The Mandalorian (season 2)

 

The Mandalorian Star Wars baby Yoda Grogu Ahsoka Tano Luke Skywalker Ratovi zvezda

“The Mandalorian” (season 2)

 

May the 4th be with you”- mantra svakog STAR WARS štrebera

 

The Mandalorian” je jedna od retkih serija koja je uspela da uradi tri stvari. Uspela je retardiranu 2020. godinu da učini podnošljivijom, pokazala je da je moguće da druga sezona neke serije bude bolja od prve, i što je najvažnije, vratila je nadu Star Wars fanovima da će se “Dizni” potruditi da nešto kvalitetno učini za njihovu omiljenu franšizu, a ne samo da je muze do iznemoglosti.

Radnja se nadovezuje na kraj prve sezone. Naš hrabi Mando (Djin Djarin) sa slatkim zelenim bebčetom Jodom luta galaksijom, sa ciljem da ispuni svoj zadatak, a to je da ujedini bebca sa pripadnicima njegove rase. Međutim, oni su ujedino i meta kriptičnog Mofa Gideona, koji želi da se domogne malog Jode zbog njegovih moći…a namere mu uopšte nisu dobre. Da li će Mando i bebi Joda izvući žive glave, saznaćete u drugoj sezoni „Mandaloriana“.

Kao što je napisano u prvom pasusu, „The Mandalorian“ je sve podigao na još viši nivo i drastično unapredio.

Ovaj space western je vizuelno i muzički još bolji nego što je bio u prvoj sezoni. Naš Mando u punoj mandalorianskoj opremi deluje zaista impresivno, ali i zastrašujuće, i odaje taj neki samurajski vajb. A još pride će kasnije i dobiti jednu veoma moćno oružje za blisku borbu.

 

The Mandalorian Star Wars baby Yoda Grogu Ahsoka Tano Luke Skywalker Ratovi zvezda

 

Tu je naravno i uvek slatki bebi Joda, koji je još umiljati, tvrdoglaviji i nestašniji nego pre, i znaće da uvuče Manda u neprilike.

Meni su se posebno dopala dva detalja u drugoj sezoni „The Mandalorian“, koja smatram i ključnim za uspeh serije.

Prva je povezanost skoro svake epizode druge sezone sa nekim događajem iz prethodne. Mando i bebi Joda će posetiti mnoge lokacije iz prve sezone i videti kako su posledice njihovih akcija uticale na sadašnja dešavanja, a srešće i mnoge stare znance, kojima će ponovo trebati pomoć, a koji će i sami pomoći našem dvojcu, kao i one koji će im odmoći (Grif Karga, dr. Peršing, Kjuil, Peli Moto, Kara Djun, Fenek Šand, Migs i mnogi drugi).

Drugi detalj je vezan za mnoge nove likove koji su se pojavili u seriji, a što će posebno predstavljati poslasticu za one koji su veliki ljubiteli Star Wars serijala, koji znaju o ovom univerzumu ne samo iz filmova, već i iz nekih drugih medija, kao što su legendardni Boba Fet, mandalorijanska ratnica Bo-Katan, Kob Vant…jedno od najvećih iznenađenja je definitivno susret Manda i nekadašnjeg padawana (učenika) Anakina Skajvokera/Dart Vejdera, Asoke Tano. Ta epizoda je posebno zanimljiva.

 

The Mandalorian Star Wars baby Yoda Grogu Ahsoka Tano Luke Skywalker Ratovi zvezda

Rozario Doson je super ispala u roli Asoke

 

Naravno, najveća poslastica se krije u poslednjoj epizodi, kada će se na kraju pojaviti jedan legendardni džedaj…ne bih da vam otkrivam puno, reći ću samo da se njegovo ime rimuje sa „Vuk Skajnjujorker“, šššš…. a i kada vidite kako se završava epizoda, i najgrublja muškarčina će pustiti suzu.

Gluma je i dalje na vrhunskom nivou. Pedro Paskal je odličan kao Mando, i zaista uspeva da pokaže puno toga, kako kada ima šlem, tako i kada je bez njega. Ono što sam napisao u recenziji prve sezone i ovde stoji:

“Mando…Pedro Paskal uopšte nije imao lak zadatak, morate priznati. Stalno je morao da nosi kacigu (lice mu vidimo samo u flešbekovima vezanim za njegovo detinjstvo, a kao odraslog samo na par sekundi u jednoj sceni), a pritom je njegov junak zamišljen kao čovek od malo reči. I pored svega, mislim da je jako dobro izneo svoju ulogu sa svojim Klint Istvud/Džon Vik/samuraj pristupom. Kroz njegove pauze u odgovorima, uzdahe, govor tela, mislim da može da se oseti namera da se predstavi junak koji, koliko god da se trudi da stoički podnosi sve, sa druge strane ima teškoće da se uzdrži od emocija besa, straha, tuge, pa i razočaranosti.”

 

The Mandalorian Star Wars baby Yoda Grogu Ahsoka Tano Luke Skywalker Ratovi zvezda

Bebi Joda je i dalje sladak…ali i dalje komplikuje život Mandu…

 

Odmah za Paskalom je Đankarlo Espozito kao kriptični negativac(?) Mof Gideon, koji je pokupio dosta simpatija za svoju rolu, kao i Rosario Doson, koja nam je dala uvid u neku smireniju i zreliju Asoku Tano (pogotovo ako se setite serije “Clone Wars”, sve vam bude jasno 😀 ), a ne zaboravimo ni odličnog Temuera Morisona kao Bobu Feta.

I pored toga što je Džon Favro napisao sve epizode, a reditelji (kao i prošli put) bili raznoliki, kvalitet epizoda nije opadao.

Koliko je “The Mandalorian” kvalitetna serija, dovoljan je dokaz da je „Dizni“ dao zeleno svetlo da se urade čak tri spinofa (spinoffs): “The Book of Boba Fett”, “Rangers of the New Republic” i “Ahsoka”. Ne znam za vas, mene posebno interesuje kako će ispasti prvi i treći naslov.

Sve u svemu, ako niste pre ovoga gledali seriju „The Mandalorian“, sada vam je prava prilika da započnete. A fanovi Star Wars univerzuma verujem da očekujem sa nestrpljenjem treću sezonu. 🙂

 

The Mandalorian Star Wars baby Yoda Grogu Ahsoka Tano Luke Skywalker Ratovi zvezda

Kako da ne dočekate treću sezonu posle ovakve završnice druge?

 

A da, sada će i saznati pravo ime bebi Jode. 😀

 

A ti, dragi čitaoče, da li si već počeo da gledaš seriju “The Mandalorian”? 🙂

 

 

The Mandalorian website

Imdb | Rotten Tomatoes | Metacritic

Trailer

Format: Serija

Broj sezona : 1 (osam(8) epizoda)

Prosečno trajanje epizode: 30-40 minuta

 

Tags:

Goldfinger

 

Goldfinger Sean Connery Honor Blackman Šon Koneri Honor Blekmen James Bond Džejms Bond 007 Pussy Galore

“Goldfinger”

 

“Shaken, not stirred”

– James Bond

 

Ako nas je “Dr.No” uveo u avanture Džejms Bonda, a „From Russia with love“ nam stavio do znanja da je Džej Bi ozbiljan igrač i da filmska industrija treba dobro da obrati pažnju na ovu (tada) novu zlatnu koku, „Goldfinger“ je postavio neke standarde i smernice koje će koristiti budući filmovi o avanturama agenta 007.

Ali, da krenemo redom…

Pošto je (prilično rutinski) razneo laboratoriju za preradu droge u Latinskoj Americi, naš Džej Bi je rešio da uzme mini-odmor na čuvenim plažama Majamija (da prostite, Majami Biču). Naša mukica mora da uživa u ekskluzivnom hotelu i svi moraju da ga tetoše. Međutim, ubrzo ga posećuje njegov prijatelj Feliks (agent CIA), da mu prenese M-ovu poruku da 007 ima nov zadatak, a to je da nadgleda misterioznog trgovca zlatom, Aurika Goldfingera. Pošto se uspešno ušunjao u njegovu sobu, gde je na terasi zatekao prelepu Džil Masterson kako kroz teleskop gleda partiju džina (mislim na kartašku igru, alkoholičari nenormalni 😀 ) između Goldfingera i njegovog poznanika (i usput mu šapuće koje karte ima njegov protivnik, pošto Goldfinger ima bubicu u uvetu), Džej Bi je rešio da se malo „našali“ sa Goldfingerom i preuzeo je kontrolu nad mikorofon i malo se sprdao, preteći Goldfingeru policijom, ako namerno ne izgubi neki novac. I dok Goldfinger crveni od besa što mora da igra i gubi, Džej Bi za to vreme provodi sočne trenutke sa svojom novom simpatijom, Džil Masterson. Stekao sam utisak da je ovo prvi film gde se Bond možda i emotivno zainteresovao za neku devojku.

 

Goldfinger Sean Connery Honor Blackman Šon Koneri Honor Blekmen James Bond Džejms Bond 007 Pussy Galore

Nije mu lako…

 

Mada je neprevaziđena švalerčina, Džej Bi poznaje svoj alkohol, i zlatno pravilo da „u krevetu žena mora da bude vrela, a šampanjac hladan“. Pošto se šampanjac ugrejao, morao je u frižider po novu flašu i na kratko ostavi Džil u spavaćoj sobi…s tim što ga je neko odalamio po tintari dok je bio u kuhinji. Kada je došao sebi, Džej Bi je sada zatekao mrtvu Džil, svu prekrivenu zlatnom bojom.

Sada smo u Londonu, i Džej Bi dobija konkretan zadatak od M-a da istraži sumnju „Banke Engleske“ da Goldfinger ilegalno švercuje zlato, i da pokuša da ga namami sa zlatnom pločom nacističke nemačke iz perioda Drugog svetskog rata. Posle interesantne partije golfa između Goldfingera i Džej Bija, Goldfinger jasno stavlja našem junoši do znanja da se više ne igra sa sudbinom, usput mu prezentujući pregovaračke sposobnosti stamenog nemog pomoćnika Oddžoba (Oddjob) i njegovog šešira ojačanog metalom.

 

Goldfinger Sean Connery Honor Blackman Šon Koneri Honor Blekmen James Bond Džejms Bond 007 Pussy Galore Oddjob

Čuveni Oddžob (Oddjob)

 

Zato je 007 rešio da sada malo suptilnije prati svog neprijatelja, i to sve do Švajcarske. Međutim trenutak nepažnje (uzrokovan novom poznancicom Tili Masterson) dovodi to toga da ga uhvate, i da neko vreme bude  Goldfingerov „gost“ na njegovom ranču, gde ima priliku da sazna neke stvari o dijaboličnoj „Operaciji Grendslam“ („Operation Grandslam“). Naravno, čak i ovakva smrtonosna opasnost ima svoje prednosti za Džej Bija, jer ima priliku da upozna Goldfingerovog pilota, prelepu…ovaj… Pusi Galor (Pussy Galore). Da, tako se zaista zove…

 

Goldfinger Sean Connery Honor Blackman Šon Koneri Honor Blekmen James Bond Džejms Bond 007 Pussy Galore Oddjob

I da ste njeno (filmsko) ime izgovarali sa punim poštovanjem, jasno?

 

Da li će Bond uspeti na vreme da razotkrije dijaboličnu operaciju, preživi Goldfingera i njegovog nemog pomoćnika/šešir-snajperistu i dobije Pusi (morao sam), saznaćete ako odgledate film koji, iz sadašnje perspektive, ima naziv kao umetnički porno film, „Goldfinger“… mislim, i sami znate kakav će biti ishod filma, ali moram malo da ubacim dramatike, znate („Ma ljudi su na ivicima stolica dok čitaju tvoje recenzije, izludeće od napetosti…“-prim.podsvesti).

Vizuleni aspekt je (očekivano) ponovo doživeo skok u kvalitetu, a pogotovo je unapređen zvučni aspekt filma (tj. zvučni efekti), što je donelo i prvi Oskar nekom Bond filmu.

Što se tiče glume, mnogi smatraju da je naš Šone ovde bio na vrhuncu kao tajni agent 007. Što se mene tiče, stekao sam utisak da je bio bolji u prethodnom delu, ali zaista nemam zamerke na njegovu glumu ovde, i dalje je sjajan. Gert Frube je nam prilično interesantno dočarao bombastičnog megalomanijaka Aurika Goldfingera (jedan od retkih Bond negativaca kojeg se publika često seti/prepozna), sa sve promenama ponašanja (jedna zanimljivost: Gert je glumio Jug Bogdana u filmu „Banović Strahinja“ iz 1981. godine). Stameni Harold Sakata nam je podario legendarnog Oddžoba, nemog majstora borilačkih veština sa smrtnosnim šeširom i čuvenim samouverenim osmehom (mnogi fanovi 007 filmova će se pre setiti Goldfingerovog poslušnika/pomoćnika nego mnogih Bondovih arhineprijatelja kroz filmove).

 

Goldfinger Sean Connery Honor Blackman Šon Koneri Honor Blekmen James Bond Džejms Bond 007 Pussy Galore Oddjob

Aurik Goldfinger

 

Bernard Li (M) i Lois Maksvel (Manipeni) su i dalje standardno dobri u svojim epizodnim (par minuta) ulogama, a Dezmond Levelin (Q) je dobio još više minuta da objašnjava svoje gedžete.

