„Isprazni svoj um.
Budi bez forme, bezobličan, kao voda.
Sipaš vodu u šolju; ona postaje šolja.
Sipaš vodu u čajnik; ona postaje čajnik.
Sipaš je u flašu; ona postaje flaša.
Voda može da teče ili može da se polomi!
Budi voda prijatelju moj“ – Brus Li
Mislim da nikada nisam imao idole. Ne, zaista mislim da nisam. Nekako sam uvek imao osećaj da idoli mogu da ograniče čovekovu viziju koliko daleko želi da “ode” u životu. Možda je to pogrešan pristup, ko zna…
Više volim da kažem da sam imao neke uzore, nekako mi zvuči blaže i prizemnije nego “idoli”.
Brus Li je definitnvo bio (i dalje je!) jedna od tih osoba. Podario je filmskom svetu neke od najboljih akcionih filmova, promovisao borilački sport (razvio i svoj stil borbe) i šta sve ne…
Ali on je bio i veliki mislilac, možda je u redu reći i filozof, koji nam je ostavio mnogobroje mudre misli i smernice koje su i danas veoma primenjive.
„Ne koristiti nijedan način kao način, nemati nijedno ograničenje kao ograničenje.“
Njegova ćerka, Šenon Li, je bila mala kada joj je otac umro. Ali kroz obrise sećanja na njega, majčine priče o njemu, njegove filmove, a možda i (najviše) njegove zapise, mogla je da stekne utisak kakva je veličina i mudra osoba bio njen otac (ali daleko od toga da je bio savršen).
I ona je rešila da u ovoj knjizi obradi jedan od njegovih možda i najbolih i najpoznatijih principa, po kojima je nazvala i knjigu.
“Budi voda prijatelju moj”.
Reći da je ova knjiga pokušaj recikliranja i(li) eksploatacije Brusovog uspeha (i njegovih misli) sa ciljem da se dodatno zaradi, možda i ne bi bio iznenađenje da najveći broj ljudi to pomisli.
“Budi voda prijatelju moj” je jedna od onih knjiga koju biste najverovatnije prevideli, sem ako niste Brus Li fanatik i skupljate sve živo o njemu.
Ali to bi bio veliki greh, zaista.
Knjiga je neverovatno sjajna, pitka za čitanje i jasno razrađena, sa fokusom na to kako Šenon Li doživljava neke prinicpe i načela svog oca, a zatim ih (smisleno) prenosi na svakodnevni život. Možda jer se i Šenon borila sa mnogo čime u svom životu. Možda nije bila gladna i imala je za lagodan život, ali je imala neke druge izazove i krize, i psihičke i fizičke.
“Budi voda prijatelju moj” bi mogao da primerak prave self help knjige, ali u pozitivnom slislu.
“Verujte mi da u svakom velikom dostignuću uvek ima prepreka, velikih i malih, a reakcija koju čovek pokaže na takve prepreke je ono što je važno, a ne sama prepreka. Naučio sam da biti izazvan znači samo jedno, a to je kakava je vaša reakcija na to.”
Mada je sam concept “budi voda” podjednako i jednostavan i kompleksan (sa jedne strane, biti prilagodljiv, ali sa druge strane, konstantno ići napred i ne dozvoliti Egu da vas kontroliše), Šenon ga jako lepo razrađuje i nadovezuje sa drugim Brusovim mislima (kao prethodno navedeni). A ono što je super, jeste što Brusove misli nisu samo nabacane u ovoj knjizi, već kao da se nalaze baš gde treba, a onda Šenon uzme i lepo ih obrazloži i poveže sa nečim životnim.
„Treba da pronađemo istinu kada proučavamo neki problem. Problem nikada nije odvojen od odgovora; problem je odgovor.“
Autor će dosta postavljati pitanja u ovoj knjizi ( i koja bi mi sebi trebali, u stvari, češće da postavljamo) koja će vas naterati na samorefleksiju i da preispitate svoj pristup životu i suočavanju sa izazovima.
Ono što je isto pohvalno za Šenon Li i knjigu “Budi voda prijatelju moj” je što delo ima i tu neku ličnu notu, jer će Šenon (umereno) deliti i svoje izazove. Isto tako, neće se previše baviti biografskim detaljima iz života njenog oca, ali će se dotaći nekih ključnih trenutaka koji su, najverovatnije, bile prekretnice kako da promeni svoj pristup suočavanja sa izazovima, bilo kao glumac, ili kao majstor boričakih veština, a pre svega, kao čovek. Isto tako, Šenon u jednom delu knjige opisuje u par crta i one nesavršene strane njenog oca, ali i kako se trudio da ih predupredi.
Zanimljivo je videti Šenonino viđenje oca sa stanovništva da je Brus Li, možda i (preterano) najsamouvereniji čovek na svetu (mislim da je jedino još Muhamed Ali imao taj preterano samouvereni, da ne kažem blago teatralni, stav), upravo mogao da postane takav jer je “vežbao” svoj um kao i svoje telo. Sâma Šenon kaže da je “Brus Li bio fenomenalan jer je neumorno radio na tome da ostane fenomenalan”. On je neverovatno puno verovao u moć afirmacija/tj pozitivnih izjava koje bi zapisivao ili naglas izgovarao, tj. “svim srcem je verovao u moć autosugestije i pozitivnog usmeravanja” i kreiranja rituala koji bi mu održavali fokus i entuzijazam.
„Ne plašim se čoveka koji je jednom vežbajući izveo 10.000 udaraca nogom. Ali se plašim čoveka koji je 10.000 puta izveo jedan udarac nogom.“
Knjiga je podeljena na deset poglavlja (a ako iole poznajete rad Brusa Lija, možda čete moći i da pretpostavite o čemu se u njima radi):
- Put vode
- Prazna šolja
- Večni učenik
- Protivnik
- Alati
- Prepreka
- Olujna kiša
- Živa praznina
- Način presretanja pesnice
- Prijatelju moj
Inače, Šenon Li će dosta isticati značaj “prazne šolje”, tj. koliko je bitno biti otvorenog uma za prijem novih informacija, ali i spremnost da se ostavi Ego po strani i našeg stava da mi imamo već “odgovor” na sve, kao i voljnost da odbacimo neka naša (pred)ubeđenja.
Takođe, poglavlje “Alati” je zaista koncipirano na jednostavan i praktičan način, a sa opet dovoljno ostavljenog prostora da sami prilagođavate tehnike opisane u ovoj knjizi svom stilu.
Želeo bih sa vama da podelim još jednu divnu misao Brus Lija:
“Vera je stanje uma koje se može održavati samodisciplinom. Vera može da bude podstaknuta ili stvorena ponavljanjem instrukcija podsvesti pomožu prinicipa autosugestije. Ovo je voljni razvoj osećaja vere.”
Jednostavno, knjiga “Budi voda prijatelju moj” je napisana tako da svako može da se u njoj prepozna i lako poveže sa mislima autora i njenog pokojnog oca. Nebitno je kog ste pola, nebitno je da li ste trenirali botilačke sportove ili ne, ma skroz je nebitno i da li ste ljubitelj lika i dela Brusa Lija ili ne, knjiga je u svoj svojoj dubini i (pomalo) filozofskom pristupu jednostavno…pa, jednostavna.
Bilo da tražite neke smernice na privatnom ili poslovnom planu (Brus Li je podjednako radio na razvoju sebe, ali “sebe kao biznisa”), knjiga će vam jednostavno leći i verujem da će vam dati neke zanimljive smernice.
Mene je, iz nekog neobjašnjivog razloga, knjiga baš oduševila. Toliko da je, pored mog standardnog podvlačenja i markiranja delova, posle par dana opet bila pročitana, a drugi put sam hemijskom olovkom označavao još bitnije, suštinskije delove.
“Budi voda prijatelju moj” je zasluženo završila na mojoj famoznoj “polici”, i ne sumnjam da ću joj se povremeno vraćati.
A ti, dragi prijatelju, koji je tvoj omiljeni citat Brusa Lija? 🙂
Ocene (i kupovina) na stranim sajtovima: Goodreads | Amazon | Audible | Waterstones | Barnes & Noble
