Kingsman (The Secret Service & The Golden Circle)

 

Kingsman Taron Egerton Mark Strong Colin Firth Samuel L Jackson Julianne Moore Michael Caine

Kingsman: The Secret Service

 

Manners maketh man” (Maniri čine muškarca) – Harry Hart (Kingsman: The Secret Service)

 

 

Postoje osobe sa inicijalima J.B. (Džej Bi) koje će uvek mamiti ženske (strasne) uzdahe.

Zamislite scenu. Muškarac i žena. U njenoj sobi, sede na njenom krevetu. Muškarac laganim pokretom ruke otkopčava s leđa njenu crvenu haljinu i blago je ljubi po vrati. Ona, sva uzbuđena ovim iskusnim gestovima zavođenja, šapuće: Ali ja ne znam ni vaše ime, gospodine…“

Scena sa muškarcem J.B 1: „Bauer…Džek Bauer…“

Ona (tihim šapatom): „Uuuhhh…iskusno…

 

Scena sa muškracem J.B 2: “Bourn…Džejson Bourn…

Ona (tihim šapatom): „Aaaaaahhhhh…opasno…

 

Scena sa muškracem J.B 3: “Bond…Džejms Bond

Ona (tihim šapatom): „Oooooooooohhhhhhhhhh…klasika…

 

Scena sa muškracem J.B 4: “Egzi…Egzi Anvin

Ona (tihim šapatom): „Iiiiiiiiihhhh…seksiiiiiiiiiČEKAJ MALO, KO SI SADA TI BALAVČE!? TI NISI DŽEJ BI!? MORE IMAŠ LI TI LIČNU KARTU MALI, ZNA LI TVOJA MAJKA GDE SI! AJDE TUTANJ KUĆI I ZAVRŠAVAJ DOMAĆI! REKLA SAM TUTANJ!

 

Kingsman Taron Egerton Mark Strong Colin Firth Samuel L Jackson Julianne Moore Michael Caine

Ne možeš je kriviti, mali…ona je bila u nekoliko realitija…neće sad ni ona sa svakim u krevet…

 

Dobro, nećemo biti tako surovi prema Gariju “Egzi” Anvinu, ima i on šlifa poput njegovih Džej Bi kolega. Ne verujete mi? Možda ćete promeniti mišljenje posle odgledanog filma “Kingsman: The Secret Service”.

Glavni junak Egzi baš i nema srećno detinjstvo. Njegov otac je nastradao dok je on imao samo nekoliko godina, a kasnije je majka započela nekakvu vanbračnu vezu/zajednicu sa nekim dripcem (lokalni kriminalac) i dobila još jedno dete. Egzi je zaista dobar momak. Ekstremno je inteligentan i talentovan za gimnastiku i parkur (i svojevoljno je prekinuo obuku za marince na pola puta, iako je bio među najboljima) ali, u skladu sa sadašnjim okruženjem, vodi neinsipirativan, dripački život (predstavljen kao tipičan stereotip za chav). I zbog jednog takvog ispada je i završio u policiji ge mu preti duži “odmor”.

Ali, kao što izreka kaže “jedan poziv menja sve” (pogotovo kada vas zove Poreska), i tako Egzi, umesto da pozove svoju majku, okreće broj koji se nalazi na poleđini medaljona koji je dobio kao dete, i koji mu je jedina uspomena na oca. Trideset sekundi kasnije, zbunjeni Egzi je slobodan, iako ni sam ne zna kako. Tada ga ispred policije čeka misteriozni čovek u odelu, tipično britanskog stila i ponašanja (dobro, ne baš toliko uštogljeno a la “metla u d**e” britansko ponašanje), po imenu Hari.

 

Kingsman Taron Egerton Mark Strong Colin Firth Samuel L Jackson Julianne Moore Michael Caine

Jedna od najluđih scena…

 

Egzi tada otkriva tajnu medaljona svog oca. Njegov otac je bio pripadnik obaveštajne službe, koji je u jednoj misiji žrtvovao svoj život da bi spasio kolege. Jedan od tih kolega je upravo bio i Hari, koji sebe krivi za smrt Egzijevog oca i, u želji da se iskupi (a i omogući Egziju bolji život), nudi priliku našem mladom junaku da pokuša da prođe obuku za pripadnika ove tajne službe, gde samo najbolji od najboljih prolaze.

A koja je to tajna služba? CIA, FBI, KBG, MI-6, BIA, Krizni štab?

Ne dragi moji, u pitanju je „Kingsman“. Ova tajna služba je nastala inicijativom bogatih ljudi koji su izgubili svoje naslednike za vreme Prvog svetskog rata, i želeli su da preduprede buduće katastrofe. Za naziv svoje službe izabrali su naziv elitne krojačke radnje koja im je šila odela (a koja je sada ujedino i paravan za njihovu bazu, tj. jednu od baza) – „Kingsman“. Ova tajna služba funkcioniše nezavisno od države i nije pod uticajem političara i njihovog novca (znači, nema da Joca iz računovodstva pronađe 50 miliona evra potrošeno pod stavkom „masažeri, stolice za ljuljanja i toalet papir“ ili da se roba nabavlja preko nameštenog tendera rođaku). Imena tajnih agenata su preuzeta iz arturijanskog perioda („Vitezovi okruglog stola“), pa imamo Lanselota, Galahada i kompaniju. Najstariji među njima je Artur, a savetnik (ujedino i IT mag i ekspert za obuke agenata) je Merlin. Aposlutno poštuju britanske manire i bon-ton, i uvek su elegantno obučeni i imaju odmeren, aristokratski način obraćanja…što ih i dalje ne sprečava da eliminišu sami gomile protivnika koristeći borilačke veštine i kišobran (da, kišobran, dobro ste pročitali).

I dok Egzi, sa još par mladih kandidata, pokušava da prođe obuku i sredi svoj život, u svetu počinje velika tehnološka revolucija. Internet milijarder i filantrop, Ričmond Valentajn, ponudio je besplatno svakom građaninu sveta da preuzme SIM karticu, koja će korisniku obezbeđivati besplatne pozive i besplatan neograničen internet. Pošto Kingsman-i znaju da „nema besplatnog ručka“ (ili, ako hoćete da upotrebim manje akademski izraz, „ni kod babe nema za džabe“), Harijev zadatak postaje da istraži ovog ekscentričnog milijardera.

I ubrzo se otkriva stravična istina da svetu ne preti samo revolucija, već i „potop” biblijskog karaktera. Da li će Hari i mladi Egzi moći da spreče ovu apokalipsu? Saznaćete u „Kingsman: The Secret Service”.

 

Kingsman Taron Egerton Mark Strong Colin Firth Samuel L Jackson Julianne Moore Michael Caine

Ovamo „odelo ne čini čoveka“ a onamo „obuci panj, biće kao ban“…daj odlučite se…

 

Zašto je ovaj film odličan i vredi vašeg vremena pored Bonda, Borna, Bauera i drugih ozbiljnih špijunskih filmova?

Jednostavno – “Kingsman” unosi dosta zabavnog i humorističnog sadržaja. Nalazi odličan balans između ozbiljnosti klasičnih špijunskih filmova i humora i zabave (ali ne u blentavom fazonu kao “Johnny English”) i definitivno vam sve vreme drži osmeh na licu. Dinamičan je i konstantno drži pažnju, kako vizuelnim i muzičkim sadržajem, tako i akcijom.

A akcija…to je posebna priča kada je u pitanju “Kingsman”. Akcija je luda, nenormalna, krvava i prilično brutalna. Da li govorimo o uvodnoj sceni a la Džejms Bond (sa egzekucijama), nenormalnom masakru u crkvi (ne pitajte), “jedan na jedan” obračunima ili “sam protiv svih”…budite uvereni, zabava vam je zagarantovana. Očigledno se i kamerman zabavljao dok je sve ovo snimao. 😀

 

Kingsman Taron Egerton Mark Strong Colin Firth Samuel L Jackson Julianne Moore Michael Caine

A imamo i jednu princezu…i to švedsku…

 

Odličnu akciju je morala da isprati odlična gluma. Taron Egerton je odličan u ulozi mladog i okretnog Egzija (ako je verovati njegovoj filmografiji, upravo ova rola ga je i lansirala među mlade popularne zvezde), ali mislim da su seniori „ukrali“ spotlight kada je u pitanju „Kingsman“. Kolina Firta (Oskar za film „Kraljev govor“) nikada ne biste mogli da zamislite kao tajnog agenta koji premlaćuje gomilu ljudi i pride je mentor mladom agentu, sa sve britanskim akcentom i odmerenošću, ali to upravo ovde radi i sjajan je u tome. Velika podrška ovom dvojcu je i sjajni Mark Strong kao Merlin, sa sve vrcavim replikama i iznenađenim reakcijama. Legendarni Samjuel El Džekson (čiju sjajnu filmografiju apsolutno nema smisla nabrajati, pogotovo zadnjih 30 godina) je oduvek imao želju da glumi negativca u nekom Bond filmu, pa je ovo nešto najbliže tome što mu se pružila prilika, i sasvim je lep odradio posao kao ekscentrični IT milijarder Valentajn. A ne treba da zaboravimo ni epizodne uloge legendardnog Marka „Luk Skajvoker/Džoker“ Hamila kao otetog profesora, i Sofije Butele kao simpatične (veoma smrtonosne) Valentajnove pomoćnice.

