Medvedi na putu

Medvedi na putu Bojan Lekovic Kupujem Prodajem

Jul, leta Koronskog 2020. Poslat tekst eminentnoj žutoj štampi kao zadatak prilikom aplikacije za posao eminentnog žutog novinara žute štampe. Cilj zadatka: Napisati gomilu izmišljotina i napljuvati nekog srpskog biznismena, po mogućstvu uspešnog. Uslovi: Bitno je da bude zvuči šokatno, da se spomene drmanje državnog poretka, sabotaža mladih, izraz “CRNA SRBIJO”, da bude format teksta koji će da izazove suze i nevericu, kao i da obavezno stoji na kraju FOTO! VIDEO! I da sve stane u jedan pasus.

Pa kaže:

Bojan Leković je lažov! Njegova knjiga pretenciozno-mističnog nazova „Medvedi na putu“ ima za cilj da uzdrma stabilnost ove zemlje i da obeshrabri svakog ko želi da se punog srca upusti u sjajne, bogate i uspešne avanture preduzetništva. Bojan Leković će vas sramno obasipati navodnim „problemima“ koje je njegova kompanija (neoriginalnog naziva) „KupujemProdajem“ (bez razmaka, što dovoljno govori o edukaciji u kompaniji) iskusila tokom svog razvoja, iako imamo proverene informacije da je njegova kompanija finansirana od strane prozapadnoameričke/proruskokineskoistočnjačke masonske katoličke organizacije ogranka islamskih iluminata fundamentalista, sa ciljem da obeshrabri razvoj srednjih i malih preduzeća!!!

Zašto bi iko verovao Bojanu Lekoviću i njegovoj patetičnoj priči kako postoji mnogo izazova u vodama preduzetništva i da je dugotrajan proces do uspeha, kada cenjeni i uspešni preduzetnici poput, evo na primer, uspešnog Instagram marketing fjunel CFD investicionog mogula @john_easyinvest_millionaire365 jasno pokazuju da vam je potrebno samo 100$ da biste pokrenuli svoj biznis! I taj isti mogul svima nama želi da omogući isti uspeh, pa nam nudi svoj bluprint uspeha po neverovatnom popustu od 97%! Da, dobro ste pročitali! Pružena vam je prilika da za samo 10$ dolara dobijete gotov sistem kako da sa investiranih 100$ zaradite za manje od 10 dana čak 1000$!!! Ne možete nas ubediti, gospodine Lekoviću, da svih 124 pratilaca uspešnog @john_easyinvest_millionaire365 su glupi! Stidite se, gospodine Lekoviću, vašeg (jer ne zaslužujete veliko V) pokušaja da obeshrabrite mlade nade preduzetništva. NIJE OVAJ NAROD GLUP, NARAVNO DA SE MOŽE BRZO I SA MALO PARA DOĆI DO USPEHA! CRNA SRBIJO, ZAR ĆEŠ DOZVOLITI DA TE LAŽU, VIDITE ŠTA JE IZJAVIO BOJAN LEKOVIĆ U NEFORMALNOM RAZGOVORU ZA KOJI NIJE ZNAO DA JE TAJNO SNIMAN!!! (FOTO! VIDEO! AUDIO! KINESTETIČKI!)

…

Prethodna dva pasusa, naime, uopšte nema veze sa gospodinom Bojanom Lekovićem i njegovom knjigom “Medvedi na putu”…već sam čuo da, ako ste gladni, možete da prodate svoju čast i ponos za pola belog hleba, podrigušu i litar jogurta i radite u žutoj štampi. Jedini preduslov je da budete maksimalno neobjektivni i da izmislite nešto odvratno o nekoj uspešnoj ličnosti i da je napljujete najbolje što možete. Nažalost, već sam dobio povratne informacije za prethodni pasus i rečeno mi je da nisam kompetentan da pišem za žutu štampu…naime moj tekst o gospodinu Lekoviću je, po njima, previse blag i nije puno šokantan…a i ima dva pasusa (a trebao je jedan)…tako da ću se za sada držati jedino recenzija knjiga i pisanja priča, tekstova na temu HR-a i coaching-a. Očigledno nisam evoluirao za napredniji nivo pisanja…žutu štampu.

