Crouching Tiger Hidden Dragon

 

Crouching tiger hidden dragon Pritajeni tigar skriveni zmaj Chow Yun Fat Michelle Yeoh Zhang Ziyi

„Crouching Tiger Hidden Dragon“

 

Prošlo je više od 20 godina od kako je legendarni Ang Li počastio svet svojom mističnom dramskom wuxia poslasticom „Crouching Tiger Hidden Dragon“ („Pritajeni tigar skriveni zmaj“). Zapad je zanemeo pred pojavom ovog spektakla i video da je azijska kinematografija spremna za 21. vek sa svojim filmovima gde borilačke veštine mogu sasvim uspešno da se kombinuju i sa dramom i sa komedijom, da imaju zaista duboku radnju, kao i prelepe vizuelne efekte i sjajnu muziku.

„Crouching Tiger Hidden Dragon“ je ispunio sve te uslove (doduše, komedije ovde nema) i zbog toga je sasvim zasluženo osvojio četiri Oskara i stotinu drugih nagrada i silnih nominacija. Čou-Jun Fet i Mišel Jeo su tada jasno pokazali zašto Holivud mora ozbiljnije da računa na njih ubuduće, a tada mladu Zang Ziji je uloga u ovom filmu vinula među zvezde.

Međutim, ne uspevaju ni svi odlični filmovi da lepo „ostare“. Ovo pogotovo važi za martial arts žanr filmova, koji, kako godine prolaze, jedinu vrednost imaju samo za fanove tog žanra (ipak, budimo bolno iskreni 😀 ).

Da li je „Crouching Tiger Hidden Dragon“ i dalje klasik kao što je bio i pre dvadeset godina i vredan vašeg vremena?

Apsolutno!

Film podseća na azijske glumice sa njihovom blagoslovenom genetikom i večitom mladim licima. Kao da je ostario samo godinu-dve, a ne dvadeset. 😀

 

Crouching tiger hidden dragon Pritajeni tigar skriveni zmaj Chow Yun Fat Michelle Yeoh Zhang Ziyi

Primera radi, ova žena na slici ima 42 godine…mislim ima sada, tada je imala 21…i sada izgleda isto! Jel Kinezi i Japanaci koriste pirinač za još nešto sem jelo i da izvlače vlagu iz mobilnog kada upadne u WC šolju?

 

Priča kaže…

U 19. veku (vreme vladavine Qing dinastije), čuveni mačevalac Li Mu Bai odlučuje da se povuče iz sveta mača i zbog toga poverava svoju čuveni (star 400 godina) mač, Zelenu Sudbinu (Green Destiny)  bliskoj prijateljici Ju Šu Lijen (koja vodi privatnu kompaniju za obezbeđenje, biće nešto poput G4S sa mačevima i konjima), koja će ga zatim dostaviti njihovom zajedničkom poznaniku u Pekingu, Sir Teu.

Prijateljstvo između Mu Baia i Šu Lijen je mnogo komplikovanije nego što izgleda na površini. Oni su gajili snažne emocije jednog prema drugom još od rane mladosti, ali Šu Lijen je trebala da se uda za Mu Baievog bliskog prijatelja (po imenu Meng Sizao), koji je kasnije nastradao. I pored jakih emocija koje su i dalje gajili jedno prema drugog, rešili su da ispoštuju njihovu lojalnost prema pokojnom Mengu, i odlučili su da jedno drugom ne otkriju svoje emocije i da ostanu samo prijatelji.

Šu Lijen uspešno stiže u Peking, gde je Sir Teova gošća. Jedna od gošći je i Jen, ćerka jednog uticajnog guvernera. Ona je dovedena u Peking zbog ugovorenog braka koji joj uopšte nije po volji, a divi se Šu Lijen i njenom nezavisnom duhu. Takođe je i impresionirana legendom o Mu Baiu i Zelenoj Sudbini (koja je sada dat na čuvanje Sir Teu).

Sledeće noći, maskirani lopov upada na imanje Sir Tea i pokušava da ukrade Zelenu Sudbinu. U dinamičnoj jurnjavi za lopovom, Šu Lijen otkriva da se lopov sakrio na imanju Jenovog oca, guvernera. Pošto je ovo period kada nije bilo kamera, a zakoni su bili prilično oštri, nije moglo tek tako da se uleti na imanje guvernera-gosta, a da ne izbije skandal koji bi mogao da ima opasne posledice po sve.

Ubrzo pristiže u Peking i Mu Bai i priključuje se Šu Lijen u pokušaju da pronađu rešenje. Šu Lijen već ima ideju ko bi mogao biti lopov (pogađate ko bi to mogao da bude).

 

Crouching tiger hidden dragon Pritajeni tigar skriveni zmaj Chow Yun Fat Michelle Yeoh Zhang Ziyi

Ne, nije ona…dobro, možda i jeste, ali nisam zbog toga postavio ovu sliku, samo se potrefilo…

 

Jedno tragično veče, isprepletaće se sudbine jednog policijskog inspektora (Cai), maskiranog lopova, Mu Baia i žene po imenu Lisica (Fox). Lisica je, u stvari, čuveni ubica koja je ubila inspektorovu ženu, kao i Mu Baievog učitelja (a upravo namera da osveti učitelja je ono što je držalo dugo Mu Baia uz njegov mač), a povrh toga je ona izgleda i učitelj maskiranom lopovu. U obračunu gine inspektor, ali zato se otkriva identitet lopova – u pitanju je Jen. Međutim, mrak je ipak sakrio neke odgovore.

