Krv vilenjaka (The Witcher – Knjiga 3)
Rezime:
- Roman “Krv vilenjaka” nastavlja priču o Geraltu i Ciri, fokusirajući se na njenu obuku u Kaer Morenu, njen poseban magijski potencijal i pretnje koje je prate
- Istovremeno, priča se širi na političke intrige, sukobe kraljevstava sa Nilfgardom i gerilskim jedinicama “Veverice”, dok se savet čarobnjaka bavi sopstvenim planovima
- Glavna tema romana jeste Geraltova dilema oko neutralnosti, jer mu zaštita Ciri postaje prioritet, što ga neminovno uvlači u sukobe moći i manipulacije
“Kada nešto poznaješ, to prestaje da bude noćna mora. Kada znaš kako da se boriš protiv nečega, opasnost više nije toliko velika.”
I posle dve (uvodne) zbirke priča (“Poslednja želja” i “Mač sudbine”), vreme je da se Geraltove avanture nastave nadalje u formi romana.
Na redu je “Krv vilenjaka”.
Ako ste povezali priče iz prethodne dve knjige, sada će vam mnoge stvari biti jasnije.
Sudbina je ponovo spojila Geralta i Ciri, i naš veštac je rešio da nikome ne dozvoli da mala princeza padne u ruke i doživi dalje patnje. Zbog toga je sklanja u Kaer Moren, nedostupnu tvrđavu gde samo žive vešci koji pripadaju istom redu kao i Geralt (i kojih nema sada baš u velikom broju). Pod nadzorom starog Vesemira, Geralta, Eskela i još ponekog vešca, uče Ciri kako da barata mačem i razvije okretnost – kao da je vešterica, samo što su odlučili da je ne podvrgavaju inicijaciji sa raznim napicima i mutagenima i da rizikuju njen život.
Međutim, Geralt traži pomoć svoje stare poznanice, čarobnice Tris Merigold (sa kojom ima malo neobičnu istoriju) da mu pomogne oko Ciri. Prvo jer je devojčica, a u Kaer Morenu su sve muškarci vešci, koji su pritom duduci za to šta je potrebno za funkcionisanje jedne obične devojčice. A drugo, jer ova devojčica i nije tako “obična” – iako Ciri ima gene drevnih vilenjaka, ona sama ne može da baca magije kao čarobnjaci (ili vešci u nekom obliku), ali služi nešto poput katalista za magiju i često pada u trans kada iz nje progovara neki čudan proročanski glas.
A sa druge strane, situacija je takva da Geralt ne može baš lako da stupi u kontakt sa (ne)suđenom mu čarobnicom Jenefer.
Ali, postaje očigledno da Ciri ne može da dugo ostane u Kaer Morenu, zbog čega će na proleće ići u hram jedne Geraltove stare prijateljice da uči malo svakodnevnije (hramovske) stvari, a čak i da dobije jednog neobičnog i neočekivanog mentora da je uči razumevanju magije.
A za to vreme, da bi zaštitio Ciri, Geralt mora da se distancira od nje, i kreće u potragu za misterioznim čarobnjakom-ubicom Rjensom, kome je neka misteriozna strana dodelila zadatak da pronađe Ciri i ubije Geralta. Rjens očigledno nije neko sa kim se treba šaliti, jer je nemilosrdan u svojoj potrazi za Ciri i nema problem sa eliminisanjem ljudi da dođe do svog cilja (tako je umalo Geraltov prijatelj Neven ostao bez glave kada ga je pronašao Rjens, da ga nije spasila Jenefer), a izgleda da ga neko moćan ( i magijski i finansijski i politički) štiti.
Međutim, u ratu koji besni između Nilfgarda i ostalih kraljevstva (relativno ujedinjenih protiv Nilfgarda i njegovog vladara Emhira), Ciri nije bitna samo zbog magijskog potencijala. Ona je ipak i unuka pokojne kraljice Kalante, “Lavice iz Cintre”, koja dok je bila živa, da prostite, nije je**la živu silu ko su joj neprijatelji sa svojom lukavom diplomatijom i vojnom silom. Međutim, Kalante više nema a Cintra je sada ruševina koja je (i nezvanična) pokrajina Nilfgarda. Pronalazak Ciri (koju narod zove i “lavić iz Cintre”) i njeno primoravanje na brak sa nekim vladarem, dovelo bi do toga i da Cintra se zaista prikloni tom kraljevstvu i bori srčano u ratu u ime pokojne Kalante i “lavića iz Cintre”.
