“Pitam svoju decu: koja je razlika između junaka i kukavice? Nema razlike. Razlikuje se samo ono što oni urade. Obojica se isto osećaju. Obojica se plaše da će izgubiti život ili pretrpeti tešku povredu. Kukavica odbija da se suoči s neizbežnim. Junak je disciplinovaniji, pa uspeva da se izbori sa svojim osećanjima i uradi ono što se uraditi mora. Ali obojica se isto osećaju. Ljudi koji vas posmatraju, procenjuju vas na osnovu onoga što radite, a ne na osnovu onoga što osećate.” – Kas d’Amato (legendarni bokserski trener)
Kada su u pitanju knjige koje kombinuju autobiografiju/memoare/biznis priče, neretko ćete naići na priče autora gde uglavnom veličaju svoje uspehe i kako su ostvarili čuda, stvorili milione/milijarde, itd… i obavezno, vole da pametuju kao da su popili svu mudrost ovog sveta.
Neki biznismeni su izuzetak, pa vole da podele priče sa emotivnije strane. Drugi vole da podele o značaju (među)ljudskih odnosa i svojevrsni case-study svoje firme. A neki vole da spoje sve gorenavedeno u formi dinamične priče od nule do vođenja kompanije vredne milijarde i milijarde.
A tu je onda Ben Horovic i njegova knjiga „Surove istine o teškoćama: Kako da izgradite biznis kada nema lakih rešenja“. Jednostavno, naslov knjige savršeno opisuje o čemu se ovde radi, i zbog toga je ova knjiga odlična.
Ako vas zanima koliko je zaista veliki izazov biti generalni direktor i sa kakvim teškim odlukama morate da se suočite kao jedan, ovo je knjiga za vas. A čak i da nemate želju ili ambiciju da budete jedan, ovo je i dalje knjiga o vođstvu (leadership).
„Surove istine o teškoćama“ su podeljene na sledeća poglavlja:
- Od komuniste do investitora
- Preživeću
- Ovaj put srčanije
- Kada se sve raspadne
- Vodite računa o ljudima, proizvodima i profitu – tim redom
- O ljudima i kulturi
- Kako da vodite ljude čak i kad ne znate kuda idete
- Prvo pravilo preduzetništva: nema pravila
- Kraj početka
Prva tri poglavlja govore o putu Bena Horovica od programera u kompaniji „Silikon Grafik“ (Silicone Graphics) do jednog od potpredsednika „Netskejpa“ (Netscape), a kasniji i „AOL-a“. Posle toga, Ben se odlučio na preduzetnički put i postao jedan od osnivača kopmanije „Laudklaud“ (Loudcloud), a zatim (mučnu i iscrpljujuću) tranziciju te kompanije u novoformirani „Opsver“ (Opsware) kao njen predsednik i CEO. Kompanija se borila sa velikim izazovima i (drastičnim) oscilacijama, ali na kraju je Ben prodao kompaniju 2007. godine „HP-u“ (Hewlett-Packard) za sjajnih 1.6 milijardi dolara.
Ovaj uvodni deo je ispričan veoma dinamično i napeto, što je veoma neočekivano za biznis knjigu. Jedan od glavnih razloga je i to što priča nije kako je sve med i mleko i kako samo treba verovati u sebe i milijarde idu same od sebe, bla bla…već kako treba biti spreman na donošenje teških odluka…u stvari, nikada niste spremni, već morate svejedno doneti teške odluke.
Međutim, „Surove istine o teškoćama“ postaju tek zaista zanimljive od četvrtog poglavlja. Ben Horovic počinje da analizira scenarija sa kojima se suočavaju firme i generalni direktori, povlačeći paralele sa onim što se dešavalo u njegovim firmama, kao i kako pristupiti rešavanju nekih problema.
Zašto knjiga opravdava naslov? Pa pogledajte samo neke od nezgodnih tema koje knjiga obrađuje:
– Zašto generalni direktor uvek treba da bude iskren?
– Koji je ispravan način da se otpuste ljudi? A kako da se otpuste rukovodioci?
– Kako smeniti prijatelja?
– Šta su „olovni meci“?
– Zašto startap kompanije treba da obučavaju svoje ljude? (mada bih, lično, „treba“ zamenio sa „moraju“)
– Da li je u redu zaposliti ljude iz prijateljeve kompanije?
– Kako zaposliti rukovodioca? A kako dovesti rukovodioca iz velike kompanije?
– Kako osigurati kvalitet menadžmenta?
– Kako da svedete političke igre u svojoj kompaniji na najmanju moguću meru?
– Koja vrsta ambicije je ispravna?
– Kako pristupiti titulama i unapređenjima?
– Šta raditi sa pametnim ljudima koji mogu ispasti loši zaposleni?
– Kako se programira kultura?
Šta kažete, pitanja vam deluju ozbiljna, škakljiva i nezgodna?