Ah, Bond devojke… prelepe sestre Džil (Širli Iton) i Tili Masterson (Tanja Malet) su imale po svojih pet minuta (bukvalno, videćete zašto…šteta, pogotovo za Džil), ali glavna zvezda je živopisna Honor Blekmen kao pilot Pusi Galor (Pussy Galore…naravno, sretaćemo kroz kasnije Bond filmove mnoge devojke sa urnebesnim, dvosmislenim imenima), koja je mnogim muškarcima ostala u sećanju kao jedna od upečatljivijih Bond devojaka. Par zanimljivosti u vezi sa ovom glumicom: imala je 38 godina kada je snimala film „Goldfinger“ (i nekoliko godina starija od Konerija), bila je poznata po ulozi Here u „Jason and the Argonauts“ (1963. godina) i Keti Gejl u seriji „The Avengers“ (1961. godina), a bavila se i pevanjem. Inače, preminula je prošle godine (kada nas je napustio i legendarni Šone).

Spomenuo sam na početku da je film postavio neke smernice i standarde za buduće Džejms Bond filmove, kao i ubacio mnoge novine. Tako sada vidimo da će gedžeti i oružja iz Q-ovog odeljenja ubuduće postati sastavni deo arsenala Bondovih „veština“ (a imamo priliku da prvi put vidimo i odeljenje kojim Q rukovodi). U narednim filmovima ćemo imati i sve češće pojavljivanje raznih „specifičnih“ pomoćnika (henchmen) glavnim negativcima (poput Oddžoba), koji služe da Bondu zagorčaju život. Takođe će biti učestale situacije gde će (nažalost) ginuti Bond devojke. A i sve više će se (povremeno kroz film) ubacivati komični elementi, pogotvo sa fokusom na sarkastične komentare ili one kojima se Bond ruga protivnicima.

 

Goldfinger Sean Connery Honor Blackman Šon Koneri Honor Blekmen James Bond Džejms Bond 007 Pussy Galore Oddjob

 

Kad smo spomenuli tehnologiju, zanimljivost je da Bond sada ima na raspolaganju veći odašiljač (za praćenje negativaca) i manji (tako da MI6 zna gde se Bond nalazi u svakom trenutku), kao i tajnu pregradu u đonu cipele (gde, gle čuda, upravo može da sakrije manji odašiljač). Mada su i negativci dobili svoja naoružanja (poput Oddžobovg smrtonosnog šešira ili Goldfingerovog zlatnog pištolja). Možda i najveća atrakcija kada je u pitanju tehnologija, jeste Bondov „nasvirani“ automobil sa mitraljezima, sekačima guma, prozorima otpornim na metke, tragačem, dimnim bombama i uljem (da proklizaju protivnički automobili) i, možda najpoznatijim elementom iznenađenja, suvozačevim sedištem koje možda da se lansira nebu pod oblake. 😀 A kad smo već spomenuli automobile…

…Bondov auto izbora u ovom filmu je, možda i najčuveniji Bond auto, sjajni i luksuzni (sportski) Aston Martin DB5! Goldfinger, sa druge strane, se odlučio za gospodski Rolls-Royce Phantom III model.

 

Aston Martin Goldfinger Sean Connery Honor Blackman Šon Koneri Honor Blekmen James Bond Džejms Bond 007 Pussy Galore Oddjob

Aston Martin DB5

 

Ono što je isto odudaralo, ali bilo istovremeno i dobro osveženje, jeste pojavljivanja lasera (laserskog zraka) u jednoj čuvenoj sceni.

Za razliku od prethodnih filmova, ovaj film nije imao puno traumatičnih problema prilikom snimanja, mada je više zahtevao snalaženje (poput dobijanja pristupa Fort Noksu, ali ne i dublji ulazak u isti; izvođenje preleta aviona iznad Fort Noksa; Furbe, Nemac po poreklu, nije baš mogao brzo da govori engleski, pa je pričao ne nemačkom, a onda drugi glumac uradio redub na engleskom).

Akcija u filmu je isto podignuta na viši novi, a pogotovo scena finalnog obračuna (mlaćenja) između Džej Bi i Oddžoba, koja se smatra jednim od klasika kada su u pitanju obračuni „1 na 1“.

Film je najvećim delom sniman u Švajcarskoj i SAD (Florida i Kentaki), uz kratku posetu golf klubu u Engleskoj, a sve ostale scene su (kao i u prethodna dva filma) rekreirane u „Pinewood Studios“ u Londonu.

Budžet za ovaj film je iznosio čak tri (3) miliona dolara (koliko za prva dva filma zajedno), a zaradio je 51 milion, a kasnijem reizdanju (zajedno sa filmom „Dr.No“), dovelo je do impresivnog inkasiranja od skoro 125 miliona dolara! Vau, to se zove profit!

Velška pevačica Širli Basej je otpevala čuvenu uvodnu numeru „Goldfinger“ (i time isto postavila standard za Bond filmove, gde poznati pevači gostuju sa uvodnim numerama). Numeru je komponovao Džon Beri.

 

Aston Martin Goldfinger Sean Connery Honor Blackman Šon Koneri Honor Blekmen James Bond Džejms Bond 007 Pussy Galore Oddjob

 

Par zanimljivosti za ovaj film:

– Prvi put čujemo famozno „mućkan, ne promešan“ („Shaken, not stirred“)

– Šone uopšte nije putovao na Floridu da snimi svoje scene, jer je istovremeno bio angažovan u Hičkokovom filmu „Marni“ (svoje scene je snimio u Pinewood studiju)

– Već smo spomenuli i prvo pojavljivanje lasera

– Prvi Bond film koji je osvojio Oskara

– Film je upisan u „Ginisovu knjigu rekorda“ kao film sa najbrže ostvarenom velikom zaradom

– Pošto je, iz bezbednosnih razloga, bilo zabranjeno snimanje unutar Fort Noksa (niti je iko od ljudi povezanih sa filmom smeo da uđe), rekreirano skladište je urađeno neverovatno verodostojno da je čak i Fort Noks to potvrdio

– Producenti su razmišljali da Orson Vels glumi Goldfingera, ali su ocenili da im je preskup. Kada je Frube tražio kao zaradu 10% od profita filma, producenti su pomislili da su se možda ipak zeznuli što nisu angažovali Velsa

– Šone je povredio leđa u finalnoj borbenoj sceni, što je iskoristio da ispregovara još bolje (finansijske) uslove za naredni film

– Ovo je omiljeni Bond film Stivena Speilberga

– Bakuta sa mašinkom je bila omiljena Hičkokova scena

– Za vreme promovisanja filma, Honor Blekman je uživala da posramljuje novinare prilikom raznih intervjua, namerno izgovarajći često ime svog lika (i)

– Šone se zainteresovao za golf posle snimanja ovog filma

 

Za ostale zanimljivosti, bacite pogled ovde.

 

Meni je „Goldfinger“ odličan Bond film. Zabavan je dinamičan, duhovit, ima upečatljive negativce i Bond damu Pusi, i postavio je, da tako kažemo, smernice za buduće Bond filmove.

Usudio bih se da ga stavim u „top 5“ Bond filmova, ali videćemo još… 🙂

 

 

A ti, dragi čitaoče, kakvi su tvoji utisci o ovom filmu? 🙂

 

 

Trailer

Imdb | Rotten Tomatoes | Metacritic

Format: Film

Premijera: 1964. godine

Trajanje : 110 minuta

 

Tags:

From Russia with love

 

From russia with love Iz Rusije s ljubavlju Sean Connery Daniela Bianchi Šon Koneri Danijela Bjanči James Bond Džejms Bond 007

“From Russia with love”

 

Ahhhhhh, „From Russia with love“ (Iz Rusije s ljubavlju)…sada već stvari postaju zanimljivije. Ovo mi je jedan od omiljenijih filmova, ne samo kada su u pitanju Džej Bijeve avanture, već i generalno. Što se tiče ranga Džejms Bond filmova, ovaj film mi je u „top 5“, a možda i u „top 3“…a nije isključivo i da je „broj 1“.

Šta se sada dešava sa našom švalčerinom sa „dozvolom za ubijanje“ (licence to kill)?

Pošto je eliminisao Dr.Noa, Džejms Bond je sada zvanično na nišanu opasne kriminalne organizacije SPEKTRA (SPECTRE), a da toga nije ni (potpuno) svestan. SPEKTRA temeljno pristupa svemu, pa i načinu eliminacije Bonda, koji se sastoji u obučavanju ubice, po imenu Donald Grant, specijalno pripremljenog za eliminaciju 007 agenta.

Članovi SPEKTRE, Rosa Kleb (operativac/agent broj 3, nekada visokorangirani oficir ruske kontraobaveštajne službe SMERSH, sada prebegla u SPEKTRU…u kombinaciji sa njenim likom i govorom, odmah vam bude jasno zašto je strah i trepet) i Kronstin (operativac/agent broj 5, čehoslovački šahovski velemajstor) su spremili lukav plan za Bondovu eliminaciju.

 

From russia with love Iz Rusije s ljubavlju Sean Connery Daniela Bianchi Šon Koneri Danijela Bjanči James Bond Džejms Bond 007

Iz aviona se vidi da ovo dvoje sigurno ne rade u vrtiću…

 

MI6 dobija dojavu iz svog istanbulskog ogranka da ruski šifrant u konzulatu, Tatjana Romanova, želi da prebegne u London, a takođe su tu i informacije koje bi omogućile Londonu jedinstvenu priliku da se domogne kriptografske mašine, Lektor. Jedini uslov – Tatjana Romanova želi jedino da uspostavi kontakt sa agentom 007, Džejms Bondom, koga je videla na jednoj fotografiji.

MI6 i Bond su svesni da je ovo najverovatnije (prilično očigledna) zamka, ali, opet, ako postoji i najmanja šansa da je zaista moguće domoći se Lektora, vredno je rizika (a i Džej Bi se sigurno neće buniti da „spasi“ ruskog šifranta 😀 ).

I tako naš Džej Bi stiže u mistični nam Istanbul, gde će tesno sarađivati sa šefom ogranka, šaljivim, ali i prepredenim Ali Karim Bejem, a usput i otkrivati čari Istanbula, a sve u cilju da se susretne sa Tatjanom Romanovom. Ali, već od trenutka njegovog dolaska, dešavaju se komplikacije na relaciji turskih/engleskih i ruskih agenata, pa će iz bezbednosnih razloga, naš Džejms morati da se privremeno skloni i računa na gostoprimstvo Cigana (gypsies) koje je, o gle čuda, puno prelepih i strasnih žena, tako da Džejmsu nije lako. Međutim, komplikacije (u prevodu, pucanjava na sve strane) se i ovde dešavaju.

Posle mnogo peripetija, Bond i Tatjana Romanova se najzad sreću u njegovoj hotelskoj sobi (naravno), dok ona leži gola pod pokrivačem (logično, jelte), i oni provode strasnu noć (očekivano). Uz svoju ljubav na prvi pogled, Tatjana daje Bondu i podatke o lokaciji mašine Lektor.

 

From russia with love Iz Rusije s ljubavlju Sean Connery Daniela Bianchi Šon Koneri Danijela Bjanči James Bond Džejms Bond 007

– Iju, oprostite, ja promašila sobu…
– Bez brige gospođice, baš ste gde treba…

 

Zajedničkim snagama, Bond, Ali Kerim Bej i Tatjana, izvode oragnizovanu sabotažu u konzulatu i uspevaju da se domognu Lektora. Sledeća aktivnost – bežanija iz konzulata ka vozu Orient Express. Džejms i Tanja dobijaju nova lažna dokumenta, a Kerim Bej će im praviti nego vreme društvo, dok ih ne ukrca na avion Solunu, i odatle pravac London i misija uspešna!

Ali, da li će Džejms i Tanja stići bezbedno do Londona i kakve sve tajne (neprijatelje) krije Orient Express? Eeeeee… saznaćete ako odgledate „From Russia with love“. 🙂

Neočekivani uspeh „Dr.Noa“ je izgleda imao takav efekat da su glavešine rekle da se bace svi kartonski rekviziti sa prethodnog filma i da se malo „odreši kesa“ za “From Russia with love“.

 

From russia with love Iz Rusije s ljubavlju Sean Connery Daniela Bianchi Šon Koneri Danijela Bjanči James Bond Džejms Bond 007

NISAM MISLIO NA TE REKVIZITE…mada…

 

Krenimo od audio-vizelnog aspekta. Definitivan skok u kvalitetu kamere i audio efektima i sinhronizaciji. Ne bih puno opisivao, uverićete se i sami, očigledna je razlika u kvalitetu.

Kao i prethodni film, i ovaj je imao svoje izazove (da ne kažem probleme), počevši od izbora nekih glumaca, ozbiljnih (ali baš ozbiljnih) zdravstvenih problema Pedra Armendariza (Ali Karim Bej), kao i probijanja roka i budžeta… i povrh svega toga, predsednik DŽ.F.Kenedi vam kaže da mu je novela Jana Fleminga „From Russia with love“ jedna od najomiljenijih knjiga. Nema baš puno mesta greškama, zar ne? Sreća, na kraju ih i nije bilo.

Gluma… naš Šone ni u jednom trenutku nije sporan, sada još bolji nego prvi put kao Bond, prosto vidite da mu rola leži kao salivena cipela (mogao sam da stavim neki brend, ali niko nije hteo da plati reklamu, pa prc! 😀 ), zbog čega je nagrađen i bonusom duplo većim nego njegovom zaradom za ovaj film.

