brajan Mils da se transformiše od noćne more u sâmu Smrt (Grim Reaper style) da bi spasio svoju ćerku.

Da li će Brajan na vreme spasiti svoju kćer (ili je zauvek izgubiti), da li će albanska mafija morati da zatvori svoju podružnicu u Parizu, kao i da li će Ajfelova kula ostati čitava posle posete čoveka koji se bavi „prevencijom“, saznaćete ako odgledate „Taken“ (kod nas preveden kao „96 sati“).

„I don’t know who you are. I don’t know what you want. If you’re looking for ransom, I can tell you I don’t have money… but what I do have are a very particular set of skills. Skills I have acquired over a very long career. Skills that make me a nightmare for people like you. If you let my daughter go now, that will be the end of it – I will not look for you, I will not pursue you… but if you don’t, I will look for you, I will find you… and I will kill you.“.

               Želeo bih da ponovim ovaj pasus, ove rečenice koje Brajan Mils izgovorio otmičaru. Naime, ne bavim se kriminalom, ali dobro poznajem pregovaračke veštine, i prilično sam siguran da ako ti neka osoba, kojoj si oteo nekog veoma bliskog, mirnim i hladnim glasom (da imaš osećaj da ti se sâm izaslanik smrti obraća, koliko jezivo zvuči) kaže da ćete pronaći i ubiti (a razgovarao si preko telefona sa njom duže od 30 sekundi)… … … da baš i nije najpametnije da joj samouvereno kažeš „Good luck“.  Tačan odgovor u takvoj situaciji bi bio da kažeš „Aj, aj, izvinite gospon, zvučite veoma ubedljivo. Evo bez brige, vraćamo Vam ćeru biznis klasom odmah sada, nema potrebe za ljutnjom. Evo, će kupimo mafineee i bageteeee i dres Pari Sen Žermena za ćeru, a i Vama…vi, delujete kao čovek, ovaj, diplomatskog ukusa, evo za Vas jedan lep konjačić u flašici u obliku Ajfel kule, to svi vole ovde, hehe…ovaj alo… alo, se čujemo? E nazdravlje…ajoj, Gazmende, izgleda da smo se uvalili u velika muta zbog ove male…“

 

Taken 96 sati Liam Neeson Lijam Nison

 

Centralna figura filma „Taken“ je, naravno, Brajan Mils, tj. legendarni Lijam „Kvaj Gon“ Nison. Lijam iza sebe ima 40 godina (prilično uspešne) filmske karijere i mnogobrojne nezaboravne uloge. Odlično se uklopio u ovu ulogu, i napravio jednog finog (matorijeg) akcionog junaka, koji je definitivno postao ovekovečen za sva vremena čuvenim telefonskim razgovorom (koji sam već dva puta spomenuo). I drugi glumci su ostvarili sasvim solidne role, međutim, nisam bio siguran da li da nabrajam, jer, ili su imali prilično kratko vreme na ekranu… ili prilično brzo završavali prebijeni/mrtvi. X) Ali, što da ne, spomenimo Famke Jansen (Džin Grej u „X-Men“), Megi Grejs (Šenon iz „Lost“…mada nikada nisam odmakao dalje od prve sezone), Holi Valans (razne nebitne random uloge), Kejti Kesidi (Lorel iz odlične serije „Green Arrow“) i Raša Bukvić (koji je ostvario prilično solidne epizodne uloge u mnogim poznatim filmovima).

Glavni adut filma je, naravno, sâma akcija. Lijam Nison, mada je već uveliko gazio pedesete kada je snimao „Taken“, ipak je pokazao da može da bude, i kao stariji, solidna akciona zvezda. Pametno su iskoristili njegovu visinu (sa više od 190 cm, čovek ipak deluje kao krupna i zastrašujuća pojava), kao i praktične (i primenljive) elemente borilačkih veština, poput aikidoa, džudoa i džu-džice (zanimljivost je da postoji borilački stil Nagasu-do koji kombinuje ove veštine). Scene borbe su kratke, brze, dinamične, sa Brajanovim fokusom na brzo onesposobljavanje neprijatelja, u duhu osobe koja je nekada bila pripadnik specijalnih jedinica. Ili pesnica/lakat/nadlanica u grlo/nos/potiljak ili metak u glavu.

