Justice League #snydercut

 

Justice league snydercut Liga Pravde Ben Afleck Gal Gadot Zack Snyder Henry Cavill WB JLA Batman Superman Flash Wonder Woman Aquaman

Justice League #snydercut

 

Da li biste trebali da odgledate „Justice League“ verziju Zeka Snajdera (Director’s Cut, popularno i kao “Snyder Cut” ili #snydercut) ako ste već odgledali bioskopsku verziju iz 2017. godine?

Da.

Da li biste trebali da odgledate „Justice League“ verziju Zeka Snajdera ako niste pre toga odgledali bioskopsku verziju iz 2017. godine?

Da.

Da li biste trebali da odgledate „Justice League“ verziju Zeka Snajdera čak i ako niste pre toga odgledali ni “Man of Steel” ili “Batman v Superman: Dawn of Justice”?

Da (mada bi bilo šteta da ne odgledate i ova dva filma).

Da li biste trebali da odgledate „Justice League“ verziju Zeka Snajdera (zvaćemo je nadalje “Justice League #snydercut”) čak i ako niste ljubitelj superherojskih filmova?

Odgovor je opet da.

Da, da, da i DA!

Vredelo je čekanje sve ovo vreme da se pojavi ovo izdanje filma, i vredi četiri sata vašeg vremena.

Pre nego što se dotaknem nekih razlika u odnosu na bioskopsko izdanje (koje #snydercut šiša za par koplja), samo ćemo brzinski da se dotaknemo radnje za one koji možda uopšte nisu upoznati sa filmom, ali bi želeli da znaju bar o čemu se radi i da li vredi da investiraju četiri sata svog vremena.

 

Justice league snydercut Liga Pravde Ben Afleck Gal Gadot Zack Snyder Henry Cavill WB JLA Batman Superman Flash Wonder Woman Aquaman

 

Supermen je žrtvovao svoj život da bi se uništio monstrum (u pitanju je Doomsday) koga je zli mastermajnd Leks Lutor stvorio da bi se najzad rešio kriptonskog junaka. Vreme prolazi od Supermenove/Kentove sahrane. Betmen(Batman)/Brus Vejn i dalje nije miran, jer predoseća da se velika opasnost približava, i da on i Čudesna Žena (Wonder Woman)/Dajana Prins nisu dovoljni da bi je zaustavili, i zato pokušava na sve načine da stupi u kontakt i privoli na saradnju troje (za sada potvrđenih) ljudi sa supermoćima – Munju (Flash)/ Berija Alena, Akvamena (Aquaman)/Artura Karija i Kiborga (Cyborg)/Viktora Stouna (mala digresija: ako ne zamerate, koristiću njihove nazive na engleskom, nekako sam na njih više navikao kada su u pitanju superheroji 🙂 )

Batman je bio u pravu. Supermenova smrt je „probudila“ tri misteriozne „kutije“ (Motherboxes), koje su sakrivene širom naše planete. I jedna od tih je uspela da prizove opasnog negativca sa daleke, daleke, daleke planete, Stepenvolfa (Steppenwolf), koji sa vojskom letećih demona-vojnika (Parademons) uspeva brzo da se domogne jedne od „kutija“, i to upravo od Amazonki (kojima pripada i Wonder Woman). Ubrzo Steppenwolf pronalazi odličnu lokaciju za svoju postapokaliptičnu bazu za sebe i svoje vojnike. Njegov cilj je da pronađe i preostale dve „kutije“, što bi mu omogućilo da prizove svog gospodara (kojeg je svojevremeno izdao), u nadi da će, ako mu preda na noge planetu Zemlju, time se iskupiti, i dobiti dozvolu da se vrati kući.

U međuvremenu, Batman i novookupljena ekipa su u posedu jedne od „kutija“, i ubrzo shvataju da, iako su kutije nešto što može da donese propast planeti, one same poseduju i moć da promene stanje „nečega“. Crno može da postane belo, pepeo izgorele kuće ponovo može postati cela kuća…“nešto“ može da se vrati u prethodno stanje. Svest da naša ekipa superheroja nije dovoljna snažna da se odupre Steppenwolfu i njegovim demonima ih tera na jedan riskantan potez. Ako im plan ne upali, oni će sami ubrzati propast naše planete. Međutim, izgleda da Steppenwolf i nije njihova najveća opasnost…već onaj koga ovaj zloća želi da dovede na Zemlju.

 

Justice league snydercut Liga Pravde Ben Afleck Gal Gadot Zack Snyder Henry Cavill WB JLA Batman Superman Flash Wonder Woman Aquaman

Ovo je random ubačena fotka, sasvim je očigledno da ovaj čika ne predstavlja opasnost…

 

Da li će naša novoformirana liga (super)heroja uspeti da spreči da Steppenwolfa u njegovoj nameri da dovede svog gospodara (i time garantuje propast Zemlje) i da li će se isplatiti njihov riskantan potez…saznaćete ako odvojite četiri sata svog vremena i pogledate „Justice League #snydercut“. 🙂

Imajte na umu, odavde kreću velika otkrivanja detalja iz filma (da upotrebim staroslovensku reč, spoileri), jer drugačije ne može da se pristupi seciraju „Justice League #snydercut“. 😀

Kao što možda znate, porodična tragedija je sprečila Zeka Snajdera da zaista kompletira film, mada je kasnije otkrio da su i konstanti sukobi sa studiom oko njegove vizije DC Univezuma iz njega iscrpli svu energiju. Zato je studio pozvao Džoša Vidona da završi posao. Međutim, Vidon je imao svoje vizije ovog filma, pa je 90% materijala prepravio, seckao i ponovo snimao, pa smo dobili verziju nekakvu vedriju i svetliju dvosatnu verziju filma, koja je naišla na prilično mlaku reakciju publike.

 

Justice league snydercut Liga Pravde Ben Afleck Gal Gadot Zack Snyder Henry Cavill WB JLA Batman Superman Flash Wonder Woman Aquaman

Publika: „Not impressed“
(razumećete referencu ako odgledate film 😉 )

 

Znate, ja prilično poštujem rad Džoša Vidona. Podario nam je neke kultne serije (meni jedna od najboljih serija svih vremena je upravo „Firefly“, a tu i legendarna „Buffy“ čiji se rimejk ubrzo sprema, zatim solidni „Angel“, zanimljivi „Dollhouse“, urnebesnu mini-seriju „Dr. Horrible’s Sing-Along Blog“, kao i superherojski „S.H.I.E.L.D“) i sjajne filmove („Serenity“ koji je probao da zaokruži seriju „Firefly“, a tu je i nezaboravni „Toy Story“, kao i odlične superherojske filmove „Avengers“ i „Avengers: Age of Ultron“). Na papiru, ovaj čovek zna da uradi dobar posao sa superherojskim žanrom, zar ne?

