“Ne žalim što su drugi pokrali moje ideje, ali žalim što nemaju svoje” – Nikola Tesla
Kada je u pitanju Nikola Tesla, svi možemo da se složimo da je imao veoma zanimljiv život kao naučnik. Čovek koji je bio (a za mnoge stvari i dalje je) ispred svog vremena. Kada čitamo o njegovom životu iz raznih izvora, često ne možemo biti sigurni šta je realnost a šta mit.
Volimo da ga svojatamo na ovim prostorima (iako je, objektivno, odavno utvrđeno i gde se rodio i koje je nacionalnosti bio, koja je državljanstva imao i ostalo)…ali to su voleli da rade i ljudi oko njega sa njegovim izumima.
Međutim, ako bismo probali da elimišemo „magijski element“ koji okružuje njegov života, ko je onda zaista bio Nikola Tesla? Kako se sa životom nosio ovaj sanjar i vizionar?
Možda će nam u tome pomoći odlična biografija Ričarda Mansona „Tesla: Pronalazač modernog“.
Autor je očigledno odlučio da prikupi sve moguće informacije o ovom velikom naučniku – od dela drugih biografa, zapisa iz mnogih biblioteka do istraživačkih centara (od Amerike do Srbije), i da zatim sve lepo uobliči u jednu veoma interesantnu priču o životu Nikole Tesle.
Delo „Tesla: Pronalazač modernog“ započinje od trenutka njegovog rođenja (tačno u ponoć između devetog i desetog jula 1856. godine, u sred velike grmljavine), gde nas upoznaje sa članovima njegove porodice, sa najvećim fokusom na njegovog oca Milutina (veoma obrazovan i disciplinovan sveštenik, a ujedino i pisac, pesnik i filozof) i majku Đuku (mada nije znača da čita i piše, bila je veoma inteligentna, neumoran radnik, a i sama izumutelj mnogih praktičnih alata za svakodnevan rad). Od petoro dece koje su imali, stiče se utisak da je najveći miljenik bio Nikolin stariji brat Dane, koji je bio veoma darovit. Nastradao je sa 12 godina (Tesli je tada bilo samo sedam) i njegova smrt je celi život „visila kao oblak“ nad porodicom (o ovome malo kasnije zašto je ovo bitno, da bi se razumeo Tesla kao ličnost).
Jedan od bitnih motiva (koji se provlačio kroz ceo Teslin život) koji je možda i najviše podstakao Teslinu kreativnu stranu, jeste izolacija. Zabačeni krajevi gde je živeo, podstakli su Teslu da bolje posmatra prirodu i ljude oko sebe i da počne da istražuje i eksperimentiše.
Pored toga što se borio sa svojim mislima, Tesla se borio i sa zdravljem i nekoliko puta mu je život bio ozbiljno ugrožen (što je i dovelo do njegovog straha od klica, zbog čega je tokom života izbegavao fizički kontakt sa ljudima u bilo kom obliku).
Tesla se morao boriti i sa ocem oko svoje budućnosti. Milutin je želeo da mu sin krene svešteničkim putem, ali Tesla je bio istrajan da krenem inženjerskim putem, tako da se obreo u Gracu i upisao Politehničku školu, gde se istakao kao veoma talentovan i marljiv student. A kasnije je ga je put doveo do Budimpešte, jer je čuo da tamo “Tomas Edison podiže telefonsku centralu“.
I odatle kreće istorija…
Godine 1184. godine, Nikola Tesla stupa na tlo Njujorka, i njegov život kao naučnika (a i osobe) više nikada neće biti isti.
Biografija „Tesla: Pronalazač modernog“ će nas na veoma dinamičan način voditi kroz Teslin stvaralački proces. Videćemo kako je zamišljao prototipe raznih uređaja u svojoj glavi, kao i kom pravcu ga je vodila ideja elektriciteta i struje, što je doveo do stvaranja sada poznate „naizmenične struje“, zbog čega je ceo život bio sukobu sa Edisonom i njegovim pristalicama u čuvenom „ratu struja“.
