Životinjska farma

Životinjska farma džordž orvel animal farm george orvell

Životinjska farma


“Ne uspostavlja se diktatura kako bi se zaštitila revolucija, nego se pokreće revolucija kako bi se uspostavila diktatura” – Džordž Orvel


 

Mislim da sam tokom svog života pročitao Orvelovo delo „Životinjska farma“ sigurno dva puta (a možda i više). Jednom tokom studija. Drugi put negde na početku svoje radne karijere. 

I sad mi je nešto došlo da je posle ne znam ni ja koliko godina, ponovo pročitam. 

Ljudi moji, koliko sam se smejao dok sam je čitao… 

A onda sam uzeo daljinski od TV-a i upalio kanale gde se vrte ovi razni političari, biznismeni, pevači i ostali i slušao ih neko vreme, a onda bih listao delove knjige…i opet sam se puno smejao… 

A onda sam upalio „Facebook“ i bacio pogled na komentare ljudi ispod nekog novinskog članka, i usput upoređivao sa knjigom. I opet nisam mogao, a da se ne smejem. 

U stvari, ako uzmete da čitate delo „Životinjska farma“ kao odrasla (i potencijlano zrela i razumna) osoba, koja je pride načitana i preferira da misli svojom glavom, neće biti iznenađenje ako vas ova knjiga dovede do suza…samo što niste sigurno da li su one od smeha ili muke 

Džordž Orvel je napisao „Životinjsku farmu“ 1945. godine. Jasno je video šta su Španski civilni rat, nacizam, fašizam i staljinizam učinili čovečanstvu. „Životinjska farma“, napisana u formi, da tako kažemo, poveće basne, je satirična alegorijska novela koja je kritika društva…iili bolje reći, (korumpiranih) ljudi koji dođu na vlast. Ovo delo je opomena kako propaganda na direktan, a često i indirektan (i perfidan) način, može da manipuliše masama zarad interesa pokvarenih pojedinaca. 

Elem… 

Na jednoj veleposedničkoj farmi u Engleskoj, živeo je neodgovorni farmer (i teška pijanudra) Džons. U svom nemaru je znao da se ponaša ne baš korektno prema svojim životinjama. 

Jedne večeri, sve životinje sa farme su se okupile u velikoj štali, jer je stari vepar (koga su zvali Major) usnio čudan san, a i pride je želeo da nešto poruči drugovima životinjama. 

Te večeri, on je pozvao životinje da se udruže protiv čovekove nepravde i da stvore društvo gde su sve životinje slobodne i ravnopravne. Znao je da neće još dugo poživeti, ali je svojim prijateljima želeo da ostavi u amanet borbeni, pobunjenički duh protiv nepravednog režima, kao i himnu „Životinje Engleske“. Ubrzo po smrti Majora (da prostite, otegao je papke), dva prasca (vepra?), Sneško i Napoleon, odlučuju da pokrenu pobunu i polako pripremaju plan u koji se uključuju sve životinje na farmi. I svinje i guske i kokoške i ovce i konji… ma svi su se udružili. 

 

Životinjska farma džordž orvel animal farm george orvell

 

Posle kratke borbe, životinje su uspele da isteraju Džonsa sa farme i sada je „Veleposednička farma“ postala „Životinjska farma“. 

Uspostavljeni su redovni sastanci životinja, šta sve treba da se radi na farmi (jer trebalo je nastaviti privređivati da bi se obezbedila hrana), čovek je proglašen persona non grata¸ farma je imala svoju zastavu (beli papak i rog na zelenoj površini), uspostavljeno je animalističko učenje, tj. filozofija (ne brkati ga sa ovim pravcem; u knjizi je animalizam parodija na komuizam), kao i sedam zapovesti koje važe za sve životinje: 

1. Šta god ide na dve noge, neprijatelj je 

2. Šta god ide na četiri noge, ili ima krila, prijatelj je 

3. Nijedna životinja neće nositi odeću 

4. Nijedna životinja neće spavati u krevetu 

5. Nijedna životinja neće piti alkohol 

6. Nijedna životinja neće ubiti drugu životinju 

7. Sve životinje su jednake 

 

Ubrzo se dogodio napad na farmu od strane Džonsa i njegovih prijatelja. Posle teške borbe, životinje su pobedile. Taj dan se obeležio kao dan pobede, neke životinje (ukljčujući i Sneška) su dobile i ordenje za hrabrost. 

Bilo je vreme da životinje nastave dalje sa životom na farmi. 

Inače, nekako se potrefilo da svinje, pošto su najinteligentnije (naučile su sva slova, kao i da čitaju i tumače knjige ljudi), preuzele na sebe funkciju vođstva i upravljanja i da su se bavile najviše umnim radom, dok su ostale životinje bile više okrenute fizičkom radu. Međutim, ovo su životinje prihvatile, jer ipak, za razliku od svinja, nisu uspevale da nauče sva slova i nisu bile toliko inteligentne da se bave umnim svarima (pa ni da zapamte svih sedam zapovesti). 

 

Životinjska farma džordž orvel animal farm george orvell

 

Uz Sneška i Napoleona počeo je da se ističe i mladi prasac Skičalo, koji je prenosio vesti i tumačenja Sneška i Napoleona ostalim životinjama na farmi. 

U planu je bila i izgradnja vetrenjače na farmi, i cilju modernizacije koju je zagovarao Sneško i koji je obećavao čuda na farmi ako je izgrade (što mi je ovo nešto poznato), sa čime se nije slagao Napoleon. 

Neočekivano se ubrzo desio veliki prevrat i Napoleon je, uz pomoć mladih pasa (koje je uzeo pod svoje kada su bili štenci, pod izgovorom da ih je učio putu animalizma) proterao Sneška sa farme, obelodanivši da više neće biti nedeljnih sastanaka svih životinja, već će biti formiran komitet svinja kojim će on lično presedavati i izdavati radne zadatke na farmi, u cilju efikasnosti i dobrobiti, što su životnje (uz režanje pasa na njih) nekako prihvatile kao logičnan sled…ovaj, čega god to bilo… 

A kako se dalje razvijala farma, saznaćete ako pročitate ovaj klasik Džordža Orvela. 

Suština knjige se krije u drugom delu, kao i možda najčuvenija rečenica: 

Sve životinje su jednake. 

Ali neke životinje su jednake više od drugih. 

Iako deluje da farma napreduje (poput nekakvog „ekonomskog tigra“), životinje primećuju da one rade napornije nego ikada, kao i da nekako imaju sve manje hrane. A kako nailaze sve teža vremena, svinje nekako postaju sve deblje i sve više se ponašaju poput čoveka. Skičalo životinjama stalno prenosi nekakve (dez)informacije, koje kao da se ne poklapaju sa onim što je nekada bila ideja životinjske farme. Tako je Sneško odjednom predstavljen kao izdajnik koji je šurovao sa Džonsom, pa onda sa gazdama susednih farmi, pa čak i da je on predvodio napad na farmu, kao i da je ideja vetrenjače bila, u stvari, oduvek Napoleonova ideja (samo je igrao suptilne mind games protiv neprijatelja), kao i da je Sneško taj koji ih noću potkrada…iako niko Sneška nije video ni jednom od njegovog proterivanja. 

Skičalo podseća životinje da farma nikada nije bolje napredovala, ali i da životinje moraju da malo podnesu patnje, jer ne žele valjda da se Džons vrati (iako je Džons i umro u međuvremenu). 

Naravno, svinje su „morale“ da se usele u farmerovu kuću iz strateških razloga i spavaju u udobnim krevetima jer se bave umnim radom, a ne zato što to žele. Skičalo podseća ostale životinje da se njihov vođa Napoleon najviše muči i preuzima na sebe velike i stresne odgovornosti, ali sve to dostojanstveno podnosi. 

A tu je i neko pivo koje su svinje slučajno otkrile…ali znaju da je ono štetno, pa ga ne dele sa ostalim životinjama. 

U planu je zatim i škola za prasiće kojih sada ima u povećem broju (a s obzirom da je samo jedan vepar na farmi, može se pretpostaviti ko im je tatko) gde će ih učiti da su svinje (iako su sve životinje jednake), ipak malo više iznad ostalih životinja… 

A i više se ne peva „Životinje Engleske“, već nova himna posvećena vođi Napoleonu. 

Ovce poput retarda ponavljaju (tj. bleje) „četiri noge dobre, dve noge loše“ (iako izgleda nemaju predstavu šta to znači, samo im je rečeno da to nauče i ponavljaju ceo dan), konj Bokser radi preko svojih mogućnosti i ponavlja mantre „Napoleon je u pravu“ i „radiću napornije“ (i stalno ustaje sve ranije da radi na vuči kamenja za vetrenjaču). Kokoške nose jaja do besvesti (koja služe za neočekivanu trgovinu sa farmerima, iako su oni kao neprijatelji). Vrane pričaju o nekakvom rajskom mestu gde će sve životinje otići. Magarac se svemu smeje. Psi čuvaju Napoleona i reže na svakog ko zucne loše protiv Napoleona i dobijaju pseće biskvite kao nagrade i … 

 

Životinjska farma džordž orvel animal farm george orvell

 

Uz, izvinite, ali ja bih ovde stao sa recenzijom. 

Bilo mi je smešno dok sam čitao knjigu, ali sada mi je malo neprijatno dok pišem ovu recenziju i povlačim paralelu sa nekim državama i njihovim društvima i mentalitetima. Nekako mi se ne ulazi u dublju analizu… 

Elem, „Životinjska farma“ može da se pročita za jedno popodne zbog malog broja strana i jednostavnog stila pisanja. 

Klasik je. 

Orvel je bio u pravu. Ova knjiga će vam objasniti kako funkcioniše politika i političari. 

Objasniće vam i kako funkcioniše diplomatija. Nema potrebe da čitate „Diplomatiju“ Henrija Kisindžera koja ima skoro 900 strana. Ova deset puta kraća basna će vam sve jednostavnim jezikom objasniti. 

A ako je ovih dana pročitate, biće vam jasno zašto mi se nije ulazilo u dublju analizu knjige. 

I da, mačka je zaista ispala najpametnija. 

  

A ti, dragi čitaoče, koja si ti životinja sa farme? 😂 

 

 

Cena knjige: Laguna | Vulkan | Kontrast

 

Author: admin

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

5 + 11 =