A tu je i “vrela” završna scena. 😀

 

Kingsman Taron Egerton Mark Strong Colin Firth Samuel L Jackson Julianne Moore Michael Caine

Kingsman: The Golden Circle

 

Ako već odvojite vreme da odgledate “Kingsman: The Secret Service”, biće velika šteta da ne pogledate i nastavak koji se pojavio tri godine kasnije.

“Kingsman: The Golden Circle” nastavlja priču o avanturama naših elegantnih tajnih agenata. Prošlo je godinu dana od dešavanja iz prvog filma, i Egzi je sada punopravni član “Kingsman” grupe, u vezi je sa princezom Švedske i sve je super…osim što su iznenada lansirane rakete uništile bazu “Kingsmana” i pobile sve agente…osim Egzija i Merlina. Prateći “Doomsday protocol”, Egzi i Merlin otkrivaju da postoji američka verzija “Kingsmana”.

U pitanju su “Statesman”, ali njihovu bazu ne čine luksuzne krojačke radnje, već biznis sa alkoholom, tj. Kentaki burbonom (“Čovek bi pre očekivao da će im front biti KFC, s obzirom na njihov zdrav način ishrane”-prim.podsvesti). Nazivi agenata su, naravno, u skladu sa biznisom, pa imamo agente “Tekilu” i “Viskija”, Merlinov pandan je “Pivo sa đumbirom (Ginger ale)”, a njihova verzija šefa, tj. Artura je “Šampanjac”… … …Gospode Bože…

 

Kingsman Taron Egerton Mark Strong Colin Firth Samuel L Jackson Julianne Moore Michael Caine

 

Elem, Egzi i Merlin se udružuju sa svojim novim američkim kolegama u cilju da spreče novu apokalipsu…a to je Popi Adams, ekscentrična žena-domaćica koja i dalje živi u 70-im…a koja je ujedino i vođa najopasnijeg narko-kartela na svetu i neviđeni psihopata i sociopata…i koja drži u šaci ceo svet svojom drogom i ucenjuje svetske sile, a najvernije sluge su joj dva mehanička psa…i još je pride kidnapovala Eltona Džona i drži ga kao kućnog ljubimca!

A još kada Egzi i Merlin otkriju da je još jedan agent „Kigsmana“ i dalje živ i da ima amneziju…

Iako je radnja u nastavku „Kingsmana“ na sličan kalup kao u prvom delu, film tu slabu tačku uspešno kompenzuje odličnom (i brutalnom) akcijom i humorom, zbog čega vam ni ovaj film neće biti dosadan. Pogotovo kada vidite neke urnebesne scene, poput Merlinovog žrtvenog pevanja, kaubojskog obračuna (sa sve revolverima i energetskim lasom) agenta „Viski“ sa neprijateljskim vojnicima, epskog obračuna dva „Kingsmana“ protiv svih (a za to vreme Elton Džon doživljava nervni slom i prebija sve živo…i luđe je nego što zvuči), jednog legendarnog obračuna…i sve to praćeno fenomenalnom muzikom i vizuelnim ludilom.

 

Kingsman Taron Egerton Mark Strong Colin Firth Samuel L Jackson Julianne Moore Michael Caine

Mandalorian je ovde Kauborian, hehe, kapirate…dobro nastaviću sa recenzijom bez duhovitih komentara…

 

Gluma je i dalje na nivou i ponovo dominiraju Egerton, Firt i Strong, sada još blesaviji nego pre. Tu je sada i odlični Pedro Paskal (sjajan u vrhunskoj seriji „Mandalorian“), dok su Hale Beri i Čening Tejtum prosečni. Rolu negativca-domaćice je preuzela luckasta legendarna oskarovka Džulijen Mur.

Rediteljsku palicu za ove (prilično uspešne) adaptacije „Kingsman“ stripova u filmove drži Metju Von, koji ima za pojasom nekoliko prilično uspešnih akcionih filmova.

Sve u svemu, ako ste željni odlične (i prilično blesave i brutalne) akcije praćene odličnom muzikom i vrcavim humorom, a pride ste i ljubitelji filmova o tajnim agentima i britanske elegancije, „Kingsman: The Secret Service” i “Kingsman: The Golden Circle” su filmovi za koje vredi da odvojite vaše vreme. 🙂

A s obzirom da su oba filma ostvarila jako dobru zaradu na bioskopskim blagajnama, nije iznenađenje da nas za (najverovatnije) kraj godine čeka i treći „Kingsman“, s tim što će nas ovaj deo odvesti u prošlost, sa sasvim drugom glumačkom postavom.

 

Kingsman Taron Egerton Mark Strong Colin Firth Samuel L Jackson Julianne Moore Michael Caine

… … … …ne pitajte…

 

A ti dragi čitaoče, misliš da Egzi Unvin može da stane na crtu, Baueru, Bournu i Bondu? 🙂

 

 

 

„Kingsman: The Secret Service” trailer | “Kingsman: The Golden Circle” trailer

„Kingsman: The Secret Service” Imdb I Rotten Tomatoes | Metacritic

“Kingsman: The Golden Circle”  Imdb I Rotten Tomatoes | Metacritic

Format: Film

Premijere: 2014 | 2017

Trajanje: 129 minuta | 141 minut

 

Tags:

Ko je bio Nikola Tesla

 

Ko je bio Nikola Tesla

„Ko je bio Nikola Tesla“

 

Kada neko kaže da ima veliki respekt za jednog od najvećih inženjera, futuriste i inovatora (možda ikada), Nikolu Teslu, da među knjigama ima i njegovu, da kažemo, „autobiografiju“ („Moji izumi“), ozbiljnu napisanu biogragiju („Tesla: Pronalazač modernog“), pa čak i knjigu domaćeg autora o Tesli i vanzemaljcima (!!??)… ne možete a da se ne zapitate šta se tom čoveku mota po glavi da prva recenzija u vezi sa Teslom bude knjižica koja bi još malo mogla da prođe kao dečja knjiga („Što i jeste, na tvoju žalost…“-prim.podsvesti)…a pride je uzeta na popustu…

Međutim, knjižica „Ko je bio Nikola Tesla“ Džima Điljotija, pored toga što je bestseler „Njujork Tajmsa“, pripada i nekoj ediciji „WhoHQ book“ koja se bavi (kratkim) biografijama poznatih ličnosti i događaja.

 

Ko je bio Nikola Tesla

 

Ova knjižica (manji format, a poveća slova) pokušava na nekih 100-ak strana da nam dočara život Nikole Tesle, što bi rekli, „od kolevke pa do groba“.

I mislim da je sasvim fino uspela u tome.

„Ko je bio Nikola Tesla“ pokriva po ubrzanom, ali jednostavnom kursu, njegovo odrastanje u Smiljanu i Gospiću, studiranje u Gracu, dolazak u SAD i početni period mučenja da preživi, vrtoglavi uspon i bogatstvo, „rat struje“ sa Edisonom, saradnju sa Vestinghausom, pa sve do Teslinog povlačenja iz javnog života i zanesenost vizijama nekih budućih uređaja i alata, koje svet nije bio spreman da razume (a za neke ideje izgleda čak i u ovom modernom periodu još nismo spremni).

Sve ovo gorenavedeno je prošarano angedotama iz Teslinog života, kao i opisima nekih istorijskih ličnosti i lokacija, bez puno opterećivanja datumima (na kraju knjižice imate paralelno hronologije života Nikole Tesle i istorijskih zbivanja u svetu).

 

Ko je bio Nikola Tesla

 

Jedan od dopadljivijih detalja knjižice „Ko je bio Nikola Tesla“ su definitivno crno-bele ilustracije (koje kao da su rađene nekom tamnom olovkom ili tušem).

Povremeno ćete naići i na (pojednostavljene) definicije nekih opštih pojmova (a koji će bolje pojasniti neke stvari u vezi sa Teslom i njegovim radom).

I pored malog formata (u svakom pogledu), ova knjižica se neverovatno lako i brzo čita.

„Ko je bio Nikola Tesla“ je knjižica koja je prvenstveno namenjena mlađoj populaciji i predstavlja odličan (i pojednostavljen) uvod u priču koje bio Nikola Tesla. S obzirom na veličinu i kvalitet izrade (i crteža), idealan je poklon (ako znate neko dete koje i dalje voli da čita 😀 ), za malu stariju populaciju kojoj treba ideja za sastav/seminarski rad…a matorci da krišom pročitaju brzi podsetnik o Teslinom životu i njegovim dostignućima (čisto zbog malo opšte kulture…a i da sačuvate malo dostojanstva ^^).

Nisam primetio neke istorijsko-činjenične greške tokom čitanja…valjda… 😀

 

Nikola Tesla

 

A ti, dragi čitaoče, koliko se ti sećaš detalja iz života Nikole Tesle? 🙂

 

 

Cena knjige: Vulkan

 

Tags:
Categories:

Justice League #snydercut

 

Justice league snydercut Liga Pravde Ben Afleck Gal Gadot Zack Snyder Henry Cavill WB JLA Batman Superman Flash Wonder Woman Aquaman

Justice League #snydercut

 

Da li biste trebali da odgledate „Justice League“ verziju Zeka Snajdera (Director’s Cut, popularno i kao “Snyder Cut” ili #snydercut) ako ste već odgledali bioskopsku verziju iz 2017. godine?

Da.

Da li biste trebali da odgledate „Justice League“ verziju Zeka Snajdera ako niste pre toga odgledali bioskopsku verziju iz 2017. godine?

Da.