Ben Horovic će takođe probati da demsitifukuje proces skaliranja kompanije, koje su to veštine generalnih direktora koje je najteže savladati, kada treba biti mirnodopski, a kada ratni generalni direktor, kako postati odličan generalni direktor, kako se nositi sa paradoksom „odgovornost VS kreativnost“, kako ostati na vrhunskom nivou…i jedno od možda najtežih pitanja: „Kada doneti odluku o prodaji kompanije“.
Sva ova poglavlja su napisana prilično ozbiljno i direktno, a opet jednostavno za čitanje. Ono što je posebno interesantno, jeste što autor ne zauzima stav da je najpametniji niti da su njegovi pogledi (uvek) ispravni. Sa druge strane, ne zauzima ni klasičan diplomatski pristup, u smislu „ovo su sva potencijalna rešenja, pa vi proberite ona koja vam se najviše sviđaju“, već pokušava da nam jasno stavi do znanja da biti lider, vođa, znači jako često birati između dva (ili više) zla, i pokušati da procenite koje će biti najmanje.
Kao što sam prokomentarisao u knjizi „Motivacija“ Daniela Pinka…gledajući trend koji se dešava u IT industriji (a sa kojom je i ova knjiga povezana), sa sve otpuštanjima velikog broja zaposlenih (koji se često iniciraju i ujedino završavaju mail-om), ne mogu a da se ne zapitam da li ljudi koji su na vodećim pozicijama (a to pogotovo uključuje generalne direktore) uopšte čitaju? Svi vole nešto da citiraju iz nekih knjiga, a pitam se da li uopšte razumeju smisao onog napisanog u knjizi? Naravno, mnogi će reći „teorija je jedno, sve je to lepo što piše, ali praksa je drugo“, međutim, da li ljudi ikada odvoje vremena da pokušaju da unaprede svoju praksu iskustvima drugih? I da li ikada preispituju ispravnost svoje prakse?
Jednostavno, ako kompanija ima problema, trebalo bi krenuti od izreke da „riba smrdi od glave“. Odgovornost uvek počinje od ljudi sa vrha. Činjenica je da ne mogu da nadgledaju svakog zaposlenog (i ne trebaju, mirkomenadžment zaposlenih nije rešenje), ali treba da obrate pažnju na ljude koje postavljaju na pozicijama sa velikom odgovornošću. Jer ako ne izaberete kvalitetnu osobu sa integritetom…pa, samo ću reći da će razni menadžeri (prodaje, HR ili nečeg trećeg) uvek krivca tražiti u onima ispod sebe, jer će želeti da zaštite sebe…jer uvek je „bezbolnije“ zameniti vojnika nego generala. Problem nastaje kada generalni direktor nije svestan da ima lošeg generala, kome neće biti problem i da smeni dobre vojnike… Samo kažem, ako je fluktacija velika (tj. retencija niska), onda generalni direktor treba da počne malo drugačije da razmišlja o tome gde se nalazi problem. Ali, ne obraćajte pažnju na moj komentar, to je tema za neki drugi put…i neki drugi blog. 😉
Jedan zanimljiv detalj koji mi se veoma dopao u vezi knjige „Surove istine o teškoćama“ jeste što je Ben tokom svoje karijere imao dosta kontakta sa legendarnim Bobom Kembelom, i koji mu se često nalazio za pomoć svojim savetima i mudrim mislima. A za Boba nisu bez razloga govorili da je „trilion dolara kouč“, jer je savetovao neke od najuspešnijih biznismena i inovatora (i znao da se nosi sa njihovim „bubicama“ i ekscentričnošću).
Takođe je intersantno što je Ben veliki ljubitelj rep muzike, pa poslovne lekcije u ovoj knjizi naglašava tekstovima svojih omiljenih rep pesama.
Lepota knjige je u tome što ovo (da citiram rečenice sa poleđine knjige) „nije pobednički krug istrčan za aplauz; prisećajući se svojih iskušenja, Horovic analizira probleme za koje ne postoje laka rešenja…“, kao i da „od mnogih ćete čuti kako je sjajno započeti biznis, ali jedino će vam Ben Horovic surovo iskreno opisati koloko ga je teško voditi“. Jednostavno, ovo je knjiga okrenuta praksi i izazovima sa kojima se može susreti jedna kompanija, a pogotovo čovek koji treba da vodi kompaniju (tj. generalni diretkor), i Ben će podeliti te priče sa nama, bez dlake na jeziku.
I zbog svega toga, ova knjiga apsolutno zaslužuje da je pročitate. Hej, završila je i na mojoj famoznoj „polici“.
A ti, dragi čitaoče, sa kojim sve teškoćama misliš da se susreće jedan generalni direktor? 🙂
Cena knjige: Harmonija Knjige | Vulkan | Delfi
Ocene (i kupovina) na stranim sajtovima: Goodreads | Amazon | Bookdepository | Audible | Waterstones | Barnes & Noble