Saznaćemo koje sve uređaje stvarao tokom života i kako su našli primenu (ili će tek naći) u našem svakodnevnom životu.
Videćemo kakve je imao odnose sa ljudima tokom svog života i kako su ga definisali, od Tomasa „jednosmerna struja“ Edisona, darovitog inženjera Antoana Sigetija, izumitelja i poslovnog čoveka Vestinghausa (koji je možda i bio najveći Teslin saveznik tokom njegovog života), otmeni par Robert i Ketrin Džonson (koji su sa Teslom ostali u dobrim odnosima do kraja života), Markonijem, Markom Tvenom, Mihajlom Pupinom, Dž.P. Morganom i mnogim drugim ličnostima tog doba.
Biografija će nam otkriti kako su naučnici, novinari (kao i široke narodne mase) doživljavali Tesline demonstracije eksperimenata (mada introvertan po priodi, Tesla je bio neverovatno talentovan i harizmatičan zabavljač), kao i kako je bio doživljavan od strane mnogih stručnih časopisa.
Videćemo Teslu od bogataša (koji je, opet, skoro sav novac trošio na nauku i eksperimente) do skoro, pa, prosjačkog štapa.
I tako sve do njegove smrti. Preminuo je u snu u sobi 3327 (deljiva sa tri, naravno) hotela „Njujorker“ na (srpski) Božić 1943. godine, u 87. godini života.
Ono što biografiju „Tesla: Pronalazač modernog“ čini neverovatnom zanimljivom i dinamičnom (uopšte se ne šalim, ovo nije neka suvoparna biografija), jeste gomila informacija i detalja koje možda niste znali (ili ste zaboravili) o Tesli, a koje će vas podstaći na razmišljanje kakav je on zaista bio čovek.
Razne Tesline izjave (kako u javnosti, tako i upućene određenim ljudima) u usmenom i pisanom obliku, anegdote, situacije kada se kockao i bio strastveni pušač (i kako je mnoge porive pokorio snagom volje, a pogotovo koja je to knjiga mnogo uticala na njega), navike i rituale koje je imao dok je radio u laboratorijama ili živeo po hotelima.
Tu je zatim i Teslina opsednutost bežičnom komunikacijom i bežičnim prenosom energije, tj. „energijom za sve“… što se izgleda nije dopadalo bogatim pojedincima (zanimljivo je za debatu da li je Dž.P. Morgan u jednom trenutku uskratio Tesli finansije, jer ovaj nije ispoštovao inicijalni dogovor šta treba da kreira za uloženi novac, već ga je uložio u svoje eksperimente…ili jer se plašio da je Tesla na putu da svojim eksperimentima stvori nešto što će mnoge korporacije, uključujući i njegovu, dovesti do bankrota). Isto tako, videćemo da je Tesla pod starije dane razvijao i tehnologije koje bi mogle da zaustave, tj. obesmisle rat (npr.„zrak smrti“ koji bi imala svaka zemlja), kao i za potencijalnu komunikaciju sa bićima sa drugih planeta. A ne treba ni da zaboravimo da se Tesla smatra pravim pronalazačem radija (što je potvrdio i Vrhovni sud SAD osam meseci posle njegove smrti) i „ocem robotike“.
Biografija će se dotaći i mnogih Teslinih nepromišljenih (da ne kažem glupih) poslovnih poteza koji su ga koštali mogućnosti da bude veoma bogat čovek (jer mu je trebao novac za finansiranje njegovih eksperimenata), za koje niste sigurni da li je tako postupio u naivnom idealizmu (ili neznanju) da će ljudi sami voljjno da mu daju novac jer stvara projekte koji pomažu čovečanstvu…ili jer je jednostavno bio užasno nesposoban poslovni čovek/biznismen.
Videćemo kako je Tesla znao da bude i veoma kontradiktoran čovek u svojim izjavama (pogotovo pod stare dane). Umeo je da bude veoma šarmantan, a nekada i veoma nesmotren… a izgleda je znao i da povremeno preuveličava neke stvari. A nekada i da proguta ponos i zakopa „ratne sekire“.
Postavlja se i pitanje da li je Tesla možda bio „previše pesnik i vizionar“ i „toliko ispred svog vremena“ (kako glase i naslovi poglavlja biografije) i da je previše posvećivao vremena konstruisanjem mašina i sprovođenjem eksperimenata u svojoj glavi, dok su mnogi drugi istraživači i inženjeri radili u praksi i pretekli Teslu. Neki misle i da je možda Tesla previše obećavao, ili da je jednostavno bio mnogo spor i materijalizaciji svojih ideja. A neki jednostavno misle da je bio „prorok budućnosti“.
Jenodtavno, „Tesla: Pronalazač modernog“ ima previše zanimljivih i intrigantnih informacija da bi sve stale u ovu recenziju, zbog toga ostavljam na vama da obavezno pročitate ovu biografiju.
Ah, da…ostao sam dućan jednu zanimljivost sa početka recenzija. Možda niste znali, ali Tesla je pogotovo kao mlad rastao sa veoma malo samopouzdanja. Na ovo je prilično uticala smrt njegovog brata Daneta, od čije smrti se njegovi roditelji (a pogotovo otac Milutin) nikada nisu oporavili. Naravno, nijedan roditelj se nikada ne može oporaviti od smrti deteta, ali ovde govorimo o tome da su roditelji toliko veličali potencijal svog pokojnog sina (iako ga je zaista imao) da sve što bi Tesla uradio, nikada nije bilo dovoljno. Ali se kasnije snagom volje izborio sa tim. Tako da, ako se ikada osetite obeshrabrenim ili da va, je palo samopouzdanje, setitie se da je čak i uvek (preterano) samouvereni Tesla to iskusio, i to zbog svojih roditelja…i sa tim se izborio. A onda sigurno možete i vi.
I još jedna zanimljivost koja pokazuje kako pogrešan pristup roditelja može mnogo da košta. Na drugoj godini studija, Tesla je odlučio da bude vrhunski student i „zapne“. Kada je na kraju godine studija došpao kod roditelja, umesto (očekivane) pohvale, otac Milutin je kritikovao njegova dostignuča i radne navike. Tesla je, mnogo godina kasnije, otkrio kutiju sa očevim papirima, i unjoj pisma nekoliko profesora sa preporukama da bi Tesla trebao više da se odmara i izbegava prenaporan rad. Ovo je toliko slomilo Teslu i uništilo mu ambicije, da je na trećojj godini studija krenuo „raspašoj“ i okrenup se kocki, i da ne ide na predavanja, što je prouzrokovalo da izgubi stipendiju (ironija je da ovo posle slomilo srce Milutinu, zbog čega se teško rezaboleo i kasnije umro. Za razliku od njega, majka Đuka je mudro znala kako da se izbori sa Teslom i jednim svojim postupkom deovela do tpga da je Teslom snagom volje zauzdao svoj porok).
I za kraj, još jedna zanimljivost. Teslino interesovanje za elektricitet nije rasplamsala škola niti knjige, već njegove mačak…koji se zvao Mačak. Ovo otrkiće elektriciteta zbog milovanja Mačka (i ja sam svestan kolilko ovo deluje čudno kad se čita), je čak uznemirilo i Teslinu (uvek) radoznalu majku, koja mu je rekla „Prestani da se igraš sa tom mačkom, izazvaćeš požar“.
I eto tako, biografija „Tesla: Pronalazač modernog“ ima samo 320 strana, a ja vam nisam otrkio ni delić zanimljivosti koje se u njoj nalaze. A so bozirom kako je lepo i dinamično napisana, veoma bezo se čita, da nećete ni primetiti kako vam vreme proleti uz nju.
Od mene apsolutna preporuka i sigurno jedna od boljih biogragija koju sam pročitao! 🙂
A ti, dragi čitaoče, da li znaš ko je bila Teslina velika ljubav? 🙂
Cena knjige: Laguna | Delfi | Vulkan | Makart
Ocene (i kupovina) na stranim sajtovima: Goodreads | Amazon | Audible | Waterstones | Barnes & Noble