Da li biste trebali da odgledate „Justice League“ verziju Zeka Snajdera čak i ako niste pre toga odgledali ni “Man of Steel” ili “Batman v Superman: Dawn of Justice”?

Da (mada bi bilo šteta da ne odgledate i ova dva filma).

Da li biste trebali da odgledate „Justice League“ verziju Zeka Snajdera (zvaćemo je nadalje “Justice League #snydercut”) čak i ako niste ljubitelj superherojskih filmova?

Odgovor je opet da.

Da, da, da i DA!

Vredelo je čekanje sve ovo vreme da se pojavi ovo izdanje filma, i vredi četiri sata vašeg vremena.

Pre nego što se dotaknem nekih razlika u odnosu na bioskopsko izdanje (koje #snydercut šiša za par koplja), samo ćemo brzinski da se dotaknemo radnje za one koji možda uopšte nisu upoznati sa filmom, ali bi želeli da znaju bar o čemu se radi i da li vredi da investiraju četiri sata svog vremena.

 

Justice league snydercut Liga Pravde Ben Afleck Gal Gadot Zack Snyder Henry Cavill WB JLA Batman Superman Flash Wonder Woman Aquaman

 

Supermen je žrtvovao svoj život da bi se uništio monstrum (u pitanju je Doomsday) koga je zli mastermajnd Leks Lutor stvorio da bi se najzad rešio kriptonskog junaka. Vreme prolazi od Supermenove/Kentove sahrane. Betmen(Batman)/Brus Vejn i dalje nije miran, jer predoseća da se velika opasnost približava, i da on i Čudesna Žena (Wonder Woman)/Dajana Prins nisu dovoljni da bi je zaustavili, i zato pokušava na sve načine da stupi u kontakt i privoli na saradnju troje (za sada potvrđenih) ljudi sa supermoćima – Munju (Flash)/ Berija Alena, Akvamena (Aquaman)/Artura Karija i Kiborga (Cyborg)/Viktora Stouna (mala digresija: ako ne zamerate, koristiću njihove nazive na engleskom, nekako sam na njih više navikao kada su u pitanju superheroji 🙂 )

Batman je bio u pravu. Supermenova smrt je „probudila“ tri misteriozne „kutije“ (Motherboxes), koje su sakrivene širom naše planete. I jedna od tih je uspela da prizove opasnog negativca sa daleke, daleke, daleke planete, Stepenvolfa (Steppenwolf), koji sa vojskom letećih demona-vojnika (Parademons) uspeva brzo da se domogne jedne od „kutija“, i to upravo od Amazonki (kojima pripada i Wonder Woman). Ubrzo Steppenwolf pronalazi odličnu lokaciju za svoju postapokaliptičnu bazu za sebe i svoje vojnike. Njegov cilj je da pronađe i preostale dve „kutije“, što bi mu omogućilo da prizove svog gospodara (kojeg je svojevremeno izdao), u nadi da će, ako mu preda na noge planetu Zemlju, time se iskupiti, i dobiti dozvolu da se vrati kući.

U međuvremenu, Batman i novookupljena ekipa su u posedu jedne od „kutija“, i ubrzo shvataju da, iako su kutije nešto što može da donese propast planeti, one same poseduju i moć da promene stanje „nečega“. Crno može da postane belo, pepeo izgorele kuće ponovo može postati cela kuća…“nešto“ može da se vrati u prethodno stanje. Svest da naša ekipa superheroja nije dovoljna snažna da se odupre Steppenwolfu i njegovim demonima ih tera na jedan riskantan potez. Ako im plan ne upali, oni će sami ubrzati propast naše planete. Međutim, izgleda da Steppenwolf i nije njihova najveća opasnost…već onaj koga ovaj zloća želi da dovede na Zemlju.

 

Justice league snydercut Liga Pravde Ben Afleck Gal Gadot Zack Snyder Henry Cavill WB JLA Batman Superman Flash Wonder Woman Aquaman

Ovo je random ubačena fotka, sasvim je očigledno da ovaj čika ne predstavlja opasnost…

 

Da li će naša novoformirana liga (super)heroja uspeti da spreči da Steppenwolfa u njegovoj nameri da dovede svog gospodara (i time garantuje propast Zemlje) i da li će se isplatiti njihov riskantan potez…saznaćete ako odvojite četiri sata svog vremena i pogledate „Justice League #snydercut“. 🙂

Imajte na umu, odavde kreću velika otkrivanja detalja iz filma (da upotrebim staroslovensku reč, spoileri), jer drugačije ne može da se pristupi seciraju „Justice League #snydercut“. 😀

Kao što možda znate, porodična tragedija je sprečila Zeka Snajdera da zaista kompletira film, mada je kasnije otkrio da su i konstanti sukobi sa studiom oko njegove vizije DC Univezuma iz njega iscrpli svu energiju. Zato je studio pozvao Džoša Vidona da završi posao. Međutim, Vidon je imao svoje vizije ovog filma, pa je 90% materijala prepravio, seckao i ponovo snimao, pa smo dobili verziju nekakvu vedriju i svetliju dvosatnu verziju filma, koja je naišla na prilično mlaku reakciju publike.

 

Justice league snydercut Liga Pravde Ben Afleck Gal Gadot Zack Snyder Henry Cavill WB JLA Batman Superman Flash Wonder Woman Aquaman

Publika: „Not impressed“
(razumećete referencu ako odgledate film 😉 )

 

Znate, ja prilično poštujem rad Džoša Vidona. Podario nam je neke kultne serije (meni jedna od najboljih serija svih vremena je upravo „Firefly“, a tu i legendarna „Buffy“ čiji se rimejk ubrzo sprema, zatim solidni „Angel“, zanimljivi „Dollhouse“, urnebesnu mini-seriju „Dr. Horrible’s Sing-Along Blog“, kao i superherojski „S.H.I.E.L.D“) i sjajne filmove („Serenity“ koji je probao da zaokruži seriju „Firefly“, a tu je i nezaboravni „Toy Story“, kao i odlične superherojske filmove „Avengers“ i „Avengers: Age of Ultron“). Na papiru, ovaj čovek zna da uradi dobar posao sa superherojskim žanrom, zar ne?

Ali nisu trebali da angažuju Vidona da radi DC! Kao što je Nolan rešio da nam dâ mračnijeg Batmana (sa Bejlom u glavnoj ulozi), tako je i Snajder imao mračniju verziju DC univerzuma na umu. Nemojte pogrešno da shvatite, i Marvel se bavio prilično mračnim i teškim temama, braća Ruso su lepo zaokružili celinu „Osvetnika“. I Vidonovi filmovi sa „Osvetnicima“ jesu ispali super…ali on nekako svemu dâ vedriju i duhovitiju notu, a nekada to i nije potrebno za neko ostvarenje. A i prilično je tvrdoglav čovek koji hoće sve da se radi po njegovom, i često ulazi u konflikte sa ostalima…

U prevodu, pre izlaska „Justice League #snydercut“, moj utisak je bio da je Vidon napravio jedan mlak superherojski film, koji se više provukao na hajp (hype). Posle izlaska „Justice League #snydercut“, moj utisak je da je Vidon debelo zabrljao sa filmom, i da je Zek Snajder na kraju imao bolju viziju za DC. Opet, tako sam to doživeo, možda i grešim.

Šta je to Zek Snajder uradio da je ovaj film (opet, bar po meni), za nekoliko kopalja ispred originalnog izdanja?

Za početak, sve je mračnije…ali ne samo u prenesenom značenju, već i bukvalno. Film je dosta vizuelno mračniji, sivlji, tmurniji i deluje „opasnije“, što se prilično nadovezuje na radnju filma. Kasnije scene imaju prilično apokaliptični vajb.

 

Justice league snydercut Liga Pravde Ben Afleck Gal Gadot Zack Snyder Henry Cavill WB JLA Batman Superman Flash Wonder Woman Aquaman

Batman/Batfleck je sada još bolje ispao nego u originalu

 

Muzika je isto sjajna, i skroz drugačija od originalnog filma…u prevodu, mnogo je dinamičnija i dramatičnija, a u pojedinim trenucima može i da vas podiđe blaga jeza. Naravno, ova numera je i dalje neprevaziđena.

Snajder je proširio backstory (kod nas nesrećno prevedeno kao pretpriča…pre bih koristio, da prostite, izraz „pozadinska priča“) superheroja. Najzad znamo šta se konkretno desilo sa Cyborgom, kako je postao to što jeste, proživljavamo njegovo navikavanje na ideju da je pola čovek-pola sajber oružje masovnog uništenja, kao i njegov veoma komplikovan odnos sa ocem, naučnikom Sajlasom Stounom.

 

Justice league snydercut Liga Pravde Ben Afleck Gal Gadot Zack Snyder Henry Cavill WB JLA Batman Superman Flash Wonder Woman Aquaman

Cyborg…u ovom izdanju sve oko ovog superheroja je dobilo smisao

 

Kad smo kod Sajlasa Stouna…ovde najzad dobijamo pojašnjenje šta se desilo sa njim (pošto je u originalnom izdanju samo „nestao“ u jednom trenutku), i da je upravo on odigrao veoma bitnu rolu za superherojski tim. Bože me prosti, nije da želim da verujem u to, ali davanje smanjenog značaja dvojici tamnoputih glumaca stvarno ne ide u prilog Vidonu, za koga kruže priče da je težak rasista…a i da je Gal Gadot imala debele probleme sa njim…

Naš Flash, naš Beri Alen… od običnog trapavog spadala koji izgleda prilično retardiran i ima loš smisao za humor, kome su najveći uspesi što je dodao mač Wonder Woman i spasio jednu rusku porodicu (kako nam je predstavljen u originalnom filmu)…sada smo dobili inteligentnog i smotanog mladića (i dalje sa lošim smislom za humor) koji je, iako strašljiv, prilično značajan član tima i koji igra ključnu ulogu u završnici filma (ipak poseduje jednu od najboljih supermoći sa svim njenim varijacijama).

