Postoji velika verovatnoća da ste, ako pripadate generaciji milenijalaca i mlađim (čast starijim izuzecima), upoznati sa terminom anime, tj japanskim animiranim serijama. O njima postoje podeljena mišljenja. Mišljenja roditelja su uglavnom da su te serije uglavnom pune nasilja, perverzne i često ne mogu da povežu zašto su najčešće junaci osnovci/srednjoškolci, a ređe studenti ili odrasli, a sa druge strane se dotiču nekih prilično ozbiljnih tema. A pride, mnogi i vide i mlade kako se “maskiraju” u neobične kostime (cosplay) i takvi šetaju gradom. U prevodu, smatraju ih generalno štetnima.
Životna je istina da sve može da bude potencijalno i štetno i korisno, ali zavisi od (mentalnog sklopa) osobe i okruženja u kom se razvija, tj. odrasta.
Ako se sećate, dugo godina se vodio (mada i dalje povremeno bude i sada aktuelan) “lov na veštice” kada su u pitanju video igre da one podstiču nasilje, da je u jednom trenutku morala i nauka da ustane da bi dokazala da to nije tačno (štaviše, da u umerenim dozama postoje i benefiti). Ako je neko dete odraslo u uslovima gde su ga roditelji zanemarivali (bilo agresijom/nasiljem, bilo kupovinom stvari da kompenzuju svoje emotivno odsustvo), ako ga je prvenstveno vaspitavala ulica, a škola (npr. drugi učenici) maltretirali, ako je konstatno bio bombardovan (manipulisan) informacijama medija koje podstiču strah, dovoljna je samo bila kakva sitnica da gurne preko ivice to dete u haos.
Nije ta jedna čokoladica kriva za nabijenih 130 kila i zdravstvene probleme, već nezdrava ishrana decenijama unazad i tona (nepotrebne) pojedene hrane da se kompenzuje neki emotivni nedostatak.
Tako da sumiramo ovaj uvodni deo za eventualno roditelje koji ovo čitaju. Dragi roditelji, kada ste svom detetu omogućili internet (a morate mu u nekom trenutku omogućiti, ako ne želite da kaska za današnjim društvom, jer, šta ćete, takvo nam je društvo), budite uvereni da je za kratko vreme samo lako provalilo kako da pristupi porno industriji Amerike i horor filmovima sa eksplozijom udova i ispadanjem creva. Japan je, ipak, posle Drugog svetskog rata, bio decenijama pod uticajem SAD-a, tako da su mnoge od njihovih perverzija, jednostavno, animirali…a onda nastavili svojim blesavim putem. 😀
A osim toga, ako niste svesni, pročitajte istraživanja kojom su obuhvaćeni čuveni “Diznijevi” crtaći, koja sve više iznose zaključke, da, iako nisu vizuelno nasilni, psihološki su mnogi od njih bili prilično izvitopereni i streotipni, a da nismo ni bili svesni…
I tako, da (ponovo) sumiram priču za roditelje, ako imate dilemu oko anime naslova, informišite se više o njima, jer postoji razlog zašto i veliki broj odraslih gleda ove serije. Neke od njih kriju mnoge fenomenalne životne poruke i teme iz kojih možemo mnogo da naučimo. A i pride su veoma zabavne. 🙂
A ako pogledate neka ostvarenja studija “Ghibli”, garantujem da će promeniti svoju (generalno negativnu) sliku o njima.
Za (nadam se, dovoljno zrele) mlade, smelo prolazim od pretpostavke da, ako čitate ovaj blog i znate generalno moje stavove i pogled na svet, da ste dovoljno pamentni da razlučite šta je zdravo, a šta nezdravo u anime naslovima.
E sad, čemu ovaj neobičan uvod koji je verovatno kod ljudi koji poznaju anime imao reakciju “wtf”?
Pa zato što je današnja tema recenzija jedne knjige koja može biti korisna za sve. 🙂
“Manga: vodič kroz čarobni svet japanskog stripa” (u daljem tekstu: “Manga”) je priča o onome što mnogi znaju i kao “japanski strip”. Da, da to su oni crno-beli stripovi u formi knjižica koji se čitaju suprtonim redoslednom od standardnih knjiga i stripova.
Za one koji (možda) ne znaju, da grubo sumiramo, anime su upravo ekranizacije tih stripova.
Mange su u Srbiji postale aktulene tek (rekao bih) u zadnjih desetak godina. Prvo su se stidljivo pojavljivale u knjižarama izdanja na engelskom, a sada nije iznenađenje da vidite i prevedene na srpski jezik. Sada i one imaju svoju (zasluženu) policu u knjižarama, isto kao što su je oduvek imali „Marvel“ i “DC” stripovi, italijanski talas sa „Marti Misterijom“, „Zagorom“, „Mr. No“, „Alan Fordom“ („Bolje ispasti budala nego iz voza”) i mnogi drugi stripovi.
E sad, zašto je ova knjiga/vodič „Manga“ dobra stvar?
Zato što nas upoznaje, prvenstveno, sa (fenomenalnom, a opet ekscentričnom) japanskom kulturom, i objašnjava nam kako je fenomen manga/anime uticao na svet i njegovu pop kulturu, kao i obrnuto.
„Manga“ vodič možemo grubo da podelimo na dve celine.
Prva celina će nas provesti kroz pojam „manga“, njegovu istoriju, generalnu podelu mangi na starosne/ciljne grupe (shonen, shojo, seinen i josei) i koga one zaista obuhvataju, kao i koji (nebrojeni) žanrovi postoje u okviru mangi (borilačke veštine, porodične teme, fantastika, horor, japanska istorija, jakuze, životinje, kulinarstvo, magične devojke, mekovi/mecha, nindže, okultno/religijski motivi, politika, poslovna/business tematika, romansa/ljubav, sport, superheroji, video igre i razni drugi žanrovi).
Druga celina opisuje neke od najpopularnijih manga naslova. Dotiče se njihovih radnji, ciljeva glavnih junaka, kao i koji japanski motivi su uticali na (autorovu) kreaciju te mange i kakav značaj ima za japansku kulturu. Upoznaćete se sa nekim od najpopularnijih naslova kao što su Doraemon, Naruto, Attack on the Titans, Full Metal Alchemist, Hellsing, Berserk, Akira, One Piece, Bleach, Rurouni Kenshin, Death Note, Mobile Suit Gundam, Conan, Dragon Ball, Astro Boy, Pokemon, GTO, SailorMoon, Yu-Gi-Oh i mnogi drugi.
Naravno, veliki broj pomenutih mangi je doživeo i svoju animiranu ekranizaciju. Sve da ste živeli pod kamenom bez pristupa internetu i da imate averziju prema Aziji generalno iz Bog-te-pita kog (neosnovanog) razloga, niste mogli a da ne čujete ove izraze: Dragonbol (i naravno, ništa bez “zmajeva m*da” ili urlanja “kamehamehaaaaaaaaaaaaaaaaa!”), Naruto (i neko derle koje se dere “kagebunšin!”), Vanpis, beležnica smrti, Pokemoni, JuGiO (i opet bar jedno derle po bloku koje je igralo te karte i dralo se “jugioooooooooooo!”), Blič (ima neki kreten kod mene u bloku koji se uvek dere “BANNNKAIIII!!!” kada pokušava da izvuče još koje ponavljanje sa tegovima jer živi u ubeđenju da to dranje izvlači još neki potencijal snage…………a ne, čekajte, to sam ja… nema veze, zanemarite prethodnu izjavu…) i još neki nazivi za koje ste se pitali šta koji đavo znače.
A sad, malo ozbiljno.
“Manga” vodič je sasvim solidno odrađen. Kao što sam rekao, pokušao je da obradi sâmo poreklo mange, žanrove, kao i neke od najpopularnijih naslova. Ispunjen je i velikim brojem crteža/printova iz raznih mangi, a centralni deo (koji razdvaja vodič na dve celine) je u urađen u boji.
Mislim da je prilično precizno odrađeno objašnjenje kako pojmova, tako i samih naslova (a opet, i dovoljno laički da svakom bude razumljivo). Naravno, uvek će svako pronaći neku primedbu, tj. kako bi on/a protumačio nešto (i ja koji nisam uopšte neki manga ekspert sam imao po koji komentar), ali ruku na srce, poenta ovog „Manga“ vodiča je i da bude elementarno napisan tako da ga svi mogu razumeti. Fanovi bi sigurno voleli da se okupi 10 eksperata da detaljno urade vodič, ali onda bismo dobili enciklopediju koju mladi (nezaposleni) ne bi mogli da priušte lako (jer hahaoya i chichioya bi verovatno jednoglasno dreknuli „Nani?! Tondemonai! Anata no heya ni iki nasai!“), a mladi (zaposleni) i stariji (zaposleni) bi znali da je račun za “Infostan” ipak prioritet, i da to baš nije investicija vredna da se meso jede samo nedeljom (a ako slučajno imate supružnika, verovatno bi isto dreknuo/la „Nani?! Tondemonai! Anata no heya ni iki nasai!“).
Šta je super sa ovim “Manga” vodičem?
Pa to što je, zaista, za (skoro) svakog.
On je, prvenstveno, informativnog/edukativnog karaktera.
Super je poklon za onoga ko voli japansku kulturu ili želi malo bolje da je upozna i na ovaj način, tj. kroz manga medij. Oni koji zaista vole i prate manga/anime svet će se sigurno obradovati ovom poklonu. A s obzirom da je dobar deo opisanih mangi i ekranizovan, možda vam dâ ideju šta da odgledate (ili pročitate).
Dobra stvar je što “Manga” vodič mogu da pročitaju i roditelji, da malo bolje razumeju šta je to što je opčinilo njihovu decu (i generalno mlade) ovim svetom. A ko zna, možda se i vama dopadne taj svet i otkrijete nešto novo i zanimljivo. A pogotovo ako imate mlađe dete, možete i na suptilnije načine da ga usmeravate kroz ovaj manga/anime svet, jer ima mnogo, mnogo poučnih stvari da se pročita/odgleda za život generalno.
A ti, moj kawaii čitaoče, koliko ti poznaješ manga/anime sekai? 😀
Serbian 
English