Kada sam, svojevremeno, završio sa čitanjem knjige „Umetnost jasnog razmišljanja“, zainteresovao sam se i za druga dela Rolfa Dobelija. Njegova (meni) prva gorepročitana knjiga mi se prilično dopala. Napisana jasno, dinamično, argumentovano i pronicljivo, podstakla me je da razmislim koje sve logičke greške pravim u životu, a da ih često nisam ni svestan.
Čime li se ovaj autor bavi u drugim svojim delima?
Hajde da bacimo pogled na njegovu knjigu „Prestanite da čitate vesti“.
Moram vam reći/priznati da sam u ovom pogledu prilično sličan Dobeliju. Odavno sam se (najvećim delom) odvikao od vesti…ili bolje reći, „vesti“.
I nije me iznenadilo kada sam uvideo da ništa drastično nisam propustio u svom životu, niti sam bio mnogo manje obavešten. Jednostavno, kao neko ko dosta čita (a i piše), od mladosti sam postao svestan da nas i novine lažu. Izvrću se činjenice zarad publiciteta. Šoakntni naslovi. FOTO!VIDEO! NEĆETE POVEROVATI ŠTA JE IZGOVORIO! A ONDA SE DESILO OVO! NIKO NIJE MOGAO DA VERUJE DA JE TO URADILA! Pisanje o nekakvim tragedijama. Ili „tragedijama“ kako se nekoj našoj poznatoj ličnosti desila strašna situacija na letovanju (a ispostavi se da joj je od sedam dana letovanja, tri dana padala kiša, pa nije mogla na izlete jahtom, nego je morala da bude u svom hotelu sa pet zvezdica, #sarkazam). Političari (ko god bio na vlasti) nam govore kako nam je sada dobro, i biće nam još bolje, a sa druge strane ogroman broj ljudi živi u bedi. Rusi govore kako su Amerikanci zli. Amerikanci govore kako su Rusi zli, blablablablablablablablablaBLABLABLABLABLA!
U krajnjem slučaju, zaista bitne vesti saznam od ljudi iz okoline, kao i dežurnih zavisnika od vesti.
Međutim, kada mene interesuju vesti, ja volim da pročitam članke ljudi/stranica koje su se malo specijalizovale za oblasti kojima se bave i koje neće da vas izbombarduju tonama reklama. Da znam, ti ljudi/sajtovi mogu da se nabroje na prste jedne ruke i ne nalaze se na TV ili društvenim mrežama pod stavkom „SPONSORED“…uglavnom.
Iako uvek na, na primer „Facebook-u“, stalno biram opciju da mi se ne prikazuju članci ka vestima (bolje reći, sajtovima žute štampe sa apsolutno nebitnim vestima o nekoj nazovipoznatoj ličnosti koja uglavnom odvali takvu glupost da diplomirani inženjer padne sa skele u Nemačkoj), desi se da mi popusti pažnja i da ponekad kliknem na neki članak šta je neka ličnost šokantno rekla, i kada pročitam tekst, samo, poput Homera Simpsona, kaže, sebi „DOU!“ što sam ispao glup i pročitao još gluplji članak i dozvolio da mi se ugasi jedan neuron u mozgu zbog količine gluposti.
Elem, dosta mogu gunđanja, vratimo se knjizi „Prestanite da čitate vesti.“
Knjiga je podeljena na 35 poglavlja, koja, ugrubo, možemo da podelimo u tri celine. Prva je uvod autora kako je, kao neko ko je bio zavisnik od vesti, uspeo da se odrekne istih (uz pojašnjenje da su vesti za dušu što i šećer za telo). Drugi deo je najinteresantniji i najobimniji, i tu autor razlaže šta vesti to nama (loše) čine. I treći deo je njegovo argumentovanje kako demokratija može da opstane bez vesti (kao što je mogla u davnija vremena), kakva je budućnost vesti, kao i zanimljivu vežbu „vesti sa ručka.“
Pogledajte samo neke od naslove poglavlja koji, iako nisu bombastični, će vas više zaintrigirati neko neke instant vesti:
– Vesti su irelevantne
– Vesti su izvan vašeg kruga kompetencija
– Vesti su rasipanje vremena
– Vesti zamračuju sliku celine
– Vesti su toksične za vaše telo
– Vesti potvrđuju naše greške
– Vesti jačaju predrasudu naknadnog uviđanja
– Vesti ometaju pravilno mišljenje
– Vesti stvaraju lažnu slavu
– Vesti nas čine pasivnim
– Novinari izmišljaju vesti
– Vesti ubijaju kreativnost
– Vesti podstiču veličanje koještarija: Sterdžonov zakon
– Vesti u nama stvaraju iluziju da smo saosećajni
– Vesti podstiču terorizam
– Vesti uništavaju naš duševni mir
Možda vam, kao intelektualcu koji voli da čita vesti, oni naslovi deluju neosnovano? Pročitajte knjigu, možda promenite mišljenje (ako ne robujete nekoj predrasudi da je vaše mišljenje uvek tačno?) i krenete da preispitujuete sebe.
Rolf Dobeli prati sličan obrazac kao i svojoj prvoj knjizi. Svako poglavlje je samo par stranica dugačko, napisano jasno, konkretno i argumentovano, pojašnjeno kroz primer i na kraju praćeno njegovim apelom/savetom da se uzdržite od vesti. Sa ovim stilom pisanja, 150 strana knjige „Prestanite da čitate vesti“ se čito neverovatno lako i brzo.
Ovde bih sada „klasično“ analiziranje knjige spojio sa svojim viđenjem situacije. Zaista mislim da je autor pogodio suštinu. Mi smo, jednostavno, izbombardovani vestima. Što kraće, što šokantnije, što sočnije…i što više vesti da „progutamo“. Bolna je realnost da se mi ne sećamo 95% vesti koje smo pročitali, jer nam ništa od toga nije donelo nikakvu korist (sem možda privremenog hranjenja Ega ili dosade). Možete li da se setite bar pet bitnih vesti koje ste pročitali prošle nedelje (ali da ih konkretno navedete, a ne uopšteno)? Verovatno ne možete zato što vam nisu ništa konkretno „dale“, ali su vam oduzele vreme i energiju. Zar je zaista bitno za vaš život šta je Mika rekao Žiki u nekom rijalitiju?
Još jedna bolna realnost za koju sam prilično uveren da se dešava. Pročitamo vest (mada pre preko neke organizacije/udruženja) da se desila negde/nekom neka tragedija i treba pomoć. U nama „saosećajnost“ (mnogo češće Ego) da pomognemo, evo jedan SMS, pa sakupiće se nekako, ujedinimo se u muci. A onda čujete da je neka poznata ličnost (sportista, pevač, pisac) uplatio odjednom iznos koji hiljade ljudi nije moglo da skupi. Ne mogu, a da se na zapitam, „da i on samo čita vesti, da li bi stigao da zaradi tolike pare?“ Verovatno ne, nego se usredsredio da usavrši svoje veštine (krug kompetencija) i dobro ih „naplati“. Žrtvovao je svoje vreme i energiju na nešto konkretno, a ne na čitanje vesti redom. Ja još uvek čekam da vidim nekog influensera koji se hvali bogatstvom i slavom kako donira ozbiljan novac da pomogne ljudima, a da pride nije praćeno ogromnom medijskom halabukom. Koliko ljudi kupi „Lice u lice“ časopis, pitam se…
Bolna realnost broj 3: vesti u nama podstiču mržnju, ogorčenost i patetiku ili aroganciju. Pa pogledajte samo komenatre ispod tekstova/youtube klipova…pa toliko mržnje tu bude ispisano…vređanje, pljuvanje, laganje, patetisanje, izmišljanje, provociranje…sve iz želje da nahranimo naš Ego, da dokažemo svetu „pu, eto sada vidite moje mišljenje, to je mudrost kakvu niste čuli, a pride je i istinita (pa makar i slagao), jer je JA pričam“. A pride mnogi i namerno provociraju u komentarima, u želji da vama manipulišu. Vređate druge jer ste besni na sebe i svoju nemoć i svoj nesređen život, i gubite vreme komentarišući, jer skoro nikad ne date neku konkretnu ideju za realizaciju.
Oduvek samo govorio „novine (i televizija) serviraju ono što većina naroda želi“. Ljudi se obično pobune „nije tačno, serviraju nam gluposti, a mi to ne želimo da čitamo gledamo“. Mediji žive od vašeg klika na link (i prateću reklamu za posteljinu ili akciju za kremu za šuljeve), lajka, komentara, deljenja, zadržavanja na stranici. To im donosi zaradu. Želite da to promenite? Nemojte kolektivno da pratite vesti tri meseca (može i šest). Nema prihoda, nema prostora za glupe vesti, nastaće panika da novinari (i ljudi koji rade na održavanju sajtova) ne ostanu bez posla, pa da vidite kako će se nešto (bar malo) promeniti.
Ali, ako malo sagledate širu sliku „Prestanite da čitate vesti“ nije nešto što je primenjivo samo na vesti u klasičnom smislu te reči. Razmislite malo šta gledate na Youtube-u, LinkedIN-u, Facebooku-u, Instagramu, TikTok-u. Pa instant vesti! Bombardujete svoj mozak verovatno gomilom nebitnih informacija, a tu su „novinari“/ korisnici društvenih mreža, koji žele da vam prodaju svoje gluposti. Koliko zaista konkretnih informacija dobijete tu? A koliko, realno, dobijete korisnih, zanimljivih ili opuštajućih informacija? Meni su trenutno veoma interesantni klipovi sa prasićima (baby pigs). Ništa vredno Nobela, ali izmame mi osmeh na lice i daju #goodvibe osećaj. 😁 Ali, odgledam ih samo minut-dva u toku dana.
Sve u svemu, kao i prethodni naslov Rolfa Dobelija, „Prestanite da čitate vesti“ je isto odlično štivo za čitanje. Ako ste previše zaneseni (da ne kažem, opsednuti) vestima, ko je u pravu, a ko nije, ko je teoretičar zavere, a ko nije, ovo je knjiga za vas da vam malo „otvori“ oči. Isto tako, ako ste previše zaneseni društvenim mrežama, možda možete da primenite tekstove u ovoj knjizi i na taj aspekt i da malo „usporite“ sa mlataranjem palca (ili kažiprsta) po društvenim mrežama.
Tako da, u svakom slučaju, nećete pogrešiti ako pročitate ovu knjigu. 🙂
A ti, dragi čitaoče, koliko si ti opsednut vestima? 🙂
Cena knjige: Kontrast | Delfi | Vulkan
Ocene (i kupovina) na stranim sajtovima: Goodreads | Amazon | Audible | Waterstones
Serbian 
English