Wonder Woman i Superman su dodatno fino „izbrušeni“ sa mračnijim pristupom kao u prvim filmovima.

Aquaman je opičena sirovina kao i pre, ali je sada još prgavija i sarkastičnija.

Batman u “Justice League #snydercut” je prikazan kao još kompetentniji akter na bojnom polju (ko je gledao animirane verzije DC-a, znaju da je ovo i dalje od njegovog potencijala), ali što je još bitnije, predstavljen je kao jasan lider tima i autoritet.

Unapređena je i interakcija među junacima, i to se najviše primeti na polju humora (pogotovo između Aquamana i Flasha), emotivnog razumevanja (Wonder Woman i Cyborg), pa i suptilne platonske simpatije (Wonder Woman i Batman).

A negativac Steppenwolf je posebna priča. U originalnom delu izgledao je zastrašujuće kao dečja figura od glinamola i kome biste najradile lupili ćušku uz komentar „Stevice, ne s**i više“, a sada deluje prilično zastrašujuće (blagi alien vibe) i ima ozbiljan motiv da pokori planetu, a to je iskupljenje pred svojim gospodarom.

 

Justice league snydercut Liga Pravde Ben Afleck Gal Gadot Zack Snyder Henry Cavill WB JLA Batman Superman Flash Wonder Woman Aquaman

Za vreme Vidonove ere, deca su mu lupala čvrge i zvala „Stevica“… za vreme Snajderove ere, on je lupao šamare, otimao drugoj deci pare za užinu i tražio da ga zovu „Stevinator“

 

Znate, “Justice League #snydercut” je odličan primer za izreku “đavo leži u detaljima”. Film briljira na tom planu. Ja sam spomenuo samo neke od očiglednih detalja koji su drugačiji (bolji), i mogao bih da se još raspišem na još ola la strana šta je promenjeno, ali preporučujem da otkrijete sami. Samo ću spomenuti crno Supermanovo odelo, Darkseid, DeSaad i Granny Goodness, mračni Apokolips, legije parademona, Anti-equation formula, superheroji iz grčke mitologije, Joker…dosta poslastica za ljubitelje DC-a. I još na to dodajte proširenu priču.

Ono što je isto skok u kvalitetu jeste akcija, koja je dosta fluidnija i dinamičnija, a pogotovo upada u oči uvodna scena gde Wonder Woman spašava đake. I za razliku od Vidona koji se plaši krvi, ovde ćete imati priliku da je vidite (uključujući i jednu prilično ozbiljnu egzekuciju).

Tu su čak tri epiloga, od kojih je publika posebno (i opravdano) poludela za jednim…knightmare.

Gluma je odlična, a za mnoge glumce je dobila drugu dimenziju. I dalje stojim iza toga da je Ben Aflek odličan izbor za starijeg, iskusnijeg Batmana/Brus Vejna. Ima određenu harizmu i „neutralan“, stoički humor koji pristaje Batmanu, a ovde je Batman i zaista delovao kao lider.

Proširena uloga za Cyborga je omogućila Reju Fišer da svoj pokaže talenat, kao i različit spektar emocija i mislim da je teško zamisliti ko bi mogao da bude novi Cyborg.

Ezra Miler…jadni Ezra, mislim da je on u Vidonovom izdanju prošao najgore. Mala minutaža, glupave scene i Vidonova zamisao Flasha, dovela je do toga da se na ovog glumca osuje drvlje i kamenje i da pod hitno mora da se nađe neki drugi glumac. Ruku na srce, ja i dalje baš nisam oduševljen idejom da ovaj glumac bude Flash (niti civil Beri Alen), ali njegova rola u #snydercut izdanju i vidljivo drugačija gluma…mislim da su smekšali i publiku prema ovom glumcu, pa su voljni da mu pruže još jednu priliku. Videćemo…

 

Justice league snydercut Liga Pravde Ben Afleck Gal Gadot Zack Snyder Henry Cavill WB JLA Batman Superman Flash Wonder Woman Aquaman

Možda ima nade za Ezru…ali možda…

 

Blesavi Momoa i veštac Geralt su bili standardno dobri, a šarmantna Gal Gadot treba u ruku da poljubi Snajdera, jer je ovaj film isprao odvratan ukus njenog prethodnog filma („WW 84“ je meni ne samo jedan od najglupljih superherojskih, već i filmova uopšte) i jasno stavio do znanja u kom pravcu ova glumica treba da se razvija kao Wonder Woman.

Još jedan plus jeste što su i glumci (poput Ajronsa, Simonsa, Koni Nilsen, Defoa i Ejmi Adams ) u svojim epizodnim ulogama dali priličnu dubinu filmu.

Kada se sve ovo sumira, šta dobijamo? Faktički, novi film. Ne neki „unapređeni“ (upgrade), već zaista novi film, koji ima skroz drugačiju (i smisleniju) priču od Vidonove verzije. Ovo nije klasičan directors cut ili extended cut ili nešto slično, već zaista sa punim pravom je “Justice League #snydercut”.

Kao što se da primetiti, meni se “Justice League #snydercut” zaista dopao, i gledao sam ga dva puta u kratkom razmaku i vredeo je mog vremena.  Posle ovoga, Vidonova verzija mi je potpuno izgubila poentu za gledanje.

Da li vredi da odgledate “Justice League #snydercut”? Mislim da je odgovor očigledan, ali ako i dalje imate dilemu, ponovo pročitajte početak recenzije. 😀

 

A ti, dragi čitaoče, kakvi su tvoji utisci o #snydercut verziji? 🙂

 

Justice league snydercut Liga Pravde Ben Afleck Gal Gadot Zack Snyder Henry Cavill WB JLA Batman Superman Flash Wonder Woman Aquaman

 

Trailer

Imdb | Rotten Tomatoes | Metacritic

Format: Film

Premijera: 2021. godina

Trajanje: 242 minuta (da, dobro ste pročitali…četiri sata…)

 

Tags:

Farenhajt 451

 

Farenhajt 451 Rej Bredberi Fahrenheit 451 Ray Bradbury Michael B Jordan

„Farenhajt 451“ – Rej Bredberi

 

Kada sam završio sa čitanjem knjige Reja Bredberija, „Farenhajt 451“, nisam bio siguran da mogu, kao mnogi, da joj tako lako dodelim laskavu titulu „remek-delo 20. veka“. Da li to znači da je knjiga loša? Daleko od toga! Ali, da biste nekoj knjizi dodelili ovakvu titulu, potrebno je, bar po meni, da bude ispunjeno nekoliko uslova.

Neko će možda reći da sam prestrog prema pokojnom Bredberiju i da treba da uzmem u obzir da se knjiga originalno pojavila 1953. godine, ali jako dobro znamo da prošlost (tj. prethodni vekovi, tj. tadašnja „ograničenja“) nije relevantan faktor za nastanak odličnih dela.

Međutim, ono gde definitivno trijumfuje „Farenhajt 451“ nad milionima drugih književnih dela, jeste ideja, tj. premisa knjige.

Negde u (budućoj) Americi, leta Gospodnjeg 2049. godine (jedna zanimljivost: kada se originalno pojavila knjiga, budućnost je bila smeštena mnogo godina ranije), Gaj Montag je ponosni vatrogasac. Spašava iz požara kuce i mace, ima blistav osmeh i svake godine se slika za kalendar seksi vatrogasaca koji od uniforme nose samo šlem i za čime žene (iz nama muškarcima, jelte, nejasnog razloga) uzdišu, stenju i vrište kao pomahnitale…

…osim što nije takva situacija 2049. godine. Idemo ispočetka…

 

Farenhajt 451 Rej Bredberi Fahrenheit 451 Ray Bradbury Michael B Jordan

 

Negde u (budućoj) Americi, leta …(premotaćemo unapred)… je ponosni vatrogasac. Kao i svakom vatrogascu, njegov osnovni zadatak je da spaljuje kuće (dobro ste pročitali), po potrebi sa sve ljudima u njima (i ovo ste dobro pročitali), koje kriju knjige (da, da, i ovo ste dobro pročitali). Pored tako „zanimljivog“ zanimanja, naš junak Gaj je oženjen (nema dece) i vodi prilično rutinksi život u toj sjeb…ovaj, čudnoj budućnosti.

