(Jedna od) definicija: Ego predstavlja svesni deo ličnosti, deo psihe koji se doživljava kao „ja”. Taj sloj ličnosti upoznaje spoljni fizički i socijalni svet na osnovu racionalnih podataka koje prikuplja putem opažanja, pamćenja i mišljenja. To je deo koji pamti, vrednuje, planira i koji na druge načine odgovara i ponaša se u okruženju fizičkog i društvenog sveta. Za razliku od ida, ego se u ponašanju rukovodi principom realnosti; instinkti se ne mogu zadovoljavati samo radi postizanja zadovoljstva. Vodeći računa o realnoj situaciji, ego, makar zaobilazno, nastoji da omogući zadovoljenje onoga čemu nagonski deo teži. Ego odgađa zadovoljenje, bira prihvatljive situacije i prilagođava instinkte realnim uslovima spoljne sredine. Prema Frojdu, on koegzistira sa idom (nesvesnim delom psihe) i superegom (delom koji predstavlja savest ili internalizaciju društvenih normi). Ego ne koegzistira ni sa ličnošću ni sa telom; on pre služi za integrisanje tih i drugih aspekata ličnosti, kao što su mašta i ponašanje. On posreduje između ida i superega gradeći različite odbrambene mehanizme.
Postoje tri vrste egoista: egoisti koji sami žive i daju drugima da žive; egoisti koji sami žive, ali ne daju drugima da žive; i na kraju, egoisti koji niti sami žive niti drugima daju da žive – Ivan Turgenjev
Onaj ko se zaljubi u sebe neće imati rivala – Bendžamin Frenklin
Ego je hobotnica sa bezbroj pipaka, hrani se svim oblicima neznanja – Nepoznat autor
Ego…možda i najveći, a najbliži čovekov neprijatelj (Odmah posle promaje – prim.podsvesti). Onaj koji nas dovodi u iluziju, koji hrani našu aroganciju, ponos, svojeglavost, tvrdoglavost, sujetu, koji nas ubeđuje da smo mnogo bolji i veći (nego što možda jesmo) i da zaslužujemo svet na dlanu. Ovo zadnje, na prvi pogled, i ne bi zvučalo toliko strašno, da ego ujedino tim svojim slatkim, zavodničkim pričama, ne uljuljkuje u nekakvu obmanu, i nije baš da nas forsira da se trudimo da budemo bolji. Moto ega bi mogao da bude: “(Nerealne, grandiozne, samoljubive) reči, a ne (moraju puno) dela”.
Ego se grozi vrlina kao što su skromnost, smernost, odmerenost, strpljenje, posvećenost, nesebičnost… on ih vidi kao slabosti, nešto što ne dovodi do uspona na vrh uspeha. Ironija je što i mnogi mediji, suptilno, podržavaju ovaj stav.
Ego je veoma sujetan. Smatra da je uvek u pravu, da on zna najbolje, i da nikada nije kriv za naše neuspehe. Ne, naravno da on nije kriv. Uvek su (i uvek moraju biti) krivi šef, žena, dete, država, vreme, papa… Kako se rešavaju takvi problem? Pa još više ega!
Ego je ono što može (i najčešće) da odvede u propast, ne samo pojedinca, već i čitave države. Zaljubljeni u sebe i ideju o svojoj grandioznosti, pojedinci donose odluke zarad svojih ličnih interesa, često pokušavajući da ih zamaskiraju “interesima naroda”.
Ego je neprijatelj koji će vas odvesti u propast… ako ga ne zauzdate.
Ali, hajde da više ne ulazimo u teoretisanje.
Tema današnjeg časa je knjiga Rajana Holideja, “Ego je neprijatelj”.
Knjiga je podeljena u tri celine, i ulazi u to kako se ego ponaša kod truda, uspeha i neuspeha.
Odmah da kažem na početku, meni se knjiga veoma dopala. Knjiga nije nikakvo naučno-filozofsko istraživanje niti priručnik za oslobađanje ili kontrolisanje ega. Mnogo je jednostavnije… i zanimljivije. 🙂
Kroz biografije (i konkretne događaje) iz života poznatih istorijskih ličnosti, Rajan Holidej nam, u stvari, daje i biografiju ega. Nemojte pogrešno da shvatite, ovo nije knjiga o životima poznatih. Rajan njih uzima za primer, zatim “razbija” na detalje ključne događaje iz njihovih života i pokazuje nam kako je to kada ego kontroliše nas, a kako je kada mi kontrolišemo njega, usput nam postavljajući neka pitanja koja nas teraju da se zamislimo nad našim životnim odlukama koje smo do tada doneli, i koje ćemo tek donositi. Hoće li nama upravljati neka viša svrha, ili ego?
Proživećemo primere gde je ego odveo u propast, i gde je razum vodio u uspeh i sreću, od antičkih vremena do modernog doba. Pogledaćemo odluke generala Vilijema Šermana, stratega Džona “Četrdeset sekundi” Bojda, Kirka Hemeta iz “Metalike”, MMA pionira Frenka Šemrona, političarke Eleonor Ruzvelt, genijalnog Bendžamina Frenklina, trenera “Nju Ingland Pejtriotsa” Bila Belčika, epigramiste Marcijala, Džekija Robinsona (prvi tamnoputi igrač u Prvoj bejzbol ligi), generala Džordža Makelana, kontrozvernog Hauarda Hjuza, osvajača Džingis-kana, legendarnog trenera “Fortinajnersa” Bila Volša, Džulijusa Granta, Ketrin Grejam (“Vašington Post”) i mnogih drugih…i sve to analizirajući njihove dobre i loše odluke. Kao što vidite, lista obuhvata različite (psihološke) profile ličnosti iz različitih doba, tako da avantura definitivno neće biti dosadna!
Stil pisanja je jako prijatan i prijemčiv za čitanje, zbog čega se knjiga teško ispušta iz ruku.
Ja sam uživao u ovoj knjizi i definitvno ću joj se povremeno vraćati.
Ovo je knjiga za sve generacije i uzraste. Nebitno je da li ste tek na početku karijere, sredini ili na zalasku. Nebitno je da li ste zaradili milione ili imate tek dovoljno da preživite. Obavezno pročitajte ovu knjigu i uzmite malo da analizirate svoje životne odluke (i donete, i one koje ćete tek doneti). I usput pokušajte da zauzdate svoj ego, pre nego što on (i sujeta) unište ne samo vas, već i ljude do kojih vam je stalo.
A vi, dragi čitaoci, kakva je situacija sa vašim egom? 🙂
Cena knjige: Vulkan | Delfi | Makart | Dereta | Knjizara.com
Serbian 
English