“Zovem se Hari Blekstoun Koperfild Drezden. Prizovite me na sopstveni rizik. Čarobnjak sam. Imam kancelariju malo izvan centra Čikaga. Koliko mi je poznato, jedini sam zvanični profesionalni čarobnjak u zemlji. Možete me naći u adresaru pod „Čarobnjaci“. Verovali ili ne, jedini sam.“ – Hari Drezden (“Olujni front”)
„Olujni front“ je knjiga koja, od samog starta pa sve do kraja, drži pažnju. Moram reći da skoro nisam pročitao naslov koji je, sa jedne strane, veoma „lagan“ za praćenje, a sa druge strane, postepeno otkriva kompleksan svet modernog Čikaga u kome obitava naš glavni junak, Hari Drezden.
Hari je čarobnjak. Da, dobro ste pročitali. U modernom Čikagu. Znači nikakav alternativni, fantazijski Čikago, već ovaj regularan. Hari ima svoju detektivsku agenciju za „natprirodne situacije“ (dobro ste pročitali, čovek lepo otvorio PR agenciju, APR, porezi, sve legitimno). Međutim, ostatak sveta ga smatra za nekog ludaka, ekscentrika ili prevaranta…ili eventualno alternativu za babu/dedu iz nekog Bogu iza nogu sela koji se bavi skidanjem crne magije. I kao što možete da pretpostavite, nije baš da se „ubija“ od para niti klijenata…jer magija ne postoji, zar ne?
Međutim, magija itekako postoji. Iako moderan svet ne želi to da prizna, postoji čitav jedan skriveni svet vampira, vukodlaka, demona, vila, veštica, čarobnjaka i raznih magijskih rituala, koji je, u principu, neprimetan za običnog čoveka. U stvari, princip je kao u seriji „Supernatural“, ne verujete u natprirodno sve dok vas vukodlak ne pojede.
Međutim, jedan dan se prilično zakomplikovao za našeg detektiva/čarobnjaka Harija Drezdena. A počeo je tako obećavajuće. Prvo ga je kontaktirala poručnica Karen Marfi da dođe na mesto zločina da dâ svoje mišljenje. Hari se, inače, vodi i kao policijski konsultant koga angažuju kada se dese malo “čudniji” slučajevi ubistva. Za ostatak policije, on je više čudak (ili vidovnjak koga angažuju po potrebi), međutim, Karen je jedina koja je svesna da postoji taj neki natprirodni svet u kome Hari obitava, ali joj, zbog njene bezbednosti, skoro ništa o tome ne govori.
Međutim, scena zločina je prilično uvrnuta i mučna. Muškarac i žena u ljubavnom zanosu. Sa otvorenim grudnim koševima. Srca bukvalno iščupana. Krv svuda.
Nema sumnje, nikakvo „klasično“ dvostruko ubistvo. Nikakav serijski manijak-ubica-perverznjak. Samo magija (i to veoma moćna) je moglo ovo da uradi. Ko god da je počinitelj, veoma je moćan i opasan.
A povrh svega toga, i dvoje mrtvih nisu bilo ko. Muškarac je telohranitelj Džonija „Džentlmena“ Markonea, opasnog kriminlaca Čikaga, a devojka je radila za „Satensku sobu“, firmu koja pruža kvalitetnu „uslugu“, ako znate na šta ciljam…ono što jedino znaju Hari i poručnica Marfi je da je vlasnica „Satenske sobe“ izvesna Bjanka…koja je, u stvari, vampir.
Ozbiljan slučaj čeka našeg detektiva.
Međutim, istog dana dobija jasnu poruku od Džonija Markonea da se ne meša u ovaj slučaj.
A da dan bude čudan do kraja, angažuje ga izvesna Monika Sels da pronađe njenog muža koji je nestao. Supurga je uverena da nije u pitanju bekstvo ili afera, već da se nešto ozbiljno dešava i da možda u njegovom nestanku ima i primese okultnog.
I tako naš magični detektiv Hari Drezden započinje sa rešavanjem ova dva slučaja…koja u stvari postaju ekstremno komplikovana…i opasna.
Tokom svog istraživanja, Hari otkriva da, sasvim (ne)očekivano, postoji veza između ova dva slučaja, ali da je situacija još komplikovanija jer se na ulici pojavljuje droga („Trooka“) koja ljudima bukvalno na kratko vreme daje moć (ili bolje reći, osećaj) kao da im se otvorilo „treće oko“ i da mogu da primećuju „nešto natprirodno“…zbog čega kasnije polude. A inače, samo čarobnjaci znaju kako se aktivira „treće oko“ i kako se kontroliše ta moć.
I na sve ovo, zbog njuškanja oko ovih slučajeva, Hari i sâm postaje nečija meta.
A kako će se Hari izvući iz svega, saznaćete ako pročitate „Olujni front“! 🙂
Ne bih mogao da vam otkrijem više o knjizi (sve i da hoću) iz prostog razloga zato što serijal „Dosije Drezden“ ima (za sada) čak 17 knjiga i „Olujnji front“ je jednostavno postepeni uvod u magijski svet detektiva Harija Drezdena, koji je očigledno veoma kompleksan.
Ispričana iz prvog lica, autor nam kroz oči (ili bolje reći, razmišljanja) Harija Drezdena postepeno otkriva kakav se to magijski svet krije „ispred nosa“ čovečanstva. Magija je očigledno kompleksna jer troši „energiju“ osobe, određeni predmeti mogu da imaju magisjka svojstva i(li) da „pojačaju“ borbenu sposobnost čarobnjaka, a tu su uvek i nezaobilazni napici i razne „magisjke rune“. Natpriroidna bića su očigledno od različite sorte…vampirske, vilenjačke, golemske, demonske i kakve sve ne. I stiče se utisak da sva ona funksionišu po nekim svojim pravilima i društvenim uređenjima.
A povrh svega toga, Hariju nad glavom bdi nekakav „Beli Savet“ koji čine moći magovi, i kod kojih Hari već ima ozbiljan žuti karton, a njegov nadzornik/dželat Morgan ima pik na Drezdena i uveren je da je on, u stvari, ubica. A ako Morgan (koji je izgleda idiot kakav jeste) zakmeči “Belom Savetu”, Hariju se zaista ne piše dobro.
Kao što se dâ zaključiti, Hariju su znate već šta u procepu.
Hari Drezden je prilično interesantan književni junak. Nekad duhovit, ponekad ciničan i uvek sarkastičan, tipičan lik koga će pre jezik nego magija uvaliti u nevolje. On vam dođe poput Harija Potera koji je žickao pare od Rona, žvalavio se Hermionom u WC-u, napustio Hogvorts posle druge godine i rešio da ode u preduzetnike, a pride se malo razočarao u (obične) ljude i svet magije, i vreme između poslova prekraćuje čitajući polovne knjige i jedući pasulj iz konzerve.
Međutim, očigledno ima neke harizme u ovom klipanu jer oko njega zna i da se mota poneka ženska, poput atraktivne Karmen Rodrigez…za koju je Drezden uveren da ga ona muva samo da bi izvukla neku sočnu priču iz njega, jer Karmen radi za „Arkejn“ (Arcane), novine koje se bave natprirodnim i okultnim, ali ne previe profesionalno (biće nešto između „Kurira“ i „Trećeg Oka“). A i poručnica Marfi ga toleriše i pored toga što se često ponaša kao izgubljen slučaj.
A izgleda da su mu jedini pravi prijatelji (obična nemagijska) mačka Mister i (neobična magijska) kosturska glava Bob sa uvrnutim smislom za humor…uh, nije ni Hariju lako…
Ali, nemojte pogrešno da procenite Harija. Iako ne deluje kao nekakva junačina iz „Supernatural-a“ ili idealistični Sem Spejd („Malteški soko“), Hari nije za potcenjivanje. Mada zna da bude gunđalo, on je, ipak, častan čovek i ima taj malo džentlmenski pristup starog kova…ponekad. U prinicpu je sposoban i pronicljiv detektiv. A i veoma je talentovan (i opasan) čarobnjak, pogotovo kad mu pukne film. Ali, on ne može tek tako da baca magije kad mu je volja, jer mora da se povinuje nekim posebnim zakonima, zbog kojih mu nije lako. Zbog svega toga, Hari je i jedna vrsta tampon zone između magijskog i menagijskog sveta koji mora da štiti.
„Olujni front“ je neverovatno lagan za čitanje , drži pažnju i bukvalno ćete proleteti kroz 250 strana knjige i za to zaista ide zaslužena pohvala autoru (Džim Bučer). Ova knjiga pripada žanru urbane fantastike (Contemporary fantasy), čiji su junaci odrasli ljudi (Hari bi trebalo da ima 25 godina u prvom delu), imaju realna, životna (i magijska) razmišljanja, lako se iznerviraju, uspaniče i opsuju.
I zbog svega gorenavedenog je „Olujni front“ sjajna knjiga i zaslužuje vašu vreme.
Od mene preporuka i jedva čekam sledeću knjigu u serijalu, da još više upoznam ovaj magijski svet koji se krije u senkama našeg reanog sveta.
A koliko vidim, pre 15-ak godina je rađena i serija („The Dresden Files“) koja je, doduše, trajala samo jednu sezonu. Hm, zanmimljivo…
„Moje ime je Hari Blekston Koperfild Drezden. Prizivate me na sopstveni rizik. Kada stvari postanu čudne, kada ono što baulja u noći upali svetla, kad vam niko drugi ne može pomoći, pozovite me.
U imeniku sam.“
A ti dragi čitaoče, da li si ti možda gledao seriju rađenu po knjigama Džima Bučera? 🙂
Cena knjige: Žir izdavaštvo | Delfi | Vulkan | Dereta
Ocene (i kupovina) na stranim sajtovima: Goodreads | Amazon | Audible | Bookdepository | Waterstones
