“Prometej je ukrao vatru od bogova i dao je čoveku. Zbog toga je bio prikovan za stenu i mučen celu večnost” (uvodna rečenica filma)
Nauka i njen razvoj su ono što je zadužilo čovečanstvo i omogućilo mu da napreduje i pokreće revolucije manjih ili većih razmera. Naučnici su oduvek bili fokusirani na to da istraže i razumeju ono neobjašnjivo, što bi većina stanovništva podvela pod mistično ili “božansko”, i uvek su duboko imali u sebi potrebu da svoja otrkiće stave u službu čovečanstva na pozitivan način. Ali, čovek je takvo biće po prirodi da će u svemu naći i onu stvaralačku i onu uništiteljsku stranu.
Alfred Nobel je video u dinamitu mogućnost da se olakša igradnja puteva, železnica i tunela (a najpoznatiji je po svom testamentu, kojim je želeo da se izdvaja deo novca svake godine iz njegovog fonda i nagrađuju najvažnija otkrića bitna za čovečanstvo, uključujući i nagradu za mir), ali se otkrilo da lako može da olakša i ubijanje ljudi. Veliki Nikola Tesla je živeo za to da se čovečanstvu obezbedi energija za sve i laka komunikacija, ali su neki ljudi bili zainteresovani i za njegove misterioznije projekte (“zrak smrti”).
A tu je i Džulijus Robert Openhajmer (Julius Robert Oppenheimer), teoretski fizičar, direktor “Projekta Menhetn” (Manhattan Project), zapamćen u istoriji i kao “otac atomske bombe”. Ovaj čovek je bio angažovan 1942. godine od strane SAD-a da radi na razvoju nuklearnog oružja, četiri godine posle starta nemačkog nuklearnog programa (Uranverein). U prevodu, u jeku Drugog svetskog rata, savezničke sile moraju da stignu (i prestignu) nacističke sile u tome ko će prvi da napravi oružje masovnog uništenja i odneti prevlast u ratu.
Film “Openhajmer” (Oppenheimer) je baziran na biografiji “Američki Prometej: Trijumf i tragedija Dž. Roberta Openhajmera” (American Prometheus: The Triumph and Tragedy of J. Robert Oppenheimer). Zanimljivo je da je da su autori na ovoj obimnoj (700+ strana) biografiji originalno počeli da rade daleke 1979. godine i da je, posle iscrpnih istraživanja i sređivanja materijala, objavljena 2005. godine. Isto tako je zanimljivo da do sada (molim vas da me ispravite ako grešim), nije urađen prevod ovog dela kod nas (što mi je malo neopbično da nije ovo urađeno bar pred premijer filma kod nas, ako uzmemo u obzir temu kojom se bavi, kao i režisera i glumačku postavu, što bi verovatno privuklo pažnju i čitalačke publike…a pride je knjiga osvojila i “Pulicera”).
Odmah da vam napomenem na početku da je radnja solidno kompleksna. Sa jedne strane imate reditelja Krisa Nolana (o njemu malo kasnije) koji je poznat po tome što njegovi filmovi često imaju nelinearni narativ (i malo “šetkanja” između vremenskih perioda), a sa druge strane veliki broj istorijskih ličnosti koje se spominju, svaka sa svojom agendom. A na to dodajte i fiziku. Ali, da li ovo treba da vas odbije od filma? Ni najmanje!
Samo ukratko o radnji filma “Openhajmer”, da ne bude previše spoilera.
Sa jedne (“duže” strane filma), pratimo Roberta Openhajmera (za prijatelje Opi) i njegov put od uspešnog naučnika do osobe koja je došla na čelu “Projekta Menhetn” i kako je protekao razvoj atomske bombe i njeno aktiviranje. Zatim pratimo Openhajmera u godinama posle rata, kada je u Americi (preciznije, američkom vojnom i političkom vrhu) rastao strah od komunizma i potencijalnih špijuna, kada je i sâm naučnik došao “na tapet” zbog potencijlanih veza za komunistima, kao i da je možda bio njihov agent. A sve ovo kulminira njegovim čuvenim kontraverznim saslušanjem 1954. godine, kada mu je odbijeno da mu se produži dovzola za pristup poverljim informacijama od državanog značaja.
Druga (“kraća” strana filma) nas vodi na saslušanje Luisa Štrausa (Lewis Strauss) pred Senatom 1958. godine. Štraus, uspešni biznismen, filnatrop i oficir, bio je jedan od prvih članova komisije za atomsku energiju SAD-a, i jedna od bitnijih osoba u razvoju nuklearnih oružja i nuklearne moći SAD-a posle Drugog svetskog rata. A ovo saslušanje se tiče nominacije Štrausa od strane predsednika Ajznehauera za sekretara trgovine, kome je sada neophodna i većinska podrška Senata. Međutim, Štraus nije siguran da li će ovo proći tako glatko kao što se očekuje zvog nekih njegovih poteza iz prošlosti…a jedno od njih se tiče i njegovog problematičnog odnosa sa Openhajmerom.
Film će nam pružiti priliku da vidimo sa kakvim je sve ljudima Openhajmer dolazio u kontakt i kako su ga odnosi sa tim ljudima oblikovali (ako su uopšte i uticali na njega). Počevši od njegove neobične supruge Kiti Openhajmer (biolog i botaničar, nekada član komunističke partije Amerike), brata mu Frenka (fizičar i rančer, osnivač “Eksploratorijuma”), ekscentrične i depresivne Džin Tetlok (psihijatar i fizičar, komunistički član do svoje smrti, a ujedino i Opijeva ljubavnica), veoma zahtevni i večiti kritičar pukovnik Lesli Grovs (nadgledao “Projekat Menhetn” i tesno sarađivao sa Openhajmerom u svemu, pa i u izgradnji naselja-laboratorije Los Alamos…inače, čovek je konstruisao Pentagon), pragmatičnim Ernestom Lorensom (dobitnik Nobelove nagrade za fiziku za svoj izum) , harizmatičnim filozofom i fizičarem Nilsom Borom (isto Nobelovac), teškim za saradnju Edvardom Telerom (“otac hidrogenske bombe”), večito neobičnim i zagonetnim Albertom Ajnštajnom (dovoljno je reći E = mc2) i mnogim drugim ličnostima tog doba.
Saznaćemo kako se Openhajmer (teško) nosio sa sobom, kako tokom izgradnje atomske bombe, tako i posle njenog aktiviranja, pa i kasnije kada je postao poznata javna ličnost, kao i šta je uticalo da promeni svoj stav po pitanju oružja za masovno uništenje.
I ovde ćemo stati da ne otkrivamo previše. 🙂
Sad malo da hvalimo film.
Za početak, krenimo od njegovog (ranije spomenutog) reditelja. Kristofer Nolan je zaista neobičan primerak u svojoj branši. Njegovi filmovi moraju da budu neobični i da nateraju gledaoca da malo uključi vijuge. Voli da eksperimentiše sa nelinearnom naracijom i simbolikom. Ne možeš ga ni puškom naterati da koristi CGI u filmovima, hoće čovek da sve bude ručno kreirano (verovali ili ne, u “Openhajmeru” isto nema CGI ) i da snima specijalnim kamerama (vrednim po pola miliona dolara…koje isto tako zna da slomi tokom snimanja nekih scena), zbog čega sve ima neki specifičan i poseban vizuelni ugođaj kada se gleda na bioskopskom platnu (ili TV-u visoke definicije). A pride i čovek zna da pravi oslične filmove (“Batman” trilogija sa Kristijanom Bejlom, “Inception”, “Tenet”, “Interstellar”, “Dunkirk”, “Memento”), a pride zna i da učestvuje i kao producent i “ispegla” neke filmove da budu drastično bolji. Respek za posao odrađen na ovom filmu.
Iako nema CGI, “Openhajmer” je odličan vizuelni ugođaj. Sve ima neku blagu retro vibraciju, a posebno je zanimljivo videti scene koje su snimane u crno-belom format (reditelj i kinematograf su sarađivali sa “Kodakom”, i kreirali način da se snimi IMAX film u crno-belom formatu). A kako su rekreirali famozni “Test Triniti”, pročitajte ovde. Sve u svemu, milina gledati na velikom platnu/ekranu.
Audio element je isto veoma bitan za film “Openhajmer”. Muzika koja (namerno) zaglušuje dijaloge, “pozadinska buka” (background noise), dramatični trenuci tišine, “bubnjanje” u Openhajmerovoj glavi, eksplozije, sve ovo doprinosi dramatičnosti filma.
A gluma…ako vas Nolan pozove da budete u njegovom filmu, ne pitate ni kolika je minutaža niti koliko para nude… samo pitate “u koliko sati da dođem?”
Zvezda serije je, očekivano, Kilijan Marfi (Cillian Murphy) kao naslovni junak. Zvezda sjajne serije “Peaky Blinders” (čiju recenziju sam vam ostao dužan, ali imate recenziju ove serije koja je, bar meni, i bolja) je i ovde izdominirala i sigurno je jedna od njegovih najboljih rola, za koju dobija pohvale sa svih strana. Sigurno je bio izazov za glumca da predstavi Openhajmera koji je bio prilično kontradiktorna ličnost (sa jedne strane samokontrolisan, a sa druge iracionalan, naivan a arogantan i, sve u svemu nepredvidiv), a pride se i pojavljuje u skoro svim kadrovima, tako da je ovo bio prilino stresan projekat za njega (a i onako je i Openhajmer stalno bio bio pod stresom, tako da je Marfi bio duplo stresiran). Ozbiljna psihofizička transformacija ovog glumca za potrebe filma. Sve u svemu, vrhunska gluma, i uopšte me neće iznenaditi nominacija za Oskara (ako je bude). Sa druge strane, već je sarađivao sa Nolanom ranije, tako da je verovatno znao šta ga je čekalo na snimanju “Openhajmera”. 😀
Emili Blant (Emily Blunt) kao Openhajmerova žena Kiti… Ova šarmantna glumica (“Devil wears Prada”, “Merry Poppins Returns”, “Edge of Tomorrow”) uvek može da vas iznova oduševi svojim talentom. Sada je odlično prenela neobično ponašanje Openhajermove supruge, toliko da ćete odmah na početku filma osetiti odbojnost prema ovom liku…što je ozbiljna pohvala, s obzirom da je teško osetiti odbojnost prema ovoj belsavoj i duhovitoj glumici koja se stalno sprda na setovima koji god film da snima. Zaista je talentovana glumnica.
Ne treba zaboraviti ni sjajnog Meta Dejmona (Matt Damon) koji se odlično uživeo u ulogu pukovnika Grovsa, koji se trudi da ostane u kontroli iako je uvek na ivici pucanja zbog balansiranja između Openhajmera i ostatka sveta. Ovaj talenotvnai oskarovac sa širkim spektrom uloga (“Jason Bourne” trilogija, “Good Will Hunting”, “The Martian”, “Dogma”) se lepo uklopio u film.
Nije bilo sumnje da je za Roberta Daunija Džuniora (Robert Downey Jr) uloga prikrivenog Openhajmerovog rivala Luisa Štrausa bila priličan izazov, koji nije imao veze sa njegovim talentom. Glumac je bio zabrinut da li će uspeti da izađe iz senke (i psihe) Tonija Starka (svaki živi film gde se pojavljivao kao “Iron Man”) i da će publika moći da ga vidi u nekom drugačijem izdanju. Očigledno nije bilo potrebe za brigom, odlično je odradio posao biznismena koji se trudi da uvek ostane smiren sa blagim osmejkom na licu, koji kao da ga ništa ne može izbaciti iz takta. A sa svojim glasom dao je odličnu narativnu notu delovima filma.
U ovom filmu se pojavljuje dosta istorijskih ličnosti koji su u filmu dobile raznozliku minutažu, ali su i dalje prodefilovali mnogi poznati glumci, pa bih se posebno dotakao oskarovca Keneta Brane (Nils Bor u filmu), Džoša Hartneta (Ernest Lorens), Florens Puh (Džin Tetlok), Džeka Kvejda (Ričard Fejnman), Ramija Maleka (Dejvid Hil), Kejsi Aflek (Boris Paš), Geri Odlman (Hari Truman) kao i mnogi drugi.
U trenutku pisanja ove recenzije, film je još “svež” u bioskopima (debitovao pre nepunih nedelju dana), tako da tek treba da vidimo da li će i kakav utisak ostaviti na filmsku kimenatogafiju. S obzirom da je na budžet od 100 miliona dolara do sada već zaradio 200 miliona dolara, “Openhajmer” je na soldinom putu da bude komercijalni uspeh. Iako je u pitanju biografska drama, ima dosta elemenata koji joj idu u prilog za gledanje. Tema koju pokriva, hype koji ovaj film (kao i film “Barbie”) trenutno prati, odličnu vizuelnu prezentaciju i muziku, mnogima omiljenog reditelja kao i sjajnu glumačku postavu…sve ovo ide u prilog filmu da ostvari dobar rezultat, a pogotovo kada dođe i na streaming platforme za one kojima se ne sedi tri sata u bioskopu (mada vredi sedenja, jer vreme brzo proleti).
Ali, u svakom slučaju, “Openhajmer” je film koji Kristofer Nolan sa ponosom može da zadene za pojas, jer je uspeo kroz kompleksan biografski roman (jedne kompleksne linosti) da dosta ispriča o mračnoj strani ljudske prirode.
Od mene, preporuka, i sigurno jedan od najboljih filmova 2023. godine. 🙂
A ti, dragi čitaoče, koliko ti o znaš o Openhajmeru i “Projektu Menhetn”? 🙂
Imdb | Rotten Tomatoes | Metacritic
Format: Film
Premijera: 2023. godina
Trajanje: 180 minuta