Daniela Bjanči kao Tatjana Romanova… ah, kakav izbor za Bond devojku, čoveče! Mislim da je jedna od najlepših Bond devojaka, ma prelepa je i baš zrači nekim seksipilom i šarmom. Inače tri zanimljivosti vezane za nju: bila je učesnica za Mis Univerzuma 1960. godine (očigledno); Bjanči je tek počela da uči engleski jezik za potrebe filma, pa je morao da se uradi redub sa drugom glumicom (nešto slično se desilo i u prethodnom filmu sa Ursulom Andres, ali zbog njenog akcenta); ona je izabrana u konkurenciji 200 devojaka, po mnogim pričama, upravo na Konerijevu preporuku („Šone, matori lisac, znao je on šta valja“-prim.podsvesti).

 

From russia with love Iz Rusije s ljubavlju Sean Connery Daniela Bianchi Šon Koneri Danijela Bjanči James Bond Džejms Bond 007

Šalu na stranu, zaista lepa glumica…

 

Pedro Armendariz (prilično popularan latinoamerički glumac 40-ih i 50-ih) je bio super u ulozi Ali Karim Beja, pogotovo zbog ozbiljnog zdravstvenog stanja (koje je bilo vidljivo i na filmu), i njegovog tragičnog završetka. Bilo je nekog neobičnog šarma u njegovoj roli otresitog i šaljivog šefa odseka MI6. Lote Lenja je bila sjajna kao sadistički negativac Roza Kleb, pogotovo sa njenim ponašanjem i specifičnom bojom glasa i načinom govorom…što i nije iznenađujuće, s obzirom da je Lote bila i pevačica i, da se tako izrazim, monolog(ista)/recitator/diseuse), kao i Vladek Šejbal u ulozi Kronstina (baš su našli facu zlog intelektualca) i Robert Šo kao ubica Grant.

Sada već standardnim šarmantnim epizodistima, Bernardu Liju (M) i Lois Maksvel (Miss Moneypenny) se sada pridružuje i Dezmond Levelin kao besmrtni Q (kju), sarkastični i nadrndani majstor za gedžete i džidža-bidže (zanimljivost: Dezmond je narednih 36 godina bio jedini Q u Bond filmovima).

Koje sve zanimljivosti i noviteti su se pojavili u „From Russia with love“, koje će posle postati standard? 🙂

Bond sada postaje mnogo oprezniji, kada je u pitanju komunikacija u šiframa sa vozačima ili pregledanje hotelske sobe u kojoj odseda (u potrazi za prisluškivačima)…kada su u pitanju žene, tu, kao i uvek (tj. očekivano), nema opreza. 😀

Borbene scene su unapređene i dinamičnije (bokser je radio koreografiju za čuvenu scenu tuče u vozu i snimala se nedeljama), a ubačene su i scene sa juranjavom čamcima i helikopterom.

 

From russia with love Iz Rusije s ljubavlju Sean Connery Daniela Bianchi Šon Koneri Danijela Bjanči James Bond Džejms Bond 007

Na zaboravite na mene…Patak…Paja Patak…dođavola, mislio sam Donald Grant…

 

Prvi put vidimo Džej Bija da upotrebljava Q-ove gedžete (i uopšte tehnologiju ozbiljnije). Tu je čuvena akt-tašna sa sklopivim snajperom, skrivenim nožem i novcem za hitne slučajeve, kao i mogućnošću da se pretvori u dimnu/gasnu bombu ako se ne otvori na poseban način. Bond takođe dobija i pejdžer, sat sa garotom, kao i aparat za detektovanje prisluškivača. A ni negativci nisu nespremni (Roza Kleb i njen nož premazan otrovom,, sakriven u vrhu cipele).

Bondov automobil izbora je, ovoga puta, bio Bentley Mark IV.

 

From russia with love Iz Rusije s ljubavlju Sean Connery Daniela Bianchi Šon Koneri Danijela Bjanči James Bond Džejms Bond 007

Bentley Mark IV

 

Film je najvećim delom sniman u Istanbulu, a ono zbog čega je ovaj film posebno interesantan ljudima iz bivše Juge, jeste čuveno zaustavljanje na stanicama u Beogradu i Zagrebu (iako film uopšte nije bio sniman u Jugoslaviji, već je u pitanju Sirkeci gari).

Budžet za film je iznosio dva miliona dolara…a zaradio je čak 79 miliona! Vau, to se zove profit, skoro 40 puta više! Primera radi, oba dela Osvetnika (Avengers: Infinity War + Endgame) su imala budžet oko 750 miliona dolara, a zaradili 4,8 milijardi dolara (nešto mi se zavrtelo u glavi X) )…a mogli su, eto, da zarade 30 milijardi („Da li je bila neka poenta iza ove glupe informacije, ili su samo želeo da se pohvališ da znaš da pomnožiš 750*40 bez digitrona?“-prim.podsvesti).

Uvodna muzička numera je samo malo prerađena verzija originalne „James Bond theme

Ovde imate još neke (stvarno interesantne) zanimljivosti u vezi sa „From Russia witl Love“, a ja bih samo spomenuo:

– Ovo je poslednji film koji je video Dž.F.K.

– Ovo je poslednji Bond film koji je video Jan Fleming

– Smatra se da je „From Russia with Love“ upravo film koji je lansirao Šona Konerija među megazvezde, a ne „Dr.No“. Inače, legendardni glumac je ovaj film svojevremeno proglasio za svoj omiljeni Bond film.

– Jan Fleming je tek posle ovog filma bio uveren da je Koneri pravi izbor za Bonda

– Ovde nećemo čuti čuveno „Bond, James Bond…

– Prvi put se pojavljuje čuveni Number 1 (u stvari, samo mu vidimo ruke i čujemo glas)

– Ovde se pojavljuje čuvena objava/najava “James Bond will return in …” (koju danas najviše vezujemo za superherojski žanr filmova)

– Vladek Šejbal se prilično lomio oko toga da li da prihvati ulogu zlog šahovskog velemajstora Kronstina, misleći da mu baš neće koristiti u karijeri, ali je pristao na nagovor prijatelja (upravo Šon Koneri)…i ispostavilo se da je to bio odličan potez za njegovu dalju karijeru

I tako dalje i tako bliže…

 

From russia with love Iz Rusije s ljubavlju Sean Connery Daniela Bianchi Šon Koneri Danijela Bjanči James Bond Džejms Bond 007

 

Kao što sam spomenuo, meni je „From Russia with Love“ (Iz Rusije s ljubavlju) vrh film, možda čak i najbolji Bond film, mada ga smatram i filmskim klasikom. Drastičan skok u kvalitetu na svakom polju. Zabavan, dinamičan i šarmantan film. Film (ne samo o Bondu, već i generalno) koji ne treba da propustite.

Apsolutna preporuka! 🙂

 

 

A ti, dragi čitaoče, da li je „From Russia with love“ i tebi u vehu najboljih Bond filmova? 🙂

 

 

Trailer

Imdb | Rotten Tomatoes | Metacritic

Format: Film

Premijera: 1963. godine

Trajanje : 115 minuta

 

Tags:

Dr.No

 

Dr.No Sean Connery Ursula Andress Šon Koneri Ursula Andres James Bond Džejms Bond 007

Dr.No

 

Pisati o Džejmsu Bondu (James Bond) van konteksta filmova bi bio prilično nezahvalan posao (ili bi pre zahtevao poseban tekst). Zato ne bih želeo da puno trošim ovde prostora. Ne verujem da je iko očekivao da će film „Dr. No“, koji je i za ono doba (šezdesete) bio odrađen bio prilično jeftino, iznedriti „Džejms Bond“ medijsku franšizu, koja danas vredi sigurno preko 20 milijardi dolara, koja je napravila 25 (+ 2 Non-Eon naslova) filmova (sledeće godine nam stiže „No time do die“), mnogobrojnim glumcima, glumicama i muzičarima donela svetsku slavu i novac (ili jednostavno „pojačala“ oboje), a proizvođači (tj. direktori) Aston Martina, BMW-a, Berette i Valtera drže u svojim kancelarijama ikonu Sv.Džejmsa Bonda.

Naravno, ne zaboravimo 14 kultnih romana Jana Fleminga koji su sve ovo započeli, praćeno sa, ako se ne varam, nekih 40+ post-Fleming romana.

Franšiza je iznedrila gomilu stripova, nekih 20+ video igara, radio emisija, raznih figura i igračaka i čega sve ne.

Naravno, ne zaboravimo i popularizovanje različitih (vojnih) gedžeta sakrivenih u kolima, cigaretama, upaljačima, olovkama, torbama, satovima itd…

Nastanak fiktivnog lika Džejmsa Bonda je isto priča za sebe. Džejms Bond je (navodno) nastao kao amalgam više istorijskih ličnosti (nekih 15) koje je Jan Fleming poznavao (ili slušao priče o njima), ali se pretpostavlja da bi centralna ličnost mogao biti čuveni Dušan „Duško“ Popov. Ne želim da mislite da je ovo cilj suptilnog promovisanja patriotizma/nacionalizma (jer je Popov bio Srbin), već mnoge informacije iz različitih izvora upućuju na to. Jedna od njih je da je jedan agent britanske tajne službe (zadužen za praćenje Popova), prisustvovao sceni gde je Popov, u lisabonskoj kockarnici, uložio tadašnjih 80.000 dolara (danas bi to bilo preko 600.000 dolara), da bi naterao protivnika da odustane (fold).

Taj agent-posmatrač je bio Jan Fleming. A taj događaj je kasnije iskoristio za kultnu scenu “Kazino Rojala”. Duško Popov je bio trostruki tajni agent, čiji je primarni zadatak bio da dezinformiše Nemce. Kažu da je bio prilično smeo i drčan. Obožavao je dobra pića, skupa kola…i, naravno, lepe žene. Pravi plejboj (jedna od njegovih ljubavi je bila i čuvena glumica i lepotica tog vremena). Smatra se da je odigrao jednu od ključnih uloga u operaciji „Fortitude“. Njegova tajna imena/šifre (code names) bile su „Duško“ i „Tricikl“.

 

Dr.No Sean Connery Ursula Andress Šon Koneri Ursula Andres James Bond Džejms Bond 007

Legenda…samo toliko ću napisati…

 

Naravno, i dalje postoje kritike na račun ličnosti Džejmsa Bonda, ali i to bi zahtevalo poseban tekst. Najveće kritike su u vezi sa njegovim tretiranjem žena (da je veliki mizognista i seksista koji žene vidi samo kao „tela“ za zabavu ili „alate“ za obavljanje misija, i da ih vidi kao inferiorne), kao i da je se (povremeno) vidi nostalgija za „britanskim imperijalizmom“…mada se najviše kritikuje prva stavka. I zbog toga mnogi smatraju da se Džejms Bond ne uklapa u današnje standarde „heroja“, da mora da se uradi ozbiljnija promena sa njegovim karakterom.

Što se mene tiče, ja bih samo rekao par reči, onako iskreno.

Filmski Džejms Bond je kreiran šezdesetih, i njegov psiološki obrazac je prilično uspostavljen prema ekonomsko-geografsko-političkoj situaciji tog perioda…i onda malo „mačo“ pojačan. I on je kao takav postao kanon. U narednim decenijama je blago menjan i prilagođavan modernom periodu.

Svi ste čuli za frazu “pobednici pišu istoriju”. Ali takođe, priznajte, ne dopada vam se ideja da vam pritisak moćnika u bilo kom obliku (bilo vojska, bilo mediji, bilo istoričari, bilo okolina) menja/kroji vašu (ličnu/političku) istoriju. Postoji rizik da izgubite identitet (jedno je “gubitak identiteta” u smislu pozitivne transformacije ličnosti, ali ovde govorimo o fiktivnim likovima, bilo da je knjiga, film, serija, strip, crtani, video igra). To može postati rizik ako rešite da uradite kompletnu promenu identiteta nekog filmskog junaka.

Na primer, ja lik Džejmsa Bonda nikada nisam doživljavao kao „heroja“, pa čak ni kao tragičnog heroja ili antiheroja. On je jednostavno (pogotovo sa muške strane) kul lik. Puca od samopouzdanja, harizmatičan je, uvek u formi, ne plaši se borbe, osvaja (i odvodi u krevet) najlepše žene, vozi besna kola, pija najbolja pića, bogat je, okružen je akcijom. Ali niko nije rekao da je bez mana. Kao agent je često bezosećajan i beskrupulozan, zadatke će obaviti po svaku cenu, bez obzira na žrtve, sve je u službi posla (to jest, Njenog Veličanstva).

Imam osećaj kao da se ponavljam (ne mogu da se setim da li sam ovo već negde spominjao ili govorio), ali verujem da je najveći broj muškaraca dovoljno sazreo da ga ne plaši koncept „snažne žene“ ili da misli da je LGBT virus koji se prenosi rukovanjem. Ne morate menjati Džejms Bonda. Promenite okruženje oko njega. Stvorite mu dostojnu konkurenciju. Tajnu službu MI6 ne čini samo 007. Stvorite ženu tajnog agenta koja će mu parirati (ali stvorite kompletnu ličnost, a ne agenta koji mora da bude žena koja agresivno prosipa feminističke priče i pljuje po 007…setite se Mulan i kako je tu feminizam sebi načinio više štete nego koristi). Može da bude 008 (i pre nego što neko feministički nastrojen pomisli „da, eto, ovamo priča jedno, a ovamo žena po rangu ispod muškarca“: ako poznajete Džejms Bond filmove i komentare vezane za agenta 008, stiče se utisak da je u pitanju neko sposobniji od Bonda. Književni i filmski kanon ne govore puno o agentu 008, sem na jednom mestu da je verovatno kodno ime „Bil“), imate druge 00 brojeve koji nisu popunjeni (a navodno jedan od 004 agenata je žena). Stvorite mu konkurenciju, a ne čistu kontru ili pandan.

