Reći da je „Studio Gibli“ (Studio Ghibli) japanska verzija „Volta Diznija“… pa… koliko god da sa jedne strane ima smisla uporediti ih, sa druge strane, ipak imaju neke svoje jedinstvene tačke. No, jedno je sigurno. Ni jedni ni drugi neće ostaviti ravnodušnim kako decu, tako ni odrasle.
„Princeza Mononoke“ se pojavila 1997. godine, i oduševila svet. Ako je bilo poznavalaca filmova koji do tada nisu znali za ime Hajao Mijazaki (Hayao Miyazaki), pojavom ovog filma im se definitivno urezalo to ime i prezime. Ovaj oskarovac nam već decenijama unazad prikazuje neverovatne fantastične svetove (gde se često prepliću i srednji vek i japanska mitologija i steampunk i šta sve ne), šarmantne glavne (a i sporedne) junake, opčinjavajuću muziku… mislim da ste shvatili. Ono što (nekad, a i sada) stvaraju „Dizni“ i „Pixar“, tu im parira i „Studio Gibli“.
Radnja filma „Princeza Mononoke“ (Mononoke-hime) je smeštena u srednjevekovni Japan (tačnije, period znan i kao „Muromači era“ ili „Ašikage era“). Ašitaka, poslednji princ Emišija (etnička grupa koja je nekada živela na ostrvu Honšu), uspeva da spasi svoje selo tako što ubija misterioznog demona u obliku ogromnog mutiranog divljeg vepra, ali biva ranjen (to jest, proklet bolešću koja se širi njegovim telom). Uz pomoć mudre žene (i duhovnog vođe sela), Ašitaka saznaje da je demon, u stvari, božanstvo znano kao Nago, koje je bilo iskvareno zbog misterioznog komada gvožđa koje su pronašli u njegovom telu. Takođe, kletva se koja se širi mladim princom poput otrova, daje mu nadljudsku snagu, ali će ga na kraju i ubiti. Jedina nada za mladog princa je da zauvek napusti svoje selo i putuje na zapad, gde će možda pronaći rešenje kako da skine kletvu.
I tako naš mladi princ se zaputi na daleki put sa svojim vernim losom (koji se zove Jakul). Na svom putovanju sreće neobičnog monaha Džiga, koju mu otkriva da je možda jedini način da se skine kletva, taj da pronađe misterioznog „Velikog šumskog boga“, u formi mističnog jelena, koji poseduje moć da podari, ali i uzme život (verzija božanstva koji predstavlja stvaranje, ali i prestanak života).
U svojoj potrazi za ovim božanstvom, mladi Ašitaka slučajno pronalazi u nabujaloj reci dvojicu ranjenih seljana, čiji karavan su napali vukovi, predvođeni vučjim bogom (znan kao Moro), pri čemu je jednog od vukova jahala mlada devojka-ratnica. Ašitaka uspeva ranjenike da sprovede kroz mističnu šumu, punu simpatičnih šumskih duhova (u japanskoj mitologiji se zovu kodame, i nešto najpribližnije tome bi bile drijade u grčkoj mitologiji), pa čak i da na trenutak vidi u daljini „Velikog šumskog boga“ (koji ubrzo nestaje sa vidika), i na kraju, stižu do utvrđenog naselja Gvozden-grad (Irontown, japanski Tataraba). Gvozden-gradom gospodari misteriozna dama Eboši, koja je prilično sigurna u svoju moć i koju svim srcem podržava stanovništvo naselja. Njen Gvozden-grad je utočište za mnoge koji su se tada smatrali otpadnicima (poput ljudi koji su oboleli od lepre, iliti gube). Žene su prilično poštovane, donekle ravnopravne sa muškarcima (i voljne da rade teške poslove)…i izgleda oduševljene (a i malo izgleda napaljene) pojavljivanjem mladog princa.
Međutim, situacija sa damom Eboši i Gvozden-gradom je prilično komplikovana, pa i kontradiktorna. Ljudi su poštovani i zbrinuti u ovom gradu, i Eboši je veoma stalo do njenih ljudi. Ali… Gvozden-grad živi od kopanja gvožđa i pravljenja musketa (a sâma Eboši insistira da muskete budu tako napravljene da i žena može da ih koristi bez problema da bi se zaštitile), što je jedan od razloga zašto šuma propada i zašto su šumski bogovi besni na Eboši (a kao što ste verovatno zaključili, ona je i razlog zašto je božanstvo Nago/vepar postao iskvaren/proklet i pretvorio se u demona). Takođe, Eboši ne priznaje Imperatora za vladara, kao ni lokalne feudalne lordove, tako da svi imaju pik na nju (žele da je skrate za glavu, ali opet, ona im je i glavni proizvođač vatrenog oružja).
Stvar komplikuje i misteriozna devojka-ratnica. Ona se zove San (kao broj tri u japanskom…znate ono, ići, ni san, ši…), a znaju je kao i princeza Mononoke. San je, u stvari, odgajana kao jedan od članova vučjeg čopora (ona smatra božanstvo Moro za majku, a Moro nju za ćerku) i naučena je da mrzi ljude (pogotovo Eboši), jer su oni uzrok zla i uništavaju šumu i njene stanovnike.
