Star Wars: Episode IV – A New Hope
- „Star Wars: Episode IV – A New Hope” je film koji je, uprkos ogromnim produkcijskim problemima, skromnom budžetu i sveopštem pesimizmu ekipe, izašao kao jedno od najvećih čuda filmske istorije
- Lukas je sa mladom, neiskusnom glumačkom postavom i gomilom improvizacije uspeo da stvori klasičnu priču o putovanju heroja koja je iskrena, jednostavna i bez trunke cinizma – i upravo zato funkcioniše i danas
- Film nije samo promenio način na koji gledamo naučnu fantastiku, već je redefinisao čitavu filmsku industriju, uvevši pojmove blokbastera, merchandisinga i fan kulture kakve danas poznajemo
“Use the Force, Luke. Let go.” – Ben Obi-Wan Kenobi
Eeee, stigosmo i do “Star Wars: Episode IV – A New Hope”, iliti pravog Star Wars filma.
Izašao je 1977. godine…pre skoro 50 godina!
Pisati o značaju ovog filma za filmsku industriju (i uopšte industriju zabave), kao i (ne)prilike koju su ga pratile, zahtevalo bi nekoliko tekstova, ali ovde ću samo u par crta napraviti mali uvod, a na kraju teksta neke najzanimljivije detalje.
Džordž Lukas je pre ovog klasika bio reditelj na samo dva projekta (“THX 1138” i “American Grafitti”). Nekoliko puta je prepravljao scenario (koji je uključivao ličnost po imenu Anakin Starkiller…mislim da vam je jasno u koga je posle prepravljeno; zatim mnogi elementi u originalnom scenariju su posle korišćeni u drugoj (I-III) trilogiji; radnja je u originalu bila mnogo više bajkovita, a manje epsko-akciona i kasnije bila “razbijana” na nekoliko filmova. Isto tako je zamišljeno da prequel, ako bi se radio nekada u budućnosti, bude o Obi-Vanu.
Film je imao dosta i finansijskih teškoća – probio je budžet za tri miliona dolara više zbog raznih odlaganja, tako da je na kraju budžet iznosio 11 miliona (imajte na umu da govorimo o sedamdesetim godinama i da je ovo trebalo da bude svermiska epopeja – na primer, Džejms Bond filmovi su imali sličan budžet). A čak ni glumci ni ostali ljudi koji su radili na filmu nisu očekivali da će ovaj “svemirski projekat” biti uspešan. Lukas je želeo mlade i anonimne glumce za glavne junake (čak ni Harison Ford u početku nije uziman u obzir jer je već sarađivao sa Lukasom na prethodnom filmu), a da im podrška u sporednim ulogama budu zvučnija imena (poput Aleka Ginisa), a i sâm Lukas je bio prilično nezgodan za saradnju zbog svoje povučene prirode (tako da glumcima nije davao puno instrukcija kako da glume u scenama). Isto tako su imali probleme sa lošim vremenom, kao i da se oprema (props and sets) lako kvarila, pogotovo ona koja se ticala robota.
Tako da je ravno čudu kako je “Star Wars: Episode IV – A New Hope” na kraju ispao.
A kako je sve krenulo?
U sistemima besni rat između Galaktičke Imperije (Galactic Empire, koja je nastala iz nekada demokratske Galaktičke Republike iz druge trilogije) i male i hrabre grupe pobunjenika (Rebel Alliance). Princeza Leja Organa, koja je tajni lider poubnjenika, uspeva da se domogne shematika za ogromni svemirski brod “Zvezdu Smrti” (Death Star) koju pravi Galaktička Imperija, a koja ima kapacitet da uništi čitave planete bez problema. Silama Imperije upravlja Darth Vader, koji uspeva da zarobi princezu, ali ne pre nego što je ona nacrte za “Zvezdu Smrti” predala dvojici droida (C3PO i R2-D2) da nekako pokušaju da dostave pobunjenicima. Droidi uspevaju da pobegnu, alii njihova kapsula se ruši na pustinjsku planetu Tatuin, a zatim sticajem okolnosti, dospevaju u posed starog bračnog farmerskog para i njihovog nećaka, Luka Skajvokera (Luke Skywalker). Prilikom sređivanja droida, Luk slučajno aktivira audio-vizuelni zapis u kome se izvesna devojka (Leja) obraća nekom Obi-Vanu Kenobiju za pomoć, i onda povezuje da ona možda misli na ekscentričnog usamljenika, Bena Kenobija.