Te večeri, pustinjski bandit po imenu Lo upada u Jenine odaje i moli je da pođe sa njim. Flešbek iz njene prošlosti nam otrkiva strasnu ljubavnu priču koja je morala svojevremeno biti prekinuta…

Da li će Mu Bai ispuniti svoju misiju i ubiti Lisicu, i time osvetiti učitelja? Da li će Šu Lijen i Mu Bai smoći snage da jednom drugom zvanično priznaju svoje emocije i ostave bolnu prošlost sa sobom? Da li će Jen i Lo moći da budu zajedno? Da li će posedovanje Zelene Sudbine dati odgovore svojim junacima i zbog čega je ovaj mač toliko poseban, saznaćete ako odvojite jedno veče za spektakl „Wo hu cang long“… ovaj, „Crouching Tiger Hidden Dragon“. 🙂

Zbog čega je ovaj film toliko sjajan i divan, da je film za svakoga?

Pa krenimo od radnje. Ja sam vam dao samo grub nacrt svega što se dešava u filmu, ali sam izostavio toliko sjajnih detalja („Pre će biti, skoro sve…-prim.podsvesti) koji su utkani u ovaj film, jer zaslužuju da ih proživite kroz film. Lepotu platonskog odnosa Mu Baia i Šu Lijen, ispričanu kroz njihove poetične dijaloge i odmerene, a istovremeno suptilne poglede, tako karakteristične za (nekada, ali i sada) izražavanje emocija u azijskoj kulturi. Bes i mržnja koji su prerasli u ljubav između mlađanih i divljih Jen i Loa. Graciozna, a istovremeno i mračna tajna Zelene Sudbine. Istorija Vudang klana i njihovih mističnih spisa koje poznaju i Mu Bai i Šu Lijen i Lisica i Jen (i zašto poslednje dve osobe znaju za tajne tih spisa).

 

Crouching tiger hidden dragon Pritajeni tigar skriveni zmaj Chow Yun Fat Michelle Yeoh Zhang Ziyi

 

Audio-vizuelni aspekt je predivan, baš onako umetnički, i daje neki prijatan vibe između realnog i mističnog.

Akcija…ah, to je prava nutela, plazma, kokos, banana, lešnik i višnja na vašoj palačinci. Dosta akcionih filmova je u narednim godinama/decenijama pravilo takve akcione scene za koje bi filmski kritičari znali da koriste izraz „Crouching Tiger, Hidden Dragon style“ (ne baš ovim rečima, ali slično 😀 ). A ovaj film ima neke scene koje su postale klasici i kojih se ljubitelji odmah sete kada im spomenete ovaj film, bilo da je to jurnjava Šu Lijen za lopovom, fenomenalan obračun Šu Lijen i Jen ili obračun u bambusovoj šumi (koji je vaš umetnički urađen, tu je i čuveni pogled glumice kroz bambusovo lišće), kao i mnogi druge scene.

Sve ovo nije moglo da uspe bez dobre glume.

Luckasti i genijalni Čou Jun Fet (ima nekoliko odličnih azijskih filmova i tonu nagrada i nominacija za pojasom…nema ko nije odgledao bar njegov film „Hard Boiled“) je briljirao kao (skoro) neuništivi Li Mu Bai, vrhunski mačevalac monaškog ponašanja sa sve blagim zen pogledom i čežnjom za Šu Lijen. Ovaj skromni glumac (već godinama unazad se zna za priču da će skoro celo svoje bogatstvo posle smrti dati u dobrotvorne svrhe) je za ovu ulogu je dobio mnogobrojne nominacije i pohvale, a mnogi ovog glumca automatski povezuju sa ovim filmom, mada je imao i druge dobre role…a nekada i ne tako dobre (ironija je što kada odgledate i te „loše“ filmove, i dalje nemate osećaj da možete dati neku primedbu samom glumcu ^^).

 

Dragonball-Evolution

Mislim da se možemo složiti da je jedini razlog zašto ovaj film (koji je, uzgred rečeno, nešto najgore i najveće razočarenje koje se desilo filmskoj industriji), ima ocenu 0,5/10 umesto 0/10, upravo zbog Čou Jun Feta…a čak mu nisu ni obrijali glavi ili stavili bradu i brkove!

 

Mišel Jeo… meni je ova glumica fenomenalna u (skoro) kojoj god roli da se pojavi. Kod nje sve ima neku zen gracioznost. Može da se kreće odmereno…a može i da isprebija protivnike sa istom tom gracioznošću u kombinaciji sa oštrinom. A ima i tu neku specifičnu boju glasu, da sve što izgovori zvuči kao neka velika mudrost, kao da je Konfucije. Ne zezam se, da joj date da vam pročita spisak psovki ili meni vaše lokalne picerije, zvučaće kao da vam čita Sun Cuovo „Umeće ratovanja“, da ćete još malo početi da hvatate beleške. Mišel za pojasom ima role u dosta sjajnih filmova i serija (Holivud je oduševila svojom ulogom Bond devojke), a biće zauzeta i u narednim godinama u nastavcima „Avatara“ i prequel-u „The Witcher: Blood Origin“.

I kada spojite ovakav tandem, dobijate i neverovatno lepe platonske ljubavne scene smeštene u period kada nije bilo lako romantično izražavanje emocija. Zaista se može osetiti jaka hemija između Čou Jun Feta i Mišel Jeo u ovom filmu. A tek jedna tužna scena, uh…

Zang Ziji je imala 21. godinu kada je snimala film. Pre toga je snimila dva relativno ok filma azijske produkcije, a onda se pojavila u „Crouching Tiger, Hidden Dragon“…i njena svetska slava je počela. Dobila je priliku da bude u dosta sjajnih filmova različitih žanrova („Rush Hour 2“, „Musa“, „Hero“, „House of Flying Daggers“, „2046“, „The Grandmaster“ i drugi). Treba da poljubi skute agentu jedne druge glumice koja je originalno trebala da glumi Jen (ubrzo o toj ludoj zanimljivosti).

 

Crouching tiger hidden dragon Pritajeni tigar skriveni zmaj Chow Yun Fat Michelle Yeoh Zhang Ziyi

Ti mala desno da poljubiš skute tom agentu i pošalješ mu bonbonjeru što je sj***o karijeru svom klijentu a tebi dao slavu, a ti mala levo…zaboga Milovane, ošišaj se, pomislio sam da je Dragana Mirković…

 

Ne treba zaboraviti ni Čen Čanga kao romantičnog razbojnika Loa, koji je dao jednu zanimljivu dimenziju i lepo nadopunjavao scene sa Zang Ziji. Ovog talentovanog i nagrađivanog glumca ćemo ubrzo gledati i u jednom od najiščekivanijih filmova ove godine… „Dina“ (Dune).

Hteo bih da podelim i par zanimljivosti u vezi sa ovim filmom:

– Mišel Jeo godinu dana nije uzimala nijedan angažman da bi se fizički spremila i učila mandarinski za potrebe ovog filma

– Sve akcione scene u filmu su uradili sami glumci. CGI je korišćen samo da se uklone konopci i žice!

– Lepa glumica Šu Ki je bila originalna Jen i već je radila na filmu, kada ju je njen agent „povukao“ sa filma da bi glumica uradila reklamu za Pepsi u Japanu, pa ju je zamenila (tada) mlada Zang Ziji. Iz nekog razloga je Šu Ki posle toga promenila agenta. Pitam se zašto, pa ta sitna odluka agenta ju je koštala samo svetske slave…

– Zang Ziji uopšte nije imala iskustva sa borilačkim veštinama, ali je imala plesnog iskustva, koje inkorporirano u film tako da deluje kao borba (ovo je, inače, veoma logično i smisleno i ako ste se bavili i borilačkim veštinama i plesom, razumećete)

– Ovo je prvi film na stranom jeziku koji je u SAD-u zaradio više od 100 miliona dolara (2001. godine)

– Ang Li je ubedio Mišel Jeo da pristane na ulogu tako što joj je „prezentovao film kao „Razum i osećajnost“ sa borilačkim veštinama“. Ovo je pravi sales pitch! 😀

 

Crouching tiger hidden dragon Pritajeni tigar skriveni zmaj Chow Yun Fat Michelle Yeoh Zhang Ziyi

Scena iz filma „Razum i osećajnost“ (1995. godina) – levo je Eva Tompson, a desno Kejt Vinslet

 

Vu-Ping Juen je poznati akcioni koreograf. On je radio na dosta sjajnih akciono-borilačkih filmova, uključujući i „Matrix“

– Ovo je bio prvi film Čou Jun Feta sa tematikom borilačkih veština

– Originalno je Li Mu Baia trebao da glumi legendarni Džet Li!

– Film je uključen u ediciju „1001 Movies You Must See Before You Die“

 

I tako dalje i tako bliže.

Da polako privedemo ovo ćaskanje kraju, sa još dve zanimljive/simpatične informacije.

Budžet za film je iznosio samo 17 miliona dolara…a zaradio je 213,5 miliona…VAU!

Ovo je moja istinita anegdota (zabole me da li mi verujete ili ne, podeliću je sa vama 😀 ). U stvari, neću celu, samo suštinu. Svojevremeno sam dobio komentar da izgleda za mene važi fraza wo hu cang long (ne znam kineski, a ostalo mi je u sećanju jer nekako lako je „skliznulo“ sa jezika). Pored veoma interesantnog objašnjenja koje sam dobio šta to znači, možete da mislite moje iznenađenje kada sam guglao prvi put i iskočio mi ovaj film…nisam znao da li da budem šokiran ili oduševljen ili oboje. Vidim da mi ne verujete, zabole me. 😀

 

Crouching tiger hidden dragon Pritajeni tigar skriveni zmaj Chow Yun Fat Michelle Yeoh Zhang Ziyi

Doduše, kada se prevede, možda mi nije bilo rečeno da sam „pritajeni tigar skriveni zmaj“, već „nudle kuvati do 15 minuta“, davno je bilo…

 

Da sumiramo. Ovo je film koji morate da odgledate (ako već niste…jedino ako ste živeli prethodnih 20 godina bez TV-a ili interneta, onda bih vas razumeo). Ovo je zaista klasik. Fenomenalna kombinacija drame, romanse i mističnih borilačkih veština. Nemojte ovo treće da vas odbije ako niste ljubitelj tog žanra, načinićete ogromnu grešku, verujte mi. 🙂

 

A da li je nastavak opravdao očekivanja? E, o tome nekom drugom prilikom…

 

 

Trailer

Imdb | Rotten Tomatoes | Metacritic

Format: Film

Premijera: 20002. godina

Trajanje: 120 minuta

 

Tags:

Psihijatri, psiholozi i drugi bolesnici

 

Psihijatri, psiholozi i drugi bolesnici Rodrigo Munjos Avia psychiatrists psychologists and other avia Psychiatrists, psychologists and other patients

„Psihijatri, psiholozi i drugi bolesnici“ – Rodrigo Munjos Avia

 

Na naslovnoj strani romana Rodriga Munjosa Avia „Psihijatri, psiholozi i drugi bolesnici“ stoji ovaj komentar:

Ovaj roman će vas naterati i na smeh i na razmišljanje“.

I to je definitivno istina. 😀

„Zdravo. Zovem se Rodrigo. Rodrigo Montalvo Leteljijer. Pre odlaska kod psihijatra bio sam srećna osoba. Sada sam disleksičan, opsednut, depresivan i imam trash od smrti, hoću reći strah. Kod psihijatra sam naučio da je sreća samo konvencija bez smisla. Naučio sam da mogućnost da ponovo budem srećan jednog dana ne samo da ne postoji već apsolutno ne postoji. Sada razmišljam o nekim stvarima mnogo više nego što bih želeo: o smrti i životu.“

 

Psihijatri, psiholozi i drugi bolesnici Rodrigo Munjos Avia psychiatrists psychologists and other avia Psychiatrists, psychologists and other patients

 

Kada vas sačeka ovakav prvi pasus, vidite da je ozbiljno ludilo (pun intended) u najavi sa romanom „Psihijatri, psiholozi i drugi bolesnici“. Glavni junak, Rodrigo, nam priča iz prvog lica o svom životu. O tome kako ima brižnu suprugu Patrisiju, dvoje slatke male dece (Belen i Markos) i mačka Arnolda od koga postaje maničan, kako radi u uspešnom porodičnom preduzeću koje vodi sa ocem (bave se liftovima), ima svoj hobi sa vozićima…sve u svemu, ima ugodan život. Živi u jednoj ogromnoj kući koja je podeljena na tri dela, tako da svaki deo je izolovan kao poseban dom. Tako su njegove „komšije“ njegov prilično blesavi otac opsednut liftovima sa čudnim smislom za humor i njegova dobrodušna majka. I još jedne „komšije“ su Rodrigova savršena sestra Nurija i njen suprug Ernesto koji je psihijatar opsednut grtalic…ovaj, kosilicom i svaki drugi dan sređuje travnjak…i pritom je težak smarač koji ide Rodrigu na k…ovaj, onu stvar (a i njegovom ocu).

U prevodu, Rodrigo vodi relativno normalan život… sve do trenutka kada na jednom porodičnom okupljanju, Ernestova blizina toliko iznervira Rodriga da izgubi kontrolu i počne da se „gubi“ sa komentarima i da izvrće pojedine reči. Pride, Ernesto daje preliminarnu dijagnozu i da Rodrigo ima strah od dugmadi, koji mu verovatno izaziva parafaziju i da, mada verovatno nije u pitanju ništa ozbiljno, ipak ne treba da se isključi da je možda Rodrigo i ozbiljnije bolestan. Stoga, Ernesto predlaže Rodrigu da ga zvanično poseti kao psihijatra, da utvrde šta mu je. Naš dobri Rodrigo u tom trenutku čine svoju najveću grešku.

 

Psihijatri, psiholozi i drugi bolesnici Rodrigo Munjos Avia psychiatrists psychologists and other avia Psychiatrists, psychologists and other patients

 

Pristaje (mada prilično nevoljno) da ode kod svog zeta na konsultacije.

I od tog trenutka, Rodrigov život je otišao u šerpun…hoću reći, peršun…

Nadalje, pratimo Rodriga kako odlazi od jednog do drugog psihijatra, psihologa, aromaterapeuta, vrača, mašana…ovaj šamana i koga sve ne da bi mu bilo bolje…samo da bi usput spoznao da mu je, ako je verovati dijagnozama (a Rodrigo im veruje), parafazija najmanji problem, jer je Rodrigo i depresivan (iako pre toga nije bio) i maničan (iako pre toga nije bio) i opsedut razmišljanjima o smrti (iako nikada pre toga nije uopšte razmišljao o smrti) i smislu vožita (iako pre toga se uopšte nije preterano opterećivao ovom temom) i da mora da pije lekove za živce (iako mu nikada pre konsultacija nisu trebali).

I sada Rodrigo pored svoje parafazije i ostalih dijagnoza, mora da se nosi sa raznim (tragi)komičnim tusijacijama u svom životu.

Zaista ćete se smejati i zamisliti nad temama u knjizi „Psihijatri, psiholozi i drugi bolesnici“. 🙂

 

pexels-martin-péchy-407423

 

Rodrigo nam priča svoje dogodovštine iz prvog lica. Pored njegovih poseta medicinskim stručnjacima (dijalozi i Rodrigovi opisi tih ljudi i njihovih kancelarija su urnebesni), Rodrigo će nas bliže upoznati i sa njegovom simpatičnom porodicom, roditeljima, sestrom, idiotom Ernestom koji mu je uništio život, nenormalnim komšijom Lopeom de Vegom i njegovim psom (potraga za Seksom je posebna priča…i da, nije potraga za seksom, već potraga za Seksom sa velikim S), biznisu sa liftovima, odnos sa porodičnom kertenskom mačkom Arnoldom.

Ali, najvažnije od svega, upoznaćemo Rodrigovu dušu i njegov način razmišljanja i pogleda na život i porodicu…s tim što će se sve ovo drastično zakomplikovati zbog silnih poseta psihijatrima, psiholozima i drugim bol…ovaj, stručnjacima.

 

Psihijatri, psiholozi i drugi bolesnici Rodrigo Munjos Avia psychiatrists psychologists and other avia Psychiatrists, psychologists and other patients

 

Ali, ono što je jako lepo, „Psihijatri, psiholozi i drugi bolesnici“ je ujedino i jedna lepa porodična čapri…priča, đadovola! Dođavola…

Ovo je jedan prilično komičan, ali istovremeno i inteligentan roman. Smejaćete se Rodrigovim parafazijama (i osećaćete se možda malo neprijatno zbog toga, ali u pitanju je komedija sa fiktivnim likom, zaboga) iz prostog razloga što se tako iznenadno pojave, kako u Rodrigovim monolozima tako i dijalozima, da ćete se istovremeno i zbuniti i nasmejati. Međutim, Rodrigovi komentari porodice i njegova razmišljanja su isto podjednako urnebesni.

A tu je i autorovo suptilno(!?) karikiranje akademskih analiza koje mogu dati psihijatri i psiholozi.

Ovaj roman  će vas naterati i da se zamislite nad jednom temom, a to je koliko čovek zaista poznaje ljudski um. Naravno, postoje ljudi koji su psihički bolesni i potrebna im je stručna pomoć. Isto tako, postoje ljudi koji možda imaju neke životne dileme i treba im savet, smernica, ideja ili osoba da ih sasluša (možda kouč ili psihoterapeut). Postoje ljudi koji samo umišljaju da imaju problem (pa se u razgovoru utvrdi da ih muči dosada ili nedostatak konkretnog cilja)…a ima i ljudi kojima apsolutno nije ništa i koje treba ostaviti na miru i ne praviti ih ludim bez preke potrebe samo zato što je neka situacija pogrešno procenjena.

 

Psihijatri, psiholozi i drugi bolesnici Rodrigo Munjos Avia psychiatrists psychologists and other avia Psychiatrists, psychologists and other patients

 

Doduše, ne možete, a da se ne zapitate, šta bi bilo da je još na početku romana Rodrigo rekao Ernesto šta stvarno misli o njemu…možda bi zeznuo porodične odnose, ali zato ne bi bio parafazičan, hm?

Jedan od sjajnih detalja je i odnos Rodriga i mačka Arnolda:

„Od Arnolda postajem maničan. Kada je bio mače staro nekoliko nedelja, popiškio se na bakrorez koji mi je žena poklonila i ja sam ga bacio u vodu (mačku, ne bakrorez) odakle je odskočio ne dotakavši vodu, kao da je između vode i njegovih šapa došlo do kratkog spoja. Od tada, Arnold laje na mene kad god dolazim kući, jer me smatra nepoželjnim uljezom na njegovoj teritoriji, i svake noći, pre nego što se vratim u kuću, veoma vodi računa da piški tamo gde sam ja to uradio, da, koliko je moguće, ne ostane ni najmanji trag mog postojanja.“

Mislim da vam je jasno koliko je ovaj roman urnebesan kada je ovako opisan odnos sa jednom kućnom mačkom.

 

pexels-alex-andrews-821736

Av, av, av…ovaj, mislim, mjau, jeb**e tebra…

 

„Psihijatri, psiholozi i drugi bolesnici“ su se raširili na nekih 170 strana knjige, koja se prilično lako čita i brzo vas uvuče u Rodrigovu glavu.

Ovaj roman je prvi put objavljen 2005. godine u Španiji, i autor je posebno vezan za ovaj roman, jer je ovo njegov prvi roman za odrasle. Zanimljivost je da postoji i film koji je izašao 2009. godine.

Roman nam šalje poruku da, uz sve komplikovane prepreke koje u životu moramo savladati, treba ići napred sa verom u sebe i smehom kao najboljom terapijom…što je velika istina, jer smo, u današnje vreme, prilično izgubili vezu, kako sa verom u sebe, tako i sa humorom.

 

Psihijatri, psiholozi i drugi bolesnici Rodrigo Munjos Avia psychiatrists psychologists and other avia Psychiatrists, psychologists and other patients

 

Sve u svemu, ako želite malo da se nasmejete i oraspoložite i da pročitate jedan istovremeno i zabavan i ozbiljan roman, a da vam ne bude naporan, „Psihijatri, psiholozi i drugi bolesnici“ su odličan izbor.

Definitivno ću pročitati i drugi roman ovog pisca, koji je preveden kod nas. 🙂

 

 

A ti dragi čitaoče, da li i ti imaš tako neku osobu koja zna da te izbaci iz tatka da počenš nepovezno da čapriš? 🙂

 

 

Cena knjige: SamizdatB92 | Delfi | Vulkan | Makart | Feniks Libris

 

Tags:
Categories:

Melem za dušu

 

Chicken Soup for the Soul Melem za dusu Dzek Kenfild Jack Canfield Mark Victor Hansen

„Melem za dušu“ – DŽek Kenfild, Mark Viktor Hansen i Ejmi Njumark

 

U neka davna vremena, lepe i inspirativne vesti su bile retke i dugo su putovale. Čuli biste ih iz proverenih izvora (ili ste bar verovali da su provereni). Pronalazili bi ih u knjigama, i srce bi vam se ispunilo nekom pozitivnom energijom i počeli biste ponovo da verujete da za ovaj svet ima nade i da nije sve otišlo dođavola. Pobogu, pa osetili biste se i sâmi motivisani da menjate i sebe i svet.

Onda je došao internet… razni sajtovi gde ste mogli da se anonimno ispovedate ili delite svoje priče na društvenim mrežama (prvenstveno Twitter i Facebook, mada je i Instagram sada postao ravnopravan igrač u tome).

I odjednom, (digitalni) svet je postao prepravljen anđelima u ljudskom obličju koji šire dobru volju, spašavaju jadnu dečicu i izgubljene prijatelje, postaju revolucionari koji imaju odgovor na sva pitanja koja muče svet, imaju odgovor kako se postaje srećan (mada su i sami mizerni) i uspešan (ali se i dalje nadaju da plata neće zakasniti, jer opomene za neplaćene račune pristižu brzinom svetlosti), koje stotine (imaginarnih) ljudi stalno pitaju za neke savete…

Reći ću vam nešto, i iskren da budem, briga me da li će neko pogrešno protumačiti (“Opa, neko je rešio da bude oštar! Tako je, samo jako, sve im reci po spisku i neka se nose u tri…”-prim.podsvesti), mada ne želim da nekog uvredim (“I toliko o oštrini, a ja se idiot ponadao…”-prim.podsvesti), ali želim da ovo podelim iz nekog mog iskustva sa ljudima (i internetom).

Bar 80% (ako ne i koji procenat više) ljudi koji pišu šta su sve divno uradili/rekli ili prisustvovali nekim (dirljivim/romantičnim/opasnim/božanskim/revolucionarnim) scenama…lažu, pa razbijaju koliko lažu.

Neko će možda reći, “pa pobogu čoveče, ti si kao neki optimista, veruješ u ljude, kao neki si kouč/štagod, a ovamo na te pozitivne vesti reaguješ tako, pa ne ide…” U pravu ste, ne ide kada se previse laže.

 

Chicken Soup for the Soul Melem za dusu Dzek Kenfild Jack Canfield Mark Victor Hansen

 

Relativno skoro sam napisao članak na temu preterivanja sa hvalisanjem u poslovnom svetu, pod naslovom “Nije se desilo (biznis verzija)”, gde sam se dotakao potrebe ljudi da sebe hvale na poslovnom planu. Pretpostavljam da je ovakav uvodni deo recenzije moja uvertira za budući tekst “Nije se desilo (generalna verzija)”. 😀 Ono što je zajedničko i za poslovni i za “generalni/životni” svet, jeste potreba ljudi za (samo)promocijom i dobijanjem priznanja od drugih (validacija). A osim toga, Ego postane frustriran kada vidi kako drugima ide bolje ili prisustvuju moćnim scenama, pa zašto se to ne bi desilo i njemu…bar fiktivno…jer Bože moj, ko pa može da proveri?

Postoji izraz “da vidimo slike (kao dokaz), ili se nije ni desilo”. Eto koliko je odmaklo ljudsko izmišljanje, da postoji čak i fraza koja definiše ove situacije.

Kako možete da prepoznate da ljudi izmišljaju u takvim tekstovima/komentarima? Jedan od vidljivih faktora jeste potreba Ega da dominira u radnji, i to se oseti u tekstovima. Kada ljudi izmišljaju da su nešto rekli/videli, Ego nesvesno isplivava na površinu mnogo češće nego što bi trebalo, a da on ni sâm toga nije svestan. Jednostavno, čak i kada je pisac “ispovesti” glavni akter događaja, “ja” izbija na videlo mnogo više nego što bi trebalo.

Zašto to ljudi rade? Nezadovoljstvo svojim životom, uzrokovano ogromnim Egom i malim samopouzdanjem i minijaturnim samopoštovanjem… razloga je mnogo.

Nemojte pogrešno da me shvatite. Nisam neki naivac koji veruje da su ljudi stalno iskreni (moji poslovi obuhvataju rad sa ljudima, pobogu ^^). Ljudi nekada lažu (“Misliš, često?”-prim.podsvesti), a nekada samo malo “maskiraju” neke stvari.

 

Chicken Soup for the Soul Melem za dusu Dzek Kenfild Jack Canfield Mark Victor Hansen

 

Kao što sam (sarkastično) skovao izreku za poslovni svet “Ako je toliko kul poslovnih ljudi kao što se predstavlja na poslovnim mrežama, zašto je, dođavola, tako užasna situacija u poslovnom svetu”, tako je i nastala neformalnija verzija:

               Ako toliko “anđela” (ako je verovati društvenim mrežama) hoda ovom planetom Zemljom, zašto se ova planeta ne pretvara u raj, već postaje pakao na Zemlji?”

               Mislim da je tako jer se većina dobrih dela kojima se hvale mnogi ljudi na društvenim mrežama nije ni desila. A u tom hvalisanju i izmišljanju izgleda dominiraju Balkanci i Amerikanci (ili smo bar “najglasniji” na mrežama, pa zato stičem takav utisak 😀 ).

E da…čemu ovakav (poduži) uvod? Pa zbog kultne knjige “Melem za dušu” (znane na engleskom i kao “Chicken Soup for the Soul”) i njenog (re)izdanja povodom 20 godina od originalnog objavljivanja.

Svetski priznati motivacioni govornici Džek Kenfild i Mark Viktor Hansen su nekada davno došli na ideju da mnoge poučne/inspirativne/emotivne događaje u kojima su (aktivno ili pasivno) učestvovali, kako tokom svojih poslovnih, tako i privatnih momenata, objedine u jednu knjigu. Takođe su kontaktirali mnoge uspešne i poznate ljude iz celog sveta da prikupe i njihove dogodovštine, misli, beleške ili priče koje su oni negde čuli da budu uključeni u istu knjigu.

Tako je nastao “Melem za dušu”, koji posle doživeo stotine svojih izdanja za različite  demografske grupe (mladi, religiozni, ljubav i odnosi, kućni ljubimci, muzika, sport i šta sve ne) i postao klasik na temu samopomoći, besteseler dosta godina zaredom (čak ima dobru ocenu i na goodreads.com…koji je poznat po surovosti njihovih članova u recenziranju/ocenjivanju knjiga).

Pored autora Džeka Kenfilda i Marka Hansena (i Ejmi Njumark u dopunjenom izdanju), ljudi koji su doprineli svojim pričama (kako u originalnom, tako i u dopunjenom izdanju) su i Dipak Čopra, Den Milmen, Robert Holden, Mastin Kip, Virdžinija Satir, Nik Ortner, Bob Proktor, Toni Robins, Henok Makarti, kao i mnoga imena za koja verovatno i niste čuli (nisam ni ja, pravo da vam kažem), kao i mnogi tekstovi nepoznatih autora.

 

Chicken Soup for the Soul Melem za dusu Dzek Kenfild Jack Canfield Mark Victor Hansen

 

„Melem za dušu“ je podeljen u, da tako kažemo, šest poglavlja. Generalne teme/poglavlja su:

  1. Ljubav
  2. Naučite da volite sebe
  3. Roditeljstvo
  4. Učenje
  5. Živeti svoj san
  6. Prevazilaženje prepreka
  7. Raznovrsna mudrost

 

E sad, zašto je ovo, na kraju, lepa knjiga koju vredi pročitati (a i pokloniti)?

Priče su lepe, inspirativne i provešče vas kroz čitav niz pozitivnih, ohrabrujućih i dirljivih emocija (za razliku od prosečne Twitter/FB/Ispovesti izjave koja će najverovatnije probuditi u vama „daj ne se*i“ i „aj ne se*i lažovčino“ emocije). Jednostavno, nemate toliki osećaj da se autor priče hvališe („Misliš ku*či… e, izem ovu tvoju autocenzuru…“-prim.podsvesti), već da je poenta na samom događaju i poukama i lekcijama koje se tu otkrivaju.

Jednostavno, imate osećaj da ćete nešto lepo i pametno pročitati, kao i da ćete posle svake priče se osetiti bolje i malo vam se više vratiti vera u sebe i ljude. Opet, kroz priče i anegdote se najbolje uči, slažete li se? 🙂 Zato ova knjiga nije loša ni kao poklon, jer nije klasična knjiga o samopomoći (iako se kao takva vodi).

 

Chicken Soup for the Soul Melem za dusu Dzek Kenfild Jack Canfield Mark Victor Hansen

 

Knjiga je lagana za čitanje, svaka priča je, u proseku, na dve-tri strane, pa je ok da je koristite i kao čitalački ritual pred spavanje. Priča-dve-tri i dosta.

Možda „Melem za dušu“ i nije nešto posebno…ono što znam jeste da sam dosta životnih lekcija naučio iz priča i anegdota (kako svojih, tako i tuđih), kako u pisanom, tako i u usmenom obliku. A jednostavno, nisam ni stekao utisak da su priče izmišljene (ili bar da nisu teške izmišljotine ^^).

Jednostavno, ovo priče su pileća supica za vašu prehlađenu (tužnu, obeshrabrenu, pesimističnu) dušu. A nekada jedino pileća supa može i da pomogne, zar ne? 😀

 

 

A ti, dragi čitaoče, da li i ti znaš neku priču koja je „melem za dušu“… a da nije sa Twittera/FB/Ispovesti? 😀

 

 

Chicken Soup for the Soul

Jack Canfield | Mark Victor Hansen

Cena knjige: Vulkan | Delfi | Feniks-libris | Dereta

 

Tags:

Profesorova tašna

 

Profesorova tašna Hiromi Kavakami The Briefcase Strange Weather in Tokyo Hiromi Kawakami

„Profesorova tašna“ – Hiromi Kavakami

 

Po završetku knjige „Profesorova tašna“ Hiromi Kavakami, ostaćete pomešanih osećanja. Ali, ne u smislu kvaliteta knjige i stila pisanja…već bukvalno, nećete biti sigurni da li po završetku knjige treba da osećate sreću, tugu, nostalgiju, usamljenost ili nešto peto. Jedno je sigurno, a to je da će vam ovo knjiga definitivno otvoriti apetit, videćete već. 🙂

Cukiko Omaći je u poznim tridesetim godinama. Radi ne baš inspirativan posao, zbog čega su njeni radni sati dugi (i duži nego što bi trebalo). Nema prijatelja, dugo nije bila u vezi  (i izgleda se zasitila neuspešnih veza), nema nekih životnih ciljeva niti ambicija, a ni hobija. Dobro, pod „hobi“ bi možda mogli da podvedemo povremene izlaske u barove, gde uživa u odličnoj hrani i prekomernom piću.

 

Profesorova tašna Hiromi Kavakami The Briefcase Strange Weather in Tokyo Hiromi Kawakami

 

Jednog dana, dok se bavila svojim „hobijem“, Cukiko u baru naleće na na svog nekadašnjeg profesora japanskog (tj. maternjeg) jezika, Harucunoa Macumotoa, visprenog čiču od blizu sedamdeset godina, sa „hobijem“ poput njenog (tj, uživanju u hrani i alkoholu), koji svuda sa sobom nosi svoju staru tašnu.

Kako vreme (ili, možda je bolje reći, godišnja doba) prolaze, ovaj neobičan tandem, u početku kroz slučajne (a kasnije i namerne) susrete, počinje da razvija…pa, u najmanju ruku, jedan čudno prisan odnos. Najčešće se sreću u baru (i to manje-više istom), uživaju u raznim mezetlucima i velikim količinama piva i sakea, pokušavaju da vode nekakve razgovore (međutim, razlika u njihovim karakterima, vaspitanju, a i godinama, dodatno zapetljava situacije), i uvek se obraćaju jedno drugo sa „Cukiko“ i „Profesore“. A onda se desi da se nedeljama nigde ne sretnu, pa kad se ponovo vide, nastavljaju sve po starom.

 

Profesorova tašna Hiromi Kavakami The Briefcase Strange Weather in Tokyo Hiromi Kawakami

 

Međutim, Cukiko ubrzo postaje jasno da sve češće razmišlja o Profesoru (s obzirom da ga stalno tako zove, to mu je i postalo „ime“) i da možda njena osećanja imaju neki jači oblik…nešto poput ljubavi. Međutim, ni ona sama nije sigurna da li je u pitanju ljubav. Na stranu ogromna razlika u godinama (naravno, danas to nije toliko relevantno, pogotovo ako je jedna osoba buržuj, a druga mlada i seksi…onda čak dobijete i svoj članak u novinama), Cukiko često nije sigurna ni kako da se ponaša u blizini profesora, jer je njegovo ponašanje za nju prilično nepredvidivo. Ali, ne mislim u smislu da Profesor u svom stanu ima tajnu sobu sa bičevima i lancima ili da je teški kockar ili da vozi ilegalne trke umesto da hrani golubove. Nepredvidiv je u smislu svog (baš) staromodnog ponašanja (u pogledu odnosa muškarca i žene, konstantnog ispravljanja Cukiko u načinu njenog izražavanja ili šokiranja njenim nepoznavanjem poezije), a često i pomalo…pa…da ne kaže, „penzionerskim“ reakcijama (poput toga da mu Cukiko pravi društvo kada ide na pijacu ili u branje pečuraka), a tu je i prilično „nedefinisano“ otkriva detalje iz svoje prošlosti. Osim toga, iz nekih svojih razloga, ponaša se prilično defanzivno kada su u pitanju emocije. A kad smo kod Profesorove sobe (pošto je Cukiko svratila par puta do njegove kuće), i ona je puna nekakve nedefinisanih predmeta iz prošlosti.

Naravno, nije ni naša Cukiko idealna. Kao što smo spomenuli na početku, ima i ona svojih „bubica“. Međutim, izgleda da ni ona sama često ne zna šta želi od svog života. Ali, stiče se utisak da, sem kad je u pitanju Profesor, ona ne želi mnogo da rizikuje niti je okolina puno interesuje (čak nije sigurna ni kako da se postavi prema jednom potencijalnom udvaraču), zbog čega često odaje utisak hladne, a možda i arogantne (pa i bezobrazne) osobe.

E sad, da li će između Cukiko i Profesora biti nešto više, ili je poenta upravo u tom čudnom odnosu, prožetom hranom, alkoholom i povremenim izletima, saznaćete ako pročitate roman „Profesorova tašna“. 🙂

 

Profesorova tašna Hiromi Kavakami The Briefcase Strange Weather in Tokyo Hiromi Kawakami

 

Kao što sam spomenuo na početku, razne emocije se javljaju kod čitaoca dok prati neobičan odnos Cukiko i Profesora. Međutim, pretežno dominiraju osećaji samoće, tuge, sete i povremenih naleta ljubavi, što su ujedino i glavni motivi ovog romana, ti začarani krugovi ljubavi i usamljenosti. U svakom slučaju, koliko god da vam je sa jedne strane zanimljivo da čitate Cukikine avanture i razmišljanja, sa druge strane stalno će vas pratiti i neki osećaj tuge i usamljenosti, tako da vam neće biti svejedno.

Još jedan veoma zanimljiv detalj kome je dosta posvećeno pažnje u romanu „Profesorova tašna“, jesu čitavi rituali i zadovoljstva u kojima Japanci uživaju kada je u pitanju hrana i alkohol. Dok budete čitali roman, nemalo puta će vam poći voda na usta i želja da i vi zamezite (a i nazdravite) sa njima. Iako na prvi pogled to nisu neka spektakularna jela, suptilno spominjanje jela koja poručuju Cukiko i profesor, nateraće vas da, ako ništa, uzmete komad tofu sira, isečete ga na komade i ispržite… a možda i otvorite neki alkohol. 😀

 

Profesorova tašna Hiromi Kavakami The Briefcase Strange Weather in Tokyo Hiromi Kawakami

 

Nije uopšte lako napisati roman koji se prvenstveno bavi usamljenošću (i teškoćama u ljubavi), a da istovremeno ne bude i dosadan ili toliko depresivan da odustanete od čitanja. Hiromi Kavakami je uspela da izbegne tu zamku. „Profesorova tašna“ se prilično lako i brzo čita, i pored tema kojih se dotiče.

Sve u svemu, ovo je jedan prilično interesantan naslov i ima nešto neobično privlačno, duhovito, staromodno, ali i elegantno u sebi i pored raznolikih (usamljenih) emocija koji ga prožimaju. Mada, možda ga ne bi trebalo čitati u trenucima kada se osećate tužno ili usamljeno (osim ako niste od onih tipova ljudi koji kada se smore ili rastuže rade stvari koje samo pojačavaju te osećaje X) ).

Sve u svemu, lepa preporuka za čitanje.

 

A ti, dragi čitaoče, da li si ti sećaš perioda kada su bio prožeti čudnim začaranim krugom ljubavi i usamljenosti? 🙂

 

 

Cena knjige: Booka | Vulkan | Delfi | Makart

 

Tags:
Categories: