Ja, tajkun

 

Ja, tajkun Miroslav Miskovic Delta tycoon Delta Holding Maxi
“Ja, tajkun” – Miroslav Mišković

 

Posle dvadeset osam godina ćutanja, progovorio je Miroslav Mišković, najveći biznismen Srbije s kraja XX i početka XXI veka.

Zašto je ćutao? Zašto je sada progovorio?

 

Ne, nisam ja ovo napisao, to piše na pozadini knjige, „Ja, tajkun“…mada, sada kada sam ovo izgovorio naglas, nekako zvuči i bombastično i misteriozno…

Ahem…elem…

Pitao sam se kako će ići sa čitanjem ove knjige, ali ne mogu reći da me nije interesovalo. Posle priče Bojana Lekovića o „Kupujem-Prodajem“ i njegovom viđenju kako voditi kompaniju i suočavati se sa izazovima, a zatim i životnog puta Bila Ajgera od „ABC“ do „Diznija“, hteo sam ponovo da pročitam neku varijantu biznis-autobiografske knjige. Nekako se baš u tom trenutku pojavila vest o „Delta House“, a relativno pre toga i vest da se Mišković povlači iz operativnog vođenja „Delte“. Možda zato što mi je u glavi još bila sveža Ajgerova biografska priča (kao i to da se i on povukao iz „Diznija“ u trenutku kada je kompanija na vrhuncu), pa sam rešio da i knjizi „Ja, tajkun“ dam priliku.

Nisam ljubitelj politike, a imao sam osećaj da će ovde biti i komentara na račun države. Naravno, čitajući knjigu, jasno mi je bilo da sve to vuče korene još iz daleke prošlosti za njega (Miškovića) i da se on morao dotaći i države i njenog odnosa prema njemu.

Ali, opet, ne može se prenebregnuti činjenica i da je „Delta“ velika kompanija i da je moralo postojati i neko znanje i veština da bi se dovela do onoga što je sada. A to je deo koji je mene zanimao, male tajne velikih preduzetnika.

 

Ja, tajkun Miroslav Miskovic Delta tycoon Delta Holding Maxi

 

Knjiga je podeljena u nekoliko poglavlja, i svako počinje uvodnim delom u kojem se autor dotiče perioda između 2012. i 2017. godine (period famoznog hapšenja, optužnice, sudski proces i ishod), da bismo posle toga suptilno bili prebačeni u daleku prošlost i karijerno probijanje Miroslava Miškovića – od „Jugobanke“, preko „Župe“, ulaska u vladu SRJ, do famoznog 4. februara 1991. godine kada je registrovana firma „Delta 2M“…da bismo danas, 30 godina kasnije, videli gde se „Delta“ nalazi na mapi Srbije i regiona.

Šta ćemo još otkriti u knjizi „Ja, tajkun“?

Miroslav Mišković će nam ispričati kako je tekao njegov put i koje je poteze vukao u svojoj karijeri, pogotovo kada je bio na ozbiljnijim rukovodećim pozicijama u kompanijama. Kako je komunicirao sa ljudima (bili oni direktori drugih kompanija, njegovi podređeni ili političari), koje taktike je primenjivao da bi ostvario svoje rezultate, promene i metode koje je pokušavao da implementira u radu svojih kompanija.

Ali, otkriće nam i neke manje poznate detalje…poput ličnog proživljavanja perioda hapšenja, otmice od strane zemunskog klana, kao i kakav je imao odnos sa Miloševićem, Tadićem, Đinđićem, Nikolićem, Vučićem i kako ih je doživljavao kao ličnosti.

Videćemo kako je teklo stvaranje „Delta banke“, „Delta osiguranja“ i „Maxija“, njihova prodaja i zašto se Mišković odlučio na te poteze.

Mišković će se dosta doticati svojih (finansijskih) uspeha…ali i (finansijskih) promašaja, bilo kupovinom ili time što se nisu realizovali njegovi planovi (neuspelo spajanje trgovinskih lanaca „Delta“, „Agrokor“ i „Merkator“; zatim zašto smatra da je prodaja „Maxija“ bila ekvivalent nacionalnoj katastrofi iako je prodat za više od 900 miliona evra; njegova vizija „Beograda na vodi“).

 

Ja, tajkun Miroslav Miskovic Delta tycoon Delta Holding Maxi

 

Otkrićemo odgovore na pitanja poput „Kako je zaista zaradio prvi milion“, „Zašto su žene njegov adut u biznisu“, „Da li ima njegovog doprinosa u izgradnji hrama na Vračaru“, „Zašto je „Delta“ izbegavala poslavanje sa državom“, “Da li je „Kontinental“ bio preplaćen“, „Kojim delatnostima nije želeo da se bavi njegova kompanija“, „Zašto je poljoprivreda potencijalna srpska nafta“, kao i mnoge druge informacije.

„Ja, tajkun“ otkriva i dosta zanimljivih/simpatičnih anegdota vezanih za njegovu moravsku narav, kupovinu automobila, poslovanja u Rusiji, šunjanju kroz „Maxi“, otvaranja prve kancelarije, ribolovačke priče…

Ali, ono čega isto tako ima, jeste i dosta škakljivih pitanja i razmišljanja, koja su podjednako i politička i ekonomska i koja će zanimati one koji su preduzetnici ili razmišljaju da se upuste u te vode. A to je da li je i koliko ovo podneblje pogodno za preduzetništvo? Da li domaći preduzetnik može da se nosi sa (ino)stranim preduzetnikom u Srbiji, da li ima dovoljnu podršku države? Da li mi generalno imamo pravu sliku preduzetništva? Da li to zaista gazda koji samo dođe po pazar ili možda je taj gazda morao da guli decenijama da bi došao do tog nivoa da uspori gas i dođe samo po pazar…i da li uopšte uspori gas? Da li je ovaj region plodno tle za uspeh, ili ćemo doći u situaciju da semenje tih plodnih ideja moramo da zasadimo u nekim stranim zemljama (pojma nemam odakle je naišla ova poetska rečenica)?

Možete voleti Miškovića ili ne, slagati se sa njim ili ne, reći da je ovakav ili onakav, ali „Ja, tajkun“ baš i ne prezentuje nekakvu idealističku, romansiranu ideju preduzetništva kakvu često imamo. Da, ljudi imaju neku ideju koja može da pomogne drugima…ali žele i da zarade na toj ideji i njenoj realizaciji. Jer nam svima pare trebaju za život i ostvarenje naših zamisli (svako ko misli drugačije, slobodno neka mi se javi da mu dam broj računa, neka mi svakog meseca prebacuje deo svoje plate, da vidim koliko dugo će to funkcionisati ^^).

 

Ja, tajkun Miroslav Miskovic Delta tycoon Delta Holding Maxi

 

Moja specijalnost je to što umem da stvaram i prodam firme… Nisam krio recept. Napravi kompaniju, podigni joj vrednost i prodaj globalnom igraču.

U poslu traje onaj koji shvati da nema zlatne žice koja ne presušuje.

Poraze u poslu treba prihvatiti kao neminovnost.

Od početka sam imao velika očekivanja i stalno sam postavljao lestvicu na viši nivo. Potrebno je mnogo snage da se to prati. Umeo sam i strašno da ih grdim. Oni to zovu „feniranje“…

Za sebe kažem da sam ponekad nestrpljiv, burnog temperamenta. Ne podnosim nedoslednost, neozbiljnost i nekorektnost. Umem da se izvičem i napustim sastanak. Uradio sam to i sa kompanijom „Wrigley“…

Ovo su reči autora u ovoj knjizi. Nisu izvučene iz konteksta da bi se autor predstavio kao tiranin, već da bi se predstavila i realnija, sirovija crta preduzetništva. Što bi rekli, autor je bez dlake na jeziku…

…što ne mora biti nužno i loša stvar. Pretpostavljam da je to i prednost godina i iskustva i kada svašta pretumbate kroz život. Onda kažete onako kako vam je volja, bez uvijanja. ^^

Ono što me je možda i najviše iznenadilo kod „Ja, tajkun“, jeste koliko se lako čita naslov (238 strana), isto kao i „Medvedi na putu“ i „Vožnja života“. Možda mi je bilo interesantno jer sam relativno mlađa generacija („Ahem…“-prim.podsvesti), pa mi je bilo zanimljivo da čujem o tom periodu 70-ih, 80-ih, 90-ih i kako su stvari tada funkcionisale. A i sve je tako upakovano da nije naporno za čitanje.

 

Delta-HQ-1-naslovna Ja, tajkun
Delta Holding HQ (fotografija preuzeta sa deltarealestate.rs …otkud znam, neću da me posle neko smara odakle je fotka 😀 )

 

Nemam neke preterane zamerke na knjigu. Možda bih voleo da je bilo manje detalja vezanih za državu/politiku (ali, opet, i razumem zašto se autor doticao ove teme), a da je taj prostor iskorišćen za više nekih praktičnih, preduzetničkih priča…mislim da bi bilo interesantno pročitati nekakvu studiju, case-study ili slično gde bismo mogli da vidi kako je „Delta“ rešavala neke konkretne situacije koje su danas aktuelne i koje bi preduzetnici voleli da pročitaju, pogotovo ako imaju viziju ozbiljnijeg rasta neke kompanije. Ne znam, možda je ovo nepotreban komentar, ignorišite. 😀 I bilo mi je malo neobično poglavlje (kompletno u kurzivu) gde se Mišković obraća Sudskom veću…nisam bio siguran da li je to trebao da bude u duhu Cezarove retorike ili Hamletovskog monologa…ovaj, ignorišite i ovaj nepotreban komentar. 😀

Bez obzira kakvo imate mišljenje o Miškoviću, mislim da ne škodi da pročitate knjigu. Nije skupa, a može vam biti zanimljiva, da vidite kako je nekada funkcionisalo poslovanje i tranzicija u moderno doba.

Ali, neke dublje tajne i „cake“ poslovanja ovde (očekivano) nećete otkriti.

A da li je Mišković tycoon ili taikun…vreme će pokazati. Mi, običan narod, nismo u mogućnosti da vidimo celu sliku. Ali, znate kako kažu, istina je negde na sredini.

 

A ti, dragi čitaoče…da li znaš ko ili šta je taikun? 😀

 

 

Sajt Miroslava Miškovića

Cena knjige: Laguna | Vulkan | Delfi

 

Author: admin

Leave a Reply

Your email address will not be published.

nineteen − sixteen =