“Korak po korak…i stići ćeš. Samo nastavi da ideš napred!” – BrankoS
Prevesti naslov knjige kao jednostavno “Motivacija” (u originalu na engleskom: “Drive: The Surprising Truth About What Motivates Us”) bi moglo da vas zbuni. Možda biste iz samog naslova pomislili “Evo ga opet…još jedna knjiga u nizu kako da me motiviše, blablabla, kao da nema dovoljno knjiga na tu temu u zadnjih 150 godina”. Zanimljivo je da, iako je knjiga izašla pre više od 10 godina, sada ima malo i “proročansku” notu.
Dosta ljudi je kritikovalo knjigu “Motivacija” da ih nije (oh ironije!) previše motivisala da budu motivisani. Doduše, kada je u pitanju lični i poslovni razvoj, dosta ljudi ima veliki broj zabluda o nekim stvarima, ali bih, za potrebe knjige, spomenuo ovde dve:
- Ljudi i dalje žive u zabludi da će ih neko vući za ručicu i dati im 100% proverena rešenja za njihove probleme, a ako je moguće, i rešiti ih umesto njih
- Za mnoge reči i fraze, kao koncepte, ljudi ne znaju šta one, u stvari, zaista znače (npr. da od ljudi zatražite da vam objasne šta je “motivacija”, najverovatnije će vam dati uopšteni odgovor, koji vam na kraju i ne objašnjava suštinu te reči. Otprilike, kao kad bi me pitali šta je “sir”, i ja vam kažem “to je namirnica koja je ukusna i odlično ide na paštetu sa jogurtom ili na burger. Može biti kravlji ili koziji. Ima raznih vrsta, gauda, trapist, mocarela…” Otprilike, imate predstavu šta je, ali vam nisam ni mnogo preciznog rekao)
Mada nije psiholog, Daniel Pink nije pao sa Marsa. Autor je nekoliko šokantnih (thought-provoking) bestseler knjiga, bio je producent emisije koja se bavila ljudskim ponašanjem na kanalu “National Geographic” (“Crowd Control”), gostovao je u bezbrojnim radio i TV emisijama, a njegovi članci i eseji su objavljivani za mnoge poznate (a i stručne) časopise (The New York Times, Harvard Business Review, The Atlantic, Slate). A pre nego što se okrenuo proučavanju ljudskog ponašanja, čovek je radio na raznim pozicijama u vladi i uopšte bavljenje politikom (npr. pisao je govore za Al Gora).
Suština njegove knjige “Motivacija” nije toliko nova ideja, koliko nadograđena i malo dublje istražena. A to je da se pravi motiv za napredak i trud ne nalaze u spoljašnjim faktorima (extrinsic), već u unutrašnjim (intrinsic). U prevodu, “spoljašnja motivacija” je dobijanje materijalne nagrade (ili izbegavanje kazne) u zamenu za obavljen posao, dok kod “unutrašnje motivacije” sâm posao je po sebi nagrada i donosi neku ličnu satisfakciju.
E sada, mislim da je potrebno da se ODMAH povuče linija zbog logike pojedinih vlasnika, direktora i menadžera firmi, kojima bi mogla da krene logika “eto, lepo kažem ljudima da nije sve u mojim parama, treba da cene i vole posao koji rade…jer ako neće, ima ko hoće i za manje…”. Daniel Pink je tu realan. Stava je da zaposleni treba da bude pošteno plaćen. Ili bolje reći, tako plaćen da novac nije više presudan factor ostanka na tom radnom mestu u firmi (to take the issue of money off the table). Znači, nije poenta u plati deset puta većoj od proseka (mada je to i više nego dobrdošlo, da se ne lažemo), ali ni u minimumu, već u dovoljnom velikom/pristojnom iznosu da se zaposleni može fokusirati na posao.
Druga bitna stavka jeste vrsta posla. Posao koji zahteva mehaničku (bilo mentalnu ili fizičku) aktivnost i(li) rutinu ne može da bude inspirativan (privremeni naleti insipiracije ili pokušaji kreativnosti kod takvih zadataka mogu biti samo kratkog daha) i tu je logika jednostavna – povećanje zarade može dovesti do povećanja produktivnosti (znano u staroslovenskom jeziku kao “koliko para toliko muzike”).
Međutim, kod poslova koji zahtevaju mozganje, kreativno razmišljanje, jedinstvene veštine, odvajanje vremena u potrazi za rešenjem (kao i pronalažanje originalnih rešenja), tu je utvrđeno da povećanje zarade pomaže do jednog određenog stepena motivacije…ali naknadno (dodatno) povećanje materijalnih benefita, može da dovede do pada motivacije zaposlenog, jer šta se dešava? Primarni fokus postaje odraditi posao zbog (kakvog-takvog) rezultata, sa smanjenim uplivom kreativnosti i motivacije za rad, da bi se dobile pare. Iako je IT sektor (pogotovo u odnosu na ostale sektore u svim zemljama) specifičan zbog tog aspekta zarada koje znaju da prevazilaze i po nekoliko puta prosečnu zaradu, tu se primećuje zanimljiva situacija. Npr. programer će, i pored dobre plate i benefita, posle nekog vremena, napustiti kompaniju zbog odsustva “izazova” i potražiti novo radno mesto. Ili će možda i sâm da postane preduzetnik i razvija svoj proizvod. Ili će jednostavno doživeti nervni slom, kupi njivu na periferiji Valjeva i krenuti da uzgaja organski krompir i nikada više se neće vratiti u Beograd.
Faktor te “unutrašnje motivacije” je da je osoba jednostavno toliko zainteresovana i udubljenja u zadatak i pronalaženje rešenja, da neretko uđe u famozna stanje “toka” (flow).
Knjiga “Motivacija” je podeljena na tri dela:
- Novi operativni sistem – Daniel Pink smatra da sistem zasnovan samo na (novčanom) nagrađivanju ili kažnjavanju sve više zastareva, naziva ga „Motivacija 2.0“ i da je neophodno (pogotovo za kreativnije poslove) da se pređe na „Motivaciju 3.0“ koja se vodi unutrašnjim faktorima motivisanja osobe. Međutim, nije stava da „Motivacija 2.0“ treba da skroz prestane sa postojananjem. Autor će nas u prvom poglavlju provesti kroz priču nastanka „Motivacije 3.0“, ali isto tako će se dotaći „Motivacije 2.0“ u smislu u kojim situacija je i dalje korisna, a u kojima više ne. Takođe, upoznaće nas i sa „Tip I“ i „Tip X“ kategorijama osobe (i sistemima), u odnosu na vrstu motivacije (prvi su više evolutivnog tipa u skladu sa „Motivacijom 3.0“, a drugi su više statični i old-school, u skladu sa „Motivacijom 2.0“)
- Tri elementa – U ovom delu, autor će se dotaći tri elementa koja su relevantna za „Motivaciju 3.0“ i „Tip I“ osobe, u prevodu, šta je to osobi potrebno da bi bila motivisana i inspirisana za rad. A to su autonomija (želja da osećamo kontrolu nad svojim životom), umeće (želja da budemo sve bolji i bolji u nečemu što nam je bitno, da težimo majstorstvu) i svrha (u smislu da budemo u službi nečeg većeg od nas samih…i ne, ne misli se u smislu rada za interese drugog dok ne crknemo). Mislim da već iz njihovih naziva možete da zaključite koliko su ti faktori relevantni za motivaciju osobe…isto tako, možete i sami da vidite da u najvećem broju slučajeva kompanije te mogućnosti ne daju svojim zaposlenima, čak i one koje to tvrde da daju.
- Alatke „Tipa I“ – Mada su u nekim uopštenim oblicima bile spominjane u prethodnim delovima knjige, Daniel Pink je u poslednjem poglavlju postavio alate koji podstiču „Tip I“ pristup i u skladu su sa principima „Motivacije 3.0“. Predloženi alati se dotiču toga kako da budu (konkretno) primenjeni i na pojedince i na organizacije, kao i na roditelje (ili prosvetare) ili fitnes plan.
E sada, mada planiram da se ovom temom bavim u budućnosti na jednom drugom sajtu, hteo bih ukratko da se osvrnem na jedan detalj koji se spominje u knjizi, a koji i ja suptilno zagovaram već dugo vremena. O čemu govorim? Evo malo da citiramo knjigu:
„Ponekad zaboravljamo da „menadžment“ ne potiče iz prirode. On nije kao drvo ili reka. On je nalik telefonu ili biciklu. To je nešto što su ljudi izumeli.
…menadžment je tehnologija i kao Motivacija 2.0, to je zastarela tehnologija. I mada su ga neka preduzeća osvežila, u suštini, menadžment se nije mnogo promenio za sto godina. Njegova centralna etika je i dalje kontrola; njegovi glavni alati su i dalje spoljni motivatori…Da li je menadžment, kako je trenutno sazdan, u neskladu sa samom ljudskom prirodom?
…Možda menadžment ne reaguje na naše navodno prirodno stanje pasivne inercije. Možda je menadžment jedna od sila koja menja naša fabrička podešavanja i prouzrokuje takvo stanje.“
Razlog zašto sam želeo da se malo dotaknem ove teme leži u njenom tajmingu. U trenutku kada sam pisao recenziju, najveće svetske kompanije su (pogotovo iz sfere informacionih tehnologija, automobilske industrije i fintech sektora), posle opuštanja zaposlenih (i to ne samo onih na dnu hijerarhije, već i srednji menadžment) po izbijanju pandemije, krenule sa agresivnim zapošljavanjem kada se situacija malo popravila, da bi sada došlo do toga da otpuštaju još veći broj zaposlenih nego pre u pokušavaju konsolidovanja (u stvari, uštede za za 2023. i 2024. godinu, jer su im projekcije profita, trenutno, veoma sumorne). I to na veoma „human“ način…samo pošalješ mail da sutra ne dolaziš na posao. Nebitno što su do pre mesec dana furali termine „kompanijska kultura“, „briga o zaposlenima“, „Taco Tuesday“, „unlimited vacation“, „disruption“ i ostalo…
Jednostavno, iako je došlo do napredovanja u sferi tehnologije, mi i dalje nismo napustili neke stare navike, jednostavno smo ih „našminkali“ (ili da upotrebim staroslovensku reč, fotošopirali) i napravili ih da deluju „fensi“ i „moderno“. Da li je zaista došlo do vidljivih drastičnih promena koje zaslužuju upotrebu termina disrupt ili automatization? Ako pitate top menadžment, reći će da ima ogromnih VAU promena, međutim, da li je tako ako malo „zagrebemo“?
Mislim da je Daniel Pink u pravu.
Mi i dalje imamo „Menadžment 1.2“. Mi i dalje imamo „HR 1.4“. Pa i kompanijska kultura, iako je tu već neko vreme, bi mogla da bude „Company Culture 1.1“. A što se tiče razvoja i brige o zaposlenima, tu smo na verziji „EP&C™ 0.3“ (Employee Progress & Care…da, da, moja je kovanica, zvuči kul kao reč EPIC i smislena je, tako da ako neki HR/menadžer krene da se pros***va sa ovim terminom, budite uvereni da je to video ovde i da nema pojma šta tačno znači, jer nisam puno delio na temu EP&C-a).
“Motivacija” je knjiga koja možete da čitate (i analizirate) iz nekoliko perspektiva, i kao direktor/menadžer/rukovodilac i kao „klasičan“ zaposleni (bilo na gornjem ili donjem delu hijerarhijske lestvice), a i kao preduzetnik. Možete na ovu knjigu gledati i kao neko ko se bavi umetnošću u nekoj formi (lepo je objašnjeno kako „finansijska motivacija“ u kombinaciji sa vremenskim rokom, često možete uzrokuje pad prave motivacije, a samim tim i kreativnosti. Umetnik će na kraju odraditi posao, ali neće biti toliko zadovoljan rezultatom svog rada. Ovo je, pogotovo, česta situacija kod slikara i pisaca). Ali isto tako knjigu „Motivacija“ možete da posmatrate i kroz oči prosvetnog radnika (ako spadate u onu retku kategoriju prosvetara koji zaista ima snage i volje da se odupre tradicionalnom obrazovnom sistemu i želi da nauči buduće naraštaje da budu sposobni i motivisani za borbu i snalaženje kroz život), ali i roditelja koje želi da usmeri svoje dete da stiče veštine i uživa u procesu otkrivanja i istraživanja, to jest, da ga stimuliše da se usavršava celi život.
Kao što sam spomenuo na početku, nekada prvo morate da istražite (ili se bar podsetite) šta zaista znače određeni pojmovi i da to kako ih vi tumačite ne mora uopšte da ima veze sa realnošću. Ja to volim da zovem gb2b iliti going back to basics. Takva je često situacija i sa motivacijom. Morate je razumeti, da biste znali kako da je „aktivirate“. Ovo nije neka apstraktna knjiga sa praznom pričom. Iza ove knjige stoje istraživanja.
Zbog toga treba da pročitate ovu knjigu. A pogotovo ako želite u budućnosti da budete lider negde.
A ti, moj dragi čitaoče, koliko si ti motivisan da pročitaš ovu knjigu? 😀
Cena knjige: Arete | Vulkan | Delfi
Ocene (i kupovina) na stranim sajtovima: Goodreads | Amazon | Bookdepository | Audible | Waterstones | Penguin Random House | Barnes & Noble
Serbian 
English