- „Last Samurai Standing” nas vodi u Meiđi period, gde osiromašeni bivši samuraj Šuđiro Saga (nekada ozloglašeni hitokiri Kokušu) ulazi u smrtonosnu igru „Kodoku” (sedam kontrolnih tačaka do Tokija, pločice se otimaju od drugih takmičara) kako bi novcem od nagrade spasao bolesnu porodicu.
- Iako poređenja sa „Squid Game” promašuju suštinu, serija drži pažnju zahvaljujući slojevima podzapleta: Sagina prošlost i Kyohachi-ryu naslednici, motivi ostalih takmičara, misteriozni organizator i finansijeri, i istraga koju vode Okubo Tošimiči i Kavađi Tošijoši.
- Uz vrhunski koreografisanu akciju, ubedljivu atmosferu kraja 19. veka i solidnu glumu predvođenu Đunićijem Okadom, prva sezona ispunjava očekivanja i ostavlja dosta cliffhangera za nastavak.
„Samuraj je, pre svega, bio čovek dela.“ – Inazo Nitobe (“Bušido: Duša Japana)
Ako vas komentari poput onih da je “Last Samurai Standing” nova verzija “Squid Game” dovode u dilemu da li da gledate ili ne…nemojte obraćati pažnju na takve komentare. Samo zato što ima takmičare i nagradu, ne znači da mu je automatski uzor ili da postoji sličnost sa “Squid Games”…to je isto kao da neko kaže da je preteča južnokorejskog hita bio “Mortal Kombat”…nema veze sa vezom…bar ako je verovati prvoj sezoni serije “Last Samurai Standing”.
Dobrodošli u Japan. Trenutno je Meiđi period (kasni 19. vek). Period je ekspanzije zapadnjačkog uticaja na Japan (kultura, stil oblačenja, tehnologija, itd.) što ima za posledicu da samurajska klasa rapidno propada, da im je zabranjena upotreba katana (sem za policiju) i da su im oduzete sve (materijalne i nematerijalne) privilegije. U prevodu, samuraji su sada relikt prošlosti i svedeni na (bukvalno) sirotinju. Nema više potrebe za regionalnim ratovima, a i što bi neko koristio hladno oružje kada su sa Zapada stigle puške i topovi.
Međutim, ovo je i period kada vlada kolera. Šuđiro Saga (Shujiro Saga), nekadašnji samuraj, upravo je izgubio malu ćerku od ove opake bolesti, žena mu isto boluje (i pitanje je koliko će dugo izdržati), a njegov maleni sin je izložen svakodnevnom riziku da oboli. Žive veoma skromno, pa nije da imaju novca za lek ili lekara. Sreća u nesreći (ili možda i ne), Saga nailazi na misteriozan oglas za borilački turnir u Kjotu, koji će se odigrati u jednom hramu (Tenryu-Ji temple) i gde je nagrada astronomskih 100.000 jena (danas bi to sigurno bilo koje milionče dolara). Pa tako Saga put pod noge put Kjota.
Kada je stigao u pomenuti hram, tamo ga je sačekao veliki broj takmičara razne fele (ali najviše upravo nekadašnjih samuraja). Na iznenađenje svih, pojavljuje se policajac kao “voditelj” događaja, koji objašnjava učesnicima da su deo igre zvane “Kodoku”. Svaki učesnik dobija pločicu sa svojim imenom i ima zadatak da prođe sedam kontrolnih tačaka (checkpoints) na putu do Tokija. Međutim, caka je što takmičar za svaku kontrolnu tačku mora da ima određen broj pločica da bi mogao da nastavi…a pločice mora da uzme od drugih takmičara…inače, da li sam spomenuo da su skoro svi takmičari nekadašnji samuraji i da su svi naoružani?
Naravno, odustanka od igre nema, i svako želja da se pobegne/odustane od igre (ili izgubi sopstvena pločica sa imenom) dovodi do metka u glavu. Naime, takmičare na skoro svakom koraku (a pogotovo u naseljenim mestima) posmatra policija naoružana puškama, i koja ne može da se meša sem ako dođe do kršenja pravila.
Malo je reći da je start u hramu izgledao tako da sada “Mortal Kombat” izgleda kao tuča male dece u pesku. Saga uspeva da preživi pokolj bez da ubije nekoga i pride poštaje neka vrsta zaštitnik jedne učesnice turnira (koja uopšte nema ratničkog iskustva), jer ga podseća na njegovu ćerku…
Ono što “Last Samurai Standing” čini interesantnim (i omogućava držanje pažnje gledalaca) jeste što postoji nekoliko utkanih slojeva mini-radnji u ovu, naizgled, pravolinijsku glavnu radnju serije (doći do cilja, sačuvati svoju glavu i skratiti nekoliko tuđih).
Za početak, naš glavni junak, Saga ima poozbiljnu istoriju. Uvodna scena nam pokazuje da je Saga učestvovao u završnom sukobu (Boshin War) koji je doveo do nastanka Meiđi ere, kao i perioda mira. Međutim, taj dan na bojnom polju je njega urezao i shvatanje da je era samuraja gotova, kada je, iako je pobednik već odlučen, iz nepoznatog pravca stigao rafal iz vatrenog oružja i topova koji je pobio skoro samuraje na obe strane i da će ga taj dan progoniti celi život.
Od tada, Saga nije uzeo mač u ruke više od deset godina, i kad bi probao da izvuče katanu iz korica, ruke bi krenule da mu drhte i ne bi imao snage. Kukavičluk, zarđalost ili strah od traume rata? Ništa od toga…naime, Saga u periodu rata nije bilo običan samuraj-prašinar, već osoba koja je nosila specifičnu “titulu” – hitokiri Kokushu (“Kokushu the Manslayer” iliti na srpskom neelegantan prevod “Koljač Kokušu”). U prevodu, on je bio samuraj vrhunskih veština i pravi “anđeo smrti” na bojnom polju. I on je znao da, kada sledeći put izvuče mač iz korica, ponovo će “postati” taj ozloglašeni ubica.
I na sve to, Saga nema sećanje na detinjstvo, već da ga je, sa još sedmoro dece, usvojio misteriozni samuraj koji je učio drevnoj veštini ubijanja (Kyohachi-ryu), i da, kada su odrasli, još misterioznija glava “kuće” (Gentosai) naredila da se međusobno poubijanju “braća i sestre”, jer može biti samo jedan naslednik Kyohachi-ryu stila.
Zatim, saznaćemo o prošlosti još nekoliko učesnika “Kodokua” i njihove motive da se prijave za ovo smrtonosno takmičenje.
A tu je i pitanje ko su misteriozni japanski biznismeni koji podržavaju “Kodoku” (i zabavljaju i klade se poput misterioznih buržuja iz serije “Squid Games” koji samuraj će prvi proći kroz delove ”trke”), kao i ko je misteriozni “Organizator” ove igre, koji može čak i da privuče policiju na svoju stranu da mu “asistiraju” u održavanju pravila igre.
A ispostavlja se i da Gentosai nije srećan što su svi siročići i naslednici Kyohachi-rya i dalje živi…
Međutim, ovo sve ima i nacionalni element za Japan kao državu. Jedan od najbitnijih ljudi u tom periodu , japanski državnik Okubo Tošimiči (Okubo Toshimichi), uz pomoć Kavađija Tošijošija (Kawaji Toshiyoshi) koji je na čelu policije, pokušavaju da otkriju zašto se toliko nekadašnjih samuraja okuplja ne jednom mestu – da li je u pitanju novi pokušaj pobune ili nešto drugo…
Naravno, prvo mi je pala paralela sa serijom (i live-action) filmovima “Rurouni Kenshin” jer je smeštena u faktički isti vremenski period (Meiji Restoration), skromni (siromašni) glavni junak je u vreme rata bio jedna od ključnih vojnih figura koja je dosta delovala iz senke kao hitokiri ima i vezu sa visokim zvaničnikom (Okubo) koju ne želi da koristi za svoje potrebe, već samo ako je u interesu očuvanja mira, svestan je da je vreme samuraja prošlo i učiniće sve da zaštiti sebi bliske ljude, i, naravno, naslednik je specifičnog borilačkog stila (pod učenjem misteriotnog učitelja) koje mu često daje prevlast u borbi.
Zanimljivo je razlika između Sage i Kenšina u pogledu oduzimanja života protivnika. Dok se Kenšin grčevito drži odluke da nikada ne koristi oštru stranu katane (i rizik da ako nekog ne ubije se ne vrati u svoje mentano stanje kada je bio hitokiri), dotle Saga izbegava da uopšte vadi mač iz korica, ali u nekim situacijama neće prezati da ni da potegne oštru stranu sečiva oduzme život ako je doteran u određeno mentalno stanje (scena gde policajci ubijaju takmičare koji žele da odustanu od igre). Dok je kod Kenšina njegova prošlost kao ubice nešto što je prihvatio, ali i sklonio u stranu da bi vodio miran život,dotle kod Sage je taj element ubice nekako uvek prisutan.
Akcija u “Last Samurai Standing” je vrhunski odrađena. Glavni glumac (koji je ujedino i producent serije) je ujedino i akcionioni koreograf, i doprineo je da obračuni u seriji budu zaista dinamični i napeti i neverovatno realni, a opet na blagoj granici natprirodnog (brzina mačevanja i strele koje blago menjaju smer) da bi se dočaralo znanje iskusnih samuraja (ali i nindži i strelaca) u borbi. Bilo da govorimo o haotičnom obračunu u hramu na početku serije, obračunu manjih grupa ili duele samuraja u naseljima, vrhunska akcija je zagarantovana.
Vizuelno i muzički, serija je isto lepo ukomponovana i baš odaje atmosferu Japana sa kraja 19. veka (bar mislim da odaje, ako je verovati slikama i tekstovima, nisam tad živeo 😁), od izgleda lokacija do kostima.
Gluma je isto na veoma pristojnom niovu. Naravno, dominira Đunići Okada (kome samurajski filmovi nisu strani, a zanimljivo je da je on član i J-Pop benda), a vredi spomenuti i glumca koji je udahnuo život divljačkom Bukocuu, kao i osobu koja je glumila Kavađija.
Sve u svemu, “Last Samurai Standing” je ispunio očekivanja sa prvom sezonom i publika sigurno sa nestrpljenjem čeka drugu sezonu, jer je ostalo dosta (da upotrebim staru srpsku reč) cliffhangera. Sigurno će nas očekivati još više akcije, ali sa razjašnjenja mnogih, pa, nerazjašnjenih stvari.
U svakom slučaju, serija zaslužuje preporuku.
Ocena: 4.00/5
Za ljubitelje: “Ruroni Kenshin / Samurai X” serija i filmova, Battle Royale motiva, i generalno samurajskih filmova
Imdb | Rotten Tomatoes | Metacritic
Format: Serija
Broj epizoda: 6
Premijera: 2025. godina
Prosečno trajanje epizode: 50 minuta
Gde gledati: Netflix