I tako, jedne večeri, naš Gaj se vraća sa posla i upoznaje mladu komšinicu Klarisu, čiji otvoren um i prilično liberan način razmišljanja ga istovremeno i iznenađuju i zbunjuju (s obzirom da okruženje rigorozno sankcioniše takav slobodan način razmišljanja). Međutim, Gaja počinje sve više da intrgira Klarisin stav prema životu i ljudima (biti u sadašnjem trenutku, pomirisati cvet, posmatrati zvezde, biti otvoren u komunikaciji, otkrivanje detalja o svojoj porodici), da je počeo da se raduje ovim susretima sa svojom mladom komšinicom. Ali, ako ste očekivali avanture nestašne komšinice i komšije vatrogasca…moram da vas razočaram, jer Gaj ubrzo saznaje da je Klarisa nestala i oseća da nešto nije u redu sa njenim „nestankom“. I ne samo to. Klarisa je, svesno ili nesvesno, ubacila u njega „crva“. A to je preispitivanje sebe, svog načina razmišljanja i pogleda na svet

No, život ide dalje…i tako jedne večeri, dok je pripremao jednu kuću punu knjiga za spaljivanje, Gaju su se dogodile dve neverovatne stvari. Prvo, krišom je uzeo jednu knjigu i sakrio je kod sebe (što je već krivično delo, i kazna je najčešće smrt). I drugo, žena koje je tu živela, je odbila da napusti svoj dom, i  sama se zapalila sa sve knjigama pred vatrogascem. Uzdrman, Gaj se vraća kući, a zatim pokušava od svoje žene Mildred da sazna da li je ona čula šta se desilo sa Klarisom, na šta ona kaže da je načula da je Klarisa stradala u nekoj nesreći, a njena porodica se odselila.

Gaj oseća da mu, od svega izdešavanog, više nije dobro i pada u krevet, i naglas se razmišlja da prestane da bude vatrogasac, što prestravljuje njegovu ženu, koja ne želi da ostane bez svoje TV porodice (o tome malo kasnije).

 

Farenhajt 451 Rej Bredberi Fahrenheit 451 Ray Bradbury Michael B Jordan

 

Kao da situacija nije dovoljno komplikovana, a Gaju u posetu stiže njegov šef, kapetan Biti. Ovaj (naoko odmereni a opet prepredeni) čovek kao da predoseća koji bi mogao da bude razlog Gajevog „razboljevanja“, pa polako počinje, kao nehajno, da priča kako i zašto su knjige izgubile svoju vrednost, kako je napredak tehnologije doneo svoje prednosti, kako se uloga vatrogasaca vremenom promenila i ostale „edukativne zanimljivosti“… a usput je i Gaja „podsetio“ da svaka knjiga koja se nađe kod vatrogasca mora da se preda u roku od 24 sata, inače će knjiga biti spaljena od strane kolega… sa sve kućom tog vatrogasca… a verovatno i samim vatrogascem.

Ubrzo potom, Gaj shvata da ne može više da krije, pa otkriva svojoj ženi da već neko vreme sakuplja i krije knjige u njihovom domu, i da bi trebali da uzmu da ih pročitaju, i da vide kakve se to misli kriju u njima. Međutim, njegova žena uopšte nije oduševljena tom idejom i plaši se posledica ovakve radnje, a još više da ne izgubi svoj stil života i svoju TV porodicu. U prevodu, njegova Mildred je izgubljen slučaj.

Gaj se tada setio setio starog Fejbera, nekadašnjeg profesora književnosti (iz perioda kada knjige nisu bile zabranjene) i odlučuje da ga poseti i da pokuša da sazna pravu istinu, šta se desilo sa knjigama, a i svetom. U početku oprezan i skeptičan (ipak je Gaj vatrogasac), profesor Fejber ubrzo shvata da je Gaj jedna od retkih osoba koja je počela da misli svojom glavom i preispituje istinu koja mu je servirana…drugim rečima, na putu je da „progleda“.  I tu nastaje jedan savez, koji će život Gaja Montaga da promeni iz korena… a postojaće i cena koju će morati da plati zbog svog izbora…

Spomenuo sam na početku da je najveći adut knjige „Farenhajt 451“ ideja o tome u kom pravcu bi moglo da završi naše društvo. Najporaznija stvar je što je moderno društvo već debelo ugazilo u „Farenhajt 451“. Mediji (u dosluhu sa političarima) dominiraju, manipulišu i ispiraju mozak narodu, serviraju mu jeftinu i nekvalitetnu zabavu i time mu skreću misli, cenzurišu slobodu misli, kao i kreativno i nekonvencionalno razmišljanje (otud spaljivanje knjiga), šire dezinformacije i…ovaj, shvatate već („Bogami, tanak led, već ulaziš na moju teritoriju…“-prim.podsvesti). Zvuči vam poznato? Zar mi već nemamo sličnu situaciju kada su u pitanju mediji i njihov kvalitet? Inače, u jednom davnom intervjuu, Bredberi je izjavio da je napisao „Farenhajt 451“, ne da bi predvideo budućnost (gde bi se recimo spaljivale knjige ili narod živeo skroz zaslepljen i izmanipulisan), već da bi je sprečio.

U kom pravcu se moderno društvo kreće zadnju deceniju („Pre će biti, zadnje dve-tri decenije…“-prim.podsvesti), stiče se utisak da je Bredberi pre predvideo budućnost, osim ako se ljudi „ne probude“…ili bolje reći, opamete…ili pre reći, krenu da se edukuju?

 

Farenhajt 451 Rej Bredberi Fahrenheit 451 Ray Bradbury Michael B Jordan

 

Elem, „Farenhajt 451“ krije nekoliko zanimljivih koncepta.

U jednom trenutku sam spomenuo „TV porodicu“ (iako se pojavljuje u samo par događaja, značaj „TV porodice“ je, po meni, toliko veliki da ga moram spomenuti). Moram vam reći da, iako mi nije delovao najjasnije ovaj koncept iz opisa u knjizi, stekao sam utisak da je to nešto prilično uznemirujuće, pogotovo ako uzmemo ovaj današnji svet, gde su se ljudi (i bez korone) prilično otuđili jedni od drugih (čak i u okviru samih porodica pod istim krovom) i više se okrenuli formama digitalne zabave. „TV porodica“ predstavljena neki koncept gde gledaoci imaju nekakvu „uživo“ (live) interakciju sa…pa…ovaj…gomilom fiktivnih likova. Vi razgovarate sa tim izmišljenim ljudima, delite svoje priče sa njima, pratite njihove živote i slično…a mogu i vaši prijatelji (tipa, dvoje-troje) da dođu kod vas i da zajedno učestvujete. A što više imate tih „TV zidova“ (koji bukvalno porkiju ceo zid…otuda jelte, police sa knjigama nemaju poentu), možete sve više da učestvujete u njihovim životima (a izgleda i oni u vašim), što vam dođe kao neka…uh, premium pretplata i privilegije/bonusi koji se otključavaju.

Zašto je „TV porodica“ ovde toliko zastrašujuća? Iz nekoliko razloga (spomenimo bar četiri). Prvo, služi kao element (suptilne) socijalne kontrole i stvaranja poslušnosti. Drugo, „TV porodica“ stvara iluziju da je vreme provedeno sa njima uvek idealno, što bukvalno „tera“ ljude da svoje emocije usmere ka virtuelnom, jer je tamo uvek sve super (jedna vrsta droge), dok vaša „prava, realna porodica“ nije uvek idealna. Pod tri, ne razmišljate da li je sve zaista u redu sa vama i svetom (na primer, zašto Montagovi nemaju dece i da li su svesni da se populacija smanjuje, zašto Mildred ne može da se seti gde je prvi put srela Gaja, kao i da li su svesni da je njihova država na pragu katastrofalnog rata, koji se narodu servira kao „brzi rat“ koji će se završiti pobedom za 48 sati). I pod četiri, služi vam kao bekstvo od realnosti, a i sebe (Gajevo viđenje Mildredinog predoziranja lekovima). I tu je još mnogo razloga.

U prevodu, zamislite uvrnuto bolestan i glup rijaliti („To barem nije teško“-prim.podsvesti), spojen sa dnevnikom i ko zna čim, pritom je interaktivan i vi pred njim provodite ceo bogovetni dan (krenete redom Netflix+HBO+Amazon Prime+DisneyPlus+video igre+pornografija+Kitchen24+TopShop+bog-te-pita-šta), gde konstantno manipulišu vama, i pri tom debelo plaćate za tu uslugu. I onda to na kvadrat. Iskreno se nadam da medijski moguli ne čitaju knjige i ne dobiju neke bolesne ideje (mada je „Farenhajt 451“ već ekranizovan, tako da moje saučešće kako mojoj, tako i budućim generacijama ). Prilično uznemirujuće.

 

Farenhajt 451 Rej Bredberi Fahrenheit 451 Ray Bradbury Michael B Jordan

 

Znate kako (u našem vremenu) neke vatrogasne stanice imaju pse, koji služe u traganju za povređenima ili žrtvama požara? E pa, 2049. godine simpatične kuce su zamenjene jezivim mehaničkim psima (koji više ne tragaju za žrtvama požara) kojima kroz telo kola otrov i struja, koji mogu da namirišu desetine hiljada ljudi i da neumorno tragaju za njima, a iz usta mogu u sekundi da izbace nekavu iglu punu narkotika i na licu mesta onesposobe (i ubiju žrtvu), a sve praćeno jezivim režanjem. Ono, meni zaista nije frka da gledam (a i zevam ili prespavam) horor filmove (kakvi bre vampiri, alieni i predatori 😀 ), ali zbog moje bujne mašte, malo sam se naježio kada sam zamislio kakve bi to mogle biti mehaničke zveri. Naravno, mehaničke zveri, u stvari, simbolišu kontrolu naroda od strane vlasti, kao i mogućnost kako tehnologija može da postane izvitoperena i opasna.

