Ono si što radiš

“Ne želim da budeš ja, samo treba da budeš ti” – Čens Di Reper (Chance The Rapper)

Kada je kod nas stigla knjiga “Ono si što radiš”, sve druge naslove sam stavio u “mirovanje”. Ne zato što su druge knjige manje kvalitetne (neke odlične naslove sam započeo), već jer su me zaista interesovala nova razmišljanja Bena Horovica.

Njegova prethodna knjiga, “Surove istine o teškoćama: Kako da izgradite biznis kada nema lakih rešenja” (koju sam recenzirao ranije) je, po meni, bukvalno lektira za svakog koga zanima kakav je izazov biti generalni direktor i kakve teške odluke mora donositi, ali je prvenstveno bila knjiga o vođstvu (ili da upotrebim staroslvensku reč, leadership).

Ben Horovic ima super pristup da već u naslovu knjige jasno stavi do znanja kojom će temom da se bavi…zato je i pun naziv knjige “Ono si što radiš: Kako da kreirate svoju poslovnu kulturu”. Ja bih samo blago izmenio naslov u “Moj direktore/menadžeru, ono si što radiš: Kako da kreirate svoju poslovnu kulturu”.

I dalje me iznenađuje koliko ljudi na višim pozicijama, uključujući i HR gde imaju razne moćne i fensi nazive poput HR Manager, Business Partner, Culture Manager, Company Culture Manager, People Champion i druge…i dalje ne razumeju koliko je pojam “kompanijska kultura” kompleksan i specifičan, i koliko treba posvetiti vremena u bavljenju time. Vidim da često pod kompanijsku kulturu navode stvari koje su pogodnosti za zaposlene ili korporativne vrednosti, što uopšte nema veze sa vezom. Ali ako meni ne verujete, nema problema, to je već na početku knjige primetio i Ben Horovic, i vrlo je verovatno da je čovek pametniji (a definitivno i iskusniji) od mene, pa možda ćete pre njemu poverovati.

Uvek volim da (naglas) kažem, “riba smrdi od glave” što se ljudima koji su na pozicijama uopšte ne sviđa i sigurno da im zbog toga ne budem drag. Međutim, niko nije rekao da je istina prijatna. Laž predstavljena kao istina može biti prijatna, ali najčešće nosi velike posledice. I to je ono što ljudi na pozicijama moraju da postanu svesni. Za njih ne treba da ne važe pravila koja važe za ostale za zaposlene…oni mogu samo da imaju veće privilegije i benefite. Jer, zaposleni će najčešće preuzeti onakav pristup poslu kakav ima menadžment.

Na engleskom je to lepo objašnjeno: Walk the talk / Practice what you preach.

Ali ajde da se previse ne unesem u ovu temu (a mogao bih podosta), već da se fokusiramo na “Ono si što radiš”.

Ben Horovic je u ovom delu rešio da nam približi kako su neki lideri iz prošlosti, svojim razmišljanjem van okvira (outside of the box), pristupom i strategijom, rešili neke velike izazove sa kojima su se susretali, i kako su neka njihova načela i danas veoma primenjiva i mogu da vam daju ideje kako da oblikujete kvalitetnu i funkcionalnu kompanijsku kulturu.

Autor će ovde obraditi:

1. Tusen-Luvertira – oslobođeni rob, koji je postao čovek koji je ujedinio (neobrazovane) robove i od njih napravio vojsku u Santo Domingu (predrevolucionarni naziv Haitija), koju je pretvorio i tako moćnu i organizovanu vojnu silu da je uspela da porazi Španiju, Veliku Britaniju i Napoleonovu Francusku (Napoleon je pretrpeo više žrtava u obračunu sa Tusen-Luvertirom nego u bici na Vaterlou?!)
2. Samuraje i njihov bušido (“put ratnika”) – mada na prvi pogled deluje da je bušido skup principa, to je zapravo skup praksi. Za samuraje je bio bitan kodeks delovanja, kao i sistem vrlina, a ne vrednosti
3. Šaka Sengor (pravo ime Džejms Vajt) – čovek koji je koji sa 19 godina otišao u zatvor (gde je služio 17 godina zbog ubistva) kojim je “vladalo” pet opasnih klanova i uspeo je da oblikuje jedan od klanova kojima se priklonio, tako da je postojao neki sistem u ponašanju i razmišljanju pripadnika tog klana
4. Džingis Kan (Temudžin) – možda i najefikasniji vojskovođa i osvajač u istoriji čovečanstva, koji je uspeo da stvori (uprkos velikom carstvu) izuzetno stabilnu kulturu zasnovanu na tri principa: meritokratija, lojalnost i inkluzija.

Kao što se dâ primetiti, prilično interesantne ličnosti su izabrane za analizu, ali ćete se iznenaditi, čitajući knjigu, koliko je ovaj izbor bio smislen.

“Ono si što radiš” je podeljena na deset poglavlja:

1. Kultura i revolucija: Priča o Tusen-Luvetiru
2. Primena načela Tusen-Luvetira
3. Put ratnika
4. Ratnik na drugačiji način: Priča o Šaki Sengoru
5. Primena načela Šake Sengora
6. Džingis Kan, majstor inkluzije
7. Inkluzija u savremenom svetu
8. Budite svoji, osmislite svoju kulturu
9. Ekstremni lsučajevi i poučne lekcije
10. Završna razmišljanja

Kao što se (opet) dâ primetiti, autor je veoma precizan u naslovima poglavlja i već iz njih možete jasno da zaključite o čemu će pisati u svakom. Opisaće kratko istoriju svake konkretne ličnosti, šta je ostvarila i na koji način, zatim malo dublje analiziranje zašto su im neki konkretni potezi doneli rezultate, a zatim kako se ta načela mogu primeniti u današnje vreme (sa sve konkretnim primerima kompanija i načela na osnovu kojih one funkcionišu i koliko se poklapaju sa načelima koja se analiziraju u knjizi). Zatim će autor u osmom poglavlju („Budite svoji, osmislite svoju kulturu“) dati tačke i korake na koji bi trebali da obratite pažnju u stvaranju svoje kompanijske kulture. Deveto poglavlje se dotiče ekstremnih slučajeva kada vrline neke kulture mogu da dovedu do urušavanja iste (opsednutost kupcima po cenu i ne obraćanja pažnje na konkurenciju, kršenje sopstvenih pravila, konflikt kulture sa upravnim odborom), kao i znaci da je kultura kompanije poremećena, kao i poučne lekcije šta da radite sa nekim kategorijama zaposlenih koji urušavaju kulturu kompanije (jeteretik, nepouzdana osoba, kreten, besni prorok), kao i koje su tri kulture odlučivanja. I za kraj („Završna razmišljanja“), poglavlje gde se autor fokusira na tri kulturološke vrline koje bi bilo dobro da ima skoro svaka organizacija.

Pohvalna stvar je što je u priči o kompanijskoj kulturi ubacio i svoja iskustva dok je bio na čelu kopmanije „Loudcloud“ (koja se kasnije transformisala u „Opsware“), kao i sadašnjoj VC (venture capital) firmi „Andreessen Horrowitz“.

Ben Horovic nije bezosećajan i bezobziran,ali preferira direktnost, tj. da ne uvija previše u oblandu. Takav stil je prenet i na knjigu, koja se veoma lako i brzo čita i veoma je jasna (i ima nepunih 200 strana). Zanimljivo je da je i dalje održao trend da svako poglavlje počne citatom iz neke rep (rap) pesme.

Meni se knjiga “Ono si što radiš” veoma dopala i bez problema bih mogao da je preporučim kao jednu od knjigu iz kategorija a must read kada je u pitanju kultura kompanija. Možda mislite da je ovo knjiga koju treba da pročitaju ljudi koji rade u HR i(li) srednjem menadžemntu (i trebaju), ali mislim da je ovo knjiga koju moraju da pročitaju ljudi koji sede u samom vrhu kompanije (direktori, osnivači, top menadžment), ali čak i preduzetnici, jer moraju da razumeju jednu veoma bitnu suštinu koja se nalazi u ovoj knjizi.

A to je da za nas (kompaniju, direktora, pa onda zaposlene) nisu kompanijske vrednosti one “vrednosti” koje se eto tako proklamuju, što se priča na sastancima, marketinški potezi, fotografije (kao nasmejanih zaposlenih) na LinkedInu i fensi tekstovi na sajtu vaše kompanije, kao ni bilo koji drugi oblik PR-a. Već ono što radimo, akcije koje konkretno preduzimamo.

Zbog toga je bitno kako se ponaša vrh menadžmenta (akcije koje preduzimaju), a ne kako pričaju. Jer će zaposleni slediti njihov primer (akcije). A te akcije stvaraju kompanijsku kulturu.

Aposlutna preporuka za ovu knjigu, koja je odmah završila na mojoj famoznoj polici.

Dragi čitaoče, da li si možda pročitao prethodnu knjigu ovog autora (ili bar moju recenziju)? 🙂

Cena knjige: Harmonija | Vulkan | Delfi | DataStatus

Ocena (i kupovina na stranim sajtovima): Goodreads | Amazon (US) | Waterstones | Barnes & Noble | Audible (US) / Audible (UK)