Mada, nije sve ni u samoj akciji i Brajanovoj hladnokrvnosti. Prekaljeni ratnik kakav jeste, on je prvenstveno otac koji očajnički juri da pronađe svoju ćerku, i videćemo par scena, kada ga niko ne vidi, kada deluje da je na ivici da se slomi od očaja i umora, mada pokušava da ostane bistre glave.

Vizuelni pristup režisera i način snimanja filma „Taken“, u kombinaciji sa (prilično jednostavnom) radnjom koju je pisao Lik Beson, dovelo je do to toga da film održi priličnu dozu realizma bez preteranih specijalnih efekata, a da, u skladu sa radnjom filma, i ceo Pariz deluje sivlje i tmurnije nego što jeste…uključujući i sâmog glavnog junaka.

Mada je očigledno da film nije remek-delo, sâma ličnost Brajana Milsa je i više nego interesantna, i zaslužuje da uđe u panteon akcionih heroja i antiheroja poput Džejmsa Bonda, Džejsona Borna, Džona Vika (a od skoro, najverovatnije, i Tajlera Rejka).

„Taken“ je doživeo i dva nastavka (2012. i 2014. godine), pa čak i seriju o avanturama Brajana Milsa iz njegovih mlađih dana (ovde očigledno nema Lijama Nisona), mada oni nikada nisu uspeli da dostignu uspeh i dinamiku orginala (kao što je to uspelo filmu „Džon Vik“), što je velika šteta, jer moglo mnogo toga da se uradi sa ovim junakom.

U svakom slučaju, ako ste „tanki“ sa vremenom, onda obavezno pogledajte prvi deo, koji je sam po sebi, zaokružena celina, i uživajte u ovom napetom akcionom trileru. 🙂

 

A ti, dragi čitaoče, šta misliš, ko bi bio pobednik duela Brajan Mils VS Džon Vik? 🙂

 

 

Trailer

Imdb | Rotten Tomatoes | Metacritic

Format: Film

Trajanje : 90 minuta

 

Tags:

Američki bogovi

 

Američki bogovi Nil Gejmen American Gods Neil Gaiman

„Američki bogovi“ – Nil Gejmen

 

Sledeće godine će biti tačno 20 godina od kada se prvi put pojavila knjiga Nila Gejmena „Američki bogovi“, koja je ubrzo po svom pojavljivanju postala instant klasik. Pobrala je sve nagrade koje su se mogle pobrati iz oblasti naučne fantastike i fantazije (Hugo, Nebula, Lokus, Brem Stoker…), dobijala sve najviše ocene i hvalospeve kako među čitaocima, tako i među književnim kritičarima.

I sve to je zasluženo, ako mene pitate.

Prvi put sam pročitao ovu knjigu pre mnogo, mnogo godina. Iskren da budem, mislim da sam je premlad pročitao i da mnogo toga, u stvari, nisam ni razumeo, a mnoge stvari sam i prevideo, pa mi je samo ostala u sećanju kao zanimljiva knjiga. I godine su prošle od tada.

I onda se pojavila serija 2017. godine, rađena prema ovoj knjizi. Prva sezona je oduševila publiku (druga nešto slabije), i meni su „Američki bogovi“ ponovo bili na radaru. Hteo sam da gledam seriju, ali sam pomislio da možda ne bilo loše da ponovo pročitam knjigu, pogotovo jer sam toliko toga zaboravio o samoj radnji, da sam se samo sećao okvirnih detalja i dešavanja.