I tako jedne večeri, vučja ratnica San napada Gvozden-grad sa ciljem da ubije Eboša. I tada ima blizak susret sa mladim princem Ašitakom, koji pokušava da spreči sukob između San i Eboši, i pritom biva ozbiljno ranjen.
I stvari se od tog trenutka još više komplikuju. Ko je u stvari, misteriozna i prelepa vučja princeza San i kakva je njena veza sa šumom? Koji su Ebošini skriveni motivi za toliko naoružavanje i rat sa prirodom? Da li je ekscentrični monah Džigo samo to (monah), ili nešto više? Da li zaista mladi princ Ašitaka jedini traga za „Velikim šumskim bogom“ ili… pitanja, pitanja… ali to su pitanja, u čijem otkrivanju odgovora ćete uživati.
„Princeza Mononoke“ je prelep film, ali zaista prelep u svakom aspektu. Crtež i animacija su predivni (od prelepo nacrtanih glavnih i sporednih junaka, pa do životinja, božanstava i same prirode) i sve odiše nekakvom srednjevekovnom japanskom mističnošću. Zanimljivo je da je veći deo filma ručno crtan, uz poneki deo koji je morao biti kompjuterski animiran (što nećete ni primetiti). Jednostavno, ima šmeka i šarma za bacanje. Muzika je isto prelepa (nije baš da će te pevati kao što biste pevali neke pesmice iz „Diznijevih“ filmova, ali ćete uživati, pogotovo u instrumentalima). Tako da vizuelni i muzički aspekt prave odličnu atmosferu. I tome dodajte zanimljive likove sa dušem (i dobru glasovnu glumu), malo akcije, malo mistike, malo mračnih cena (ipak je ovo Japan, ne može baš da ne prođe bez malo krvi i demona…možda poneka odsečena glava ili crvi, ali dâ se podneti, nije toliko eksplicitno).
„Princeza Mononoke“ se dotiče jako zanimljivih i univerzalnih tema. Najočiglednija tema je ujedino i uvek aktuelna (pogotovo u današnje vreme). A to je pitanje do koje granice je čovek spreman da ide sa uništavanjem prirode i njenih (sada već polako ograničenih) resursa zarad svojih sebičnih ciljeva i interesa? U ovom filmu priroda nije predstavljena kao baš bespomoćni entitet koji trpi čovekovo, da tako kažem, „maltretiranje“. Božanstva se okreću protiv čoveka, napadaju ga sa ciljem da spreče svoje istrebljenje (iako su svesna da sve teže se odupiru modernoj tehnologiji), što kulminira jednom veoma bitnom scenom u završnici filma, koja pokazuje šta se dešava kada čovek prekorači sve granice razuma kada je u pitanju priroda. Ne možete, a da se po završetku filma ne zapitate neke stvari. Nije ovde sad u pitanju religija i to da li ste hrišćanin, pripadnik islama, budista, šintoista, ateista ili nešto šesto, pa kako vidite Prirodu (sada sa namerno velikim „P“). Pitanje je nešto drugo. Da li čovek može da bude siguran da je zaista pokorio Prirodu i postao njen gospodar, kao što sebe predstavlja. Činjenica je da Priroda (ili možda je bolje reći Zemlja) ima neke svoje načine da uzvrati udarac čoveku. Ali, da li smo sigurni da možda u nekom trenutku nećemo „čačnuti“ u nešto što nismo smeli, i sami sebi iskopati grob? Ima ljudi koji veruju da moramo da nađemo neki balans i pomirimo se sa Prirodom (mislim da je konstantno Ašitakino „šetanje“ u filmu između šume i Gvozden-grada, u stvari simbol za pokušaj pomirenja između čoveka i Prirode, kao neka vrsta glasnika). Prilično ozbiljna tema (i danas veoma aktuelna, kao što se dâ primetiti).
Naravno tu se suptilno provlače i teme ljubavi, vere, razumevanja napaćenih ljudi, poštovanja žena i cenjenja njihove snage i požrtvovanosti… ima ovde raznih motiva, od kojih su mnogi suptilno utkani u film.
Sve u svemu, nebitno je da li ste ljubitelj anime žanra, „Diznijevih“ crtaća ili crtanih filmova uopšte. Ovo je jedan od onih filmova koji morate da odgledate u životu, ako ništa bar zbog teme koje se dotiče.
A za ljude koji su ljubitelji Japana, njihove mitologije, anime-a, Hajao Mijazakija i svega pratećeg…pa… mislim da je očigledno šta treba da uradite, ako već niste. 🙂
Za kraj, evo vam i članak o nekim zanimljivostima koje možda niste znali u vezi flima „Princeza Mononoke“. 🙂
A tebi, dragi čitaoče, da li misliš da možda previše iskušavamo Majku Prirodu, i da će nas možda sačekati scenario kao u ovom filmu? 🙂
Imdb | Rotten Tomatoes | Metacritic | MyAnimeList
Datum izlaska: 1997. godine
Format: Film
Trajanje : 134 minuta
Serbian 
English