Maneki-Neko
- “Maneki-Neko: Japanska knjiga o srećnoj sudbini” Nobua Suzukija nije tipična self-help knjiga, već kulturološki vodič kroz japanski (i šire azijski) pogled na sreću, sa maneki-neko mačkom kao centralnom metaforom
- Knjiga je organizovana kao zbirka kratkih poglavlja o različitim simbolima i ritualima sreće, sa porukom da sreća nije cilj koji se juri, već nusproizvod načina života i pozitivnog mentalnog okvira
- Preporučuje se ljubiteljima japanske kulture koji žele lagano štivo za inspiraciju, ali ne treba je čitati kao vodič za promenu života — neke teme deluju nedovoljno razrađene, a japan koji opisuje pomalo idealizovan
“Sreća pomogne nekad – rad uvek” – Japanska poslovica
Na prvi pogled, po naslovu, “Maneki-Neko: Japanska knjiga o srećnoj sudbini” Nobua Suzukija deluje kao još jedna feel good knjiga o sreći i kako je dostići, i da pripada sličnom talasu naslova inspirisanih japanskim filozofijama poput ikigai, wabi-sabi i slično…
Međutim, ova knjiga ide jednim drugačijim putem. Njen fokus nije da te nauči „kako da budeš srećan“ kroz univerzalne recepte. Umesto toga, “Maneki-Neko” ide sa namerom da informiše i upozna nas kako japanska (a i generalno azijska) kultura vidi koncept sreće. Nekako deluje da je cilj knjige da nas uvedi u kulturološki sistem razmišljanja, gde sreća nije cilj, već nusproizvod načina života.
Kao što se da zaključiti iz naslova, centralni simbol oko koga se sve vrti jeste maneki-neko, mačka koja podignutom šapom „poziva sreću“. Međutim, iako ste ovu figuricu videli u skoro svakoj kineskoj radnji gde može da se kupi za par stotina (ili par hiljada) dinara i čuli da ona kao donosi sreću i deluje kao simpatična dekoracija… maneki-neko nije samo simpatična dekoracija. Ona je metafora koja nas podseća da sreća ne dolazi sama. Ona se poziva, ali i gradi delima.
Knjiga nije klasično linearno štivo sa pravoliniskim narativom. Više podseća na zbirku/mini-vodič kroz perspektivu sreće viđenu kroz različite elemente i koncepte. Tako ćemo se upoznati sa mačkom sa podignutom šapom, snovima i figurama, lađom s blagom (takarabune), bogovima siromaštva i blagostanja, sedam bogova sreće, zakonom privlačenja, hongkongoškim zmajem, indijskim ritualima za sreću, varašibe čodža, hiljadu ždralova mira, tri kruga sreće, kolačićima sudbine (fortune cookies), “kit-ket” kao čokoladica sreće, srećnim ušima, darumom i tako dalje i tako bliže. Svako od ovih poglavlja je, u principu, koncipirano na isti način – kratke priče iz japanske istorije, objašnjenja tradicionalnih simbola, svakodnevne navike i rituali i refleksije o načinu razmišljanja.
Autor pokušava da nam i pojasni da je maneki-neko filozofski pristup životu, a ne samo simbol (ili simpatičan suvenir). Nije poenta koje je boja mačka (mada je i to bitno!) ili koja je šapa podignuta (nije svejedno!), već u verovanju koje stoji iza (generalno bilo kog) simbola. Jer, ako čovek veruje da nešto privlači sreću, onda on postaje i otvoreniji prema svetu, prepoznaje prilike, (p)ostaje istrajan. U prevodu, nekada verovanje da, na primer, neki predmet ili ritual donosi sreću, postaje okidač za pozitivno ponašanje.
Mada se autor knjige “Maneki-Neko” ne služi stručnim terminima, čitalac može da primeti paralelu sa modernom psihologijom, jer u mnogim konceptima sreće opisanim u knjizi moći ćemo da prepoznamo aspekte poput:
- Placebo efekta (tj. da verovanje utiče na rezultat/ishod)
- Self-fulfilling prophecy (naša očekivanja oblikuju budućnost, tj. ishod)
- Ritual -> stabilnost -> smanjenje anskioznosti
Ova knjiga jasno stavlja do znanja da japanski simboli sreće neće „magijski” da reše problem, već samo da osobi treba da daju određeni mentalni okvir (ili motivaciju, pa čak i da kažemo pozitivno sujeverje) koje će da podstane čoveka na akciju.
Stil knjige je jednostavan i nenametljiv i može da se pročita relativno brzo. Knjiga je isto tako strukturirana da može da se čita bez nekog reda (to jest, krenete od teme koja vam se učini zanimljivom).
Međutim, “Maneki-Neko” nije bez mana (knjiga, ne mačka…mace i kuce su uvek savršene!) i treba biti svestan onoga što smo spomenuli na početku, a to je da ovo nije self-help naslov, već više informativna knjiga sa zanimljivostima na temu azijskog pogleda na sreću. Neki čitaoci će možda steći utisak da ova knjiga malo romantizuje Japan kao harmoničan sistem (realnost je mnogo kompleksnija) ili da su teme, iako zanimljive, možda nedovoljno razrađene i koliko ovih elemenata može da bude primenjivo na zapadnjački stil života.
“Maneki-Neko” nije knjiga koja “menja život”…i ovo je možda i u redu. Knjiga ne pokušava išta da vam “proda”, sem možda perspektive da se sreća ne juri, već prepoznaje i kultiviše kroz male činove (ili male stvari).
Ako tražite hardkor psihologiju ili “kako prizvati japanskog boga sreće u tri koraka” vodič, to ovde nećete naći. Ali, ako volite japansku kulturu (JA! JA! JA!), želite da se malo inspirišite i informišete na temu sreće ili da se ohrabrite da neki predmet ili ritual postane deo vašeg života kao korak ka sreći, onda će vam možda “Maneki-Neko” biti zanimljiv.
A sad me izvinite, pošto mi sreća još nije donela milion evra da mogu da otputujem u Japan na tri meseca kao da sam velmoža, idem da sa “Temua” poručim svaki japanski simbol na koji mogu da naiđem. 🤣
A ti, dragi čitaoče, da li imaš i ti negde u svom stanu (ili kancelariji) mačku koja donosi sreću? 🙂
Broj strana: 181
