Meditacije

“Ljudska duša samu sebe vređa ako dopusti da je savlada naslada ili bol” – Marko Aurelije

Za one koji možda ne znaju (ili su davno išli u školu, pa zaboravili), Marko Aurelije (Marcus Aurelis Antoninus) je bio rimski imperator u periodu od 161. do 180. godine nove ere. Poslednji je vladar iz perioda Pax Romana (period od skoro 200 godina uspona i stabilnosti rimskog carstva, znan i kao „zlatno doba“), a Nikolo Makijaveli ga je svrstao u jednog od „Pet dobrih imperatora“. Pripadao je školi helenističke filozofije poznate kao stoicizam (čiji osnivač je bio Zenon), pa je u istoriji spominjan i kao „car-filozof“.

Što se tiče definisanja stoicizma, to bih pre ostavio za neku drugu recenziju, jer ćemo se još družiti sa mislima Marka Aurelija u narednom periodu, videćete već… Za sada, samo bih vam rekao da malo iščitate o ovom filozofskom pravcu i njegovom smislu, kao i da probate da uvidite koliko je praktičan i dobar da naučite za kontrolisanje vaših misli i dela. Mislim da je ovo jedna od misli koja (možda) i najbolje opisuje stoicizam:

„Ne raspravljaj o tome kakav treba da bude dobar čovek, nego ti sam budi takav.“

Tokom jedne od svojih ratnih kampanja, Marko Aurelije je počeo da zapisuje svoje misli, u cilju pružanja sebi podrške, utehe, ali i usavršavanja sebe kao osobe. Original naziv dela se izgbuio u istoriji vremena, ali ovih dvanaest knjižica, objedinjenih u jedno delo, se danas najčešće sreću pod nazivima „Meditacije“, „Samom sebi“ ili „Misli“. Za potrebe recenzije, koristićemo najpopularniji prevod: „Meditacije“.

„Seti se koliko si često tako nešto odgađao i koliko puta nisi iskoristio priliku koju su ti bogovi dali. Treba da upoznaš svet čiji si deo, stvaraoca sveta čiji si odraz i da shvatiš da ti je pisano koliko ćeš živeti. Ako to vreme ne budeš iskoristio da postaneš srećan, ono će nestati kao i ti, i nećeš ga moći vratiti.“

Delo je podeljeno na 12 poglavlja (knjiga) i mogu da se čitaju bilo kojim redosledom (jedino je prvo poglavlje više biografsko, gde nas Marko Aurelije upoznaje sa svojim poreklom, njemu bliskim ljudima i šta je od njih naučio i nekim njegovim generalnim stavovima).

Pomalo je nezahvalan zadatak recenzirati određene klasike, iz bilo kog žanra, ali pogotovo filozofije i psihologije, jer neki od njih se menjaju sa našim odrastanjem. Svestan sam da je ovo što sam napisao više nego logično, ali verujem da možete pretpostaviti na šta mislim. Jednostavno, postoje neka  dela koja jednostavno evoluiraju sa našim sazrevanjem i otkrivaju nam neke nove dimenzije. „Meditacije“ su jednostavno takvo delo, i sasvim je izvesno da neće biti svejedno u kom periodu života ste ih pročitali.

Ali postoji velika verovatnoća da će vam čitanje ovog dela veoma koristiti i doneti „uzemljenje“.

„Neka te ne odvraća ono što dolazi spolja i oslobodi se da naučiš nešto dobro i da prestaneš da lutaš. U tome se treba čuvati drugog preterivanja: oni što se celog života trude i muče, a nemaju cilja kojim bi se vodile njihove želje i ideje, budale su.“

Mnogi će reći da je većina zapadnih filozofa dosadna i da je naporno čitati njihova dela. Međutim, Aurelijeve „Meditacije“ su jasne, jezgrovite, pa čak bih rekao dobrim delom i u formi aforizama (a svi ovi elementi su nekako, ako je verovati istorijskim zapisima, upravo išli uz karakterog ovog vladara). U prevodu, gađaju u suštinu.

„Sve odbaci i zadrži samo nekoliko saveta. Imaj na umu da svako živi samo u sadašnjosti, u toj maloj večnosti, a da je ostalo prošlo ili neizvesno.“

               Biti stoik ne znači biti pokoran, pomirljiv, bez ambicija ili odsustva emocija. Marko Aurelije jednostavno zastupa stav pokušati „videti stvari onakvim kakve jesu“ (seeing things as they are). Jer sve se dešava sa nekim razlogom, zar ne?

„Shvatio si ovo, shvati i sledeće! Neko greši? Greši prema sebi. Nešto te zadesilo? Dobro: sve što ti se dešava od početka ti je bilo suđeno i određeno. Ukratko život je kratak. Ubiraj plodove sadašnjosti, ali promišljeno i pravedno. Oslobodi se, raspusti se, ali ostani trezan.“

Jednostavno, svako čitanje ove knjige bi uvek na mene ostavilo veliki utisak, ali ovo poslednje čitanje…mislim da sam došao u neku fazu gde zaista počinjem da pomalo razumem suštinu i smisao nekih stvari, i kako je ovo primenjivo na stvaran život.

Nekako, stociziam bih mogao nazvati i „logički zen“.

„Najbolji način da se osvetiš jeste da im ne postaneš sličan.“

„Meditacije“ su knjižica uz koju je obavezna olovka ili marker, bilo da podvlačite, označavate delove ili dopišete svoje komentare.

Ova knjižica može (i trebalo bi) da vas prati celog života i da vam bude podsetnik u svakom aspektu vašeg života (i privatnom i poslovnom), a pogotovo u periodima nekakavih kriza, previranja i napetosti koje vas mogu ophrvati.

„Ništa nemoj raditi na brzinu i ne govori bez promišljanja, ne bludi mislima, nemoj na za čim da ti se povede duša i pazi da ne isklizne iz reda: u životu ne treba da ti nedostaje vreme. Hoće da te ubiju, rastržu te, progone te i proklinju: kako da tvoja misao ostane u tome čista, razborita, vedra, ispravna? Kao kad neko zastane kraj prozirnog i pitkog izvora i naruži ga. Izvor to, jasno, ne bi ni primetio i ne bi prestao da izbija; i dalje bi bio pitak. Ako neko u njega baci blato, ili kakvu drugu prljavštinu, izvor će za tren oka izbaciti i isprati i neće se uprljati. Kako u sebi stvoriti nepresušni izvor? Učini sebe takvim da u svakom času budeš slobodan, ali istovremeno i dobronameran, jednostavan i skorman.“

Sa nepunih 150-ak stranica (i pride knjižica je manjeg formata), „Meditacije“ su klasik koji se mora bar jednom pročitati, a pogotovo ako vas interesuje stoički pristup životu. A pride se smatra i jednom od najboljih dela zapadne filozofije.

Što se mene tiče, neke od Aurelijevih izreka su prilično „rezonovale“ samnom i kao da sam ih (ponovo) pročitao u pravom trenutku, jer su dosta uticale da se neke kockice u mom životu lepo slože.

Knjiga je oduvek na mojoj „specijalnoj polici“ i tamo će definitivno ostati zauvek.

Jednostavno, za neke knjige nema potrebe za dugačkom recenzijom, već jednostavno se preporuči da se pročita i to je to. 🙂

A takva je upravo i knjižica „Meditacije“. 🙂

A tebi, dragi čitaoče, koja je tvoja omiljena misao Marka Aurelija? 🙂

Cena knjige: Miba Books | Delfi | Vulkan | Ukronija | Plato | Edicija

Ocene (i kupovina) na stranim sajtovima: Goodreads | Amazon | Audible | Waterstones | Barnes & Noble