Verujem da će vam biti zanimljivo da i sami probate da protumačite psihološke profile likova iz ove knjige, pogotovo Gaja Montaga, Mildred, kapetana Bitija, Klarise i Grejndžera. Videćete o čemu govorim…

„Farenhajt 451“ ima tri poglavlja, tj. dela („Ognjište i davždenjak“,  „Sito i pesak“ i „Sjaj plamena“), kao i „Pogovor“ (kratak, ali zanimljiv). Knjiga ima nekih 200 strana i relativno brzo može da se pročita. Mada je, moram da priznam, meni išlo sporije čitanje, nekako, kao da mi stil pisanja i način odvijanja radnje nisu preterano „legli“. Naravno, ovo je samo subjektivan osećaj, ali i mene je iznenadilo, s obzirom na zanimljivu temu, da je nisam pročitao u cugu, već sam često pravio pauze i po nekoliko dana između čitanja. Ko će ga znati…

Ovo delo Reja Bredberija se često citira i smatra se da je dalo dosta inspiracije filmskoj kinematografiji, pogotovo za za futurističke (sci-fi) filmove. Meni je momentalno upalo u oči koliko je film „Ekvilibrijum“ bio inspirisan ovom knjigom, što je i sam režiser potvrdio (i tek sada vidim koliko sam zaista kratku recenziju napisao za jedan od mojih omiljenih filmova -.- ).

Filmske ekranizacije ovog romana nisam (još) gledao, ali sam čuo podeljena mišljenja (izgleda su svi očekivali mnogo više od filmova).

 

Farenhajt 451 Rej Bredberi Fahrenheit 451 Ray Bradbury Michael B Jordan

Majkl B. Džordan (desno) kao najsvežija verzija Gaja Montaga

 

Zanimljivost: za naslov romana, Rej Bredberi je dobio inspiraciju iz informacije da na negde 451 Farenhajta (oko 232 stepena Celzijusa) papir počinje da gori sam od sebe (naravno, ova brojka nije apsolutna i varira…jer zavisi i od vrste papira 😀 ).

Zanimljivost 2: iako se smatra klasikom, knjiga je kroz svoju istoriju bila i prilično osporavana i kritikovana.

 

Farenhajt 451 Rej Bredberi Fahrenheit 451 Ray Bradbury Michael B Jordan

Rej Bredberi

 

Sve u svemu, „Farenhajt 451“ meni nije remek-delo, ali je definitivno klasik sa svojom idejom. Mislim da bi bilo šteta da propustite da ga pročitate i da onda ocenite gde se mi nalazimo u odnosu na taj (nadajmo se alternativni) svet iz 2049. godine.

 

 

A ti, dragi čitaoče, da li ti se čini da mi već živimo jednu vrstu „Farenhajta“? 🙂

 

 

Cena knjige: Laguna | Delfi | Vulkan | Makart

 

Tags:

Od nule do jedan

 

Od nule do jedan Zero to one Piter Til Peter Thiel

„Od nule do jedan“ – Piter Til

 

Ljudima iz sveta (IT) preduzetništva, ovaj čovek nije nepoznanica. Piter Til (Peter Thiel), rodom iz Nemačke, poznati je preduzetnik i investitor. Ovaj milijarder je jedan od osnivača „Pejpala“ (Paypal; onlajn sistem za plaćanje novcem i transfer istog), „Palantira“ (Palantir; big data analitika) i „Faunders Fanda“ (Founders Fund; investiranje u startap kompanije…njihov portfolio uključuje SpaceX, Airbnb, Lyft, Spotify…). Kao anđeo investitor, 2004. godine je uložio u „Fejsbuk“ (Facebook) 500.000 dolara (i bio jedan od njegovih prvih spoljnih investitora) u zamenu za nekih 10% udela u kompaniji (tada je vrednost FB-a bila negde oko pet milijardi dolara). Tokom 2012. godine, Piter Til je prodao većinu svog udela u FB…i zaradio nešto više od milijardu dolara! Sa svim svojim investicijama, Piter sada „sedi“ na nekih sedam (7) milijardi dolara.

Mašala…solidna parica…

Za mnoge, Piter Til i njegovo mišljenje (i stavovi) na temu preduzetništva, tehnologije i investiranja se veoma cene i rado čuju.

Možda zato i nije iznenađenje da je, ubrzo po svom pojavljivanju 2014. godine, Tilova knjiga „Od nule do jedan“ postala neka vrsta modernog (biznis) klasika i jedna od najčešće preporučivanih knjiga za teme koje uključuju reči „biznis“, „startap“, „investicije“ ili „IT“……… ili „Piter Til“.

Da li je „Od nule do jedan“ vredna tolikog (modernog digitalnog) oduševljenja, ili, da upotrebimo staru srpsku reč, „hajpa“ (hype)? 😀

 

Od nule do jedan Zero to one Piter Til Peter Thiel

 

Da vidimo…

Zanimljivo je da je ova knjiga nastala na osnovu kursa o startap kompanijama koji je Til držao na „Stanfordu“, i da je jedan od studenata (Blejk Masters) bio baš teška štreberčina i hvatao baš detaljne beleške (očigledno toliko detaljne, da su poslužile za revidiranje i pripremu za širu čitalačku publiku).

Nekih 220 strana knjige je podeljeno na 14 poglavlja (plus zaključak) i pokriva različite, a opet prilično povezane teme u vezi sa budućnošću kompanija (i upravljanjem istih) i tehnologije.

Kada bih probao da izrazim srž knjige „Od nule do jedan“ i onoga što je pisac (tj. Piter Til) hteo da kaže, moglo bi da bude:

„Ako ste stvorili nešto novo (ili drastično unapredili nešto postojeće) tamo gde već postoji napredak, vi ste pomerili sebe (tj. svoju kompaniju, a i svet) od jedan (1) do n-broja.

Ali, ako ste napravili nešto potpuno novo (inovativno), gde dugo nije bilo napretka, to je pomak od nule (0) do jedan (1)… a to je baš sjajna vest i za vas i za svet.“

Naravno, sa ovom „srži“ sigurno nisam puno toga rekao (u stvari, verovatno nisam (n)išta rekao 😀 ). Ali, opet, kada bi svet preduzetništva i inovacija bio tako jednostavan i jasan, svi bismo bili preduzetnici i inovatori (mada ne mogu, a da se ne zapitam, da li smo se skoro svi, zahvaljujući društvenim mrežama, i proglasili za nekakve „preduzetnike“, „influensere“ i slično?).

Na osnovu literature koju sam do sada čitao (a tiče se konkretno preduzetništva), usudio bih se da napravim podelu knjiga iz ove oblasti na:

  • praktično preduzetništvo
  • emocionalno/holističko preduzetništvo
  • filozofsko-teorijsko preduzetništvo
  • (ostalo) preduzetništvo

 

Preduzetnici/biznismeni, nemojte mi se smejati, ovo je samo neka moja gruba podela, znam da nije puno smislena.

 

Od nule do jedan Zero to one Piter Til Peter Thiel

 

Kada je u pitanju „Od nule do jedan“, ovu knjigu bih smestio u neku međukategoriju, konkretno, između treće i četvrte. Ovde nećete nailaziti na previše saveta o preduzimanju konkretnih radnji, tj. kako da rešite neke situacije (kao u „Medvedima na putu“), niti taj emotivniji pristup u odnosu preduzetnik-klijent (kao u „Savršenom iznenađenju“). Piter Til u „Od nule do jedan“ ima neki svoj metod gde prezentuje (lični) filozofski pristup preduzetništvu (i njegovom definisanju), kombinovan sa „iskustvom“ njegovih kompanija (gde je bio ili osnivač ili investitor ili savetnik) i doticanjem istorije drugih kompanija, ali i uzimanje u obzir i političko-ekonomskih situacija u različitim (vremenskim) periodima, kao i njegovim pogledima na budućnost evolucije računara (tj. veštačke inteligencije), big data i machine learning, sa osvrtom na budućnost „čiste tehnologije“.

Možda će neko, dok čita ovu recenziju, pomisliti: „Deluje kao jako zanimljiva knjiga, i očigledno ti se dopada…ali ovoj recenziji nedostaje ona neka energija optimizma i oduševljenosti kakvu imaš kada ti se neka knjiga baš dopadne?“

Ako je (slučajno) neko ovo pomislio… i nije bio daleko od istine.

Moj najveći „problem“ sa ovom knjigom je što, u stvari, i ne znam šta da mislim o ovoj knjizi u celini. Možda bi najpribližniji utisak o ovoj knjizi bio: „Sasvim solidna knjiga sa nekim jako zanimljivim idejama i stavovima, i nekoliko odličnih pasusa nad kojima se vredi zamisliti, izanalizirati ih i meditirati (o njima).“

 

Od nule do jedan Zero to one Piter Til Peter Thiel

 

Ono što mi se nije toliko dopalo (bolje reći, možda je bilo nepotrebno) jeste suptilno (ali opet očigledno) veličanje kompanija poput Paypal, Palantir, SpaceX (gde, jelte, Til ima udela) i njegovog drugara Elona Maska…ali opet, nije i da nije bilo očekivano da se tako nešto desi, zar ne? 😀 Takođe, i zadnja dva poglavlja („Videti zeleno“ i „Osnivački paradoks“), tj. tih nekih zadnjih 50-ak strana, mi nekako prilično odstupaju od ostatka knjige… u stvari, toliko su mi odstupali da su mi baš boli oči. Ne znam zašto, ali malo su mi pokvarili utisak o samoj knjizi.

No u svakom slučaju, pročitaćete i dosta zanimljivih stvari (i stavova) na temu konkurencije, monopola, progresa, vrstama optmizma i pesimizma, postavljanja zdravih temelja za kompaniju, značaja prodaje, kao i zašto su ljudi prestali da tragaju za tajnama.

 

Neke od zanimljivih rečenica u ovoj knjizi:

„U svetu poslovanja, makar, ispostavlja se da je Šekspir superiorniji vodič. Unutar firme, ljudi postaju opsednuti svojim konkurentima za napredovanje u karijeri. Onda i same firme postaju opsednute svojim konkurentima na tržištu. Usred sve te ljudske drame, učesnici gube iz vida ono što je važno i usredsređuju se na svoje supranike.“ (zanimljiv, ali i bolno istinit stav o pristupu nekih kompanija)

„Tehnološke kompanije prate suprotnu putanju. One često gube novac u prvih nekoliko godina: da bi se izgradilo nešto vredno potrebno je vreme, a to podrazumeva i odložene prihode. Najveći deo vrednosti jedne tehnološke kompanije doći će tek za deset ili petnaest godina, u budućnosti.“ (doduše, mislim da će, sa drastičnim ubrzanjem i tehnologije i poslovanja, ovaj broj godina do sticanja profita postajati sve kraći, i da će u budućnosti malo kompanija imati taj luksuz da toliko dugo bude „gubitaš“ sa višim ciljem na umu…osim ako ne sprema neki veliki, inovativni BUM! )

„Tilov zakon: startap kompanija zbrkana prilikom osnivanja ne može se popraviti.“ (u stvari, može se popraviti, samo što je to đavolski težak posao koji zahteva da viši menadžment na vreme shvati da se neke stvari moraju popraviti što pre, inače će ovaj zakon zaista biti tačan)

Kao i mnogi drugi zanimljivi pasusi… 🙂

 

Piter Til Peter Thiel

Piter Til

 

Sve u svemu, „Od nule do jedan“ je solidna knjiga o preduzetništvu. Nailazićete na dosta zanimljivih poglavlja (bolje reći, pasusa) koji vam mogu dati neke zanimljive poglede u vezi sa raznim temama koje se tiču preduzetništva (već spomenute pre nekoliko pasusa). Ali, mislim da ova knjiga nema, ono što mi se moglo nazvati, „replay value“. Možda je vredi ponovo pročitati kada se pregura nekih 10-15 godina u vođenju kompanija i stekne se neko poslovno (a i životno iskustvo), i tada se otkriju neke nove spoznaje u ovoj knjizi? Ko zna… 🙂

 

A ti, dragi čitaoče, da li bi želeo više da se fokusiraš na „od jedan do n-broja“ ili „od nule do jedan“? 🙂

 

 

Cena knjige: Laguna | Delfi | Vulkan | Korisna Knjiga

 

Tags:
Categories:

Goldfinger

 

Goldfinger Sean Connery Honor Blackman Šon Koneri Honor Blekmen James Bond Džejms Bond 007 Pussy Galore

„Goldfinger“

 

“Shaken, not stirred”

– James Bond

 

Ako nas je “Dr.No” uveo u avanture Džejms Bonda, a „From Russia with love“ nam stavio do znanja da je Džej Bi ozbiljan igrač i da filmska industrija treba dobro da obrati pažnju na ovu (tada) novu zlatnu koku, „Goldfinger“ je postavio neke standarde i smernice koje će koristiti budući filmovi o avanturama agenta 007.

Ali, da krenemo redom…

Pošto je (prilično rutinski) razneo laboratoriju za preradu droge u Latinskoj Americi, naš Džej Bi je rešio da uzme mini-odmor na čuvenim plažama Majamija (da prostite, Majami Biču). Naša mukica mora da uživa u ekskluzivnom hotelu i svi moraju da ga tetoše. Međutim, ubrzo ga posećuje njegov prijatelj Feliks (agent CIA), da mu prenese M-ovu poruku da 007 ima nov zadatak, a to je da nadgleda misterioznog trgovca zlatom, Aurika Goldfingera. Pošto se uspešno ušunjao u njegovu sobu, gde je na terasi zatekao prelepu Džil Masterson kako kroz teleskop gleda partiju džina (mislim na kartašku igru, alkoholičari nenormalni 😀 ) između Goldfingera i njegovog poznanika (i usput mu šapuće koje karte ima njegov protivnik, pošto Goldfinger ima bubicu u uvetu), Džej Bi je rešio da se malo „našali“ sa Goldfingerom i preuzeo je kontrolu nad mikorofon i malo se sprdao, preteći Goldfingeru policijom, ako namerno ne izgubi neki novac. I dok Goldfinger crveni od besa što mora da igra i gubi, Džej Bi za to vreme provodi sočne trenutke sa svojom novom simpatijom, Džil Masterson. Stekao sam utisak da je ovo prvi film gde se Bond možda i emotivno zainteresovao za neku devojku.

 

Goldfinger Sean Connery Honor Blackman Šon Koneri Honor Blekmen James Bond Džejms Bond 007 Pussy Galore

Nije mu lako…

 

Mada je neprevaziđena švalerčina, Džej Bi poznaje svoj alkohol, i zlatno pravilo da „u krevetu žena mora da bude vrela, a šampanjac hladan“. Pošto se šampanjac ugrejao, morao je u frižider po novu flašu i na kratko ostavi Džil u spavaćoj sobi…s tim što ga je neko odalamio po tintari dok je bio u kuhinji. Kada je došao sebi, Džej Bi je sada zatekao mrtvu Džil, svu prekrivenu zlatnom bojom.

Sada smo u Londonu, i Džej Bi dobija konkretan zadatak od M-a da istraži sumnju „Banke Engleske“ da Goldfinger ilegalno švercuje zlato, i da pokuša da ga namami sa zlatnom pločom nacističke nemačke iz perioda Drugog svetskog rata. Posle interesantne partije golfa između Goldfingera i Džej Bija, Goldfinger jasno stavlja našem junoši do znanja da se više ne igra sa sudbinom, usput mu prezentujući pregovaračke sposobnosti stamenog nemog pomoćnika Oddžoba (Oddjob) i njegovog šešira ojačanog metalom.

 

Goldfinger Sean Connery Honor Blackman Šon Koneri Honor Blekmen James Bond Džejms Bond 007 Pussy Galore Oddjob

Čuveni Oddžob (Oddjob)

 

Zato je 007 rešio da sada malo suptilnije prati svog neprijatelja, i to sve do Švajcarske. Međutim trenutak nepažnje (uzrokovan novom poznancicom Tili Masterson) dovodi to toga da ga uhvate, i da neko vreme bude  Goldfingerov „gost“ na njegovom ranču, gde ima priliku da sazna neke stvari o dijaboličnoj „Operaciji Grendslam“ („Operation Grandslam“). Naravno, čak i ovakva smrtonosna opasnost ima svoje prednosti za Džej Bija, jer ima priliku da upozna Goldfingerovog pilota, prelepu…ovaj… Pusi Galor (Pussy Galore). Da, tako se zaista zove…

 

Goldfinger Sean Connery Honor Blackman Šon Koneri Honor Blekmen James Bond Džejms Bond 007 Pussy Galore Oddjob

I da ste njeno (filmsko) ime izgovarali sa punim poštovanjem, jasno?

 

Da li će Bond uspeti na vreme da razotkrije dijaboličnu operaciju, preživi Goldfingera i njegovog nemog pomoćnika/šešir-snajperistu i dobije Pusi (morao sam), saznaćete ako odgledate film koji, iz sadašnje perspektive, ima naziv kao umetnički porno film, „Goldfinger“… mislim, i sami znate kakav će biti ishod filma, ali moram malo da ubacim dramatike, znate („Ma ljudi su na ivicima stolica dok čitaju tvoje recenzije, izludeće od napetosti…“-prim.podsvesti).

Vizuleni aspekt je (očekivano) ponovo doživeo skok u kvalitetu, a pogotovo je unapređen zvučni aspekt filma (tj. zvučni efekti), što je donelo i prvi Oskar nekom Bond filmu.

Što se tiče glume, mnogi smatraju da je naš Šone ovde bio na vrhuncu kao tajni agent 007. Što se mene tiče, stekao sam utisak da je bio bolji u prethodnom delu, ali zaista nemam zamerke na njegovu glumu ovde, i dalje je sjajan. Gert Frube je nam prilično interesantno dočarao bombastičnog megalomanijaka Aurika Goldfingera (jedan od retkih Bond negativaca kojeg se publika često seti/prepozna), sa sve promenama ponašanja (jedna zanimljivost: Gert je glumio Jug Bogdana u filmu „Banović Strahinja“ iz 1981. godine). Stameni Harold Sakata nam je podario legendarnog Oddžoba, nemog majstora borilačkih veština sa smrtnosnim šeširom i čuvenim samouverenim osmehom (mnogi fanovi 007 filmova će se pre setiti Goldfingerovog poslušnika/pomoćnika nego mnogih Bondovih arhineprijatelja kroz filmove).

 

Goldfinger Sean Connery Honor Blackman Šon Koneri Honor Blekmen James Bond Džejms Bond 007 Pussy Galore Oddjob

Aurik Goldfinger

 

Bernard Li (M) i Lois Maksvel (Manipeni) su i dalje standardno dobri u svojim epizodnim (par minuta) ulogama, a Dezmond Levelin (Q) je dobio još više minuta da objašnjava svoje gedžete.

Ah, Bond devojke… prelepe sestre Džil (Širli Iton) i Tili Masterson (Tanja Malet) su imale po svojih pet minuta (bukvalno, videćete zašto…šteta, pogotovo za Džil), ali glavna zvezda je živopisna Honor Blekmen kao pilot Pusi Galor (Pussy Galore…naravno, sretaćemo kroz kasnije Bond filmove mnoge devojke sa urnebesnim, dvosmislenim imenima), koja je mnogim muškarcima ostala u sećanju kao jedna od upečatljivijih Bond devojaka. Par zanimljivosti u vezi sa ovom glumicom: imala je 38 godina kada je snimala film „Goldfinger“ (i nekoliko godina starija od Konerija), bila je poznata po ulozi Here u „Jason and the Argonauts“ (1963. godina) i Keti Gejl u seriji „The Avengers“ (1961. godina), a bavila se i pevanjem. Inače, preminula je prošle godine (kada nas je napustio i legendarni Šone).

Spomenuo sam na početku da je film postavio neke smernice i standarde za buduće Džejms Bond filmove, kao i ubacio mnoge novine. Tako sada vidimo da će gedžeti i oružja iz Q-ovog odeljenja ubuduće postati sastavni deo arsenala Bondovih „veština“ (a imamo priliku da prvi put vidimo i odeljenje kojim Q rukovodi). U narednim filmovima ćemo imati i sve češće pojavljivanje raznih „specifičnih“ pomoćnika (henchmen) glavnim negativcima (poput Oddžoba), koji služe da Bondu zagorčaju život. Takođe će biti učestale situacije gde će (nažalost) ginuti Bond devojke. A i sve više će se (povremeno kroz film) ubacivati komični elementi, pogotvo sa fokusom na sarkastične komentare ili one kojima se Bond ruga protivnicima.

 

Goldfinger Sean Connery Honor Blackman Šon Koneri Honor Blekmen James Bond Džejms Bond 007 Pussy Galore Oddjob

 

Kad smo spomenuli tehnologiju, zanimljivost je da Bond sada ima na raspolaganju veći odašiljač (za praćenje negativaca) i manji (tako da MI6 zna gde se Bond nalazi u svakom trenutku), kao i tajnu pregradu u đonu cipele (gde, gle čuda, upravo može da sakrije manji odašiljač). Mada su i negativci dobili svoja naoružanja (poput Oddžobovg smrtonosnog šešira ili Goldfingerovog zlatnog pištolja). Možda i najveća atrakcija kada je u pitanju tehnologija, jeste Bondov „nasvirani“ automobil sa mitraljezima, sekačima guma, prozorima otpornim na metke, tragačem, dimnim bombama i uljem (da proklizaju protivnički automobili) i, možda najpoznatijim elementom iznenađenja, suvozačevim sedištem koje možda da se lansira nebu pod oblake. 😀 A kad smo već spomenuli automobile…

…Bondov auto izbora u ovom filmu je, možda i najčuveniji Bond auto, sjajni i luksuzni (sportski) Aston Martin DB5! Goldfinger, sa druge strane, se odlučio za gospodski Rolls-Royce Phantom III model.

 

Aston Martin Goldfinger Sean Connery Honor Blackman Šon Koneri Honor Blekmen James Bond Džejms Bond 007 Pussy Galore Oddjob

Aston Martin DB5

 

Ono što je isto odudaralo, ali bilo istovremeno i dobro osveženje, jeste pojavljivanja lasera (laserskog zraka) u jednoj čuvenoj sceni.

Za razliku od prethodnih filmova, ovaj film nije imao puno traumatičnih problema prilikom snimanja, mada je više zahtevao snalaženje (poput dobijanja pristupa Fort Noksu, ali ne i dublji ulazak u isti; izvođenje preleta aviona iznad Fort Noksa; Furbe, Nemac po poreklu, nije baš mogao brzo da govori engleski, pa je pričao ne nemačkom, a onda drugi glumac uradio redub na engleskom).

Akcija u filmu je isto podignuta na viši novi, a pogotovo scena finalnog obračuna (mlaćenja) između Džej Bi i Oddžoba, koja se smatra jednim od klasika kada su u pitanju obračuni „1 na 1“.

Film je najvećim delom sniman u Švajcarskoj i SAD (Florida i Kentaki), uz kratku posetu golf klubu u Engleskoj, a sve ostale scene su (kao i u prethodna dva filma) rekreirane u „Pinewood Studios“ u Londonu.

Budžet za ovaj film je iznosio čak tri (3) miliona dolara (koliko za prva dva filma zajedno), a zaradio je 51 milion, a kasnijem reizdanju (zajedno sa filmom „Dr.No“), dovelo je do impresivnog inkasiranja od skoro 125 miliona dolara! Vau, to se zove profit!

Velška pevačica Širli Basej je otpevala čuvenu uvodnu numeru „Goldfinger“ (i time isto postavila standard za Bond filmove, gde poznati pevači gostuju sa uvodnim numerama). Numeru je komponovao Džon Beri.

 

Aston Martin Goldfinger Sean Connery Honor Blackman Šon Koneri Honor Blekmen James Bond Džejms Bond 007 Pussy Galore Oddjob

 

Par zanimljivosti za ovaj film:

– Prvi put čujemo famozno „mućkan, ne promešan“ („Shaken, not stirred“)

– Šone uopšte nije putovao na Floridu da snimi svoje scene, jer je istovremeno bio angažovan u Hičkokovom filmu „Marni“ (svoje scene je snimio u Pinewood studiju)

– Već smo spomenuli i prvo pojavljivanje lasera

– Prvi Bond film koji je osvojio Oskara

– Film je upisan u „Ginisovu knjigu rekorda“ kao film sa najbrže ostvarenom velikom zaradom

– Pošto je, iz bezbednosnih razloga, bilo zabranjeno snimanje unutar Fort Noksa (niti je iko od ljudi povezanih sa filmom smeo da uđe), rekreirano skladište je urađeno neverovatno verodostojno da je čak i Fort Noks to potvrdio

– Producenti su razmišljali da Orson Vels glumi Goldfingera, ali su ocenili da im je preskup. Kada je Frube tražio kao zaradu 10% od profita filma, producenti su pomislili da su se možda ipak zeznuli što nisu angažovali Velsa

– Šone je povredio leđa u finalnoj borbenoj sceni, što je iskoristio da ispregovara još bolje (finansijske) uslove za naredni film

– Ovo je omiljeni Bond film Stivena Speilberga

– Bakuta sa mašinkom je bila omiljena Hičkokova scena

– Za vreme promovisanja filma, Honor Blekman je uživala da posramljuje novinare prilikom raznih intervjua, namerno izgovarajći često ime svog lika (i)

– Šone se zainteresovao za golf posle snimanja ovog filma

 

Za ostale zanimljivosti, bacite pogled ovde.

 

Meni je „Goldfinger“ odličan Bond film. Zabavan je dinamičan, duhovit, ima upečatljive negativce i Bond damu Pusi, i postavio je, da tako kažemo, smernice za buduće Bond filmove.

Usudio bih se da ga stavim u „top 5“ Bond filmova, ali videćemo još… 🙂

 

 

A ti, dragi čitaoče, kakvi su tvoji utisci o ovom filmu? 🙂

 

 

Trailer

Imdb | Rotten Tomatoes | Metacritic

Format: Film

Premijera: 1964. godine

Trajanje : 110 minuta

 

Tags:

Bendžamin Franklin – Prvi veliki Amerikanac

 

Bendžamin Franklin Prvi veliki Amerikanac Finesa

„Bendžamin Franklin – Prvi veliki Amerikanac“ – Rodžer Berlingejm

 

Reći ko je danas “pravi veliki Amerikanac”…teško je da bi se mogao dati dobar odgovor. Naravno, mnogi bi krenuli (verovatno prvi Amerikanci) da nabrajaju muzičke i filmske zvezde (Tom Hanks možda?), predsednike, rijaliti zvezde, biznismene… neki bi se spustili malo na zemlju, pa bi možda rekli ime nekog naučnika, istraživača ili duhovnog vođe… a neki bi rekli da su pravi veliki Amerikanci oni kojima ne znamo imena, kao što su lekari, vatrogasci i ostali ljudi koji ih štite ili im omogućavaju lagodan život…da, teško je dati pravi odgovor…

Ali, odgovoriti na pitanje ko je “prvi veliki Amerikanac” bi možda bilo mnogo lakše (i ne, nije u pitanju Džordž Vašington)… pogotovo kada imate čoveka kome je (bukvalno) dodeljena istoimena titula. 🙂
Continue reading on Bendžamin Franklin – Prvi veliki Amerikanac »

Tags:

Hologram za kralja

 

Hologram za kralja

Dejv Egers – Hologram za kralja

 

Mada mi je svojevremeno bila namera da od Dejv Egersa prvo pročitam „Krug“ (za koji se priča da je veoma zanimljiv), u posed mi je došla jedna njegova druga knjiga, „Hologram za kralja“.

Sećam se da je 2016. godine izašao film rađen po ovoj knjizi. Glavna uloga je pripala Tomu Henksu. Ali, nisam čuo baš hvalospeve za ovaj film. Štaviše, kažu da je ovo jedan od manje uspešnih filmova Toma Henksa. Mada, možda se nekada i nateram da ga odgledam.

Da nije i roman „sumnjivog kvaliteta“?

Sreća, pa nije. 🙂
Continue reading on Hologram za kralja »

Tags:
Categories: