The Gift of not Belonging
- “The Gift of Not Belonging” Ramija Kaminskog predstavlja otrovert kao ravnopravan tip ličnosti pored introverata i ekstroverata – osobu koja se može uklopiti u svaku grupu, ali nikada ne oseća pravu unutrašnju potrebu za pripadnošću
- Knjiga, podeljena na četiri dela, vodi čitaoca kroz profil, vrline i životni put otroverta, objašnjavajući zašto su ove osobe često nerazumevane u društvu koje nagrađuje “ujedinjavanje”
- Napisana pristupačno i bez suvišne terminologije, ova knjiga je vredna preporuka svima – bilo da prepoznaju sebe ili nekog bliskog u ovom profilu ličnosti
“Trebalo bi manje da gledamo na ljude kroz prizmu onoga što čine ili propuštaju da učine, a više kroz to šta trpe” – Ditrih Bonhufer
Oduvek sam znao za sebe da sam specifična sorta. Ne poseban (možda i jesam, ipak sam Vodolija u horoskopu ako nekom znači ta informacija? 😉), ali specifičan. Kao dete, a i u periodu adolescencije, naginjao sam introvertnom tipu ponašanja, a kao starijem mi je znatno uplivao i ambivertni element ličnosti. Međutim, bilo je tu nečeg neobičnog.
Ceo život imam osećaj kao da sam jedna vrsta (objektivnog i neutralnog) posmatrača sveta. I to bude nesvesno, nekako proniknem u ljude i njihovu prirodu. Mogu da se pridružim svakoj grupi, ali opet mi nekako odgovara neutralnost. Kao da sam svuda, a nikome ne pripadam. Za mene socijalna konekcija je mnogo efikasnija i smislenija sa pojedincem nego sa grupom, nekako se tada lakše povežem i mogu da pričam o dubokim temama. Bez problema mogu da se adaptiram u sva grupna dešavanja, ali mi veoma odgovara taj solitarni element. Nekako sam uvek buntovnik, ne mogu da budem ovčica koja prati neki “sistem”, pogotovo ako mu ne vidi smisao, niti me emocije većine mogu “poneti” ako se ne osećam usaglašen sa njima, ali mogu privremeno “igrati” po tim pravilima zarad nekog kraćeg perioda mira. Uvek se trudim da budem ljubazan i diplomata prema ljudima, dok ne preteraju (a svaka čast onome ko uspe da me izbaci iz takta).
Pretpostavljam da nisam znao da je dobar (veći) deo moje ličnosti otrovertan.
Rami Kaminski se smtra ozbiljnim imenom (i pionirom) sa preko 40 godina iskustva u psihijatriji i tretiranju raznoraznih poremećaja. Tokom svoje prakse se sretao i sa ljudima kojima su dijagnostikovani različiti “poremećaji”, da bi se na kraju utvrdilo da te osobe uopšte i nisu bolesne, već jednostavno imaju malo drugačiji profil ličnosti i da su one sasvim funkcionalne, samo nisu dobre razumete (tj. shvaćene), pogotovo u detinjstvu.
To su osobe koje mogu da pripadaju raznim socijalnim grupama bez problema, ali nemaju onu neku unutrašnju presiju i(li) potrebu za pripadnošću. Čak i kad negde pripadaju i budu veoma omiljeni (ili vođe), mogu da se osete neprijatno, izolovano i usamljeno, kao da nikada nisu pripadali toj nekoj grupi. Često mogu da budu nerazumevani od strane drugih ljudi, iz prostog razloga što je naše društvo takav konstrukt gde je nametnuto da mora da postoji element pripadnosti nekoj (po bilo kom osnovu) grupi. A kad malo bolje razmislite, sva deca su pre polaska u školu otroverti. Žive u svom bogatom svetu mašte gde konstruišu svoje “zakone” kroz igru, postepeno upoznaju pravi svet, bliskisu samo sa roditeljima, ili nekim članom šire porodicom ili pokojim vršnjakom. I onda dođe period (pred)školskog doba i odjednom se “nameću” pravila koja su prvenstveno namenjena ponašanju grupe. I onda dete koja ta ponašanja (iz nekog razloga) ne vidi kao smislena počinje da se suočava sa izazovima i ako proceni da mu više odgovara (u smislu izbegavanja neprijatnosti ili stresa), da privremeno “igra” po pravilima grupe, ali bez osećaja pripadnosti.
Kaminski je utvrdio da jednostavno postoji i takav tip ličnosti koji treba sasvim da bude ravnopravan i sa introvertima, ekstrovertima i ambivertima. Kao što u socijalnoj hijerarhiji postoje alfe, bete, game, sigme i ostale kategorije, tako bi i za otroverte moglo (po mojoj slobodnoj proceni) reći da su oni, u stvari hibrid Delta+Sigma+Zeta.
Da sumiramo, neke od osobine otroverta bi bile: selektivno društveni, vole smislene razgovore, prvo razmisle pa kažu, veoma prilagodljivi (mogu da vode razgovor i da saslušaju), nisu opsednuti Egom u socijalnim igrama, imaju stabilnu energiju, veoma izraženu empatiju, dobri su u “čitanju ljudi” (ovo potvrđujem), preferiraju autentičnost i iscrpljuje ih glumatanje i foliranje drugih, vole da grade odnose (fokus je kvalitet naspram kvantiteta), vole komunikaciju sa svrhom (a ne da popune tišinu), odlično spajaju (kao most) ljude, ideje i perspektive i tako dalje…
Ali da se sad vratimo na knjigu Kaminskog “The Gift of not Belonging”.
Knjiga je podeljena na četiri dela/oblasti:
1. Osnovi nepripadanja (The Foundations of Non-Belonging)
2. Svet kreiran za one koji se ujedinjuju (A World Made for Joiners)
3. Vrline otroverta (The Virtues of Being an Otrovert)
4. Život otroverta (The Otrovert Life)
Kroz prvu oblast ćemo otkriti šta (tj. ko) je otrovert, kako svet ne razume otroverte, njihova tiha pobunjenička priroda, pseudoekstrovertni element otroverta, kao i njihovu snažnu kreativnu i empatijsku stranu.
Druga oblast objašnjava kako smo svi rođeni kao otroverti, ali da je kulutra sveta kreirana tako da se nagrađuje “ujedinjavanje” ljudi i često prisiljava osobu da se “uklopi”.
Treća oblast objašnjava kako otroverti mogu biti emocionalno samodovoljni (emotional self-sufficiency), njihovu razvijenu emaptiju i stvaranje snažnih konekcija, kao i specifično samopouzdanje. Zatim tu je razmišljanje van okvira grupe (thinking outside of the Hive), kao i bogatstvo unutrašnjeg sveta jednog otroverta.
I, na kraju, poslednji deo nas sprovodi kroz život otroverta od detinjstva preko tinejdžerskog i odraslog doba, kako se ponašaju u emotivnim vezama, na poslu, kao i kakvi su na zalasku života.
Na kraju knjige imate i jedan test od 40 izjava (gde birate koliko se slažete sa izjavom na skali od 1 do 7) gde možete da otkrijete da li ste otrovert ili ne (zanimljivost: ja sam tačno na sredini 😅).
Ovo je knjiga koja se, pomalo neočekivano, veoma lako čita. Rami Kaminski je i sâm otrovertni tip ličnosti, i jedan od pionira na polju psihijatrije i osnivač i direktor instituta za integrativnu psihijatriju u Njujorku. Takođe, on je osnivač instituta (Otherness Institue) koji se bavi istraživanjem i promovisanjem svesti o tome kako otroverti vide svet. Sve ovo je doprinelo da je knjiga napisana tako da se lako prati i razume i da ne bude previše komplikovana.
“The Gift of not Belonging” nije nikakav set alata, tehnika ili već čega. On je jednostavno vodič kroz profil ličnosti i način razmišljanja ljudi koji otrovert(n)i. I tu je upravo njegova snaga. Možda će vam ova knjiga pomoći da bolje razumete svoje dete, supružnika, kolegu na poslu i(li) prijatelje ako se uklapaju u ovaj profil ličnosti. A možda ste upravo vi taj otrovert koji je osećao da nekako funckioniše “drugačije” od ostatka sveta.
Što se mene tiče, ova knjiga zaslužuje apsolutnu preporuku i mislim da bi svako trebao da je pročita, iz prostog razloga što baca svetlo na jedan novi tip ličnosti…u stvari, ne bih rekao da je novi, već da postoji oduvek, samo ljudi nisu mogli da ga jasno percepiraju i klasifikuju. Autor je, izgleda, uspeo, da objedini najčešće i “najjače” osobine i karakteristike za ovaj tip ljudi koji, mada mogu bez problema da se priključe svakoj grupi (pa i da je vode), nekako uvek imaju taj unutrašnji osećaj nelagode i nepripadanja. Međutim, upravo se kod otroverta tu i pokazuje najveća snaga. Odsustvo potrebe da se vežu za određenu grupu dovodi do toga da njihova vrednost (self-worth) kao osobe nije uslovnjena ocenom neke određene grupe. Mogu da poštuju pravila ako je potrebno, ali ih neće slepo pratiti ako ne vide pravu vrednost u njima. Ali baš zbog neopterećenosti društvenim pravilima/očekivanjima, mogu da stvore jako snažne povezanosti sa ljudima na individualnom nivou. I na kraju, imaju tu neku “moć” da, poput neutralnog posmatrača, sagledaju širu sliku sveta i njegove mane.
Moćan put, ali, ponekad, i blago usamljen.
I za kraj, malo zanimljivosti – koje poznate (istorijske) ličnosti su otroverti (ili se uklapaju u taj profil): Albert Ajnštajn, Frida Kalo, Franc Kafka, Džordž Orvel, Fridrih Niče, Dejvid Bouvi, Benksi (Banksy) i mnogi drugi…
A ti, dragi čitaoče, dal li si ti imao prilike da upoznaš nekog otroverta (ili spoznaš sebe kao takvog)? 🙂
Broj strana: 223