Luk uz malo muke pronalazi Bena, koji mu otkriva detalje iz svoje prošlosti (koja uključuje i Lukovog oca, mada mu je prilično kriptično i šturo ispričao o njemu), “Redu Džedaja”, kao i Sili. Ben mu predlaže da ga prati na misiji do planete Olderan (Alderaan) gde treba da dostavi nacrte Leinom ocu, a usput bi ga učio o Sili i džedajskom putu. Luk je inicijalno odbio ovu ponudu, ali se predomislio kada je video da su Vejderovi vojnici pobili njegovu porodicu.
Luk i Ben (u pratnji C3PO-a i R2D2) stižu do obližnje svemirske luke (Mos Aisley) da obezbede sebi transport do Olderana. I tu angažuju Han Soloa (švercera, plaćenika i dripca koji izgleda samo Vejderu ne duguje pare, ali ga zato juri ozbiljan krimos, čuveni Džaba) i Čubaku (Chewbacca; pipradnik Wookie rase, visoki, čupavi i veoma inteligentni koji komuniciraju svojim specifičnim “režanjem”) koji pilotiraju veoma neobičnom letelicom, “Milenijumskim sokolom” (Millenium Falcon).
Međutim, na mestu gde je trebala biti planeta Alderana, sada su samo njeni ostaci, zahvaljujući superlaseru “Zvezde Smrti”, a naša neobična ekipa biva zarobljena na istoj letelici masovnog uništenja, gde su upravo i Vejder i princeza Leja.
E sad, da li će svi naši junaci preživeti susret sa Vejderom, da li će Leja biti spašena, i na kraju, da li će se dva stara znanca koja su jaka u Sili ponovo sresti, saznaćete u “Star Wars: Episode IV – A New Hope”.
Kada gledamo sa vizuelne strane (a pride uzmemo u obzir budžet, tehnologiju, probleme tokom snimanja), deluje neverovatno da je ovaj film rađen krajem 70-ih. Od tehnologije je korišćena tzv. motion control photography (koja je služila da stvara iluzije veličine objekata, kasnije se za ovo koristio termin Dykstraflex system), a za sve ostalo tu su bile makete različitih veličina i snalaženje. Menjale su se lokacije (npr. Tatuin je originalno trebao da bude planeta-džungla, pa je naknadno prebačeno u psutinjsko okruženje, tj. južni deo Tunisa na obodu sa Saharom), vreme je išlo protiv filma, R2D2 nije radio kako treba, Entoni Denijels (koji je glumio C3PO-a) je povredio stopalo zbog kostima, Mark Hamil je zadobio viljdiv ožiljak na licu u automobilskoj nesreći, što je prolongiralno reshooting…
A tek je postprodukcija bila glavobolja. U jednom trenutku je editor morao da bude zamenjen na Lukasovo insistiranje, jer je film skroz izgledao drugačije od njegove zamisli i korišćene su scene koje smatrao nepotrebnim (zbog toga je ta verzija “filma” nazvana “Lost Cut”, a ovde imate delić tih scena). Zatim je muka bila oko specijalnih efekata i njihovog ubacivanja, kuku lele…
Za muziku je bio zadužen Džon Vilijams…i to bukvalno, jer je Lukas originalno angažovao Vilijamsa kao konsultanta za mišljenje oko muzičkih numera koje hteo da ubaci, na šta mu je Vilijams rekao da mu je pametnije da se za film urade originalne kompozicije…a svi znamo kakve su legendarne kompozicije nastale za potrebe filma zbog ovog poteza.
Dotaknimo se glume…
Legendarni Mark Hamil kao Luk Skajvoker…znate, do ovog filma, uglavnom je imao neke kratke epizodne uloge u serijama ili ponekom filmu. A onda je jednostavno toliko prirastao za srce publici da je nekako teško bilo ostati objektivan. U to vreme ne stičete utisak da je imao neki glumački talenat, ali nekako opet deluje da je bio prilično spontan na snimanju filma (verovatno treba uzeti u obzir da je imao samo 24 godine i da ne odaje utisak osobe koja je imala neke ambicije da bude zvezda, već štrebera oduševljenog idejom da glumi u ovakvom tipu filma). Ali, dao je neki šarm junaku koga je publika zavolela. Naravno, posle je njegov talenat i naporan rad pokazao sjajne rezultate u narednim filmovima, mada se u jednom trenutku odlučio za zaokret ka pozajmljivanju glasova u raznim animiranim ostvarenjima – naravno, razni “Marvel” i “DC” filmovi gde je bio i pozitivac i negativac, ali tu je i “Avatar: Last Airbender”, “Robot Chicken”, kao i rola Skeletora u “Masters of the Universe”…ali naravno, svima će biti uvek prepoznatljiv po glasu koji daje Džokeru u raznim animiranim filmovima, serijama i video igrama još od 90-ih. A pride je davao glasove i u raznim video igrama (“Gabriel Knight”, “Crash Bandicot”, “Yakuza”, “Kingdom Hearts”)… onda vam bude jasno zašto svi živi vole ovog glumca.
Keri Fišer kao princeza Leja Organa…jednostavno, publika će je za sva vremena zapamiti po ovoj ulozi. Pojavljivala se u mnogobrojnim filmovima, serijama i gde sve ne (poput serije “30 Rock”), ali će za sve zauvek biti Leja. Mada je tada bila mlada glumica, uspela da dočara taj neki (arhe)tip devojke, koja je sa jedne strane ekstremno ranjiva, a sa druge strane čvrsta i odlučna, pa na momente i arogantna…kao prava princeza. Kasnije u karijeri se više okrenula pisanju knjiga i scenarija. Ali je bila jedna od svetlih tačaka poslednje trilogije. Mada nije bilo ni njoj lako u životu (zbog bipolarnog poremećaja i problema sa narkoticima koje je uzimala zbog istog).
Harison Ford je, za razliku od prethodne dvoje, već bio (po)malo prepoznatljiv glumac (najviše zahvaljujući Lukasovom filmu “American Graffiti”), a u trenutku kada se priključio SW ekipi (pošto je malo nabeđivao Lukasa da mu dâ ulogu) imao je 35 godina. Ali je jako lepo uspeo da iznese ulogu arogantnog dr*oša mekog srca (i tvrdog sarkazma) i Han Solo je postojao jedan od antologijskih likova u svetu filma. A naravno, Ford je kasnije izrastao u megazvezdu koja je za pojasom zadenuo još legendarnih uloga, poput Indijane Džonsa, detektiva iz “Blade Runner” filmova, kao i mnogih drugih drama/trilera. I sad mu je banja. Izabere jedan filmić ili seriju godišnje što mu se svidi (sa bogatstvom od 300 miliona dolara stvarno nije u stisci za plaćanje Infostana ili kablovske), jedino još nije osvojio Oskara. Ali je zato u šezdesetoj godini osvojio 22 godine mlađu Ali Mekbil. A sada ga možemo videti i u “Marvel” filmu. A sa 30 godina je radio kao tesar. Čovek prešao igricu.
Ovaj deo ne bi mogao da prođe i bez spominjanja legendardnog Aleka Ginisa (inače osvojio Oskara za glavnu ulogu u čuvenom filmu “Most na reci Kvaj”) kao ostarelog Obi-Vana Kenobija. Alek Ginis kao Obi-Van Kenobi je, zapravo, jedan od najzanimljivijih paradoksa ovog filma. Sa jedne strane imate vrhunskog, klasično školovanog glumca, oskarovca, čovek koji je imao karijeru kakvu većina može samo da sanja. A sa druge strane imate film koji je u startu doživljavao ovaj projekat kao simpatičnu sci-fi bajku za klince. I to se vidi u njegovoj igri: Ginis je ozbiljan, smiren, gotovo aristokratski, ali nikada ukočen. Njegov Obi-Van nosi težinu prošlih grešaka, mudrost iskustva i neku tihu melanholiju čoveka koji zna da je njegov (životni) put pri kraju. Ironično (i pomalo tragično-komično), baš ova uloga (koju i nije nešto naročito voleo i za koju je mislio da neće imati veću “težinu” u njegovoj karijeri), postala je jedna od njegovih najprepoznatljivijih. Toliko da je Ginis kasnije bio prilično frustriran činjenicom da su mu deca na ulici prilazila sa pitanjima o Sili, a ne o Šekspiru ili njegovim ozbiljnim dramama. Ipak, bez njegove gravitacije i autoriteta, “A New Hope” ne bi imao tu emocionalnu stabilnost koja drži film “na zemlji” dok oko njega lete laseri i svemirski brodovi.
I onda dolazimo do Darta Vejdera (Darth Vader). Iako se u ovom filmu pojavljuje relativno kratko, njegov uticaj je ogroman. Vizuelni dizajn – crna silueta, kaciga, mehaničko disanje – momentalno ga čini ikonom. Dejvid Prouz je dao fizičku pojavu liku, ali je tek glas legendarnog Džejmsa Erl Džonsa dodao onu hladnu, autoritativnu jezivost koja Vejdera čini jednim od najpoznatijih negativaca (ili možda pre, antiheroja) u istoriji filma. Uvek smiren, siguran, neumoljiv iza maske koja krije sve njegove emocije. I baš zato toliko zastrašujuć.
Sporedni likovi takođe igraju važnu ulogu u šarmu filma. Tarkin (Piter Kušing) kao oličenje birokratskog zla – hladan, racionalan, uveren da je strah najbolji alat kontrole. Droidi, C3PO i R2-D2, služe kao komični kontrapunkt, ali i kao “oči publike” kroz koje ulazimo u ovaj svet. Njihova dinamika je gotovo čisto slapstick komedija, ali nikada ne prelazi (previše) granicu iritantnog.
Tematski, “A New Hope” je klasična priča o putovanju heroja. Luk Skajvoker je bukvalno lik istrgnut iz mitologije – običan mladić sa periferije, poziv na avanturu, odbijanje poziva, mentor, gubitak, inicijacija. Lukas je otvoreno crpeo inspiraciju iz radova Džozefa Kembela (“Hero with a Thousand Faces”), i to se oseća u svakom kadru. Ali ono što film izdvaja jeste jednostavnost: dobro i zlo su jasno razdvojeni, nada postoji čak i kada deluje nemoguće, a pojedinac – koliko god bio mali – može da napravi veliku razliku.
I upravo tu leži razlog zašto film i danas funkcioniše. “A New Hope” nije ciničan, nije ironičan, ne pokušava da se pravi pametniji nego što jeste. Ljudi su iskreno verovali (ili su bar pokušavali da veruju) u ovu priču. I publika im je odgovorila sa ovacijama.
Na kraju, ne možemo da ne pomenemo uticaj ovog filma. “Star Wars” nije samo film (a kasnije i franšiza) – on je promenio način na koji se filmovi prave, prodaju i doživljavaju. Blokbaster kao koncept, merchandising, franšize, fandom kultura – sve to duguje ogroman deo svog DNK upravo ovom filmu. Cosplay, video igre, igračke, pa dotle da imate i svoj dan u godini (May the Fourth be with You).
I zato, kada danas gledamo “Star Wars: Episode IV – A New Hope”, ne gledamo samo početak jedne sage. Gledamo trenutak kada je filmska istorija skrenula u drugom (pozitivnom) pravcu…ili možda da pre kažemo, otvorila jednu novu dimenziju filma. I, što je možda najvažnije – gledamo film koji je, uprkos svim problemima, ograničenjima i sumnjama, uspeo da nam podari ono najređe: iskrenu filmsku magiju koja je očarala publiku.
A to je Sila sa kojom se ne treba šaliti…hehe, kapirate šta sam ovde uradio? Ne? Nema veze (maše rukom) “Skapirali ste šta sam ovde uradio”? Ništa i dalje? Pa dobro, vredelo je pokušati. 😁
I ova magija je na budžet od 11 miliona dolara dobacila do 775,4 miliona…e to je tek magija!
I još par zanimljivosti koje zaslužuju da se spomenu:
- Lukas je toliko bio siguran da će film biti neuspešan (flop), da nije ni otišao na premijeru, već na odmor na Havaje sa drugom Spilbergom, gde je dobio ideju za film o jednom harizmatičnom arheologu
- Lukas je odlučio da značajno smanji svoju platu u zamenu za puna prava na zaradu od prodaje proizvoda (merchandising) poput igračka, što su ljudi oko njega smatrali idiotskim potezom (jer u to vreme profit od igračaka koje prate neki film je bio minoran)
- U ranim verzijama scenarija, R2D2 je mogao da priča na engleskom
- U ovom ratu je “nastradalo” 2.002.795,192 stanovnika SW univerzuma
Imdb | Rotten Tomatoes | Metacritic
Format: Film
Premijera: 1977. godine
Trajanje: 121 minut