Dođavola, ako je toliki problem, napisaću vam fan-fiction o ženskom agentu 008, i to takav da će zadovoljiti i našu (mušku) požudu i prikazati je kao sposobnu ženu, sa ličnošću, osobinama i kvalitetima takvim da će i mizognisti i seksisti otići i kupiti dijamantski prsten uz komentar „ovo je moja buduća žena“.

Ali ostavimo jadnog Dž.B. na miru…i opet sam se raspisao.

Elem… da se okrenemo filmu. ^^

„Dr. No“…

 

Dr.No Sean Connery Ursula Andress Šon Koneri Ursula Andres James Bond Džejms Bond 007

Prva Bond devojka – legendardna Ursula Andres

 

Tajna služba MI6 aktivira Džejms Bonda sa zadatkom da ode na Jamajku i istraži nestanak šefa odseka MI6 (Strengvejsa) i njegove sekretarice, čiji su nestanak i ubistvo verovatno povezani sa pokušajima blokiranja signala za potencijalno lansiranje raketa iz Kejptauna.

Od trenutka dolaska na Jamajku, Bondu postaje jasno da ga neko prati. Tragovi u Strengvejsovoj kući ga dovode u kontakt sa lokalnim čamdžijom Kverelom, preko koga upoznajemo i čuvenog Bondovog (budućeg) poznanika, CIA agenta Feliksa Lajtera.

Na kraju se ispostavlja da je konkretan trag to što je Strengvejs nestao negde oko ostrva „Krabin ključ“, na koji nije dozvoljen pristup ikome (a lokalno stanovništvo veruje da tamo živi zmaj), i koji drži misteriozni kinesko-nemački biznismen-naučnik. Ma ništa sumnjivo tamo, zar ne?

Uz pomoć Kverela, Bond uspeva da se ušunja na ostrvo i tada nailazi na prelepu Hani Rajder (Honey Rider…), koja krišom dolazi na ovo ostrvo u potrazi za školjkama (ali se ubrzo otkriva i njena prava agenda).

Ipak, Bond i Hani bivaju zarobljeni (Kverel nije bio te sreće), i upoznaju prvog Bondovog (filmskog) rivala, Doktora Džulijusa Noa (čisto ako se neko pitao čemu ono „Dr.No“ 😀 ), čoveka koji je svojevremeno bio u Tongu (ne u tangama, već je u pitanju kriminalna organizacija), od kojih je pobegao sa (njihovih) 10 miliona dolara i sada je pripadnik tajne organizacija „SPEKTRA“ (Spectre) sa kojima sarađuje na zlim mastermajnd planovima (da vam baš sada ne otkrivam koji je to plan za ovo ostrvo), i koji ima prostetičke udove, konkretno šake koje su od gvožđa.

Da li je će Džejms Bond sprečiti zlog doktora Noa u njegovom planu, kao i da li će uspeti da pobegne sa Hani sa ovog ostrva na vreme, saznaćete ako pogledate prvi igrani film o Džejms Bondu, „Dr.No“.

Mada se smatra klasikom, nerealno je ovo proglasiti najboljem Dž.B. filmom. Jeste, Šon Koneri i Ursula Anders su postavili standarde za Džejms Bonda i Bond-devojku, prema kojima će svi nadolazeći Bondovi i dame biti upoređivani. Prvi put čujemo čuvenu Dž.B. muzičku temu (i svaki fan je bar jednom, kad ga niko nije gledao, znao naglas da „zasvira“ sa sebe „Dindirididiri dindiridiri dindirididiri dindiridiri dindiridiri… DIRIIIIII DIRIM DIIIIIIIIM!“). Egzotična, seksi lokacija, upoznavanjem sa SPEKTROM…sve to stoji.

 

Dr.No Sean Connery Ursula Andress Šon Koneri Ursula Andres James Bond Džejms Bond 007

Maj nejm is Popov…dođavola! BOND! MAJ NEJM IS DŽEJMS POP…BOND!

 

Ali, čak i za standarde sa početka 60-ih, film je urađen prilično skromno (kada pogledate „Iz Rusije s ljubavlju“, koji se pojavio naredne godine, sve će vam biti jasno). I bilo je prilično izazova. Dosta filmskih studija je odbilo da uzme ovaj film (uz komentare da je „previše britanski“ i „previše seksualan“), i najzad kad se neko usudio, dobio je mizeran budžet, čak i za ono vreme. Ako, dok budete gledali film, za mnoge scene (i scenografiju) pomislite da deluju „jeftino“, nemojte da mislite da je to zbog toga što je film rađen 60-ih, već su zaista maksimalno morali da „stegnu kaiš“ i tada. Dosta zanimljivosti može da se pronađe (na internetu) o razvoju ovog filma. Scenario se isto morao menjati, pa je na kraju ispao prilično pravolinijski i predvidiv.

Ni Šon Koneri (u to vreme je imao 32 godine) uopšte nije bio prvi pik za Džejms Bonda! Dosta likova je bilo u opticaju (čak i legendarni Keri Grant), bio je i nekakav poseban kasting pride. Producenti su onda našli i sa Konerijem, koji je, navodno došao prilično kežual i izgužvan (u ono vreme su to verovatno zvali „seljak“, danas to zovemo „hipsteraj“), ali je od trenutka upoznavanja krenuo da“ glumi“ mačo i nehajan stav u razgovoru, da su ovi jednostavno rekli „on je taj“. Ova scena sve objašnjava.

Ni Ursula Anders nije bila prvi pik, već je izabrana dve nedelje pre početka snimanja (kada su producenti videli njenu sliku koju im je pokazao njen tadašnji muž, glumac Džon Derek…čija je, inače, četvrta žena bila Bo Derek), jer producenti dugo nisu mogli da pronađu dovoljnu atraktivnu i, khm khm, „obdarenu“ glumicu…očigledno je izbor bio dobar. Ali, da li znate da je druga glumica „pozajmila“/“popravila“ glas (bolje reći, urađen je redub ) Ursuli Anders, jer je Ursula imala jak švajcarsko-nemački akcenat?

E da, mnogo toga se moralo sređivati u ovom filmu.

 

Dr.No Sean Connery Ursula Andress Šon Koneri Ursula Andres James Bond Džejms Bond 007

Doktor Džulijus No

 

Zvezda je, naravno, legendarni Šon Koneri (napustio nas ove godine u oktobru, imao je 90 godina). Za mene je on bio i ostao glumčina i lik. Ne samo da je (bar za mene) i dalje najbolji Džejms Bond / 007, već je jedan od retkih glumaca koji je uspeo da napravi još dosta odličnih filmova posle Bonda. U filmu je “nacionalno blago Škotske” pokazalo šarm i talenat za glumu. Što su stari govorili, ma bio je pravili “džek”. Ursula Andres… pa, ne znam šta bi puno trebalo reći o njoj. Iako se pojavila tek na pola filma, sama scena njenog pojavljivanja u čuvenom belom bikiniju, dok izranja iz mora i pevuši (naravno, tek pošto je izašla iz mora, nije pevala pod vodom, zaboga), se i dalje smatra jednom od kultnih (filmskih, modnih i seksi) scena u kinematogragiji (zaboga, čak i njen bikini ima svoju Wikipedia stranicu… a šta ste vi postigli u životu? XD ). Ali, nije sve u lepoti, pokazala je dovoljno i glumačkog potencijala, koji je doneo i „Zlatni globus“. Bernard Li je postao legendardni Bondov pretpostavljeni, M, koji se pojavio i u narednih 10 filmova o Bondu i koji je pobrao simpatije publike u ovoj epizodnoj ulozi. Naravno, kada se spomene Miss Manipeni (Miss Moneypenny), svi prvo pomisle na Lois Maksvel, koja je bila u ulozi M-ove sekretarice (i Bondove flert-simpatije) sve do 1985. godine.

 

Još par zanimljivosti:

Da li znate da je legendardni Kristofer Li (inače, rođak Jana Fleminga) mogao da bude dr.No?

Za ljubitelje automobila, Bondovo vozilo izbora u ovom filmu je Sunbeam Alpine.

Film je najvećim delom sniman na Jamajci.

Budžet za film je (i za to vreme) iznosio samo 1,1 milion dolara, a inkasirao je preko 16 (a ukupno do sada je 59,5) miliona! WOW, good job!

 

Dr.No Sean Connery Ursula Andress Šon Koneri Ursula Andres James Bond Džejms Bond 007

Bondov auto izbora u ovom filmu – Alpine Sunbeam

 

Kao što smo spomenuli, „Dr.No“ je klasik, i nešto što je izrodilo odličnu franšizu. Film je zanimljiv, i uvek će se naći u top 10 filmova o avanturama 007 Džej Bija, mada mislim da njega u tom vrhu najviše drži nostalgija značaj koji je imao za celokupnu franšizu, nego sâm kvalitet. No bez dalnjeg, film je zabavan, šarmantan i može se smatrati delom opšte (filmske) kulutre i apsolutna preporuka za gledanje. Morao bih da se podsetim svih filmova, ali mislim da bi „Dr.No“ mogao da stavim u svojih „top 10 Dž.B. filmova“. 🙂

 

 

A ti, dragi čitaoče, da li je i tebi “Dr.No” u „top 10 Dž.B. filmova“? 🙂

 

 

Trailer

Imdb | Rotten Tomatoes | Metacritic

Format: Film

Premijera: 1962. godine

Trajanje : 110 minuta

 

Tags:

Taken 3

 

Taken 3 96 u begu Istanbul Liam Neeson Lijam Nison

Taken 3

 

“Taken 3” je žrtva prethodnog dela, od koga je publika puno očekivala (pošto je prvi deo oduševio publiku). Da se drugi deo nije desio (koji je prilično razočarao, posle standarda koji je postavio prvi deo), treći deo avantura Brajana Milsa bi sigurno mnogo bolje prošao i među publikom i među kritičarima.

Prošlo je neko vreme od nemilih događaja iz Istanbula. Brajanova ćerka, Kimi, sada živi sa dečkom (usput saznaje i da je trudna, ali to nije spremna da podeli sa porodicom, jer je tek započela studije, pa nije baš “idealan” trenutak), a bivša žena, Leni, i dalje ima krizu u braku. Međutim, izgleda da prijateljstvo bivših supružnika polako raspaljuje stari ljubavni plamen, ali su rešili da to stave “na mirovanje” dok Leni ne raščisti situaciju sa svojim (trenutnim) mužem, Stjuartom.

Međutim, jedno veče Stjuart posećuje Brajana, i traži od njega da neko vreme ne komunicira sa Leni, jer želi da brak između njih uspe, na šta Brajan pristaje. I još jedno međutim, Leni jedan dan šalje poruku Brajanu da se hitno vide u njegovom stanu, da porazgovaraju o nečem bitnom. Opa!

Međutim, to “opa” se za Brajana pretvara u “ajoj”, jer zatiče u svom stanu mrtvu Leni, a trideset sekundi kasnije, policija provaljuje u njegov stan. Brajan zna da nije ubio svoju bivšu ženu i da mu je neko “smestio”. I zato postaje begunac pred zakonom. A još pride mu je za petama i jedan prilično nezgodan inspektor, Frenk Docler, ekstremno pedantan i analitičan čovek (sa blagim OKP-om poput Brajana).

Međutim, ovog puta, Brajan je u zaista lošoj situaciji. Juri ga policija, ne može da komunicira sa ćerkom, Stjuart je unajmio obezbeđenje (i iz nekog razloga je veoma napet…mnogo više nego što bi trebalo), a tu se odjednom pojavljuje i ruska mafija.

Da li ovoga puta Brajan može da se(be) spasi iz nemoguće situacije? I da li zaista nema saveznika ni u kome…ili možda njegova stara ekipa može da mu priskoči u pomoć? Prilično luda vožnja vas čeka u „Taken 3“ (znan i „Tak3n“).

Na prvi pogled, radnja u „Taken 3“ deluje kao da se odvija pomalo konfuzno, jer Brajana jure sa svih strana, ali ubrzo se sklapaju kockice, koje se kriju u nekim detaljima (preciznije, u jednoj osobi).

Brajan Mils je sada stariji (logično), a zbog situacije u kojoj se nalazi, kao i ograničenih resursa koji su mu na raspolaganju, i njegov pristup rešavanju izazova sa svojim „specifičnim setom veština“ mora da se prilagodi. U početku se više „ponaša“ poput duha, trudi se da bude neprimetan (a pride mu stiže i pomoć „sa strane“), međutim (u drugoj polovini filma), kada otkriva ko je pravi krivac za smrt njegove supruge (i da mu je ćerka ponovo u opasnosti), postaje prilično agresivna zver koja ne bira sredstva da eliminiše protivnike. A tu su i češće deonice sa jurnjavama kolima.

 

Taken 3 96 u begu Istanbul Liam Neeson Lijam Nison

Omatorilo se, reuma, godine…

 

Zvezde filma (i kojima je posvećeno najviše vremena na ekranu) su, naravno Lijam Nison i Forest Vitaker (kao inspektor koji je glavnom junaku za petama). Činjenično gledano, uz konstantnu akciju i eksploziju, gluma ove dvojice je ono što je „spasilo“ treći deo i učinilo ga bar za dva koplja boljim u odnosu na prethodni deo. Megi Grejs je isto lepo odradila posao i dobila (zasluženo) malo više filmskog vremena. Filmski negativci su, iskreno, prilično generički i lako zaboravljivi.

Kao što sam spomenuo, napete akcije ne manjka.

Sve u svemu, „Taken 3“ je solidan film. Ne dobar, samo solidan.

E sada, kada bismo hteli da sagledamo „Taken“ serijal kao celinu, šta bismo mogli da zaključimo?

Prvi deo je, bez premca, odličan akcioni triler. I pored prilično jednostavne radnje, glumačko umeće Lijama Nisona i sama ideja penzionisanog operativca koji poseduje „specifičan set veština“ za rešavanje problema, koji će sve učiniti da spasi najbliže, lepo je rezonovala sa publikom. Akcije i drame nije manjkalo. Prvi deo je postavilo odlično temelje za nešto što je moglo da bude novi akcioni serijal kome bi se publika radovala sa svakim novim nastavkom (nešto što je uspelo Kijanu Rivsu sa odličnim „John Wick“ filmovima)…

…samo što je na ovo temelje drugi deo serijala stavio stavio prilično loš materijal za zidove, koji su ispali prilično ružni i nakrivo, relativno funkcionalni, ali sa lošom izolacijom i loše urađenim gletovanjem. Lik Beson i novi režiser su prilično smlačili (da ne kažem otaljali) radnju i učinili je baš neoriginalnom, a ni pristup snimanju se u mnogim scenama nije baš pokazao kao najsrećniji…

… i onda je pokušano da se stavi kvalitetniji krov („Taken 3“). Međutim, i radnici i komšije u selu su toliko bile razočarane prethodnim radovima, da im čak krov sada deluju i ružniji i manje kvalitetniji nego što zaista jeste. Promena u pristupu radnje (zavera, potera i izdaja) i veći akcenat na špijuniranju i jurnjavi kolima, dodavanja još jednog „sloja“ ljudskosti Brajanu Milsu (u ponekom sarkastično-duhovitom komentaru) jeste popravila situaciju, ali šteta sa prethodnim delom je ostavila prilične posledice.

 

Taken 3 96 u begu Istanbul Liam Neeson Lijam Nison

Eh, što me nisu zvali za prvi “Taken”…

 

Realno, stičem utisak da bi „Taken 3“ mnogo bolje prošao i kod publike i kod kritičara da se „Taken 2“ nije dogodio. „Taken 2“ je, po meni, trebao da ima radnju koja se ticala, na primer, otmice klijenta, posete „starog prijatelja“ koji ucenjuje Brajana da izvrši za njega neki lud zadatak ili nečeg trećeg, da razbije kliše radnju ili nešto slično.

A ovako…

Da sumiramo, prvi „Taken“ je nešto što treba odgledati, i čak da stanete samo na ovom delu, nećete ništa izgubiti, jer je on zaokružena celina za sebe. A što se tiče preostala dva dela, ako ste ljubitelji akcije, Lijama Nisona, ili jednostavno želite da vidite malo produbljene porodične odnose glavnog junaka, samo nastavite sa gledanjem.

Ono što je činjenica jeste da će ostati žal što ovaj serijal o bivšoj „zelenoj beretki“ i operativcu CIA-e, Brajanu Milsu, čoveku sa „specifičnim setom veština“ i jednom od najboljih rečenica (dobro, pasusa) u filmskom svetu, nije omogućeno da pokaže svoj puni potencijal.

A bilo je potencijala…

 

A ti, dragi čitaoče, kakvi su tvoji utisci o ovoj trilogiji? 🙂

 

 

Trailer

Imdb | Rotten Tomatoes | Metacritic

Format: Film

Premijera: 2014. godine

Trajanje : 115 minuta

 

Tags:

Taken 2

Taken 96 sati Istanbul Liam Neeson Lijam Nison

Taken 2

 

Život Brajana Milsa pokušava da se vrati u normalu posle svega što se izdešavalo u prvom filmu “Taken”…što će sigurno zahtevati napor. Brajan pokušava da normalizuje odnose sa ćerkom Kimi (koja ima muke da položi vozački, a i teškoće da kaže ocu da sada ima dečka) i bivšom ženom Leni (kojoj je sada postao bolji prijatelj, mada ona ima svoju veliku bračnu krizu). Pošto očigledno niko više nije normalan i svima treba predah, Brajan predlaže Kimi i Leni da ga posete u Istanbulu, pošto će tamo odsesti neko vreme zbog posla (kao obezbeđenje nekom budžovanu), a posle mogu sve troje da provedu vreme kao da su na odmoru i skrenu misli sa svega. I one ga stvarno iznenađuju posetom, i deluje da će se svi najzad malo opustiti i da će normalizovati odnose. Ali, krvna osveta ne spava…

U svom spašavanju Kimi (kada je bila oteta u Parizu), Brajan je pobio dosta Albanaca. Jedan od njih je bio i Anton, sin albanskog mafijaškog bosa Murada. Tradicionalan kakav jeste (što bi rekli, “stara škola”), Murad odlučuje da uhvati Brajana i prolije njegovu krv na grobu svog sina (i ostalih ubijenih Albanaca).

Ubrzo i Brajan shvata da ih u Istanbulu neko sve vreme prati (ubrzo shvata i ko), ali i da je ovoga puta on meta. Međutim, sada su zbog njega ugroženi i Kimi i Leni. Dok Brajan i Leni pokušavaju u kolima da izbegnu sumnjive ljude koji ih prate, Brajan zove svoju ćerku Kimi koja je ostala da “kulira” u hotelu.

Listen to me very carefully, Kim. Your mother and I are going to be taken and the people are going to come for you too.”

Traumo, I am back!

 

Taken 96 sati Istanbul Liam Neeson Lijam Nison

“Ćero, sine, ljubi te tata…ovaj, sećaš se one male nezgode iz Pariza prošle godine? E pa, vidiš, ćero, sine, ta mala nezgoda je došla tvog taju da ujede za gu***u…”

 

Brajan i Leni bivaju zarobljeni od strane Muradovih ljudi. Ali, on ipak uspeva i zarobljen da kontaktira ćerku (ipak se sećate koje Brajan Mils, zar ne? Čovek sa “specifičnim setom veština”…), koja je uspela u hotelu da izbegne svoje progonitelje. Daje joj instrukcije kako da se spasi, ali ona želi da pokuša da pomogne svojim roditeljima. Uz pomoć njegovog navođenja (koji uključuje i nekoliko granata…ne pitajte…), Kimi uspeva da ih pronađe i doturi ocu pištolj, a zatim beži od svojih progonitelja krovovima Istanbula.

Od tog trenutka, počinje mrtva trka za Brajana Milsa (mada i za albanske kriminalce, s obzirom da je opasno ako se Brajan domogne i samo piksle, a kamoli pištolja). Ćerku mu jure albanski kriminalci po krovovima drevnog Istanbula, a bivša žena mu je teško povređena u zarobljeništvu i ne može da je iznese dovoljno brzo da bi stigao i da spasi ćerku. Da li Brajan može da spasi obe žene, koje su mu sve u životu, ili će jednu od njih morati da žrtvuje, i da li će Murad, na kraju, dobiti svoju priliku za osvetu ili će albanska mafija morati da zatvori svoju podružnicu i u Istanbulu, saznaćete u filmu “Taken 2”.

Lomio sam se da li da uradim recenziju nastavka, ali sam hteo iz poštovanja prema prethodnom delu. Mada je kvalitet filma opao, ako ćemo iskreno.

Šta je dobro u “Taken 2”? Pa naravno, Lijam Nison. Opet je dobro odradio svoj posao. I dalje je opasan igrač sa kojim se ne treba kačiti. Sada su mu dodali malo komičniju (ili bolje reći, ljudskiju) stranu ličnosti, pogotovo zbog njegove preterane pedantnosti i tačnosti do granice ludila (OKP). Tu je, takođe, i više akcionih scena (kao i scena kada kidnapovan pokušava da memoriše lokaciju na koju ga vode na osnovu čula sluha). Brajan sada ulazi u mnogo više obračuna, kako prsa u prsa, tako i sa vatrenim oružjem na ulicama Istanbula (isto lepa promena posle Pariza).

Isto tako je lepo videti veću (filmsku) aktivnost Leni i Kimi (pogotovo ćerkina bežanija po krovovima Istanbula).

 

Taken 96 sati Istanbul Liam Neeson Lijam Nison

“Nisam mislila na OVAKVU aktivnost!”

 

A u čemu je „Taken 2“ opao u kvalitetu? Promena režisera je malo uticala na pad kvaliteta. Previše često drmusanje kamere ili previše blizu scene za snimanje, jer je pokušano da se (nepotrebno) dočara realizam. Ovo je takođe doprinelo da manje dođu do izražaja lepote Istanbula i slabije prezentovanje koliko je zaista to „živ“ grad (bar tako ljudi pričaju koji su ga posetili).

I radnja se „smlačila“. Ni Lik Beson baš nije pokazao neki entuzijazam i kreativnost u nastavku. I prvi „Taken“ je bio prilično pravolinijski (spašavanje ćerke), ali je ceo nekako imao lepu ukomponovanost, jer se sve vrtelo oko Brajana/Lijama. Sada je pokušan da se ubaci element (krvne) osvete od strane Murada, ali premali je bio akcenat na njemu kao negativcu, da biste ga pre kvalifikovali kao „sporednog glavnog“ negativca (stoga, ni Rade Šerbedžija kao Murad nije dobio preteranu priliku da pokaže dramatičnost krvne osvete). Tako da je radnja više „izgovor“ da matori Brajan premlati sve žive i pravi haos po Istanbulu.

Očigledno je da je „Taken 2“ pao u kvalitetu, ali je i dalje o(p)stao kao solidna akcija, zahvaljujući Lijamovoj izvedbi. Ako želite akciju, slobodno odgledajte i ovaj deo. Ali, ako ste baš uživali u prvom delu toliko da vam je (možda) postao jedan od omiljenijih akcionih filmova, onda možete i da preskočite ovaj film.

A da li to znači da ni „Taken 3“ ne valja? Eeeee…to je priča za neki drugi dan. 🙂

 

A ti, dragi čitaoče, šta ti misliš o „Taken 2“? 🙂

 

 

Trailer

Imdb | Rotten Tomatoes | Metacritic

Format: Film

Premijera: 2012. godine

Trajanje : 92 minuta

 

Tags:

Taken

 

Taken 96 sati Liam Neeson Lijam Nison

Taken

 

Mr.X: Gospodin Džon Vik?

Dž.V: … … … … …

Mr.X: Znan kao Baba Jaga?

Dž.V: … … … … …

Mr.X: Gospodine Vik, moj klijent je spreman da plati za eliminaciju ove osobe 35 miliona dolara.

Dž.V: … … … …

Mr.X: Dobro, 50 miliona dolara.

Dž.V: … … … … …

Mr.X: Ovaj, gospodine Vik…moj klijent je veoma uticajan čovek. Čuo je da ste jednom uspeli da napustite ovaj svet, uh, pružanja usluga… i spreman je da učini sve da ponovo možete da se „penzionišete“.

Dž.V: … … … … …

Mr.X: Gospodine Vik, mislim da je ovo jedinstvena prilika da…

Dž.V: … ime…

Mr.X: Da, naravno gospodine, ja sam Joca iz…

Dž.V: Ime mete…

Joca: Ah, da, naravno, izvinite, hehe…u pitanju je penzionisani agent CIA-e, Brajan Mils…

Dž.V: LOL! NOPE! NE, HVALA! (prekinuta veza)

 

 

Kriminalci izgleda nisu svesni da na ovom svetu postoje ljudi (doduše, jako mali broj, ali ipak…) kojima se ne treba zameriti. Pogotovo ako su ti ljudi u penziji. A nisu ti ljudi u penziji samo jer su ostarili, znate… često su otišli u penziju iz privatnih razloga…a često i zato što od njih drhte i vlade najmoćnijih država i kriminalna podzemlja. I takve ljude treba ostaviti da vode miran život.

Naravno, pojavi se tako neki razmaženi kriminalni kreten kome je tatica u svemu titrao, pa je umislio i da može da provali u kuću čoveka, koji žali zbog smrti svoje žene, ukrade mu omiljeni auto i upuca mu psa koji mu je ostao posle žene. Svi znamo da je taj čovek na kraju povratio svoj auto…a rusko kriminalno podzemlje u tom delu SAD je svedeno na dva restorana ruske kuhinje i jedan štand gde se prodaju šubare i babuške (pozabavićemo se ovim gospodinom u budućnosti).

Brajan Mils je čovek koji je, zbog rada u državnoj službi, mnogo izgubio na porodičnom planu. Koštalo ga je i razvoda. Zbog toga je rešio da se penzioniše i da pokuša bar da izgradi, koliko je moguće, prisan odnos sa svojom 17-ogodišnjom ljupkom ćerkom Kimi, i da normalizuje odnos sa svojom bivšom ženom Leni i njenim novim suprugom (inače, teškom buržujčinom).