I ja sada kao treba da napišem recenziju sa nekim entuzijazmom…sigh…aj, smlatiću nešto… možda mogu nešto da iskopiram sa Wikipedie…

Verujem da u Srbiji (a i šire) nema osobe koja nije čula za sajt www.kupujemprodajem.com. Po nekoj mojoj slobodnoj proceni, broj registrovanih korisnika čini 97,24% Srbije (preostalih 2,76% najverovatnije još nije uveo internet). Imate mogućnost da prodate sve što vam više ne treba (ili vas je muka naterala) po ceni koju sami odredite. Novo, staro, (ne)korišćeno, uvozno, itd…od igle do lokomotive…bukvalno. U trenutku kada sam posetio sajt, pored kategorije “Stvari” stoji brojka 2.894.824, pored “Usluge” 5.686, a pored “kp izlozi” 710. Broj juče postavljenih novih oglasa je iznosio 49.347. Sve i da ne razumete o čemu se ovde radi, same brojke, ipak, dovoljno govore. Međutim, nećemo se baviti recenziranjem sajta (prvo, niko mi nije platio da ih reklamiram…a drugo, još me malo boli kritika da nisam za žutu štampu).

Tema današnjeg časa je knjiga “Medvedi na putu” Bojana Lekovića, osnivača sajta kupujemprodajem.com (u daljem tekstu “KP”).

Kada bi me neko pitao kako da sumiram ovu knjigu, to bi bilo ovako:

“Čuli ste kako je dobra prilika da dobijete savete od uspešnih ljudi, tako što pokažete upornost i insistirate da ih, o svom trošku, odvedete na ručak, i da, kroz prijateljsku priču sa njima, saznate neke tajne i cake njihovih uspeha. E sad, ako biste pitali Bojana Lekovića da vam, uz ručak, otkrije svoj put razvoja biznisa, verovatno bi vam rekao: “E sinko, onda moraš da vodiš na komplet, sa sve aperitivom, hladnim predjelom i toplom supom (nikako obrnuto), glavnim jelom sa salatom i dodatnom porcijom pomfrita, dezertom, i posle da se zaokruži sa kafom, orasnicom i kiselom”. Ako biste sve ovo uradili, verovatno biste do kraja tog dana dobili sve smernice kako da napravite www.kupujemprodajem2.com”.

Ovaj šaljiv pasus prilično definiše šta vas čeka u ovoj knjizi. Kroz osamdeset pet kratkih priča (neko bi upotrebio, s obzirom na stil pisanja, izraz “zen konciznost”, ali ja bih pre, uzimajući u obzir profil Bojana Lekovića, upotrebio izraz “inženjerska preciznost i jednostavnost”), Bojan će nam ispričati kako je tekao put i razvoj biznisa danas znanog kao “KP”, ali ujedino i razvoj sâmog Bojana, i kao osobe i kao biznismena.

Knjiga je podeljena na šest poglavlja:

U pogled budućnosti
Od starta(pa) do biznisa
Kaljenje
Zrelost
Znakovi pored puta
Umesto zaključka

Kroz ova poglavlja, sa Bojanom ćemo proživeti njegovo putešestvije od ‘99-e kada se otisnuo put Holandije do današnjih dana. Od Univeziteta u Delftu, preko Kraljevskog holandskog telekoma (KPN) i života nezavisnog eksperta-konsultanta, dug je bio Bojanov put do osobe koja je sada CEO i osnivač “KP”. Preseljenje sa porodicom u Holandiju, adaptiranje na novo okruženje, učenje novog jezika, neizvesnost posla, kulturološki šok (što izgleda doživi svako ko sa ex-Yu prostora ode u BILO KOJU drugu zemlju… „KOME BRE DA PLATIM 40 EVRA ZA BAČENI PIKAVAC NA PERONU, PA NISAM BACIO GRANATU! A OVAMO MI UZ FRAPUĆINO DAJETE DŽOINT, PA KO JE OVDE NORMALAN!?“), finansijski izazovi, nostalgija, ideja da se pokrene biznis u Srbiji… sve ovo je prolazilo prethodnih 20 godina kroz Bojanovu glavu i srce.

Knjiga „Medvedi na putu“ ima dosta aduta kojima će vas „kupiti na prvu loptu“. Već sam spomenuo jednostavan (inženjerski) stil pisanja. I ne, nije potrebno da ste inženjer da biste razumeli o čemu Bojan priča kada govori o (onlajn) razvoju „KP“. Štaviše, neki od procesa su toliko pojednostavljeni (i uprošćeno definisani) da ćete često uhvatiti sebe kako gladite bradu i mrmljate „da,da, hm,hm, logično, i ja bih tako uradio“ (iako verovatno nemate pojma šta je to što biste trebali da uradite 😀 ).

Tu je i zanimljivo opisan način razvoja „KP“. Naime, podnaslov knjige je „Intimne priče iz preduzetničkog života“. Umesto toga, opušteno je mogao i da stoji podnaslov „Marfijev zakon i kako je uspeo da nas zakači svaki problem i maler koji Univerzumu može da padne na pamet iliti kako smo moj brat i ja morali da počnemo sa bromazepanom mnogo ranije nego što je trebalo“. 😀 Ako ste ikada imali ideju za neki onlajn biznis koji bi uhvatao razvojne procese slične „KP“, ova knjiga je prava mala riznica svih izazova i problema sa kojima biste se mogli susresti, kao i načini kako da se (potencijalno) reše.

Međutim, ovo nije tipična stručna biznis knjiga. Ovo je, ponajviše, knjiga o ljudima i međuljudskim odnosima. Bojan ovde ne veliča sebe, sâm je na pojedinim mestima u knjizi ukazao na svoje neznanje i nedostatak empatije i kako je morao dosta da uči o sebi i da menja neke svoje navike kako bi bio bolji direktor svojim zaposlenima („što nije lako Nišlijama…to bre temperamentno, ambiciozno, tvrdoglavo, ludo, samo mu daj burek, kajsijevaču, tavče gravče i punjenu papriku…“-prim.podsvesti ). Ali, ovo nije knjiga samo o Bojanu. Dobar deo knjige je posvećen i njegovom bratu i poslovnom partneru Ratomiru, supruzi, zaposlenima i saradnicima „KP“, njihovom trudu i žrtvovanju da se razvije ovaj biznis.

E sad, jedan deo koji se meni posebno dopao. Skoro sam vam spominjao odličnju knjigu „Originalni“ Adama Granta. Citiram (sebe):

„Znate kako nam (često) kažu da, ako imamo sjajnu ideju (i još želimo da budemo preduzetnici), moramo da sve bacimo na tu jednu kartu i vodimo borbu do kraja? Pobeda ili poraz! Rizikujte! Međutim, šta ako promenite pristup i umereno rizikujete? Šta ako ste spremni da učinite sve da ostvarite svoj san, ali ne i da sve žrtvujete? Niste spremni da date otkaz da biste pratili svoj san? Ljudi bi vam verovatno rekli da ne verujete u sebe i svoju originalnu ideju, zar ne? Ali, da li je imati rezervni plan znak nesigurnosti… ili posedovanja taktičnosti i hladne glave? Mislite da su Bil Gejts, Džon Ledžend ili „Vorbi Parker“ postali to što jesu tako što su žrtvovali sve? Razmislite opet.

…

„Originalni“ pokazuju da ne postoji šablon do uspeha, kao što nas mnogi insta(gram) preduzetnici ubeđuju. Sve je individualno i ne treba sve da radite onako kako vas drugi ubeđuju. Ovo je jedna od (naučnih) knjiga koja vas ohrabruje da pratite neki svoj put, neku svoju procenu situacija, kao i trenutke kada treba da delate.

Uvek ste bili oprezne prirode i voleli da prvo istražite sve opcije, i dobro vam je išlo tako? Sada želite da pokrenete neki sporedni poslić (side hustle) i polako ga razvijate, a neko vas ubeđuje da morate ići agresivno, na „sve ili ništa“ ako želite da uspete, jer je on tako uradio? Osim ako niste sličnih (životnih) kvaliteta, mentaliteta ili u sličnoj vrsti posla, zaista niste u obavezi da poslušate tu osobu niti da smatrate da ona zna najbolje, pogotovo jer joj trenutno dobro ide. „Polaroid“ i „Nokia“ su bili gospodari sveta u svojim branšama u jednom trenutku, živeli u uverenju da su najpametniji i najbolji. A gde su sada?“

Stekao sam utisak da je „KP“ imao postepen proces razvoja i da braća Leković nisu odmah sve žrtvovali zarad „KP“. Ne, „KP“ je prvo bio ideja da se poseduje neki biznis i da braća zajedno rade na njemu. Onda je ideja polako dobijala obrise, pa oblik, pa je zaživela prva verzija, pa je onda počelo da daje naznake da se ovde krije i mogućnost zarade i da bi se od toga moglo živeti, i sav taj period su tome posvetili svoje slobodno vreme (jer su se i dalje morali plaćati računi)…i onda se, u jednom (pravom?) trenutku 100% (full-time) posvetili tome. „KP“ je još jedan primer toga kako za stvaranje profitabilnog biznisa treba trud, strpljenje i vreme.

„Medvedi na putu“ će nam dosta otkriti i kako se na biznis drugačije gleda u Holandiji u odnosu na Srbiju (poučno i edukativno), kao i gde se mi trenutno (tehnološki) nalazimo na mapi Evrope i koji je naš potencijal.

I tako, nema čega ovde nema. Iza svake priče je ukratko obrađen neki poslovni (i privatni) aspekt iz života jednog preduzetnika. Biznis plan, brend, knjigovođa, KPI, korisnici, radni procesi, lean startup, Adidžes, klika, evaluacija, HR model, intervjuisanje, otpuštanja, delegiranje, širenje i diverzifikacija, usamljenost, propale investicije…sve ispričano iz Bojanove perspektive, kao i odnosi sa javnošću…

…a da, znam da sam hteo još nešto da spomenem, a tiče se odnosa sa javnošću. Nisam mogao, a da se ne nasmejem (bolnoj) činjenici da se uspeh ne prašta lako, i da medije (nažalost) skoro nikad ne interesuju (pozitivne) priče o uspešnim ljudima i uspešnim biznisima (sem ako im ne platite da urade priču o vama), ali su zato spremni da vas „sahrane“ i da preuveličavaju svaki vaš neuspeh i toliko da ga dramatizuju da se osetite ne neuspešnim, već poniženim. Mislim da je to hronično stanje ljudi na ovim prostorima. Svi pričamo kako želimo da budemo optimisti i da mislimo pozitivno, ali, opet, izgleda da nam najviše prija kada se „hranimo“ tuđim nesrećama i neuspesima (jer nam onda bude malo lakša naša „muka“). Cigla je čudo („Uuuu…suptilan sarkazam i cinizam, sviđa mi se…“-prim.podsvesti).

Stil pisanja je jednostavan, i inženjerski precizan, a u kombinaciji sa kratkim poglavljima i raznolikim temama, doprinosi tome da se knjiga može pročitati dosta brzo i za kratko vreme, bez imalo napora. Knjiga je „operisana“ od bilo kakve patetike i preteranog hvalisanja (a, iako je intimna priča, prilično odaje „vibracije“ objektivnosti i neutralnosti…za emotivniji i nežniji pristup preduzetništvu, imate ovaj naslov), što omogućava knjizi da uspešno balansira između inspirativne priče o uspehu, i biznis knjige o preduzetništvi i razvoju jedne onlajn platforme.

Sve u svemu, odličan naslov i preporuka za čitanje, kako za one koje intetresuje preduzetništvo, tako i za one koje interesuje šta sve može da pođe naopako u jednom biznisu (a i životu).

A ti dragi čitaoče…ovaj, da možda ne prodaješ neki Samsung Galaxy Tab 10“ i komplet imbus ključeva od osam komada…A MOŽE LI TO MALO JEFTINIJE JADNA TI MAJKA, PA NIJE IH SAM KINESKI CAR PRAVIO!??

(Ne javlja se na telefon…koja lopuža…a rekao „ma samo malo nahvali mene i knjigu, biće tu neka kovertica sa suškama, znaš ti mene, ne bih te ja zeznuo, brat moj…“ i sad se ne javlja…vidim ja već da on u Amsterdamu cepa dupli espreso robusta sa mlekom tibetanske divokoze i džoint, a ti, jado, 3u1 kesicu sa popusta u Maxiju i litarsko mleko iz Donje Bradarice…e majku mu…ček, ‘alo, ‘alo, Bojane, ti si, e slušaj ja napisa…šta Koviljka…kakva bre Koviljka, meni treba Bojan sa „KupujemProdajem“…ma ne prodajem ja ništa ženo Božija…ma neću bre kosilicu, živim u grad…o majku mu, dao mi lažan broj…ma ima da uzmem onu ciglu i da ga njome… )