I tako ti lepo ja nabavim (tj. kupim) prošireno i dopunjeno izdanje knjige, koje se smestilo na nekih lepih 550 strana.

I nisam se pokajao. Vau, ovo je bila avantura!

 

Američki bogovi Nil Gejmen American Gods Neil Gaiman

…a i kolač je lepo „legao“ uz kafu i knjigu…

 

Ono što je još zanimljivije, knjigu nisam čitao u jednom dahu. Naprotiv, čitao sam je nedeljama i nedeljama. Iz nekog razloga, nije mi se žurilo da je završim. A kada sam završio i poslednju stranicu, shvatio sam da sam knjigu toliko dugo čitao, da je podsećalo kao kada gledam neku seriju, pa svake (jedna do dve) nedelje izađe nova epizoda sa avanturama Senke i Srede. 😀

I avantura kreće…

Momak po imenu Senka (Shadow), par dana pre izlaska iz zatvora, saznaje da su njegova voljena žena Lora i njegov najbolji prijatelj nastradali u saobraćajnoj nesreći, što ga je prilično slomilo. Po izlasku iz zatvora leti prvom avionom da stigne na sahranu. Tada saznaje da je smrt njemu dve bliske osobe uzrokovala pijana vožnja i otkopčan šlic u punoj brzini i menjač i…well, you get the picture. Ovo ga je dodatno dotuklo. Kakve sada ima veze što je izašao iz zatvora kada je izgubio sve do čega mu je stalo?

I tada, naš slomljeni, izgubljeni i bezperspektivni Senka, upoznaje neobičnog i harizmatičnog čoveka po imenu Sreda (Wednesday), koji mu nudi posao, da postane njegov telohranitelj (i vozač), što Senka prihvata, ni sâm ne znajući zašto.

I tako, dok putuju kolima kroz Ameriku, Senka sa Sredom vodi prilično neobične razgovore, usput pokušavajući da dokuči ko je, u stvari, ovaj misteriozni Sreda. U početku mu deluje da je ovaj neki namazani prevarant (svakako se ponaša kao jedan), koji pokušava raznim trikovima da dođe do potrebnih para i usput se sastaje sa neobičnim ljudima koje kao da pokušava da regrutuje za „nešto“.

Međutim, kako vreme odmiče, Senka shvata da su stvari mnogo neobičnije, nerealnije i ozbiljnije nego što je mislio, kao i da njegov posao uopšte nije naivan. Pogotovo kada shvati (tj. otkrije mu se) da je Sreda, ni manje ni više, nego američka manifestacija (ili bolje reći, inkarnacija) nordijskog vrhovnog boga, Odina. I da ljude koje sreće na Sredinim sastancima su, u stvari, manifestacije bogova, mističnih bića i heroja iz raznih mitoloških svetova i vremena, poput Tora, Lokija, Černoboga, sestri Zorja, Anansija, Anubisa, Tota, Bast(et), Horusa, Ištar, Vizagiđaka, Elegbe, Gvidiona, Kali, Ganeša i mnogih drugih. Kao što vidite, ovde su upleteni bogovi od Amerike do Azije.

 

Američki bogovi Nil Gejmen American Gods Neil Gaiman

 

Ali, zašto su ti veliki, legendarni, svemoćni bogovi svedeni na nivo smrtnika koji žive od prevara, socijalne pomoći, šverca, prostitucije ili prodaje paprika na pijaci? Jednostavno, zato što su prvobitni doseljenici (kako svojevoljni, tako i oni prisilno dovedeni), kako je vreme odmicalo i tehnologija napredovala, sve manje verovali u svoje bogove, sve ređe ih slavili i prinosili im žrtve, pa su počeli i da zaboravljaju na njih. I zbog toga su (stari) bogovi izgubili skoro svu svoju moć, i sada jedva ( i fizički i magijski) opstaju.

Ali, kao da nije dovoljno što su stari bogovi gubili svoju moć, već su počeli da i tako slabi bivaju trn u oku novim bogovima koji su nastali sa modernim dobom, poput Tehnološkog Dečaka (bog interneta i tehnologije, predstavljen kao debeli klinac), Medija (boginja televizije i pop kulture), zatim Nedodirljivi (koji prestavljaju bogove berze i modernog tržišta), zatim Gospoda Grad, Put, Kamen i Drvo (koji predstavljaju teorije zavere i ponašaju se kao špijuni), kao i mnogi drugi novi bogovi 20. i 21. veka (automobili, estetska hirurgija), na čelu sa njihovim vođom, Gospodinom Svetom (koji je bog globalizacije).

Ubrzo postaje jasno da Sreda (tj. Odin) pokušava da okupi sve moguće stare bogove koji su još opstali u modernoj Americi, jer je prilično izvesno da će se dogoditi veliki rat. Rat za dušu Amerike i budućnost jedne grupe bogova.

I u sve to se upleo jedan običan smrtnik, naš krupni i (u principu) ćutljivi drugar Senka, o kome svi bogovi znaju više nego on sâm o sebi, i koji za njih izgleda ima veliki značaj. Ali, iako je Senka očigledno smrtan i nema nikakve moći, iz nekog razloga ima veoma čudne (natprirodne i mitološke) snove, a Bog te pita zašto se povremeno pojavljuje i njegova pokojna žena Lora u obliku…uh, ovaj, nemrtve/zombi osobe, koju je Senka sasvim slučajno (i nesvesno) „vaskrsao“.

 

Američki bogovi Nil Gejmen American Gods Neil Gaiman

 

Koja grupa bogova će pobediti? Da li Sreda ima neki prikriveni motiv? Da li Lora ima priliku za iskupljenje? Da li za Senku postoji srećan kraj ili mu je sudbina zapečaćena? Sva ova pitanja, kao i mnoga druga, razrešiće se (valjda) ako pročitate roman „Američki bogovi“.

Ono što je jedan od velikih pluseva ovog romana od starta, jeste sâma ta kriptičnost koja se provlači kroz dijaloge i opise nekih scena, što nam omogućava široka (ali i zanimljiva) tumačenja nekih događaja iz romana, kao i simboliku koju oni predstavljaju. Jedan od zanimljivih detalja jeste i taj da Senka tokom svojih putovanja malo-malo pa izvodi neke trikove sa novčićima, prvenstveno da bi zabavio sebe (prekratio vreme). Pored toga što dugo nije shvatao da neki novčići koji je imao uz sebe imaju i posebne moći (kako da ga štite od smrti, takav da i nekog ožive…ups!), Senkine igrarije sa novčićima možemo da tumačimo i kao jedan od (loših) simbola modernog sveta, gde je veoma bitno napraviti uspešnu iluziju, ili skrenuti pažnju u pravom trenutku, pa čak i prevariti sebi bliske ljude da bi se dobilo ono što se želi (ovo mi se „javilo“ u trenutku kada sam ulazio u epsku završnicu romana).

A opet, možda sam i pogrešno protumačio…što je upravo jedan od aduta ovog romana, jer imate osećaj da nijedno tumačenje nije pogrešno, a nije i da želite da vam sâm pisac otkrije šta je mislio o nekim stvarima (poput, recimo, odgovora na pitanja „šta znači biti Amerikanac“).

 

Američki bogovi Nil Gejmen American Gods Neil Gaiman

 

Glavni motiv romana (bar po meni) jeste potraga za smislom i suštinom života, kao i da možda čoveku nije suđeno da je ikada do kraja spozna, već samo da traga za njom, približi joj se što više može, i eventualno ugrabi neke njene fragmente (znate ono, po principu, suština života nije u stizanju na cilj, već ono što doživite dok putujete ka istom), kao i da je istina o smislu jedino rezervisana za bogove. Jer Senka, u jednom trenutku zaista i spoznaje neke istine nepojmljive smrtnicima, ali počinje da „vetre“ iz njega velikom brzinom, da na kraju i zaboravlja šta je to znao.

A možda je jedan od glavnih motiva i pokušaj pronalaska odgovora na pitanje: „Kada smo zaista živi?“

Kao što sam spomenuo, isto jedan od velikih pluseva jesu dijalozi između Senke i Srede i(li) drugih bogova (kao i trenuci kada je Senka sam sa svojim mislima). Ponekad su vrcavi i puni humora, ponekad zagonetni, ponekad sarkastični, ponekad mračni, ali nikada dosadni.

Ne treba da zaboravimo ni opise bogova i pojedinih smrtnika (i njihovih jedinstvenih karaktera) sa kojima se Senka susreće. Mnogi od njih će vam se urezati u sećanje jedan duži period, u to nema sumnje. Pa čak i mesto/gradić u kojem (po potrebi) Sreda skriva Senku (pod pseudonimom Majk Merodil), sa svojim (istovremeno i čudnim i dosadnim) stanovnicima, podseća na jedan neobičan entitet izolovan od ostatka sveta (i to sa razlogom 😀 ).

 

Američki bogovi Nil Gejmen American Gods Neil Gaiman

 

Nil Gejmen je u Senkine avanture ubacio i zanimljiva „međupoglavlja“, kada se vraćamo nekoliko stotina (pa i hiljada) godina u prošlost, i otkrivamo priče o prvim doseljenicima, istraživačima i osvajačima Amerike, njihovom poreklu i avanturama, kao i mističnim dešavanjima koja ih povezuje sa bogovima iz njihovih rodnih krajeva. Ili se jednostavno prebacujemo u dešavanja koja se paralelno dešavaju sa glavnom radnjom u drugim gradovima, i tada pratimo kratke događaje (i susrete) nekih starih i novih bogova. Ova „međupoglavlja“ lepo upotpunjuju samu glavnu radnju i sprečavaju potencijalnu monotoniju (doduše, šanse su minimalne da vam „Američki bogovi“ budu dosadni 😀 ).

Naravno, sa ovolikim doticajem tema o modernom vremenu, nije bilo moguće, a da Nil ne ubaci gomilu referenci na modernu američku pop kulturu (a još veća ironija je što je Nil Gejmen Britanac X) ), počevši od spominjanja nekih serija, pesama do lokacija.

I pored kompleksnih tema, događaja, raznih likova, dijaloga, opisa, povremenih prebacivanja između sadašnjosti i prošlosti i ostalog, „Američki bogovi“ se dosta brzo i lako čitaju. Nil Gejmen u ovom romanu jasno pokazuje svoj pripovedački talenat i kreativnost kako u opisima, tako i u svojim blesavim zamislima kako da „vodi“ radnju.

 

Američki bogovi Nil Gejmen American Gods Neil Gaiman

Nil Gejmen

 

Sve u svemu, ovo je jedan odličan roman. Kao i njegov pisac, daleko je od savršenstva, ali je vraški zabavan, uvrnut, ekscentričan, misteriozan i pun zanimljivih motiva. Sigurno je jedan od (modernijih) klasika fantazije i apsolutno ga treba i vredi pročitati. Naravno, tek fanovi lika i dela Nila Gejmena (a ima ih koliko hoćete) ne bi smeli da propuste ovaj roman (mada, verujem da nisu 😀 ). A osim toga, kada god se Nil Gejmen dotakne mitologije, to uvek ispada zabava.

A posle ovoga, videćemo kako će se serija pokazati…

 

A ti, dragi čitaoče, da li ti veruješ da Amerikom šetaju stari ili novi „Američki bogovi“? 🙂

 

 

Sajt pisca Nila Gejmena

Cena knjige: Laguna | Vulkan | Delfi | Makart

 

Tags: