Ništa nije smešno

Ništa nije smešno…

Mislim, smešno jeste, ali onako tužno, ironično, sarkastično, kiselo (i gorko), realno…

Time odiše knjiga Bojana Ljubenovića „Ništa nije smešno“.

Dok smo čitali pisma stranca kako doživljava neke neobične (a za nas obične i svakodnevne) situacije u Srbiji, kao i seljaka Todora koji je vodio dnevnik o dešavanjima u svom selu, nismo mogli a da se ne smejemo (ili bar osmehujemo) onome što smo čitali. Prepoznali bismo dešavanja u našem gradu i selu, mentalitet našeg društva, kao i (ne baš poželjne) osobine koje su nalaze u ljudima oko nas (a možda i u nama samima), i bilo nam je urnebesno.

Međutim, situacija se (blago) menja u ovoj knjizi. Duhovito i smešno jeste, ali ovo je (bar meni) prava satirična knjiga, ona koja gađa u centar (ili pre živac?) svega.

O čemu se radi?

Knjiga „Ništa nije smešno“ je, za razliku od pre dve (ovde) opisane knjige, više jedna zbirka kratkih priča iz svakodnevnih (političkih, a i životnih) dešavanja u Srbiji, i prilično sam uveren da ćete veliku većinu njih (a ne i sve) prepoznati u događajima oko nas. Gorke priče uvijene u slatkost humora.

Autor nije štedeo osobe (koje ćete isto verovatno lako prepoznati) u svojim satiričnim pričama. Od samog vrha političke vlasti, preko ljudi zaposlenih (na višim pozicijama) u državnim službama, kriminalaca, ljudi koji su u upravama sportskih društava, poznatih (i „poznatih“) ličnosti, do „običnog“ naroda koji je neretko pun sujete i arogancije i „malograđanskog“ ponašanja.

Upoznaćete čoveka koji je tražio svoju pamet u Birou za izgubljene stvari (da bi shvatio da mu i ne treba za život u Srbiji); osobu koja je nastradala u saobraćajnoj nesreći i koja (mrtva) razmišlja o svemu i svačemu (jer postupci se otegnu dok ga ne sahrane); kako planetom slobodno šetaju Laž, Glupost, Sujeta i Zavist, a na Istinu su svi zaboravili (jer nikom ne treba); kako je lakše izdresirati (političke) poltrone nego pse; kako pijani vozač sa dva promila alkohola završi na 0.2 jer je „nečiji sin“; kako su političari najveći zavisnici; da se za pojačanja u sportskim klubovima najmanje pita trener (a pojačanja čak i nisu sportisti); da će se rezultati na prijemnim ispitima poboljštati ako zamenite „stara“ pitanja nekim aktuelnim na našoj (rijaliti i estradnoj) mreži; videćete da osoba nije korumpirana ako nije znala da je druga strana u transakciji tajni agent službe (a može i agent tajne službe, što da ne); da ako imate savesnog i ljubaznog komšiju koji poštuje kućni red, treba obavezno da prijavite MUP-u; kako se pobeđuje na tenderu; da je otvaranje tržnog centra najveći događaj u jednoj zemlji, kao i mnoge druge stvari…

Moram vam priznati… dok sam čitao prethodne Ljubenovićeve knjige, nije mi silazio osmeh sa lica (a neretko bih se i grohtom nasmejao)…a sada je to bio osmejak. Malo tužan, malo kiseo, malo gorak. Ali ne zato što Ljubenović nije više duhovit, baš naprotiv. Knjiga jeste smešna, samo tužno, kiselo i gorko smešna…kao prava satira.

„Ništa nije smešno“ je knjiga koja se veoma lako i brzo čita. Napisana je svakodnevnim jezikom čije su priče kratke, ali vas „vuku“ da pročitate „samo još jednu“, jer vas interesuje koju svakodnevnu realnu i životnu temu u našoj zemlji će autor sledeću obraditi.

Da sumiram, jedna veoma zrela satirična knjiga, koju zaista vredi pročitati.

Ništa nije smešno, ali smejati se moramo… 😂

A ti, dragi čitaoče, da li misliš da je život jedna velika satira? 😅

Sajt autora

Cena knjige: Laguna | Vulkan | Delfi | Makart