Nisam mogao, a da se malo (gorko) ne nasmejem sudbinama naučnika i inovatora. Izgleda da se ceo život bore „protiv vetrenjača“. Ovo pogotovo važi za otkrića koja mogu da budu u službi celog čovečanstva. Tesla je, na primer, želeo svima da obezbedi neograničenu (i jeftinu) energiju (struju) i bežičnu komunikaciju. A u biografiji/monografiji „Ratnik Sunca“ vidimo kako je dr. Branko Lalović želeo nešto slično sa sunčevom energijom.
Spomenuo sam na početku sudbinu naučnika. Nekako uvek primetite da su svi veliki naučnici bili ispred svog vremena, da ne kažem da su bili proroci budućnosti. Zatim, tehnologija je u njihovo vreme bila nedovoljno razvijena da bi mogli svoje zamsli da materijalizuju (setite se da je Tesla mnoge svoje ideje morao da zadrži u glavi ili negde na papiru jer nije bilo dovoljno kapitala ili razvijene tehnologije tog doba). I na kraju, zapitate se da li neki (bogati i uticajni) pojedinci nisu bili sposobni da shvate zamisli naučnika svog doba…ili su imali neku svoju agendu i namerno se pravili da ne razumeju ili nisu zainteresovani da ulažu u određenu tehnologiju.
Ali, da se vratimo knjizi…
Sa Živojinom Žikom Petrovićem sam imao priliku da se upoznam kroz njegovu knjigu „Do viđenja“ (ali i uživo), dokumentarnog trilera o najbogatijoj Beograđanki (priznajem, nikako da se nateram da uzmem knjige iz serijala „Nestvarno a stvarno“, ali sam već pikirao „Cuker Lazu“ za kupovinu u narednom periodu 😀 ). Autor je sakupio sve moguće informacije i dokumente o Dragi Mitrićević i kreirao veoma zanimljivu knjigu, tako da nisam sumnjao ni da će sada biti dosta potkrepljenih činjenica o Branku Laloviću.
A kako i ne bi bilo kada je Branko Lalović bio autorov ujak (i junak). Znao je kakav je čovek njegov ujak, a pride je pronašao i mnoge njegove spise i objedinio ih u priču o jednom od najvećih boraca za solarnu energiju u (sada dalekoj) Jugoslaviji.
Postoji velika veorvatnoća da, ako ste pripadnik mlađih generacija (poput mene 😀 ) i niste čuli za Branka Lalovića. Uspešan student ETF-a koji se usavršavao u inostranstvu, započeo je svoju karijeru u „Laboratoriji instituta za fiziku Boris Kidrič“ u Vinč,i gde se bavio istraživanjima u oblasti eksperimentalne nuklearne fizike, gde je ostao do (diskutabilnog) odlaska u penziju i pritom ostvario zapažene rezultate. Ono što je zanimljivo, jeste da se 70-ih okrenuo istraživanjima alternativnih izvora energije i ubrzo postao vatreni zagovornik (i ekspert u oblasti) solarne energije.
Knjiga „Ratnik Sunca“ pokušava da nam približi kakav je Branko Lalović bio i kao osoba i kao naučnik i sa kakvim se sve izazovima susretao u borbi da Sunce dobije svoju priliku kao značajan izvor energije u službi čovečanstva.
Videćemo da su ga njegovi studenti i asistenti obožavali i da su voleli sa njim da vode duge razgovore (u neobičnoj vili „Sunce“) na temu budućnosti solarne energije, kako su porodice Lalovića bile bliske (i neobične), šta (ili ko) je bila velika ljubav Branka Lalovića.
Otkrićemo kako je ogroman broj ljudi gajio poštovanje prema Branku. Kako su ga stalno zvali i pisali mu razni naučnici, istraživači (i profesionalni i amaterski), novinari…kako iz naše (tadašnje) zemlje, tako i inostranstva.
Ali ćemo videti i kako je on imao mnogobrojne protivnike, pogotovo onih koji su se zalagali za nuklearnu energiju i izgradnju nuklearnih elektrana na teritoriji Jugoslavije i koji su činili sve da umanje značaj i potencijal Sunca (kao neisplativog izvora energije).
Dobar deo knjiga „Ratnik Sunca“ je posvećen i raspravama koje su vodili prof. dr. Vladimir Paar, koji nije verovao da čovečnstvo još može da iskoriti kapacitete Sunca i pretvori ih u energiju (da bude finansijski i tehnološki isplativo), i prof. dr. Branka Lalovića koji je bio vatreni zagovornik suprotnog. Ove rasprave su sadržale od činjenica, preko nagađanja do poetskih komentara, kao da pratite raspravu dva vrhunska retora.
Ono što je veoma zanimljiv detalj, jeste koliko su bili uticajni pobornici nuklearne energije, kako u naučnim krugovima, tako i samom političkom vrhu, a da narod izgleda dugo nije bio svestan koje sve potencijlane opasnosti bi mogle da se dese ako bi se izgradile nuklearne elektrane širom Jugoslavije. Možda bi bilo prekasno da nisu postojali pojedinci koji su ukazivali na opasnost i apelovali potragu za alternativnim izvorima energije.
Branko Lalović se borio svim silama i sredstvima da podigne svest ljudi o značaju Sunca i kako bismo mogli da koristimo njegovu energiju. Od javnih debata, gostovanja na simpozijumima, u emisijama, pisanja članaka, razna istraživanja… Interesantno je da je izgleda pre ostatak (naučnog) sveta bio svestan znanja koje je posedovao Branko Lalović nego ljudi na ovim prostorima (ili su se samo pravili belsavi). Štaviše, mnoge strane zemlje i organizacije (kao što je CIA) su obraćale pažnju na Lalovića i njegov rad. Da se čovek u jednom trenutku zapita zašto Lalović nije jednostavno otišao u Ameriku gde bi ga naučni (a verovatno i poslovni) krugovi dočekali široke ruke.
Naravno, jedna od misterija se tiče i njegove smrti, jer je umro od veoma retke bolesti, što vas nagoni da se zapitate da li je u pitanju jednostavno (uobičajena) smrt zbog neke teške bolesti…ili nešto drugo. Ne znam, mene je, čitajući knjigu, najviše kopkala misteriozna flaša koju je dugo stajala u kabinetu prof. Lalovića.
Malo je ironično kako smo (misleći na region) nekada bili više zaintersovani za solarnu energiju (i izgleda imali naprednija shvatanja) i kako su mnoga naša preduzeća radila na razvoju određenih alata i uređaja za izgradnju solarnih panela i ćelija, a danas je za nas to toliko nebitna i sporedna tema.
Neki su izgleda zamerali Branku Laloviću da je je bio neka vrsta „estradnog naučnika“ i da je dosta vremena posvećivao da izlaže u medijima i na raznim događajima svoja viđenja o značaju solarne energije. Međutim, Lalović je ipak ostavio opipljivog traga u nauci, stoga je nekako i smisleno da se promoviše širokim narodnim masama u kom pravcu ide (ili bi trebalo da ide) nauka, da bi se stekla podrška (i potencijalno finansiranje). I Tesla je bio svojevremeno toga svestan i znao je da mora da se povremeno pretvori u „zabavljača“ za široke nareonde mase, da bi probudio svest o značaju naizmenične struje.
Sve u svemu, „Ratnik Sunca“ je interesantno štivo za čitanje u kome će svako naći ponešto zanimljivo. Ljubitelji nauke (i hobisti) će sigurno pronaći mnogobrojne zanimljivosti o profersoru Laloviću i značaju solarne energije. Neke starije generacije će se možda podsetiti davnih vremena i kako su neke stvari bile tada drugačije. A mlađe generacije će imati prilike da vidi kakvi su nekada bilo profesori i zbog čega o njima brojne generacije imaju lepe sećanja, prožeta raznim anegdotama. I na kraju, da sačuvamo neke vredne ljude od zaborava.
Još jedna dobra knjiga Žike Petrovića, koji se sve brže ustaljuje kao kvalitetan pisac-istraživač. A to potvrđuju i nagrade koje dobija za svoje knjige.
A ti dragi čitaoče, da li si ti čuo (ili neko od tvoje rodbine) za Branka Lalovića? 🙂
Cena knjige: Laguna | Delfi | Vulkan | Makart