Kad smo već kod rata, sada je kao neka pat pozicija između Nilfgarda i ostalih kraljevstva. Mada je Nilfgard pokazao nadmoć, jedna velika bitka (Soden) ih je malo vratila na “fabrička podešavanja” (mada se izgleda kralj Emhir uopšte ne sekira zbog toga), pa kraljevstva razmišljaju i o protivofanzivi. Međutim, kraljevstva imaju problema i sa “neljudima”. Naime, uzduž i popreko se pojavljuju gerilske jedinice koje sebe zovu Skojatel (Scoia’tael) iliti “Veverice”. Ovi odredi su prvenstveno sačinjeni od vilenjaka (elves), ali nije neobično da im se pridruže i poluvilenjaci, patuljci, gnomovi i ostale rase, i oni napadaju ljude (pogotovo u blizini šuma), najčešće ih ubijaju i otimaju im opremu i hranu. Međutim, postoji strah da Veverice možda tajno sarađuju sa Nilfgardom (koji im je sigurno obećao neke prviliegije i slobodne oblasti ako se udruže sa njim i stvaraju haos unutar poluujedinjenih kraljevstava). A ovo otvara i političko pitanje kako tretirati pripadnike ostalih rasa koji mirno žive i rade u gradovima i najradije ne žele da se mešaju u ove konflikte.
A sa to vreme, savet čarobnjaka (koji služe kao savetnici kraljeva) i njihovi pojedinci imaju neke svoje agende.
Kao što vidite, “Krv vilenjaka” nije samo mač i magija, već i politika, i to je ono što čini ovaj serijal zanimljivim.
Već smo spomenuli u prethodnim zbirkama pričama, da našeg titularnog vešca Geralta prati jedan veoma zanimljiv motiv – a to je neutralnost. Sećate da je Geralt smatrao da je on obična mašina za ubijanje monstruma koja ima svoj kodeks veštaca i koji se ne meša u međuljudske odnose i politiku. Međutim, njegova veza sa Ciri (koja je, i pored njihovog neobičnog odnosa, nešto poput otac-ćerka) i svest da je svi žele kao nekakv trofej za svoje (političke) moći, dovodi do toga da Geralt shvata da će izgleda morati da načiini izbor – a to je, ako treba, da skrati za glavu ko god samo pomisli da pipne Ciri, a ne daj Bože da joj naškodi. Što dovodi do toga da neutralnost izgleda ne može biti trajna opcija u životu.
Naravno, tu su i motivi (komplikovanih) ljubavi, lojalnosti, manipulacije i mnogi drugi prožeti kroz roman.
“Krv vilenjaka” se, kao i prethodne knjige, čita neverovatno lako i drži pažnju, a ovome doprinosi i to što, za razliku od prethodnih knjiga, poglavlja vode i kroz događaje iz perspektive drugih učesnika koji su “razbacani” širom kontinenta, a ne samo Geralta (kao što su Ciri, Jenefer, Tris i Neven), a ovo nam omogućava i da steknemo širu sliku šta se, u stvari, kog đavola, ovde dešava.
Sve u svemu, apsolutna preporuka da nastavite da pratite avanture Geralta i njemu bliskih ljudi. Naravno, podrazumeva se da ste pročitali prethodne dve zbirke priča, jer one daju lep uvod o glavnim junacima i događajima koji će uslediti u narednim knjigama. A naravno, za ljubitelje serije i video igara, ovaj serijal je a must read.
Tako da, vidimo se u nekom trenutku u četvrtom delu – “Vreme prezira”! 😀
A ti, dragi čitaoče, da li si već pročitao prethodne dve zbirke priča? 😊
Cena knjige: Čarobna Knjiga | Vulkan | Delfi