Ali nisu trebali da angažuju Vidona da radi DC! Kao što je Nolan rešio da nam dâ mračnijeg Batmana (sa Bejlom u glavnoj ulozi), tako je i Snajder imao mračniju verziju DC univerzuma na umu. Nemojte pogrešno da shvatite, i Marvel se bavio prilično mračnim i teškim temama, braća Ruso su lepo zaokružili celinu „Osvetnika“. I Vidonovi filmovi sa „Osvetnicima“ jesu ispali super…ali on nekako svemu dâ vedriju i duhovitiju notu, a nekada to i nije potrebno za neko ostvarenje. A i prilično je tvrdoglav čovek koji hoće sve da se radi po njegovom, i često ulazi u konflikte sa ostalima…

U prevodu, pre izlaska „Justice League #snydercut“, moj utisak je bio da je Vidon napravio jedan mlak superherojski film, koji se više provukao na hajp (hype). Posle izlaska „Justice League #snydercut“, moj utisak je da je Vidon debelo zabrljao sa filmom, i da je Zek Snajder na kraju imao bolju viziju za DC. Opet, tako sam to doživeo, možda i grešim.

Šta je to Zek Snajder uradio da je ovaj film (opet, bar po meni), za nekoliko kopalja ispred originalnog izdanja?

Za početak, sve je mračnije…ali ne samo u prenesenom značenju, već i bukvalno. Film je dosta vizuelno mračniji, sivlji, tmurniji i deluje „opasnije“, što se prilično nadovezuje na radnju filma. Kasnije scene imaju prilično apokaliptični vajb.

 

Justice league snydercut Liga Pravde Ben Afleck Gal Gadot Zack Snyder Henry Cavill WB JLA Batman Superman Flash Wonder Woman Aquaman

Batman/Batfleck je sada još bolje ispao nego u originalu

 

Muzika je isto sjajna, i skroz drugačija od originalnog filma…u prevodu, mnogo je dinamičnija i dramatičnija, a u pojedinim trenucima može i da vas podiđe blaga jeza. Naravno, ova numera je i dalje neprevaziđena.

Snajder je proširio backstory (kod nas nesrećno prevedeno kao pretpriča…pre bih koristio, da prostite, izraz „pozadinska priča“) superheroja. Najzad znamo šta se konkretno desilo sa Cyborgom, kako je postao to što jeste, proživljavamo njegovo navikavanje na ideju da je pola čovek-pola sajber oružje masovnog uništenja, kao i njegov veoma komplikovan odnos sa ocem, naučnikom Sajlasom Stounom.

 

Justice league snydercut Liga Pravde Ben Afleck Gal Gadot Zack Snyder Henry Cavill WB JLA Batman Superman Flash Wonder Woman Aquaman

Cyborg…u ovom izdanju sve oko ovog superheroja je dobilo smisao

 

Kad smo kod Sajlasa Stouna…ovde najzad dobijamo pojašnjenje šta se desilo sa njim (pošto je u originalnom izdanju samo „nestao“ u jednom trenutku), i da je upravo on odigrao veoma bitnu rolu za superherojski tim. Bože me prosti, nije da želim da verujem u to, ali davanje smanjenog značaja dvojici tamnoputih glumaca stvarno ne ide u prilog Vidonu, za koga kruže priče da je težak rasista…a i da je Gal Gadot imala debele probleme sa njim…

Naš Flash, naš Beri Alen… od običnog trapavog spadala koji izgleda prilično retardiran i ima loš smisao za humor, kome su najveći uspesi što je dodao mač Wonder Woman i spasio jednu rusku porodicu (kako nam je predstavljen u originalnom filmu)…sada smo dobili inteligentnog i smotanog mladića (i dalje sa lošim smislom za humor) koji je, iako strašljiv, prilično značajan član tima i koji igra ključnu ulogu u završnici filma (ipak poseduje jednu od najboljih supermoći sa svim njenim varijacijama).

Wonder Woman i Superman su dodatno fino „izbrušeni“ sa mračnijim pristupom kao u prvim filmovima.

Aquaman je opičena sirovina kao i pre, ali je sada još prgavija i sarkastičnija.

Batman u “Justice League #snydercut” je prikazan kao još kompetentniji akter na bojnom polju (ko je gledao animirane verzije DC-a, znaju da je ovo i dalje od njegovog potencijala), ali što je još bitnije, predstavljen je kao jasan lider tima i autoritet.

Unapređena je i interakcija među junacima, i to se najviše primeti na polju humora (pogotovo između Aquamana i Flasha), emotivnog razumevanja (Wonder Woman i Cyborg), pa i suptilne platonske simpatije (Wonder Woman i Batman).

A negativac Steppenwolf je posebna priča. U originalnom delu izgledao je zastrašujuće kao dečja figura od glinamola i kome biste najradile lupili ćušku uz komentar „Stevice, ne s**i više“, a sada deluje prilično zastrašujuće (blagi alien vibe) i ima ozbiljan motiv da pokori planetu, a to je iskupljenje pred svojim gospodarom.

 

Justice league snydercut Liga Pravde Ben Afleck Gal Gadot Zack Snyder Henry Cavill WB JLA Batman Superman Flash Wonder Woman Aquaman

Za vreme Vidonove ere, deca su mu lupala čvrge i zvala „Stevica“… za vreme Snajderove ere, on je lupao šamare, otimao drugoj deci pare za užinu i tražio da ga zovu „Stevinator“

 

Znate, “Justice League #snydercut” je odličan primer za izreku “đavo leži u detaljima”. Film briljira na tom planu. Ja sam spomenuo samo neke od očiglednih detalja koji su drugačiji (bolji), i mogao bih da se još raspišem na još ola la strana šta je promenjeno, ali preporučujem da otkrijete sami. Samo ću spomenuti crno Supermanovo odelo, Darkseid, DeSaad i Granny Goodness, mračni Apokolips, legije parademona, Anti-equation formula, superheroji iz grčke mitologije, Joker…dosta poslastica za ljubitelje DC-a. I još na to dodajte proširenu priču.

Ono što je isto skok u kvalitetu jeste akcija, koja je dosta fluidnija i dinamičnija, a pogotovo upada u oči uvodna scena gde Wonder Woman spašava đake. I za razliku od Vidona koji se plaši krvi, ovde ćete imati priliku da je vidite (uključujući i jednu prilično ozbiljnu egzekuciju).

Tu su čak tri epiloga, od kojih je publika posebno (i opravdano) poludela za jednim…knightmare.

Gluma je odlična, a za mnoge glumce je dobila drugu dimenziju. I dalje stojim iza toga da je Ben Aflek odličan izbor za starijeg, iskusnijeg Batmana/Brus Vejna. Ima određenu harizmu i „neutralan“, stoički humor koji pristaje Batmanu, a ovde je Batman i zaista delovao kao lider.

Proširena uloga za Cyborga je omogućila Reju Fišer da svoj pokaže talenat, kao i različit spektar emocija i mislim da je teško zamisliti ko bi mogao da bude novi Cyborg.

Ezra Miler…jadni Ezra, mislim da je on u Vidonovom izdanju prošao najgore. Mala minutaža, glupave scene i Vidonova zamisao Flasha, dovela je do toga da se na ovog glumca osuje drvlje i kamenje i da pod hitno mora da se nađe neki drugi glumac. Ruku na srce, ja i dalje baš nisam oduševljen idejom da ovaj glumac bude Flash (niti civil Beri Alen), ali njegova rola u #snydercut izdanju i vidljivo drugačija gluma…mislim da su smekšali i publiku prema ovom glumcu, pa su voljni da mu pruže još jednu priliku. Videćemo…

 

Justice league snydercut Liga Pravde Ben Afleck Gal Gadot Zack Snyder Henry Cavill WB JLA Batman Superman Flash Wonder Woman Aquaman

Možda ima nade za Ezru…ali možda…

 

Blesavi Momoa i veštac Geralt su bili standardno dobri, a šarmantna Gal Gadot treba u ruku da poljubi Snajdera, jer je ovaj film isprao odvratan ukus njenog prethodnog filma („WW 84“ je meni ne samo jedan od najglupljih superherojskih, već i filmova uopšte) i jasno stavio do znanja u kom pravcu ova glumica treba da se razvija kao Wonder Woman.

Još jedan plus jeste što su i glumci (poput Ajronsa, Simonsa, Koni Nilsen, Defoa i Ejmi Adams ) u svojim epizodnim ulogama dali priličnu dubinu filmu.

Kada se sve ovo sumira, šta dobijamo? Faktički, novi film. Ne neki „unapređeni“ (upgrade), već zaista novi film, koji ima skroz drugačiju (i smisleniju) priču od Vidonove verzije. Ovo nije klasičan directors cut ili extended cut ili nešto slično, već zaista sa punim pravom je “Justice League #snydercut”.

Kao što se da primetiti, meni se “Justice League #snydercut” zaista dopao, i gledao sam ga dva puta u kratkom razmaku i vredeo je mog vremena.  Posle ovoga, Vidonova verzija mi je potpuno izgubila poentu za gledanje.

Da li vredi da odgledate “Justice League #snydercut”? Mislim da je odgovor očigledan, ali ako i dalje imate dilemu, ponovo pročitajte početak recenzije. 😀

 

A ti, dragi čitaoče, kakvi su tvoji utisci o #snydercut verziji? 🙂

 

Justice league snydercut Liga Pravde Ben Afleck Gal Gadot Zack Snyder Henry Cavill WB JLA Batman Superman Flash Wonder Woman Aquaman

 

Trailer

Imdb | Rotten Tomatoes | Metacritic

Format: Film

Premijera: 2021. godina

Trajanje: 242 minuta (da, dobro ste pročitali…četiri sata…)

 

Tags:

Knjiga o groblju

 

Knjiga o groblju Nil Gejmen The graveyard book Neil Gaiman Nobody Owens

„Knjiga o groblju“ – Nil Gejmen

 

Nil Gejmen je uvek rado viđen gost na ovom blogu. Do sada smo se sa njime družili kroz njegov klasik „Američki bogovi“ i neverovatno zabavnu „Nordijsku mitologiju“. Ali, sada ćemo, za promenu, da zaronimo u jedan neobično bajkoviti (i blago uvrnuti) svet…čija se radnja najvećim delom dešava na jednom groblju u blizini malog grada. Dobro došli u svet još jednog zanimljivog Gejmenovog dela – „Knjiga o groblju“.

Radnja nas zatiče u trenutku kada Čovek zvani Džek (nadalje ćemo ga zvati samo Džek) ubija na spavanju jednu porodicu…osim njenog najmlađeg člana, bebice koje je tek prohodala. Da li vođena nekom višom silom ili nečim drugim, beba je ispuzala iz svoje kolevke i odtapkala iz kuće. Ubrzo je Džek pojurio za bebom, ali se, iz nekog misterioznog razloga, bebin trag izgubio na lokalnom groblju. Misteriozni ubica Džek nije ispunio svoju misiju do kraja, i morao je da nestane u senkama.

Bebin trag se izgubio na groblju iz jednostavnog razloga…bebu se od ubice sakrili stanovnici groblja – duhovi! Međutim, šta sada duhovi da rade sa bebom, koja je pogotovo prirasla za srce (pokojnom) bračnom paru Ovens. Posle priličnog dugog (i urnebesnog) većanja „stanovnika“ groblja, na kraju je odlučeno, uz blagoslov Gospe na Sivcu (koja bi, prema nekom tumačenju, mogla da simboliše Anđela Smrti), da beba postane stanovnik groblja, a da duhovi pronađu način da mu pomognu kroz odrastanje. I tako su Ovensovi usvojili bebu, i nadenuli joj ime Niko. Niko Ovens.

 

Knjiga o groblju Nil Gejmen The graveyard book Neil Gaiman Nobody Owens

 

I tako naš Niko odrasta groblju, pod nadzorom duhova, bez skoro ikakvog dodira sa (živim) svetom. Ali, da li je Niku Ovensu suđen ovakav život? Da li će se putevi Nika i misterioznog ubice Džeka ponovo ukrstiti? Zašto je Nikova porodica uopšte morala da nastrada? Saznaćete u ovoj izuzetno hvaljenoj knjizi. 🙂

„Knjiga o groblju“ je podeljena na osam poglavlja i imaju prilično „epizodan karakter“, iako su (logično) povezane. Svako poglavlje prati Nikov život na groblju u periodu odrastanja (od svega kada je imao par meseci, pa sve do trenutka kada je napunio 15 godina),njegovo učenje o svetu koji ga okružuje, kao i prilično neobičnim (i mističnim) avanturama koje ga prate.

Ispostaviće se da život na groblju i nije tako tih i dosadan kao što smo mislili ( znam, znam, i meni je ovo čudno zazvučalo). Niku društvo prave prilično urnebesni stanovnici (tj. duhovi), koji su „stari“ (tj. pokojni) od po nekoliko decenija, pa do nekoliko vekova (a pojedinci izgleda od možda i po koji milenijum), svako sa svojim životnim pričama, stavovima i „bubicama“. Tu je i njegov mentor, misteriozni i ćutljivi Sajlas, koji, iz nekog razloga, može slobodno da napušta groblje (što duhovi, tj. pokojnici ne mogu), kao i da se po potrebi materijalizuje, i prilično je nevoljan da priča o svojoj prošlosti (fanovi imaju različite teorije o Sajlasu, od toga da je nekada bio zli vampir, do toga da je možda jedno od otelotvorenja Smrti), kao i gospođica Lupesku (koja je, u stvari, vukodlak), koji uče Nika kako neke životne lekcije, tako i neke mistične veštine (poput da privremeno iščezne ispred ljudi ili da im utiče na snove).

Ali, iako je Niko svestan da ne sme često da napušta groblje, to ne znači da nije imao povremeno interakciju sa „živima“, kao što je period kada je kratko vreme probao da pohađa školu (Niko, inače, mnogo voli da čita), ili stekao drugaricu Skarlet. Ali, ni ti trenuci nisu prošli bez problema po Nika.

A tu je i pitanje misterioznog Džeka i tajne koja se krije iza Nikove nastradale porodice…

 

Knjiga o groblju Nil Gejmen The graveyard book Neil Gaiman Nobody Owens

 

Ako ste mislili da je ovo neka dosadna, bajkovita priča, grdno ćete se prevariti. Iako su ovo avanture deteta (a kasnije i tinejdžera), ovde se dosta provlači i ozbiljnih, mračnih motiva, kako vezanih za stanovnike groblja, tako i za neke stanovnike obližnjeg gradića.

Kao što sam spomenuo, knjiga ima prilično „epizodan“ karakter. Svaki dan sam čitao po jedno poglavlje i uživao sam u ovom laganom tempu čitanja. Ali, ovih 250 strana može da se pročita, naravno, i mnogo brže, pogotovo jer je knjiga napisana tako jednostavno, a opet „gejmenovski“. 😀

Ono što je isto jedan od, da tako kažem, zaštitnih znakova Gejmenovog stila pisanja, jeste i veliko (a nekada i samo suptilno) korišćenje mitoloških detalja (i osoba). Tako da možete biti uvereni da će se ti detalji naći i u ovoj knjizi. Na primer, da li je Džek „običan“ profesionalni ubica…ili možda nešto više?

Koliko je „Knjiga o groblju“ odlično književno delo, govore razne nagrade koje je osvojila (Hugo, Njuberi, Karnegi i Lokus). Zanimljivo je da je na ovom izdanju knjige (koje uključuje i ilustracije) radio nagrađivani ilustrator Kris Ridl, koji je i osvojio nagradu Grinvej za ovo izdanje knjige. A pride je „Knjiga o groblju“ osvojila i nagradu za najbolju audioknjigu. 🙂

I ne samo to, mnogi poznati pisci fantazija su hvalili ovo delo:

Ovom knjigom je potvrdio ono što sam i mislio – Nil Gejmen je književni genije“ – Džejms Herbert

Bilo mi je žao što kao mlađi nisam mogao da pročitam i čitam iznova ovu knjigu, a sada žalim što je nisam napisao“ – Gart Niks

Ovo je najbolja Gejmenova knjiga“ – Dajana Vin Džouns

Ne baš klasični (standardno kolegijalni) hvalospevi književnih kolega, složićete se. 🙂

 

Knjiga o groblju Nil Gejmen The graveyard book Neil Gaiman Nobody Owens

 

Što se ovog bloga tiče, Nil Gejmen ima 100% učinak sa pohvalama, tri od tri knjige (za sada ne računamo „Nikadođiju“, davno je pročitana ^^). Meni „Knjiga o groblju“ nije njegova najbolja knjiga, ali to ne znači da nije sjajna, baš naprotiv! Meni samo možda blagu prednost imaju „Američki bogovi“ i i „Nordijska mitologija“. 🙂

Summa summarum, „Knjiga o groblju“ je odličan naslov za sve generacije (ali zaista za sve), i stvarno bi bila šteta da je preskočite. A ljubitelji Nila Gejmena, ako je slučajno niste pročitali (ako vas ima takvih 😀 ), znate šta vam je činiti. 😉

 

A ti dragi čitaoče, šta misliš, šta se na kraju desilo sa Nikom Ovensom? 🙂

 

 

Sajt Nila Gejmena

Instagram | Facebook

Cena knjige: Laguna | Delfi | Vulkan | Makart

 

Tags:

Mulan

 

Mulan 2020 Yifei Liu Donnie Yen Jet Li

Mulan

 

Nije bilo lako Dizniju kada se odlučio da napravi igranu verziju “Mulan”. Razne kontroverze su pratile ovaj film (odsustvo Mulanove ljubavi Li Šanga zbog #metoo pokreta, izjave glavne glumice na temu situacije sa policijom u Hong Kongu, snimanje u Ksinđang provinciji kao i nedostatak raznolikosti kreativnog osoblja), a sigurno je najveći šok bila vest da neće biti legendarnog malog zmaja, samoproklamovanog čuvara Mulan, Mušua (sa legendarnim glasovnim mogućnostima Edi Marfija). A još Amerikanci rade na kineskoj legendi, i to u 21. veku…sasvim je izvesno da će kompletna Kina da pažljivo prati kako će se sve odvijati…i pritom imati pripremljena koplja na koja će prilično izvesno, da izvinete, natakne film.

I dobro, Ameri su uradili lajv film, rešili da ne bude Mušua, Kinezi su sahranili film, Dizni će trebati da se lupa nogama u zadnjicu od sreće ako izađe na nulu zahvaljući Disney+ kanalu (koji mi i dalje nemamo, pošto dobar deo Amerike izgleda i dalje misli da se nalazimo negde između Nambije i Turiđokustana), pošto je bio katastrofa na bioskopskim blagajnama.

Ali, ako ostavimo sve ovo po strani (ovih 500 kila problema) i pokušamo da objektivno odgledamo film bez upoređivanja sa animiranom verzijom, kakav je zaista film “Mulan”?

 

Mulan 2020 Yifei Liu Donnie Yen Jet Li

Recenzija će biti kao i ova strela. Neće biti smrtonosna, ali gađam u koleno. Boleće…

 

 

Priznaću vam nešto, mada volim azijsku istoriju i mitologiju, nikada nisam nešto obraćao pažnju na Mulan kao (istorijsku/mitsku) ličnost. Znao sam da postoji “Balada o Mulan” i to je to. U prevodu, znao sam da nije Diznijev originalan junak.

Ono što nisam znao, jeste da se filmovi i serije o Mulan snimaju još od 1927. godine! Kao i da se pojavilo u poslednjih pard decenija par filmova o avanturama Mulan (ne računajući crtani film).

Koliko sam razumeo, Dizni je i sâm rešio da film bude baziran na “Baladi o Mulan”, a ne adaptacija njihove verzije crtanog filma.

Priču o Mulan, u principu, znate, pa nema potrebe da to puno uvijam u neku misteriju i neizvesnost. Mulan je jedan relativno živahan devojčurak avanturističkog duha. Njene roditelje pojede živi blam, jer ko će hteti da oženi takvu devojku, navući će sramotu porodice, preci će da se prevrću u grobu, a mitski zaštitnik njihove porodice, feniks, će verovatno na nebesima od muke da se napije, polije benzinom i zapali (i na njegovu nesreću, vaskrsne, pa opet Jovo nanovo). Nije dovoljno što je osramotila porodicu pred provodadžikom (pandan seoske tetke koja sve zna, kod svih ide na kafu i koja je autoritet u selu, i ne dao Bog da je uvrediš inače se nećeš udati), već i izaslanik stiže u njihovo selo sa objavom da car mobiliše vojsku za rat protiv ruranskih ratnika pod vođstvom svirepog Bori Kana (“Ka’ka su ovo imena k’o iz Mortal Kombata-prim.podsvesti”), i da svaka porodica mora da pošalje u vojsku po jedno muško dete. Pošto u Mulaninoj porodici nema muških potomaka, njen stari otac mora da položi zakletvu i da se spremi za rat. Međutim, Mulan krišom odlazi pod punom (očevom) ratnom opremom u vojni kamp na obuku, prerušena u muškarca. Tamo se snalazi da ostali regruti ne otkriju njenu tajnu, razvija prijateljstvo sa saborcima, a njen talenat za borbu primećuje i komandant (zanimljivost je da njen saborac Čen i komandant Tung bi, u stvari, trebalo da predstavljaju ono što je Li Šang iz animiranog filma…ne pitajte, čini mi se da su neke stvari bile jednostavnije uređene u 20. veku X) ). Onda dolazi do sukoba sa vojskom Bori Kana i duela Mulan i Ksanijang (izgnana iz kineskog carstva da je veštica, a sada služi Bori Kana u želji za osvetom) gde kineska vojska odnosi pobedu, ali se saznaje da je Mulan devojka i biva razotkrivena (ne bukvalno) i izbačena iz svog bataljona i vojske uopšte. Posramljena, jadna Mulan se vraća kući, kada na nju naleće Ksanijang i, pričajući joj svoju tužnu životnu priču, pokušava da je ubedi da im se pridruži, usput otkrivajući da je prethodni sukob bio čista diverzija Bori Kana, koji će napasti skoro nezaštićenog cara. Mulan doživljava prosvetljenje da je, iako je žensko, i dalje vojnik Carstva, vraća se u vojni kamp, postrojava svoju (mušku) družinu, juri ka glavnom gradu, taman na vreme da Bori Kana isprebija kao piiii…pivola u kupusu i spasi cara u poslednjem trenutku. Time ona spašava i kinesko carstvo, stiče slavu, kao i poziv da se pridruži carskoj gardi (to jest, samoj vojnoj eliti). Čiča-miča i gotova priča.

 

Mulan 2020 Yifei Liu Donnie Yen Jet Li

 

Šta je ono što je film dobro uradio?

Iako nije tipična kineska (epska) produkcija, Dizni je sasvim lepo odradio vizuelni aspekt filma, počevši od predela od izgleda (kostima) junaka, pa čak i suptilnih mističnih efekata (napomena: u kineskim akcionim filmovima, obračuni boraca koji lete po vazduhu ili trče po zidovima dok se mlate, ili kada jedan general sam prebije 7000 protivnika se ne smatra mističnim… to se podrazumeva XD ) poput pojavljivanja feniksa ili prepobražaja Ksanijang. Naravno, i muzika je ispala dobro. Akcioni/borilački aspekti su isto ispali odlični, ali i dalje nije u rangu onoga što kineska produkcija može da uradi (a pošto je Dizni, nema krvi ili surovih scena umiranja). A i glumačka postava je u principu prijatno iznenadila.

A šta je ono što (bar po meni) film nije dobro uradio (ili bolje reći, Dizni nije trebao da uradi)?

 

Mulan 2020 Yifei Liu Donnie Yen Jet Li Mushu

„Moja filmska karijera je uništena zbog te devojke! Ona je MENE slagala da ima 22 godine! Trebao sam da potpišem još četiri filma o Mulan! I onda su me zamenili retardiranim feniksom, koji je MENI donosio kafu za vreme snimanja i morao da mi se obraća sa GOSPODINE Mušu!!!“ – Mušu u izjavi za „Čajna Dejli“, 1998. godine

 

Izuzev (očekivano nerealnih) scena borba, Dizni nije trebao da ubacuje magijske trenutke (poput pojavljivanja malog feniksa/čuvara, preobražaja veštice u pticu ili prezentovanja koncepta čija), koji, mada bi trebalo da su ispali suptilni i nije ih bilo puno, ipak bodu oči i teraju vas da povlačite paralelu sa animiranom verzijom filma. Ovo je sasvim dalo osnova da se u filmu pojave i ludi Mušu i cvrčak (jer ako već ima magije i mitskih životinja, zašto ne bi bilo i pričljivog zmaja i neurotičnog cvrčka). Kad smo već kod Mušua, i sâma pojava feniksa (i njegova skromna veličina), opet ne mogu a da vam ne daju prostora da razmišljate šta bi bilo da je feniks imao bližu interakciju sa Mulan (a još da je bio pričljiv…mogao je da bude neurotičan i smotan ili graciozan i mudar…i obavezno alkoholičar), jer bi bio dobra kontrateža prilično ćutljivoj Mulan. Ne kažem da je ova verzija Mulan (tj. glumica) loša, ali kako sama Mulan nema onaj element šarma iz crtanog filma…ne znam, nekako joj nedostaje prava kontrateža (pošto je romantični element skroz izbačen, to pokušavaju da kompenzuju njeni ratni kompanjoni). U stvari, najveći problem kod nove(?) Mulan jeste upravo odsustvo nekakvih nežnijh emocija (iako je ovo ratni film, mnogo upečatljiviji efekat nje kao hrabre ratnice bi upravo dale te neke nežnije emocije).

Pritisku feminizma ne može da se odupre ni Dizni. Film je smešten u period gde je žena potčinjena patrijahalnom svetu i očekivanjima kako žena treba da se ponaša, ali Mulan pokazuje da ona želi da živi kako oseća da je ispravno. Mulan se srčano bori u muškom svetu, razbija stereotipe kako žena ne može da se hrabro nosi sa muškarcima na bilo kom polju (trenutak kada na bojnom polju otkrije svoju dugu kosu je jasan symbol njene snage i nezavisnosti). I sve je to divno, inspirišuće, ohrabrujuće za žene (stvarno ovo mislim, da neko ne stekne utisak da se rugam)…

 

Mulan 2020 Yifei Liu Donnie Yen Jet Li Mushu Phoenix

„Ej, GOSPODINE MUŠU! Poljubite me u moje pernato d**e! Sledeća stanica – HOLIVUD!“
– Feniks, izjava za „Čajna Dejli“, 2020. godine

 

…i onda su odlučili da Mulan ima moć da kanališe či. Ovom odlukom su Dizni i feminizam rešili da zajedno uzmu sačmare i onda pucaju jedno drugom u noge (i to obe). Čestitam žene, poslata je poruka da ste vi jedino ravnopravne sa muškarcima (ili nešto više od nas) ako vam bude data natprirodna moć, pošto same nemate snage da nešto ostvarite. A da ironija bude veća, izgleda da je pre 20 i više godina feminizam bio smisleniji, jer je u crtanom filmu predstavljena kao obična devojka, koja svojom voljom i trudom, ne da pokazuje da je ravnopravna sa muškim vojnicima, već i da je bolja od njih. I svi joj aplaudiramo i divimo se.

A ova verzija Mulan od starta mora da dobije moć (ironija je što je koncept čija u filmu izvrnut, jer či obitava u svim živim bićima i ne razlikuje muško od ženskog), kao i da već ima iskustva u mačevanju naspram ostalih. Ne znam za vas, ali meni je nekako manje bilo interesantno da navijam za ovu Mulan u odnosu na onu iz crtanog filma, koja je imala onaj lep koncept kako se uz trud može sve postići i pobediti bolji i jači od sebe.

Možda ja živim u nekom svetu iluzija, ali mislim da se moderan zreo muškarac ne plaši (ili je bar većina prestala da se plaši) ideje moderne snažne žene. Film je izgleda izbacio koncept Li Šanga iz filma, jer bi to simbolizovalo paralelu sa modernim svetom gde su muškarci uglavnom pretpostavljeni i da mogu da izvrše pritisak da žena ima seks sa njima, jer oni imaju moć, a žena je seksualni objekat sa kojim može da se radi šta se hoće. Da li treba da se podsetimo da, na kraju crtanog filma, “pretpostavljeni” (tj. Li Šang) dolazi da moli za ljubav, tj. ruku Mulan. Animirana, snažna Mulan dobija i ljubav i slavu. Filmska Mulan dobija unapređenje u korporaciji “Chinese Emperor INC” i besplatno parking mesto za svog konja ispred palate.

 

Mulan 1

Pošto je kineski imperator niko drugi do Džet Li, nešto nisam siguran koliko mu je zaista trebala ičija pomoć…

 

Filmska postava je super i tu nemam šta puno da dodam…što se tiče zvučnih imena, ali sama gluma je onako. Mislim da je Dizni trebao da uradi igrani rimejk crtanog filma, jer bi tada Jifei Liu mogla da pokaže svoj pun potencijal, ovako je ispalo soldino sa njene strane. Lepo je bilo i videti Li Gong (ima taj neki pogled da vam zaklecaju kolena), a pogotovo epizodne uloge legendi poput Donija Jena, Džejsona Skota Lija i gospodina Džeta Lija.

Iskren da budem, lomio sam da li da uradim recenziju (mada je narod glasao da se uradi 😀 ). Problem je što film sam po sebi nije loš, samo je ostavio previše mlak utisak i brzo vetri iz sećanja. Nekako poput mlake i blago zašećerene limunade…

Odgledajte film bez nekih velikih očekivanja i povlačenja paralela sa crtanim, i imaćete pristojan film za filmsko veče. Ali ništa više od toga…

 

 

A ti, dragi čitaoče, da li je film smeo da prođe bez Mušua? 🙂

 

 

Trailer

Imdb | Rotten Tomatoes | Metacritic

Format: Film

Trajanje : 115 minuta

 

Tags:

Američki bogovi

 

Američki bogovi Nil Gejmen American Gods Neil Gaiman

„Američki bogovi“ – Nil Gejmen

 

Sledeće godine će biti tačno 20 godina od kada se prvi put pojavila knjiga Nila Gejmena „Američki bogovi“, koja je ubrzo po svom pojavljivanju postala instant klasik. Pobrala je sve nagrade koje su se mogle pobrati iz oblasti naučne fantastike i fantazije (Hugo, Nebula, Lokus, Brem Stoker…), dobijala sve najviše ocene i hvalospeve kako među čitaocima, tako i među književnim kritičarima.

I sve to je zasluženo, ako mene pitate.

Prvi put sam pročitao ovu knjigu pre mnogo, mnogo godina. Iskren da budem, mislim da sam je premlad pročitao i da mnogo toga, u stvari, nisam ni razumeo, a mnoge stvari sam i prevideo, pa mi je samo ostala u sećanju kao zanimljiva knjiga. I godine su prošle od tada.

I onda se pojavila serija 2017. godine, rađena prema ovoj knjizi. Prva sezona je oduševila publiku (druga nešto slabije), i meni su „Američki bogovi“ ponovo bili na radaru. Hteo sam da gledam seriju, ali sam pomislio da možda ne bilo loše da ponovo pročitam knjigu, pogotovo jer sam toliko toga zaboravio o samoj radnji, da sam se samo sećao okvirnih detalja i dešavanja.

I tako ti lepo ja nabavim (tj. kupim) prošireno i dopunjeno izdanje knjige, koje se smestilo na nekih lepih 550 strana.

I nisam se pokajao. Vau, ovo je bila avantura!

 

Američki bogovi Nil Gejmen American Gods Neil Gaiman

…a i kolač je lepo „legao“ uz kafu i knjigu…

 

Ono što je još zanimljivije, knjigu nisam čitao u jednom dahu. Naprotiv, čitao sam je nedeljama i nedeljama. Iz nekog razloga, nije mi se žurilo da je završim. A kada sam završio i poslednju stranicu, shvatio sam da sam knjigu toliko dugo čitao, da je podsećalo kao kada gledam neku seriju, pa svake (jedna do dve) nedelje izađe nova epizoda sa avanturama Senke i Srede. 😀

I avantura kreće…

Momak po imenu Senka (Shadow), par dana pre izlaska iz zatvora, saznaje da su njegova voljena žena Lora i njegov najbolji prijatelj nastradali u saobraćajnoj nesreći, što ga je prilično slomilo. Po izlasku iz zatvora leti prvom avionom da stigne na sahranu. Tada saznaje da je smrt njemu dve bliske osobe uzrokovala pijana vožnja i otkopčan šlic u punoj brzini i menjač i…well, you get the picture. Ovo ga je dodatno dotuklo. Kakve sada ima veze što je izašao iz zatvora kada je izgubio sve do čega mu je stalo?

I tada, naš slomljeni, izgubljeni i bezperspektivni Senka, upoznaje neobičnog i harizmatičnog čoveka po imenu Sreda (Wednesday), koji mu nudi posao, da postane njegov telohranitelj (i vozač), što Senka prihvata, ni sâm ne znajući zašto.

I tako, dok putuju kolima kroz Ameriku, Senka sa Sredom vodi prilično neobične razgovore, usput pokušavajući da dokuči ko je, u stvari, ovaj misteriozni Sreda. U početku mu deluje da je ovaj neki namazani prevarant (svakako se ponaša kao jedan), koji pokušava raznim trikovima da dođe do potrebnih para i usput se sastaje sa neobičnim ljudima koje kao da pokušava da regrutuje za „nešto“.

Međutim, kako vreme odmiče, Senka shvata da su stvari mnogo neobičnije, nerealnije i ozbiljnije nego što je mislio, kao i da njegov posao uopšte nije naivan. Pogotovo kada shvati (tj. otkrije mu se) da je Sreda, ni manje ni više, nego američka manifestacija (ili bolje reći, inkarnacija) nordijskog vrhovnog boga, Odina. I da ljude koje sreće na Sredinim sastancima su, u stvari, manifestacije bogova, mističnih bića i heroja iz raznih mitoloških svetova i vremena, poput Tora, Lokija, Černoboga, sestri Zorja, Anansija, Anubisa, Tota, Bast(et), Horusa, Ištar, Vizagiđaka, Elegbe, Gvidiona, Kali, Ganeša i mnogih drugih. Kao što vidite, ovde su upleteni bogovi od Amerike do Azije.

 

Američki bogovi Nil Gejmen American Gods Neil Gaiman

 

Ali, zašto su ti veliki, legendarni, svemoćni bogovi svedeni na nivo smrtnika koji žive od prevara, socijalne pomoći, šverca, prostitucije ili prodaje paprika na pijaci? Jednostavno, zato što su prvobitni doseljenici (kako svojevoljni, tako i oni prisilno dovedeni), kako je vreme odmicalo i tehnologija napredovala, sve manje verovali u svoje bogove, sve ređe ih slavili i prinosili im žrtve, pa su počeli i da zaboravljaju na njih. I zbog toga su (stari) bogovi izgubili skoro svu svoju moć, i sada jedva ( i fizički i magijski) opstaju.

Ali, kao da nije dovoljno što su stari bogovi gubili svoju moć, već su počeli da i tako slabi bivaju trn u oku novim bogovima koji su nastali sa modernim dobom, poput Tehnološkog Dečaka (bog interneta i tehnologije, predstavljen kao debeli klinac), Medija (boginja televizije i pop kulture), zatim Nedodirljivi (koji prestavljaju bogove berze i modernog tržišta), zatim Gospoda Grad, Put, Kamen i Drvo (koji predstavljaju teorije zavere i ponašaju se kao špijuni), kao i mnogi drugi novi bogovi 20. i 21. veka (automobili, estetska hirurgija), na čelu sa njihovim vođom, Gospodinom Svetom (koji je bog globalizacije).

Ubrzo postaje jasno da Sreda (tj. Odin) pokušava da okupi sve moguće stare bogove koji su još opstali u modernoj Americi, jer je prilično izvesno da će se dogoditi veliki rat. Rat za dušu Amerike i budućnost jedne grupe bogova.

I u sve to se upleo jedan običan smrtnik, naš krupni i (u principu) ćutljivi drugar Senka, o kome svi bogovi znaju više nego on sâm o sebi, i koji za njih izgleda ima veliki značaj. Ali, iako je Senka očigledno smrtan i nema nikakve moći, iz nekog razloga ima veoma čudne (natprirodne i mitološke) snove, a Bog te pita zašto se povremeno pojavljuje i njegova pokojna žena Lora u obliku…uh, ovaj, nemrtve/zombi osobe, koju je Senka sasvim slučajno (i nesvesno) „vaskrsao“.

 

Američki bogovi Nil Gejmen American Gods Neil Gaiman

 

Koja grupa bogova će pobediti? Da li Sreda ima neki prikriveni motiv? Da li Lora ima priliku za iskupljenje? Da li za Senku postoji srećan kraj ili mu je sudbina zapečaćena? Sva ova pitanja, kao i mnoga druga, razrešiće se (valjda) ako pročitate roman „Američki bogovi“.

Ono što je jedan od velikih pluseva ovog romana od starta, jeste sâma ta kriptičnost koja se provlači kroz dijaloge i opise nekih scena, što nam omogućava široka (ali i zanimljiva) tumačenja nekih događaja iz romana, kao i simboliku koju oni predstavljaju. Jedan od zanimljivih detalja jeste i taj da Senka tokom svojih putovanja malo-malo pa izvodi neke trikove sa novčićima, prvenstveno da bi zabavio sebe (prekratio vreme). Pored toga što dugo nije shvatao da neki novčići koji je imao uz sebe imaju i posebne moći (kako da ga štite od smrti, takav da i nekog ožive…ups!), Senkine igrarije sa novčićima možemo da tumačimo i kao jedan od (loših) simbola modernog sveta, gde je veoma bitno napraviti uspešnu iluziju, ili skrenuti pažnju u pravom trenutku, pa čak i prevariti sebi bliske ljude da bi se dobilo ono što se želi (ovo mi se „javilo“ u trenutku kada sam ulazio u epsku završnicu romana).

A opet, možda sam i pogrešno protumačio…što je upravo jedan od aduta ovog romana, jer imate osećaj da nijedno tumačenje nije pogrešno, a nije i da želite da vam sâm pisac otkrije šta je mislio o nekim stvarima (poput, recimo, odgovora na pitanja „šta znači biti Amerikanac“).

 

Američki bogovi Nil Gejmen American Gods Neil Gaiman

 

Glavni motiv romana (bar po meni) jeste potraga za smislom i suštinom života, kao i da možda čoveku nije suđeno da je ikada do kraja spozna, već samo da traga za njom, približi joj se što više može, i eventualno ugrabi neke njene fragmente (znate ono, po principu, suština života nije u stizanju na cilj, već ono što doživite dok putujete ka istom), kao i da je istina o smislu jedino rezervisana za bogove. Jer Senka, u jednom trenutku zaista i spoznaje neke istine nepojmljive smrtnicima, ali počinje da „vetre“ iz njega velikom brzinom, da na kraju i zaboravlja šta je to znao.

A možda je jedan od glavnih motiva i pokušaj pronalaska odgovora na pitanje: „Kada smo zaista živi?“

Kao što sam spomenuo, isto jedan od velikih pluseva jesu dijalozi između Senke i Srede i(li) drugih bogova (kao i trenuci kada je Senka sam sa svojim mislima). Ponekad su vrcavi i puni humora, ponekad zagonetni, ponekad sarkastični, ponekad mračni, ali nikada dosadni.

Ne treba da zaboravimo ni opise bogova i pojedinih smrtnika (i njihovih jedinstvenih karaktera) sa kojima se Senka susreće. Mnogi od njih će vam se urezati u sećanje jedan duži period, u to nema sumnje. Pa čak i mesto/gradić u kojem (po potrebi) Sreda skriva Senku (pod pseudonimom Majk Merodil), sa svojim (istovremeno i čudnim i dosadnim) stanovnicima, podseća na jedan neobičan entitet izolovan od ostatka sveta (i to sa razlogom 😀 ).

 

Američki bogovi Nil Gejmen American Gods Neil Gaiman

 

Nil Gejmen je u Senkine avanture ubacio i zanimljiva „međupoglavlja“, kada se vraćamo nekoliko stotina (pa i hiljada) godina u prošlost, i otkrivamo priče o prvim doseljenicima, istraživačima i osvajačima Amerike, njihovom poreklu i avanturama, kao i mističnim dešavanjima koja ih povezuje sa bogovima iz njihovih rodnih krajeva. Ili se jednostavno prebacujemo u dešavanja koja se paralelno dešavaju sa glavnom radnjom u drugim gradovima, i tada pratimo kratke događaje (i susrete) nekih starih i novih bogova. Ova „međupoglavlja“ lepo upotpunjuju samu glavnu radnju i sprečavaju potencijalnu monotoniju (doduše, šanse su minimalne da vam „Američki bogovi“ budu dosadni 😀 ).

Naravno, sa ovolikim doticajem tema o modernom vremenu, nije bilo moguće, a da Nil ne ubaci gomilu referenci na modernu američku pop kulturu (a još veća ironija je što je Nil Gejmen Britanac X) ), počevši od spominjanja nekih serija, pesama do lokacija.

I pored kompleksnih tema, događaja, raznih likova, dijaloga, opisa, povremenih prebacivanja između sadašnjosti i prošlosti i ostalog, „Američki bogovi“ se dosta brzo i lako čitaju. Nil Gejmen u ovom romanu jasno pokazuje svoj pripovedački talenat i kreativnost kako u opisima, tako i u svojim blesavim zamislima kako da „vodi“ radnju.

 

Američki bogovi Nil Gejmen American Gods Neil Gaiman

Nil Gejmen

 

Sve u svemu, ovo je jedan odličan roman. Kao i njegov pisac, daleko je od savršenstva, ali je vraški zabavan, uvrnut, ekscentričan, misteriozan i pun zanimljivih motiva. Sigurno je jedan od (modernijih) klasika fantazije i apsolutno ga treba i vredi pročitati. Naravno, tek fanovi lika i dela Nila Gejmena (a ima ih koliko hoćete) ne bi smeli da propuste ovaj roman (mada, verujem da nisu 😀 ). A osim toga, kada god se Nil Gejmen dotakne mitologije, to uvek ispada zabava.

A posle ovoga, videćemo kako će se serija pokazati…

 

A ti, dragi čitaoče, da li ti veruješ da Amerikom šetaju stari ili novi „Američki bogovi“? 🙂

 

 

Sajt pisca Nila Gejmena

Cena knjige: Laguna | Vulkan | Delfi | Makart

 

Tags:

Slovenska mitologija

 

Slovenska mitologija Nenad Gajić

„Slovenska mitologija“

 

Veliki broj ljudi obožava mitologiju. Evo, ja prvi! 🙂 Počevši od grčke, preko egipatske, nordijske, do indijske, japanske i kineske mitologije.

Najčešće su u formi fantazijskih bajki o odnosima junaka i bogova, velikih ratova, susreta sa mitološkim bićima, priča o postanku sveta i šta sve ne. Ti mitovi nam takođe otkrivaju i korene nekih običaja, tradicija, verovanja, kao i načina života naših predaka.

Slovenska mitologija, za razliku od drugih, je u malo specifičnoj poziciji. Recimo, kada odete u knjižaru i zatražite da vas odvedu do odeljka gde su mitovi naroda sveta, najverovatnije ćete pronaći dosta knjiga na ovu temu, ali u najvećem broju slučajeva, to će biti mitovi gorespomenutih naroda. Što se tiče slovenske mitologije, nešto slabo će se tu naći, zar ne?
Continue reading on Slovenska mitologija »

Tags:

Lucy

 

Lucy scarlett johansson skarlet johanson morgan freeman morgan frimen

Lucy

 

Po jednima (kako shvatanjima, tako i istraživanjima), čovek koristi negde oko 10% mozga. Po drugima, čovek koristi kompletno svoj mozak, ali iskorišćava samo 10% svog kapaciteta/potencijala. Ako mene pitate, mislim da je istina negde na sredini, da mi koristimo oko 75% mozga, ali da koristimo 20% svog kapaciteta/potencijala (“A ako mene pitate, ja mislim da 90% populacije koristi 10% mozga i to na nivou 10% kapaciteta”-prim.podsvesti).

E sad, postavlja se pitanje da li je možda i dobro što još uvek nismo otključali pun kapacitet našeg uma? Da li bismo u tom slučaju postali prosvećeni ljudi? Pokorili Univerzum? Postali bogovi? Da li bi postali dobri ili loši, ili bi naš um prevazišao te pojmove kao besmislene?
Continue reading on Lucy »

Tags:

Princeza Mononoke

 

Princeza Mononoke princess

„Princeza Mononoke“

 

Reći da je „Studio Gibli“ (Studio Ghibli) japanska verzija „Volta Diznija“… pa… koliko god da sa jedne strane ima smisla uporediti ih, sa druge strane, ipak imaju neke svoje jedinstvene tačke. No, jedno je sigurno. Ni jedni ni drugi neće ostaviti ravnodušnim kako decu, tako ni odrasle.

„Princeza Mononoke“ se pojavila 1997. godine, i oduševila svet. Ako je bilo poznavalaca filmova koji do tada nisu znali za ime Hajao Mijazaki (Hayao Miyazaki), pojavom ovog filma im se definitivno urezalo to ime i prezime. Ovaj oskarovac nam već decenijama unazad prikazuje neverovatne fantastične svetove (gde se često prepliću i srednji vek i japanska mitologija i steampunk i šta sve ne), šarmantne glavne (a i sporedne) junake, opčinjavajuću muziku… mislim da ste shvatili. Ono što (nekad, a i sada) stvaraju „Dizni“ i „Pixar“, tu im parira i „Studio Gibli“.
Continue reading on Princeza Mononoke »

Tags:

Nordijska mitologija

 

Nordijska mitologija Nil Gejmen Norse mythology Neil Gaiman

„Nordijska mitologija“ – Nil Gejmen

 

Pričati o Nilu Gejmenu i njegovim umetničkim ostvarenjima zaista ne bi imalo smisla…čovek je radio na stripovima, pisao romane i kratke priče, čitao knjige za audio izdanja, sarađivao na filmovima i serijama, objavljivao publikacije… i dobijao nagrade čime god se bavio. Mada sigurno nije jedan od plaćenijih pisaca (težak je „samo“ 20 miliona dolara), definitivno je jedan od kvalitetnijih.

I bez daljeg odlaganja (nema potrebe za dužom pričom, družićemo se sa Nilom i u budućnosti), zavirimo u svet nordijske mitologije.
Continue reading on Nordijska mitologija »

Tags:

Spider-Man: Into the Spider-Verse

 

Spider-Man: Into the Spider-Verse

„Spider-Man: Into the Spider-Verse“

 

Spajdermen, vaš prijateljski nastrojeni komšija…jedan od (mnogima) dražih superheroja, uključujući i meni. Pričati o njegovim supermoćima, poreklu, psihološkom profilu, neprijateljima sa kojima je vodio ljute bitke, odnosima sa drugim superherojima, pridruživanju „Osvetnicima“, ljubavnim avanturama sa Gven Stejsi i Meri Džejn… strane i strane teksta bi se mogle ispisati o ovom dobrodušnom superheroju šaljivdžiji.
Continue reading on Spider-Man: Into the Spider-Verse »

Tags:

The Witcher (Netflix) / Veštac (serija)

 

The Witcher

„The Witcher“

 

Ah, „The Witcher“… veštac Geralt i ja se znamo dugo. Naše prijateljstvo traje nešto više od 10 godina. Pratio sam ga na njegovim avanturama kroz svih osam knjiga (dve zbirke priča i šest romana…sve posedujem, uključujući i famoznu ogrlicu :D) i tri video igre koje su izašle uz periodu od 2007-2015. godine. Nisam se (još uvek) dotakao poljske verzije serije i filma.

Moj drug Geralt je dobar momak. Malo je sirovina i ćutolog (često samo hukne „hmm“ umesto komentara), međutim, ima trenutke kada samo odjednom se uključi u razgovor i krene da prosipa takve filozofske misli i razmišljanja da vas ostavi bez teksta njegova iznenadna elokvencija (inače biste pomislili da je nekakav brđanin), kao i poznavanje dešavanja oko nas, mada se trudi da se ne meša u politiku. Ima neki svoj moralni i etički kodeks koji se trude da prekrši ni zbog koga, a definitivno ne zbog politike.
Continue reading on The Witcher (Netflix) / Veštac (serija) »

Tags: