- Nakon što joj momak saopšti da se ženi drugom, dvadesetpetogodišnja Takako daje otkaz i prihvata poziv ekscentričnog ujaka Satorua da se preseli u sobicu iznad njegove antikvarne knjižare u tokijskom kvartu Đimboćou.
- Tamo, među gomilama polovnih knjiga, u kafiću “Suborou” i uz nove poznanike, ona postepeno ponovo otkriva čitanje – i volju za životom.
- Nema mistične transformacije ni velikog preokreta: „Dani u knjižari Morisaki” Satošija Jagisave je kratka, topla i jednostavna knjiga o tome kako sitne svakodnevne stvari i pravi ljudi pomognu čoveku da okrene novi list.
“Da nisam došla u tu knjižaru, verovatno bih i dalje živela bez cilja. Naravno, knjige su deo toga, ali i to što sam tamo upoznala razne ljude, naučila razne stvari, i napokon počela da naslućujem šta je to meni zaista važno… Zato nikad neću zaboraviti dane provedene u knjižari” – Takako
Neke knjige ne moraju da budu remek-dela ili da postanu klasici. Dovoljno im je da bude šarmantne i jednostavne. I da probude u čitaoce neke pozitivne emocije.
Takva je knjiga “Dani u knjižari Morisaki” Satošija Jagave.
Upoznajte Takako. Završila studije, preselila se u Tokio, dobila posao u pristojnoj firmi, gde je upoznala i muškarca sa kojim je skoro obeležila godinu dana veze. Ova mlada dama je sa svojih 25 godina vodila sasvim pristojan život.
Sve dok joj njen momak nije rekao da se ženi…ali ne njom.
Ispostavilo se da ju je on varao sve vreme (ili pre da je varao u stvari svoju devojku sa Takako koja mu dođe kao ljubavnica?) i da on očigledno vezu sa Takako nije smatrao za ozbiljno. Naravno, to mu nije bilo dovoljno, već je i mrtav hladan (sa entuzijastičnim osmehom na licu) rekao da i dalje namerava da se povremeno viđa sa Takako.
I tako se našoj dobrodušnoj Takako srušio ceo emotivni svet, a ubrzo je i dala otkaz u firmi (jer em što je tu radio ovaj dripac, em je tu radila i njegova verenica, u drugom sektoru iste firme). I sve je delovalo da će morati da se vrati u svoje rodno mesto (na ostrvu Kjušu), jer nema ko da je spasi tuge i praznine koja se uvukla u nju.
Međutim, ispostavilo se da u Tokiju (tj. drugom kraju grada…a svi znamo koliko je ogroman Tokio) živi njen razvedeni ujak Satoru, koji ju je iznenada pozvao da živi neko vreme kod njega, dok se ne sabere i ne vidi šta će dalje. Njen ujak (koga nije dugo videla, još od kad je bila dete) je držao knjižaru sa polovnim knjigama u čuvenom (knjižarskom) kvartu Đimboćou i bio je pomalo ekscentrik. I sada joj je ponudio da živi na spratu u sobici (isto natrpanoj knjigama) iznad knjižare i da mu usput malo pomaže oko retkih mušterija.
Takako pristaje na ovo bez nekih velikih očekivanja…nesvesna koliko će joj se, u stvari, promeniti život.
U početku je Takako prilično apatična i nezainteresovana za knjige, knjižaru, pa čak i svog ujaka. Ali njen blesavi i energični ujak je na svoj način ubeđuje da se postepeno “aktivira”. Odvodi je u lokalni kafić “Suborou” gde je upoznaje sa duhovitim vlasnikom (koga zovu Šef), kao i simpatičnom konobaricom Tomo, i stidljivim momkom po imenu Takano (koji je krišon zaljubljen u Tomo). Zatim je ujak ohrabruje da malo istražuje i okolinu Đimboćoa (i otkrije draž drugih lokala i njenih ljudi).
A na sve to, Takako odlučuje da neočekivano uzme i neku knjigu u ruku…i otkriva koliko se oduševila idejom da (ponovo) čita i uživa u delim raznih poznatih (a pogotovo japanskih) autora.
A šta sve čeka od dogodovština Takako i njenog blesavog ujaka Satorua, saznaćete ako pročitate “Dani u knjižari Morisaki”.
Knjiga nema neku kompalikovanu radnju. Sve se na kraju svodi na to da i Takako i Satoru, svako na svoj način, izlaze iz svojih ljuštura i u jednom trenutku moraju da se suoče sa nekom svojim strahovima iz prošlosti.
Vidimo kako Takako ponovo otkriva ljubav prema životu, učestvuje u lokalnim dešavanjima (što vezanim za knjižaru, što vezanim za Tomo i Takanoa, pa čak i za neobičnog mušakrca po imenu Vado koji posećuje ranijespomenuti kafić), uspeva da na kraju okrene novi list, pa čak i da se svom (sada veoma dragom i bliskom) ujki Satorou nađe u jednoj veoma nezgodnoj (porodičnoj situaciji).
“Dani u knjižari Morisaki” imaju samo 140 strana i bukvalno se čita brzo za jedno popodne, ali ne samo zbog broja strana. Knjiga je neverovatno laka i jednostavna za čitanje i drži pažnju upravo svojom jednostavnošću.
Ovo je jedna inspirativna knjiga…ali ne u smislu popularnih motivacionih knjiga preoblikovanih u priču/roman. Čitalac se lako poveže sa Takako iz prostog razloga što smo svi doživeli (ili doživljavamo ili ćemo tek doživeti) tu fazu života…kad nas život obori na kolena i deluje da nam se ceo svet ruši zbog nekih (ne drastično dramatčnih) okolnosti koje su nam se izdešavale, a da nismo ni krivi ni dužni…ali koje nas dovedu u takvo stanje apatije da bismo najradije provodili dane u krevetu sa pokrivačem preko glave i ne izlazili iz kuće ili samo gledali “Netflix” i jeli sladolede iz velike kutije i opet ne izlazili iz kuće…a pride i ni sa kim ne razgovarali. Takako ne doživljava nikakvu mističnu transformaciju ili sudbonosni događaj koji joj menja život iz korena…već neke jednostavne životne dogodovštine, poneka aktivnost, mali izlazak iz zone komfora i poneka bliska osoba joj pomažu da smogne snage da okrene novi list u životu.
Sve u svemu, ovo je jedna lepa knjižica koju vredi pročitati. Knjiga je kasnije dobila i nastavak, kao i filmsku adaptaciju. Zanimljivost je da je knjiga objavljena u Japanu još davne 2010. godine, a prevod na engleski dočekala tek 13 godina kasnije, ali je za kratko vreme očarala i ne-japanske čitaoce.
I, naravno, da naglasimo da je ovo, ipak roman o ljubavi prema knjigama i knjižarama. 😊
A ti, dragi čitaoče…da li si i ti doživeo da ti knjige vrate veru u život kao što su i Takako? 😊
Ocena: 3.5/5 ☕
Vredni tvog vremena ako: voliš japansku literaturu, laganije romane za čitanje, knjige sa manjim brojm strana, kao i inspirativne naslove ali bez raznih otrcanih motivacionih fazona
Gde kupiti: Laguna | Vulkan | Makart
(ili pronaći u biblioteci)
