Bendžamin Franklin – Prvi veliki Amerikanac

Reći ko je danas “pravi veliki Amerikanac”…teško je da bi se mogao dati dobar odgovor. Naravno, mnogi bi krenuli (verovatno prvi Amerikanci) da nabrajaju muzičke i filmske zvezde (Tom Hanks možda?), predsednike, rijaliti zvezde, biznismene… neki bi se spustili malo na zemlju, pa bi možda rekli ime nekog naučnika, istraživača ili duhovnog vođe… a neki bi rekli da su pravi veliki Amerikanci oni kojima ne znamo imena, kao što su lekari, vatrogasci i ostali ljudi koji ih štite ili im omogućavaju lagodan život…da, teško je dati pravi odgovor…

Ali, odgovoriti na pitanje ko je “prvi veliki Amerikanac” bi možda bilo mnogo lakše (i ne, nije u pitanju Džordž Vašington)… pogotovo kada imate čoveka kome je (bukvalno) dodeljena istoimena titula. 🙂

“Bendžamin Frankiln – Prvi veliki Amerikanac” je knjiga koja pokušava da nam dočara ko je bio taj bostonski klinac, koji je za dobar deo sveta ostao jedino upamćen kao jedan od tvoraca dokumenta poznatog kao “Deklaracija (o) nezavisnosti” (The Declaration of Independence) ili kao blesavi čikica koji je pustio zmaja (mislim na letećeg zmaja-igračku, a ne na nešto u prenesenom značenju 🙂 ) sa sve nakačenim ključićem i otkrio moć elektriciteta. Verujem da ga se mnogi sećaju u ovom izdanju. 🙂

Ne, ne… naš dragi Bendži je bio mnogo više od toga. Čitajući ovu biografiju, zapanjićete se spoznajom šta je sve radio i ostvarivao u svojim dvadesetim godinama (dok većinu ljudi u tim godinama mrzi i da odu do faksa na predavanje ili na posao), a i tada će misliti “Ma nemoguće, ovo ja ne bih sve stigao ni do četrdesete!”.

No, da krenemo redom…

Bendži je rođen početkom 18. veka (tačnije, 1706. godine), kao petnaesto dete svoga oca Džošuaje (nije tada bilo konzola, interneta, Netflixa i društvenih igara, moje dame i gospodo, drugačije su se tada ljudi “zabavljali” 😉 ). Ovaj bostonski klinac je od malena pokazao da ne deli shvatanja (za njega) zaostale i učmale sredine. Pošto je bilo očigledno da za njega nije da bude pop ili da pravi sveće (a pošto se tada još nije znalo za Obilićev Venac, ulicu Strahinjića Bana ili “Beton halu”), on se već kao klinac motao po štampariji i otkrio svoje prve strasti – knjige i slovoslaganje za pripremu tadašnjih novina. I od tog trenutka, svet više neće biti isti za Bendžija, a ni za ljude koji će ga upoznati u njegovim nadolazećim godinama… pogotovo kada se preselio u FIladelfiju.

Teško je nabrojati čime se sve bavio i šta je sve uradio, ne samo za ljude u svom okruženju, već i za Evropu, kao i za celi svet.

Kroz knjigu “Bendžamin Frankiln – Prvi veliki Amerikanac”, videćemo (prvo) kakav je on bio kao ličnost, osoba. Svestran, čovek sa puno talenata (polimata, poput Da Vinčija), kreativan, odmeren (i sâm je govorio kako mu je trebalo vremena da shvati da nema koristi od impulsivnih reakcija), veoma načitan, šarmantan i prilično duhovit (a povremeno i sarkastičan) čovek.

A šta je sve uradio za života…a sve je krenulo od unapređivanja rada lokalne štamparije, do pisanja kratkih tekstova/primedbi pod pseudonimom Sajlens Dugud (Silence Dogood), gde se predstavljao kao sredovečna udovica i zabrinuti građanin. Onda se preselio u FIladelfiju i ostatak je istorija. Postao je vlasnik štamparije (The Pennsylvania Gazette), objavljivao čuveni almanah pod pseudonimom Dobričina Ričard (Poor Richard’s Almanack), koji mu je omogućio da širi svoja napredna viđenja sveta (ali i da isto tako nasmeje svoje čitaoce ili sabotira svoje rivale kroz humor).

Osnovao je “Društvo” (u početku znano kao “Kožna kecelja”), udruženje koje je okupljalo ljude koji su voleli da čitaju i da se usavršavaju u raznim oblastima, poput filozofije, matematike, medicine, opštih nauka, politike, ekonomije i slično, i čiji je cilj bio da pomognu ljudima u okolini svojim znanjem i idejama.

Bio je začetnik ideje o biblioteci koja bi se finansirala iz članarina i davala pristup samo članovima (i studentima… ali ne kao tipična javna biblioteka).

Došao je na čelo poštanske službe i izvršio drastične reforme, uveo poboljšano knjigovodstvo i nove pristupe u transportu (nije tada bio PostExpress i ostali luksuzi, već zajaši konja i eto te za sedam dana u Nišu), što je dovelo do toga da pošta prvi put od svog postojanja postane profitabilna (“…da se čovek zapita neke stvari, zar ne?”-prim.podsvesti).

Smatra se tvorcem gromobrana, staklene harmonike (muzički instrument), bifokalnih naočara, fleksibilnog urinarnog katetera… verovatno ste čuli i za Frenklinove peći (koje su proizvodile više toplote, a manje dima).

Proučavao je fiziku, biologiju, filozofiju, demografiju, meterologiju, bavio se uticajem temperature na provodljivost, proučavao more i brodove… mnoge od ovih oblasti je unapredio, i uvek je više bio praktičar nego teoretičar.

A tu je i njegovo učešće u tehnologijama odbrane gradova od napadača, kao i vojne taktike. I na kraju, politika. Mada veoma obrazovan i načitan, sebe nije smatrao preterano vrsnim govornikom (bolje mu je išla pisana reč). Ali, to ga nije sprečilo da nekoliko puta putuje do Velike Britanije, Francuske i drugih evropskih država, drži naučna predavanja, dobija počasne titule raznih univerziteta…

“Pa on još malo kao svetac”, neko bi pomislio/rekao. Daleko od toga! On jeste bio veliki inovator, ali daleko od savršene osobe. Mada se trudio da bude skroman, on je, ipak, stekao veliko bogatstvo. Kuća, nameštaj, odeća i aksesoari su uvek bili po poslednjoj modi, imao je sluge, kočije…

A tu je i njegov specifičan odnos sa suprugom Deborom (koju je mnogo voleo, ali čovek ne bi rekao da je tu bilo strasti, čak i za ono vreme), odnos prema deci i unucima. Videćemo i kako se ophodio prema prijateljima, a kako prema neprijateljima, kao i koje je pogrešne poteze vukao u životu (pogotovo u politici).

Ono zbog čega je knjiga “Bendžamin Frankiln – Prvi veliki Amerikanac” posebno interesantna, jeste u načinu pisanja. Pisac ove biografije (Rodžer Belingejm) se sve vreme trudio da zadrži objektivan pristup, bez nekog posebnog veličanja Bendžamina Franklina. Imate osećaj kao da gledate dokumentarni film o životu ovog neobičnog izumitelja, bez ikakvog Make America Great ili sličnog vajba. Stil pisanja je jednostavan, pun informacija, ali ne i suvoparan.

Sa svojih 150 strana, “Bendžamin Frankiln – Prvi veliki Amerikanac” je knjiga koju je šteta ne pročitati. Daće vam uvid u istoriju Amerike pre Amerike, život ljudi u 18. veku, poznatim ličnostima tog vremena kao i, naravno, značaja Bendžija Franklina za Ameriku, ali i svet. 🙂

A koje je tvoje mišljenje, dragi čitaoče, o Bendžiju Franklinu? 🙂

Više o Bendžaminu Franklinu

Cena knjige: Finesa | Delfi | Salon Knjiga