Brajan je pedantan čovek, voli sve da mu jednostavno, uredno, sređeno, svuda prave linije…kao i svaka tipična Devica u horoskopu. Povremeno popije pivo/roštilja sa starom ekipom iz državne službe, koji sada rade kao obezbeđenje za poznate (i Brajan je skoro uskočio u jedan posao da im pomogne, i tom prilikom spasio jednu mladu pevačicu sigurne smrti i stekao njenu naklonost). Takođe, u njegovim očima je Kimi i dalje devojčica i teško mu je da se pomiri sa činjenicom da ona odrasta. Tako joj je za rođendan kupio mali karaoke uređaj, što je i dalje kul, ako mene pitate („Isuse…“prim.podsvesti), ali teško može da se meri sa KONJEM kojeg ti pokloni očuh. Isto tako, voli da je sve pod kontrolom i da zna dešavanja u minut, zbog čega deluje i paranoično (profesionalna deformacija).

Posle jednog podužeg natezanja sa ćerkom i bivšom ženom, on pristaje (pošto je ćerka još maloletna) da dâ saglasnost da Kimi i njena drugarica Amanda provedu neko vreme u Parizu u penthousu Amandinih rođaka (iako se ispostavlja da je u pitanju tura po Evropi gde se prati bend U2), ali pod uslovom da mu se redovno javlja.

Pošto se (naravno) nije javila odmah po silasku sa aerodroma, Brajan ubrzo zove svoju ćerku da joj održi bukvicu. Dok pokušava da se opravda ocu što nije bila skroz iskrena i nije se javila na vreme, Kimi vidi kako neko provaljuje u stan i kidnapuje Amandu, a sa očiglednom namerom da kidnapuju i nju… a Brajan sve to čuje. U tom trenutku, Brajanov glas se menja, i govori svojoj ćerci da će je ti ljudi uskoro oteti. Što mirnije može, objašnjava joj gde da se sakrije i da, kada je otmičari zgrabe, u tih desetak sekundi vrišti koje detalje primećuje na otmičarima. Brajan tada čuje zvuke borbe, a zatim i tišinu na telefonu, jer neko pronašao isti.

„I don’t know who you are. I don’t know what you want. If you’re looking for ransom, I can tell you I don’t have money… but what I do have are a very particular set of skills. Skills I have acquired over a very long career. Skills that make me a nightmare for people like you. If you let my daughter go now, that will be the end of it – I will not look for you, I will not pursue you… but if you don’t, I will look for you, I will find you… and I will kill you.“

Ovo su reči koje Brajan izgovara otmičaru preko telefona. Otmičar odgovara sa „Good luck“ i prekida vezu.

 

Taken 96 sati Liam Neeson Lijam Nison

“Znači, ako moju ćerku ne vratite večeras od pola osam, čedniju nego što je izašla iz kuće… pa, deco moja, znam gde živite…”

 

Svaki prosečan roditelj bi u ovom trenutku zvao policiju, BIA, ambasadu u Francuskoj, bivše ortake iz Legije Stranaca i stare kontakte da mu pomognu da spasi ćerku. E pa, Brajan je uspeo da sâm snimi razgovor sa otmičarem preko telefona, i uz pomoć starih ortaka saznaje da je njegova ćerka u rukama albanskog mafijaša koji se bavi otmicom i prodajom mladih devojaka (sex trafficking). I da ukupno ima 96 sati da pronađe svoju ćerku pre nego što joj se izgubi svaki trag…zauvek. I tako Brajan rešava da sâm spasi svoju ćerku.

Vidite, kada sam rekao da je Brajan radio u državnoj službi, nisam mislio da je radio na izdavanju ličnih karata ili u komunalnoj policiji. Brajan je bivši operativac CIA-e i bivša „Zelena beretka“.Govorio je da se bavio „prevencijom“ (preventer), ali je u stvari bio specijalista u paravojnim operacijama, gde se angažuju osobe sa „specifičnim setom veštinama“…u prevodu, bio je noćna mora za svoje neprijatelje. I takvoj osobi vi kidnapujete ćerku. I tako će Brajan Mils da se transformiše od noćne more u sâmu Smrt (Grim Reaper style) da bi spasio svoju ćerku.

Da li će Brajan na vreme spasiti svoju kćer (ili je zauvek izgubiti), da li će albanska mafija morati da zatvori svoju podružnicu u Parizu, kao i da li će Ajfelova kula ostati čitava posle posete čoveka koji se bavi „prevencijom“, saznaćete ako odgledate „Taken“ (kod nas preveden kao „96 sati“).

„I don’t know who you are. I don’t know what you want. If you’re looking for ransom, I can tell you I don’t have money… but what I do have are a very particular set of skills. Skills I have acquired over a very long career. Skills that make me a nightmare for people like you. If you let my daughter go now, that will be the end of it – I will not look for you, I will not pursue you… but if you don’t, I will look for you, I will find you… and I will kill you.“.

  Želeo bih da ponovim ovaj pasus, ove rečenice koje Brajan Mils izgovorio otmičaru. Naime, ne bavim se kriminalom, ali dobro poznajem pregovaračke veštine, i prilično sam siguran da ako ti neka osoba, kojoj si oteo nekog veoma bliskog, mirnim i hladnim glasom (da imaš osećaj da ti se sâm izaslanik smrti obraća, koliko jezivo zvuči) kaže da ćete pronaći i ubiti (a razgovarao si preko telefona sa njom duže od 30 sekundi)… … … da baš i nije najpametnije da joj samouvereno kažeš „Good luck“.  Tačan odgovor u takvoj situaciji bi bio da kažeš „Aj, aj, izvinite gospon, zvučite veoma ubedljivo. Evo bez brige, vraćamo Vam ćeru biznis klasom odmah sada, nema potrebe za ljutnjom. Evo, će kupimo mafineee i bageteeee i dres Pari Sen Žermena za ćeru, a i Vama…vi, delujete kao čovek, ovaj, diplomatskog ukusa, evo za Vas jedan lep konjačić u flašici u obliku Ajfel kule, to svi vole ovde, hehe…ovaj alo… alo, se čujemo? E nazdravlje…ajoj, Gazmende, izgleda da smo se uvalili u velika muta zbog ove male…“

 

Taken 96 sati Liam Neeson Lijam Nison

 

Centralna figura filma „Taken“ je, naravno, Brajan Mils, tj. legendarni Lijam „Kvaj Gon“ Nison. Lijam iza sebe ima 40 godina (prilično uspešne) filmske karijere i mnogobrojne nezaboravne uloge. Odlično se uklopio u ovu ulogu, i napravio jednog finog (matorijeg) akcionog junaka, koji je definitivno postao ovekovečen za sva vremena čuvenim telefonskim razgovorom (koji sam već dva puta spomenuo). I drugi glumci su ostvarili sasvim solidne role, međutim, nisam bio siguran da li da nabrajam, jer, ili su imali prilično kratko vreme na ekranu… ili prilično brzo završavali prebijeni/mrtvi. X) Ali, što da ne, spomenimo Famke Jansen (Džin Grej u „X-Men“), Megi Grejs (Šenon iz „Lost“…mada nikada nisam odmakao dalje od prve sezone), Holi Valans (razne nebitne random uloge), Kejti Kesidi (Lorel iz odlične serije „Green Arrow“) i Raša Bukvić (koji je ostvario prilično solidne epizodne uloge u mnogim poznatim filmovima).

Glavni adut filma je, naravno, sâma akcija. Lijam Nison, mada je već uveliko gazio pedesete kada je snimao „Taken“, ipak je pokazao da može da bude, i kao stariji, solidna akciona zvezda. Pametno su iskoristili njegovu visinu (sa više od 190 cm, čovek ipak deluje kao krupna i zastrašujuća pojava), kao i praktične (i primenljive) elemente borilačkih veština, poput aikidoa, džudoa i džu-džice (zanimljivost je da postoji borilački stil Nagasu-do koji kombinuje ove veštine). Scene borbe su kratke, brze, dinamične, sa Brajanovim fokusom na brzo onesposobljavanje neprijatelja, u duhu osobe koja je nekada bila pripadnik specijalnih jedinica. Ili pesnica/lakat/nadlanica u grlo/nos/potiljak ili metak u glavu.

Mada, nije sve ni u samoj akciji i Brajanovoj hladnokrvnosti. Prekaljeni ratnik kakav jeste, on je prvenstveno otac koji očajnički juri da pronađe svoju ćerku, i videćemo par scena, kada ga niko ne vidi, kada deluje da je na ivici da se slomi od očaja i umora, mada pokušava da ostane bistre glave.

Vizuelni pristup režisera i način snimanja filma „Taken“, u kombinaciji sa (prilično jednostavnom) radnjom koju je pisao Lik Beson, dovelo je do to toga da film održi priličnu dozu realizma bez preteranih specijalnih efekata, a da, u skladu sa radnjom filma, i ceo Pariz deluje sivlje i tmurnije nego što jeste…uključujući i sâmog glavnog junaka.

Mada je očigledno da film nije remek-delo, sâma ličnost Brajana Milsa je i više nego interesantna, i zaslužuje da uđe u panteon akcionih heroja i antiheroja poput Džejmsa Bonda, Džejsona Borna, Džona Vika (a od skoro, najverovatnije, i Tajlera Rejka).

„Taken“ je doživeo i dva nastavka (2012. i 2014. godine), pa čak i seriju o avanturama Brajana Milsa iz njegovih mlađih dana (ovde očigledno nema Lijama Nisona), mada oni nikada nisu uspeli da dostignu uspeh i dinamiku orginala (kao što je to uspelo filmu „Džon Vik“), što je velika šteta, jer moglo mnogo toga da se uradi sa ovim junakom.

U svakom slučaju, ako ste „tanki“ sa vremenom, onda obavezno pogledajte prvi deo, koji je sam po sebi, zaokružena celina, i uživajte u ovom napetom akcionom trileru. 🙂

 

A ti, dragi čitaoče, šta misliš, ko bi bio pobednik duela Brajan Mils VS Džon Vik? 🙂

 

 

Trailer

Imdb | Rotten Tomatoes | Metacritic

Format: Film

Trajanje : 90 minuta

 

Tags:

The Wolf of Wall Street

 

Wolf of Wall Street Leonardo DiCaprio Margot Robbie

The Wolf of Wall Street

 

E ovo je druga priča… pretpostavljam da sećate moje recenzije knjige „Wolf from Wall Street“ („Zver sa Vol Strita“). Sasvim solidna knjiga, poučna u mnogočemu.

Sada se postavlja pitanje da li može film da bude bolji od knjige.

Moj odgovor je – da. U ovom slučaju, film je nadmašio knjigu.

Pogotovo kada odlučite da film ne shvatite za ozbiljno.

Pošto sam se dosta raspisao o radnji u recenziji knjige (imate ovde), sada ćete dobiti skraćenu verziju. Džordan Belfort à manipulacija bezvrednim akcijama na berzi i mladim Stratoncima à prijatelji narkomani kao i on à zgrnuto desetina miliona dolara à rolerkoster orgijanja sa drogom, alkoholom i prostitutkama (i to najčešće sve zajedno i nikada samo jedna prostitutka u tom scenariju) à nadmudrivanje sa FBI-jem à propast.

I dosta. 🙂

 

Wolf of Wall Street Leonardo DiCaprio Margot Robbie

 

Elem, film je neverovatno zabavan i komičan. Pravo da vam kažem, ja sam ga posmatrao više kao parodiju knjige nego filmsku iteraciju iste. Zamišljao sam scenu gde Skorseze i Dikaprio odlaze kod Džordana Belforta i kažu mu: „Slušaj, mislimo da je tvoja knjiga odlična, možda malo previše suvoparna, ali ima veliki potencijal. Rešili smo da je adaptiramo u film, uzećemo neke najurnebesnije scene iz knjige, malo ih prepakovati, a onda napravite još nebuloznije i uvrnutije. Ne, Džordane, nećemo ti platiti u kvaludesu i kokainu, dobićeš pare kao i sav normalan svet. Džordane, ostavi te Orbit bombone, već smo ti sedam puta rekli, nije kvaludes!“.

I onda dobijete scene poput ove, i zagrcnete se od smeha. 😀

Ili genijalne scene poput ove.

Međutim, to što je uvijen u oblande komedije, ne znači da “The Wolf of Wall Street” ne šalje ozbiljnu poruku. Postoje ljudi koji hoće da vas zavrnu na svakom koraku. Koji hoće da vam „prodaju“ neku priču i toliko brzo vas izbombarduju informacijama da nemate vremena da pošteno uključite mozak i razmislite o svemu, već u panici da ne propustite „idealnu“ priliku, vi se upuštate u Bog zna šta i ostajete bez para.

Film je odlično ukomponovan sa vizuelne i muzičke strane.

Glumačka postava je sjajno odradila posao. Leonardo Dikaprio stvarno postaje poput vina kada je u pitanju gluma. Jednostavno je naređao tako dobre uloge da verujem da se sve manje ljudi seća onog smaračkog klinca iz „Titanika“ kome su predviđali da ništa neće postići u filmskom svetu i da nikada neće izrasti u pravog glumca. Ono što je pogotovo interesantno za malog od (Titanikove) palube jeste da je pokazao i da ima žicu za komediju, i to čak i za klasičnu slepstih komediju (pogledajte prvi link ako ste ga slučajno preskočili). Trebao bi malo više da se oproba u ovom žanru. Zaslužena nominacija za Oskara za ovaj film. Džona Hil mu odlično parira, čovek zna svoj posao u komediji. Isto zaslužena nominacija za Oskara. Prelepa Margo Robi isto je odlična kao „Vukova“ supruga, i velika je šteta što nije dobila više prilike u ovom filmu da pokaže svoj glumački talenat (s obzirom da je u knjizi Nadin dobila olala prostora). A i ostatak glumačke postave je lepo ukomponovao sve što je trebalo. Metju Mekonahi je lud koliko i genijalan, njemu je nekada dovoljno i 10 minuta, pa da zasija u svojoj uvrnutosti.

 

Wolf of Wall Street Leonardo DiCaprio Margot Robbie

 

Sve u svemu, “The Wolf of Wall Street” je jedan zaista superzabavan film i lepo ćete se zabaviti uz isti. Ali, definitivno nije najbolje Skorsezeovo (pa ni Dikaprievo) delo. Zaslužio je visoke ocene i pohvale, mada su po meni možda i malo previsoke. Za mene, koliko god da je dobar i zabavan film, neće ući u neke moje klasike. I mislim da će, ipak, brzo ispariti iz sećanja ljudi.

I to je razlog više da ga ne propustite, bila bi šteta. 😀

Ironija je što je zaista film bolje ispao od knjige. Džordan Belfort ipak i nije neki pisac. 😀

 

 

A ti, dragi čitaoče, glasaš pre za film ili knjigu? 🙂

 

Trailer

Imdb | Rotten Tomatoes | Metacritic

Format: Film

Trajanje : 180 minuta

 

Tags:

Mulan

 

Mulan 2020 Yifei Liu Donnie Yen Jet Li

Mulan

 

Nije bilo lako Dizniju kada se odlučio da napravi igranu verziju “Mulan”. Razne kontroverze su pratile ovaj film (odsustvo Mulanove ljubavi Li Šanga zbog #metoo pokreta, izjave glavne glumice na temu situacije sa policijom u Hong Kongu, snimanje u Ksinđang provinciji kao i nedostatak raznolikosti kreativnog osoblja), a sigurno je najveći šok bila vest da neće biti legendarnog malog zmaja, samoproklamovanog čuvara Mulan, Mušua (sa legendarnim glasovnim mogućnostima Edi Marfija). A još Amerikanci rade na kineskoj legendi, i to u 21. veku…sasvim je izvesno da će kompletna Kina da pažljivo prati kako će se sve odvijati…i pritom imati pripremljena koplja na koja će prilično izvesno, da izvinete, natakne film.

I dobro, Ameri su uradili lajv film, rešili da ne bude Mušua, Kinezi su sahranili film, Dizni će trebati da se lupa nogama u zadnjicu od sreće ako izađe na nulu zahvaljući Disney+ kanalu (koji mi i dalje nemamo, pošto dobar deo Amerike izgleda i dalje misli da se nalazimo negde između Nambije i Turiđokustana), pošto je bio katastrofa na bioskopskim blagajnama.

Ali, ako ostavimo sve ovo po strani (ovih 500 kila problema) i pokušamo da objektivno odgledamo film bez upoređivanja sa animiranom verzijom, kakav je zaista film “Mulan”?

 

Mulan 2020 Yifei Liu Donnie Yen Jet Li

Recenzija će biti kao i ova strela. Neće biti smrtonosna, ali gađam u koleno. Boleće…

 

 

Priznaću vam nešto, mada volim azijsku istoriju i mitologiju, nikada nisam nešto obraćao pažnju na Mulan kao (istorijsku/mitsku) ličnost. Znao sam da postoji “Balada o Mulan” i to je to. U prevodu, znao sam da nije Diznijev originalan junak.

Ono što nisam znao, jeste da se filmovi i serije o Mulan snimaju još od 1927. godine! Kao i da se pojavilo u poslednjih pard decenija par filmova o avanturama Mulan (ne računajući crtani film).

Koliko sam razumeo, Dizni je i sâm rešio da film bude baziran na “Baladi o Mulan”, a ne adaptacija njihove verzije crtanog filma.

Priču o Mulan, u principu, znate, pa nema potrebe da to puno uvijam u neku misteriju i neizvesnost. Mulan je jedan relativno živahan devojčurak avanturističkog duha. Njene roditelje pojede živi blam, jer ko će hteti da oženi takvu devojku, navući će sramotu porodice, preci će da se prevrću u grobu, a mitski zaštitnik njihove porodice, feniks, će verovatno na nebesima od muke da se napije, polije benzinom i zapali (i na njegovu nesreću, vaskrsne, pa opet Jovo nanovo). Nije dovoljno što je osramotila porodicu pred provodadžikom (pandan seoske tetke koja sve zna, kod svih ide na kafu i koja je autoritet u selu, i ne dao Bog da je uvrediš inače se nećeš udati), već i izaslanik stiže u njihovo selo sa objavom da car mobiliše vojsku za rat protiv ruranskih ratnika pod vođstvom svirepog Bori Kana (“Ka’ka su ovo imena k’o iz Mortal Kombata-prim.podsvesti”), i da svaka porodica mora da pošalje u vojsku po jedno muško dete. Pošto u Mulaninoj porodici nema muških potomaka, njen stari otac mora da položi zakletvu i da se spremi za rat. Međutim, Mulan krišom odlazi pod punom (očevom) ratnom opremom u vojni kamp na obuku, prerušena u muškarca. Tamo se snalazi da ostali regruti ne otkriju njenu tajnu, razvija prijateljstvo sa saborcima, a njen talenat za borbu primećuje i komandant (zanimljivost je da njen saborac Čen i komandant Tung bi, u stvari, trebalo da predstavljaju ono što je Li Šang iz animiranog filma…ne pitajte, čini mi se da su neke stvari bile jednostavnije uređene u 20. veku X) ). Onda dolazi do sukoba sa vojskom Bori Kana i duela Mulan i Ksanijang (izgnana iz kineskog carstva da je veštica, a sada služi Bori Kana u želji za osvetom) gde kineska vojska odnosi pobedu, ali se saznaje da je Mulan devojka i biva razotkrivena (ne bukvalno) i izbačena iz svog bataljona i vojske uopšte. Posramljena, jadna Mulan se vraća kući, kada na nju naleće Ksanijang i, pričajući joj svoju tužnu životnu priču, pokušava da je ubedi da im se pridruži, usput otkrivajući da je prethodni sukob bio čista diverzija Bori Kana, koji će napasti skoro nezaštićenog cara. Mulan doživljava prosvetljenje da je, iako je žensko, i dalje vojnik Carstva, vraća se u vojni kamp, postrojava svoju (mušku) družinu, juri ka glavnom gradu, taman na vreme da Bori Kana isprebija kao piiii…pivola u kupusu i spasi cara u poslednjem trenutku. Time ona spašava i kinesko carstvo, stiče slavu, kao i poziv da se pridruži carskoj gardi (to jest, samoj vojnoj eliti). Čiča-miča i gotova priča.

 

Mulan 2020 Yifei Liu Donnie Yen Jet Li

 

Šta je ono što je film dobro uradio?

Iako nije tipična kineska (epska) produkcija, Dizni je sasvim lepo odradio vizuelni aspekt filma, počevši od predela od izgleda (kostima) junaka, pa čak i suptilnih mističnih efekata (napomena: u kineskim akcionim filmovima, obračuni boraca koji lete po vazduhu ili trče po zidovima dok se mlate, ili kada jedan general sam prebije 7000 protivnika se ne smatra mističnim… to se podrazumeva XD ) poput pojavljivanja feniksa ili prepobražaja Ksanijang. Naravno, i muzika je ispala dobro. Akcioni/borilački aspekti su isto ispali odlični, ali i dalje nije u rangu onoga što kineska produkcija može da uradi (a pošto je Dizni, nema krvi ili surovih scena umiranja). A i glumačka postava je u principu prijatno iznenadila.

A šta je ono što (bar po meni) film nije dobro uradio (ili bolje reći, Dizni nije trebao da uradi)?

 

Mulan 2020 Yifei Liu Donnie Yen Jet Li Mushu

“Moja filmska karijera je uništena zbog te devojke! Ona je MENE slagala da ima 22 godine! Trebao sam da potpišem još četiri filma o Mulan! I onda su me zamenili retardiranim feniksom, koji je MENI donosio kafu za vreme snimanja i morao da mi se obraća sa GOSPODINE Mušu!!!” – Mušu u izjavi za “Čajna Dejli”, 1998. godine

 

Izuzev (očekivano nerealnih) scena borba, Dizni nije trebao da ubacuje magijske trenutke (poput pojavljivanja malog feniksa/čuvara, preobražaja veštice u pticu ili prezentovanja koncepta čija), koji, mada bi trebalo da su ispali suptilni i nije ih bilo puno, ipak bodu oči i teraju vas da povlačite paralelu sa animiranom verzijom filma. Ovo je sasvim dalo osnova da se u filmu pojave i ludi Mušu i cvrčak (jer ako već ima magije i mitskih životinja, zašto ne bi bilo i pričljivog zmaja i neurotičnog cvrčka). Kad smo već kod Mušua, i sâma pojava feniksa (i njegova skromna veličina), opet ne mogu a da vam ne daju prostora da razmišljate šta bi bilo da je feniks imao bližu interakciju sa Mulan (a još da je bio pričljiv…mogao je da bude neurotičan i smotan ili graciozan i mudar…i obavezno alkoholičar), jer bi bio dobra kontrateža prilično ćutljivoj Mulan. Ne kažem da je ova verzija Mulan (tj. glumica) loša, ali kako sama Mulan nema onaj element šarma iz crtanog filma…ne znam, nekako joj nedostaje prava kontrateža (pošto je romantični element skroz izbačen, to pokušavaju da kompenzuju njeni ratni kompanjoni). U stvari, najveći problem kod nove(?) Mulan jeste upravo odsustvo nekakvih nežnijh emocija (iako je ovo ratni film, mnogo upečatljiviji efekat nje kao hrabre ratnice bi upravo dale te neke nežnije emocije).

Pritisku feminizma ne može da se odupre ni Dizni. Film je smešten u period gde je žena potčinjena patrijahalnom svetu i očekivanjima kako žena treba da se ponaša, ali Mulan pokazuje da ona želi da živi kako oseća da je ispravno. Mulan se srčano bori u muškom svetu, razbija stereotipe kako žena ne može da se hrabro nosi sa muškarcima na bilo kom polju (trenutak kada na bojnom polju otkrije svoju dugu kosu je jasan symbol njene snage i nezavisnosti). I sve je to divno, inspirišuće, ohrabrujuće za žene (stvarno ovo mislim, da neko ne stekne utisak da se rugam)…

 

Mulan 2020 Yifei Liu Donnie Yen Jet Li Mushu Phoenix

“Ej, GOSPODINE MUŠU! Poljubite me u moje pernato d**e! Sledeća stanica – HOLIVUD!”
– Feniks, izjava za “Čajna Dejli”, 2020. godine

 

…i onda su odlučili da Mulan ima moć da kanališe či. Ovom odlukom su Dizni i feminizam rešili da zajedno uzmu sačmare i onda pucaju jedno drugom u noge (i to obe). Čestitam žene, poslata je poruka da ste vi jedino ravnopravne sa muškarcima (ili nešto više od nas) ako vam bude data natprirodna moć, pošto same nemate snage da nešto ostvarite. A da ironija bude veća, izgleda da je pre 20 i više godina feminizam bio smisleniji, jer je u crtanom filmu predstavljena kao obična devojka, koja svojom voljom i trudom, ne da pokazuje da je ravnopravna sa muškim vojnicima, već i da je bolja od njih. I svi joj aplaudiramo i divimo se.

A ova verzija Mulan od starta mora da dobije moć (ironija je što je koncept čija u filmu izvrnut, jer či obitava u svim živim bićima i ne razlikuje muško od ženskog), kao i da već ima iskustva u mačevanju naspram ostalih. Ne znam za vas, ali meni je nekako manje bilo interesantno da navijam za ovu Mulan u odnosu na onu iz crtanog filma, koja je imala onaj lep koncept kako se uz trud može sve postići i pobediti bolji i jači od sebe.

Možda ja živim u nekom svetu iluzija, ali mislim da se moderan zreo muškarac ne plaši (ili je bar većina prestala da se plaši) ideje moderne snažne žene. Film je izgleda izbacio koncept Li Šanga iz filma, jer bi to simbolizovalo paralelu sa modernim svetom gde su muškarci uglavnom pretpostavljeni i da mogu da izvrše pritisak da žena ima seks sa njima, jer oni imaju moć, a žena je seksualni objekat sa kojim može da se radi šta se hoće. Da li treba da se podsetimo da, na kraju crtanog filma, “pretpostavljeni” (tj. Li Šang) dolazi da moli za ljubav, tj. ruku Mulan. Animirana, snažna Mulan dobija i ljubav i slavu. Filmska Mulan dobija unapređenje u korporaciji “Chinese Emperor INC” i besplatno parking mesto za svog konja ispred palate.

 

Mulan 1

Pošto je kineski imperator niko drugi do Džet Li, nešto nisam siguran koliko mu je zaista trebala ičija pomoć…

 

Filmska postava je super i tu nemam šta puno da dodam…što se tiče zvučnih imena, ali sama gluma je onako. Mislim da je Dizni trebao da uradi igrani rimejk crtanog filma, jer bi tada Jifei Liu mogla da pokaže svoj pun potencijal, ovako je ispalo soldino sa njene strane. Lepo je bilo i videti Li Gong (ima taj neki pogled da vam zaklecaju kolena), a pogotovo epizodne uloge legendi poput Donija Jena, Džejsona Skota Lija i gospodina Džeta Lija.

Iskren da budem, lomio sam da li da uradim recenziju (mada je narod glasao da se uradi 😀 ). Problem je što film sam po sebi nije loš, samo je ostavio previše mlak utisak i brzo vetri iz sećanja. Nekako poput mlake i blago zašećerene limunade…

Odgledajte film bez nekih velikih očekivanja i povlačenja paralela sa crtanim, i imaćete pristojan film za filmsko veče. Ali ništa više od toga…

 

 

A ti, dragi čitaoče, da li je film smeo da prođe bez Mušua? 🙂

 

 

Trailer

Imdb | Rotten Tomatoes | Metacritic

Format: Film

Trajanje : 115 minuta

 

Tags:

Američki bogovi

 

Američki bogovi Nil Gejmen American Gods Neil Gaiman

“Američki bogovi” – Nil Gejmen

 

Sledeće godine će biti tačno 20 godina od kada se prvi put pojavila knjiga Nila Gejmena „Američki bogovi“, koja je ubrzo po svom pojavljivanju postala instant klasik. Pobrala je sve nagrade koje su se mogle pobrati iz oblasti naučne fantastike i fantazije (Hugo, Nebula, Lokus, Brem Stoker…), dobijala sve najviše ocene i hvalospeve kako među čitaocima, tako i među književnim kritičarima.

I sve to je zasluženo, ako mene pitate.

Prvi put sam pročitao ovu knjigu pre mnogo, mnogo godina. Iskren da budem, mislim da sam je premlad pročitao i da mnogo toga, u stvari, nisam ni razumeo, a mnoge stvari sam i prevideo, pa mi je samo ostala u sećanju kao zanimljiva knjiga. I godine su prošle od tada.

I onda se pojavila serija 2017. godine, rađena prema ovoj knjizi. Prva sezona je oduševila publiku (druga nešto slabije), i meni su „Američki bogovi“ ponovo bili na radaru. Hteo sam da gledam seriju, ali sam pomislio da možda ne bilo loše da ponovo pročitam knjigu, pogotovo jer sam toliko toga zaboravio o samoj radnji, da sam se samo sećao okvirnih detalja i dešavanja.

I tako ti lepo ja nabavim (tj. kupim) prošireno i dopunjeno izdanje knjige, koje se smestilo na nekih lepih 550 strana.

I nisam se pokajao. Vau, ovo je bila avantura!

 

Američki bogovi Nil Gejmen American Gods Neil Gaiman

…a i kolač je lepo “legao” uz kafu i knjigu…

 

Ono što je još zanimljivije, knjigu nisam čitao u jednom dahu. Naprotiv, čitao sam je nedeljama i nedeljama. Iz nekog razloga, nije mi se žurilo da je završim. A kada sam završio i poslednju stranicu, shvatio sam da sam knjigu toliko dugo čitao, da je podsećalo kao kada gledam neku seriju, pa svake (jedna do dve) nedelje izađe nova epizoda sa avanturama Senke i Srede. 😀

I avantura kreće…

Momak po imenu Senka (Shadow), par dana pre izlaska iz zatvora, saznaje da su njegova voljena žena Lora i njegov najbolji prijatelj nastradali u saobraćajnoj nesreći, što ga je prilično slomilo. Po izlasku iz zatvora leti prvom avionom da stigne na sahranu. Tada saznaje da je smrt njemu dve bliske osobe uzrokovala pijana vožnja i otkopčan šlic u punoj brzini i menjač i…well, you get the picture. Ovo ga je dodatno dotuklo. Kakve sada ima veze što je izašao iz zatvora kada je izgubio sve do čega mu je stalo?

I tada, naš slomljeni, izgubljeni i bezperspektivni Senka, upoznaje neobičnog i harizmatičnog čoveka po imenu Sreda (Wednesday), koji mu nudi posao, da postane njegov telohranitelj (i vozač), što Senka prihvata, ni sâm ne znajući zašto.

I tako, dok putuju kolima kroz Ameriku, Senka sa Sredom vodi prilično neobične razgovore, usput pokušavajući da dokuči ko je, u stvari, ovaj misteriozni Sreda. U početku mu deluje da je ovaj neki namazani prevarant (svakako se ponaša kao jedan), koji pokušava raznim trikovima da dođe do potrebnih para i usput se sastaje sa neobičnim ljudima koje kao da pokušava da regrutuje za „nešto“.

Međutim, kako vreme odmiče, Senka shvata da su stvari mnogo neobičnije, nerealnije i ozbiljnije nego što je mislio, kao i da njegov posao uopšte nije naivan. Pogotovo kada shvati (tj. otkrije mu se) da je Sreda, ni manje ni više, nego američka manifestacija (ili bolje reći, inkarnacija) nordijskog vrhovnog boga, Odina. I da ljude koje sreće na Sredinim sastancima su, u stvari, manifestacije bogova, mističnih bića i heroja iz raznih mitoloških svetova i vremena, poput Tora, Lokija, Černoboga, sestri Zorja, Anansija, Anubisa, Tota, Bast(et), Horusa, Ištar, Vizagiđaka, Elegbe, Gvidiona, Kali, Ganeša i mnogih drugih. Kao što vidite, ovde su upleteni bogovi od Amerike do Azije.

 

Američki bogovi Nil Gejmen American Gods Neil Gaiman

 

Ali, zašto su ti veliki, legendarni, svemoćni bogovi svedeni na nivo smrtnika koji žive od prevara, socijalne pomoći, šverca, prostitucije ili prodaje paprika na pijaci? Jednostavno, zato što su prvobitni doseljenici (kako svojevoljni, tako i oni prisilno dovedeni), kako je vreme odmicalo i tehnologija napredovala, sve manje verovali u svoje bogove, sve ređe ih slavili i prinosili im žrtve, pa su počeli i da zaboravljaju na njih. I zbog toga su (stari) bogovi izgubili skoro svu svoju moć, i sada jedva ( i fizički i magijski) opstaju.

Ali, kao da nije dovoljno što su stari bogovi gubili svoju moć, već su počeli da i tako slabi bivaju trn u oku novim bogovima koji su nastali sa modernim dobom, poput Tehnološkog Dečaka (bog interneta i tehnologije, predstavljen kao debeli klinac), Medija (boginja televizije i pop kulture), zatim Nedodirljivi (koji prestavljaju bogove berze i modernog tržišta), zatim Gospoda Grad, Put, Kamen i Drvo (koji predstavljaju teorije zavere i ponašaju se kao špijuni), kao i mnogi drugi novi bogovi 20. i 21. veka (automobili, estetska hirurgija), na čelu sa njihovim vođom, Gospodinom Svetom (koji je bog globalizacije).

Ubrzo postaje jasno da Sreda (tj. Odin) pokušava da okupi sve moguće stare bogove koji su još opstali u modernoj Americi, jer je prilično izvesno da će se dogoditi veliki rat. Rat za dušu Amerike i budućnost jedne grupe bogova.

I u sve to se upleo jedan običan smrtnik, naš krupni i (u principu) ćutljivi drugar Senka, o kome svi bogovi znaju više nego on sâm o sebi, i koji za njih izgleda ima veliki značaj. Ali, iako je Senka očigledno smrtan i nema nikakve moći, iz nekog razloga ima veoma čudne (natprirodne i mitološke) snove, a Bog te pita zašto se povremeno pojavljuje i njegova pokojna žena Lora u obliku…uh, ovaj, nemrtve/zombi osobe, koju je Senka sasvim slučajno (i nesvesno) „vaskrsao“.

 

Američki bogovi Nil Gejmen American Gods Neil Gaiman

 

Koja grupa bogova će pobediti? Da li Sreda ima neki prikriveni motiv? Da li Lora ima priliku za iskupljenje? Da li za Senku postoji srećan kraj ili mu je sudbina zapečaćena? Sva ova pitanja, kao i mnoga druga, razrešiće se (valjda) ako pročitate roman „Američki bogovi“.

Ono što je jedan od velikih pluseva ovog romana od starta, jeste sâma ta kriptičnost koja se provlači kroz dijaloge i opise nekih scena, što nam omogućava široka (ali i zanimljiva) tumačenja nekih događaja iz romana, kao i simboliku koju oni predstavljaju. Jedan od zanimljivih detalja jeste i taj da Senka tokom svojih putovanja malo-malo pa izvodi neke trikove sa novčićima, prvenstveno da bi zabavio sebe (prekratio vreme). Pored toga što dugo nije shvatao da neki novčići koji je imao uz sebe imaju i posebne moći (kako da ga štite od smrti, takav da i nekog ožive…ups!), Senkine igrarije sa novčićima možemo da tumačimo i kao jedan od (loših) simbola modernog sveta, gde je veoma bitno napraviti uspešnu iluziju, ili skrenuti pažnju u pravom trenutku, pa čak i prevariti sebi bliske ljude da bi se dobilo ono što se želi (ovo mi se „javilo“ u trenutku kada sam ulazio u epsku završnicu romana).

A opet, možda sam i pogrešno protumačio…što je upravo jedan od aduta ovog romana, jer imate osećaj da nijedno tumačenje nije pogrešno, a nije i da želite da vam sâm pisac otkrije šta je mislio o nekim stvarima (poput, recimo, odgovora na pitanja „šta znači biti Amerikanac“).

 

Američki bogovi Nil Gejmen American Gods Neil Gaiman

 

Glavni motiv romana (bar po meni) jeste potraga za smislom i suštinom života, kao i da možda čoveku nije suđeno da je ikada do kraja spozna, već samo da traga za njom, približi joj se što više može, i eventualno ugrabi neke njene fragmente (znate ono, po principu, suština života nije u stizanju na cilj, već ono što doživite dok putujete ka istom), kao i da je istina o smislu jedino rezervisana za bogove. Jer Senka, u jednom trenutku zaista i spoznaje neke istine nepojmljive smrtnicima, ali počinje da „vetre“ iz njega velikom brzinom, da na kraju i zaboravlja šta je to znao.

A možda je jedan od glavnih motiva i pokušaj pronalaska odgovora na pitanje: „Kada smo zaista živi?“

Kao što sam spomenuo, isto jedan od velikih pluseva jesu dijalozi između Senke i Srede i(li) drugih bogova (kao i trenuci kada je Senka sam sa svojim mislima). Ponekad su vrcavi i puni humora, ponekad zagonetni, ponekad sarkastični, ponekad mračni, ali nikada dosadni.

Ne treba da zaboravimo ni opise bogova i pojedinih smrtnika (i njihovih jedinstvenih karaktera) sa kojima se Senka susreće. Mnogi od njih će vam se urezati u sećanje jedan duži period, u to nema sumnje. Pa čak i mesto/gradić u kojem (po potrebi) Sreda skriva Senku (pod pseudonimom Majk Merodil), sa svojim (istovremeno i čudnim i dosadnim) stanovnicima, podseća na jedan neobičan entitet izolovan od ostatka sveta (i to sa razlogom 😀 ).

 

Američki bogovi Nil Gejmen American Gods Neil Gaiman

 

Nil Gejmen je u Senkine avanture ubacio i zanimljiva „međupoglavlja“, kada se vraćamo nekoliko stotina (pa i hiljada) godina u prošlost, i otkrivamo priče o prvim doseljenicima, istraživačima i osvajačima Amerike, njihovom poreklu i avanturama, kao i mističnim dešavanjima koja ih povezuje sa bogovima iz njihovih rodnih krajeva. Ili se jednostavno prebacujemo u dešavanja koja se paralelno dešavaju sa glavnom radnjom u drugim gradovima, i tada pratimo kratke događaje (i susrete) nekih starih i novih bogova. Ova „međupoglavlja“ lepo upotpunjuju samu glavnu radnju i sprečavaju potencijalnu monotoniju (doduše, šanse su minimalne da vam „Američki bogovi“ budu dosadni 😀 ).

Naravno, sa ovolikim doticajem tema o modernom vremenu, nije bilo moguće, a da Nil ne ubaci gomilu referenci na modernu američku pop kulturu (a još veća ironija je što je Nil Gejmen Britanac X) ), počevši od spominjanja nekih serija, pesama do lokacija.

I pored kompleksnih tema, događaja, raznih likova, dijaloga, opisa, povremenih prebacivanja između sadašnjosti i prošlosti i ostalog, „Američki bogovi“ se dosta brzo i lako čitaju. Nil Gejmen u ovom romanu jasno pokazuje svoj pripovedački talenat i kreativnost kako u opisima, tako i u svojim blesavim zamislima kako da „vodi“ radnju.

 

Američki bogovi Nil Gejmen American Gods Neil Gaiman

Nil Gejmen

 

Sve u svemu, ovo je jedan odličan roman. Kao i njegov pisac, daleko je od savršenstva, ali je vraški zabavan, uvrnut, ekscentričan, misteriozan i pun zanimljivih motiva. Sigurno je jedan od (modernijih) klasika fantazije i apsolutno ga treba i vredi pročitati. Naravno, tek fanovi lika i dela Nila Gejmena (a ima ih koliko hoćete) ne bi smeli da propuste ovaj roman (mada, verujem da nisu 😀 ). A osim toga, kada god se Nil Gejmen dotakne mitologije, to uvek ispada zabava.

A posle ovoga, videćemo kako će se serija pokazati…

 

A ti, dragi čitaoče, da li ti veruješ da Amerikom šetaju stari ili novi „Američki bogovi“? 🙂

 

 

Sajt pisca Nila Gejmena

Cena knjige: Laguna | Vulkan | Delfi | Makart

 

Tags: