Ima osoba na ovome svetu (bilo stvarnih, bilo fiktivnih) koje su jednostavno kul (ili ako više volite, #cool) štagod da urade ili gdegod da se pojave. Morgan Frimen može sa svojim glasom da bude narator dokumentarca o uzgajanju krompira i opet ćete imati utisak da ste iz nekog razloga spoznali Boga ili Nirvanu (a dokumentarac će da osvoji bar tri Oskara). Rajan Gosling može neobrijan u trenerci da prošeta Knez Mihajlovom i žene će početi da histerišu i padaju u nesvest (što mi je i dalje enigma kada je u pitanju ovaj glumac). Skarlet Johanson može zakopčana do grla da prošeta Knez Mihajlovom i svi muškarci će početi da histerišu i padaju u nesvest (što je sasvim i logično, verujem da će se muški deo populacije složiti sa mnom). Betmen da snimi film gde samo ušeta u „Maxi“ i izgovori „I am Batman“, zaradiće bar 300 miliona dolara, a i muškarci i žene će opet histerisati i popadati u nesvest. Jer su oni tako kul…
Ali, niko od njih neće biti kul kao Dante, koji će bez problema u crvenom mantilu da ušeta u sumnjivi bar gde se okuplja najgori šljam i nehajno naruči sladoled sa jagodama (strawberry sundae), i svi će osetiti poštovanje i divljenje prema ovom čoveku. Pobogu, taj čovek da uđe u najozloglašeniji irski pab i poruči sladoled sa jagodama (ili još bolje, šolju mleka), svi u pabu će istovremeno pomisliti dve stvari:
– „Kako je #cool ovaj lik“
– „Sa ovim likom se ne treba kačiti“
To vam je, dobri moji, Dante, a ovo je svet serije „Devil May Cry“ (u daljem tekstu „DMC“).
„DMC“ je nešto što će odmah prepoznati fanovi video-igara. Ovaj serijal je prepoznatljiv po Danteovom premlaćivanju/seckanju velikog broja demona (hack’n’slash žanr video-igara) i veeelikih demona (boss-ovi, a neki možda znaju i za termin „kraljice“) sa sve kul napadima i kombo udarcima, a sve to praćeno dinamičnom muzikom.
Uh, kako ukratko opisati univerzum „DMC“, koji je iznedrio šest video-igara (od kojih su pet imale platinum status), gomilu stripova i mangi, kao i razne figurice, pa i anime naslov (koji ćemo ovde opisati)?
Ovako: Pre nešto više od dve ‘iljade godina (jer zašto bi bilo skorije), demon Sparda je porazio demonskog imperatora Mundusa i sprečio ga da pokori naš svet tako što je zaključao “kapije” ka našem svetu. Ovde je upoznao Evu, smuvali su se, dobili dvoje dece (Dante i Vergil) i trebali su da provedu lep život. Međutim, Sparda je ubrzo, ovaj, otegao papke (ili šta se već desi sa demonima), ubrzo je nastradala i Eva od strane Mundusovih demonskih plaćenika, a Dante i Vergil su bili razdvojeni u svom tom kuršlusu i krenuli svako svojim putem. Dante da štiti naš svet od demona, a Vergil u potrazi za većom moći.
Mislim da jednostavnije ne može da se objasni 20 godina serijala. 😀
E sad, “DMC” anime kojim ćemo da se bavimo ovde bi hronološki bio smešten negde posle igre “Devil May Cry 1”. Dante vodi agenciju “Devil May Cry” za lov na demone i rešavanje sumnjivih (natprirodnih) pojava (demonska verzija “Agencije SISA – Sve i Svašta” iliti “Đavo gi isplakade” po južnjački). Mada bi spolja delovalo da radi u nekoj interesantnoj i fensi kancelariji, Dante, u stvari, radi (i živi) u prostranoj i prašnjavoj zgradi sa par inventara u istoj (radni sto, stolica, trosed, telefon, sto za bilijar, džuboks, televizor… i mislim da je to sve 😀 ). Čovek jede samo picu i sladoled od jagode, stalno je u minusu i dužan je svima “kao Grčka”… i ništa od toga ga ni najmanje ne tangira. 😀
Nije preterano druželjubiv (biće da ga jednostavno mrzi da se druži), ali ima saveznike u:
– Morisonu – pronalazi Danteu posliće istrebljivanja demona, a povremeno i popravlja inventar u agenciji (jer je ovaj uglavnom bez dinara)
– Pati – devojčica koju je spasio u prvoj epizodi od demona, a na koju sada pazi (mada pre će biti da ona pazi na njega i izgled agencije)
– Dami (eng:Lady) – šarmantni lovac na demone koji često sarađuje sa Danteom (i kojoj Dante nikako da vrati pare) i
– Triš – sa kojom ima, uh, veoma komplikovanu istoriju (ali ne ono na šta mislite)…ukratko, ona je demon kojeg je stvorio Mundus da izgleda kao njegova majka da bi ga ubila, ali ona se, ipak, udružila sa Danteom, i sada radi kao freelance lovac na demone. A vi ste mislili da imate komplikovanu porodičnu istoriju…
Svaka epizoda serije bi mogla da se podvede pod neki “slučaj” koji Dante preuzima i pokušava da reši. Uglavnom već na prvi pogled bude jasno Danteu (a i njegovim klijentima) da je problem natprirodne prirode (što i bude), kao i da se iza toga krije neka misteriozna, demonska sila (što se na kraju i potvrdi). Krvavo rešavanje nasledstva, neobični motociklista koji ne gubi noćne trke (ali iz nekog razloga njegovi rivali gube glave…bukvalno), potencijalni serijski ubica koji se opasno približio gradonačelnikovoj ćerki, misteriozna gramofonska ploča koja priziva opasnu sirenu, duh iz maske koji ispunjava želje (posle njega neće ni poželeti da priđete plavom/Vil Smit duhu iz lampe), potraga za “kraljem” koji isisava duše igrača koje pobedi za kockarskim stolom, kao i mnogi drugi slučajevi. Međutim, detektivska nota u ovoj seriji definitivno nije jedan od njenih aduta i više služi Danteu kao blago zagrevanje za potezanje mača.
Naravno, Dante će imati i situacije sa demonima koje neće zahtevati igranje detektiva, već odmah uletanje u konkretnu akciju.
Međutim, jedna (na prvi pogled) nebitna konstanta kroz sve epizode, oličena je u (kratkim) trenucima kada se pojavi Ajzak, iritantan i snishodljiv (kvazimodovski) demon niskog ranga, koji se stalno mota oko Dantea u trenutku kada ovaj eliminiše nekog ozbiljnijeg demona, i onda uzme neki delić opreme sa palog demona. Mada je očigledno da nije u pitanju strastveno kolekcionarstvo, već skrivena agenda, Dantea boli uvo za ovog jadu, koji nije vredan njegovog metka ili prljanja mača (na kraju se i ispostavi da je u pravu 😀 ).
A šta će ga sačekati u završnici, time will tell…
DMC ima sasvim solidnu vizuelnu podlogu. Junaci (kao i demoni) su sasvim lepo odrađeni, kao i tečna akcija (na seriji je radio prilično talentovani studio, kojem nisu strane serije pune mračnih tema i krvi…oni su, ipak, radili i na sjajnoj seriji “Death Note”).
Što se tiče muzičke podloge, definitivno dominira uvodna numera. “Rungran” (što je izgleda nepravilno označena grupa muzičara koja je radila muziku za ovu seriju) je iznedrio numeru jednostavno nazvanu “d.m.c”, koja će vas motivisati da podižete u teretani bar duplo veću težinu, i pri tom lijete suze, zamišljajući da imate težak superhero origin, i da ćete na kraju pomlatiti sve (nekada davno mi je bila i melodija za mobilni… pa kad iznenada zasvira u busu, poskoči pola putnika 😀 ). Koliko je dobra numera, govori da imate i band verziju (tada dižete tri puta veću težinu i kosa vam polako postaje bela kao u Dantea) i sjajnu akustična gitara verziju (zbog koje se jednostavno osećate kul).
Akcija u seriji je (očigledno) odlična, dinamična…ali i kratka…mada ste toga svesni od prve epizode. Dante je neverovatno moćan, a pri tom barata pištoljima (Ebony & Ivory) i ogromnim mačem (Rebelion) kao da ih ima od kada je bio u kolevci (možda i jeste tako). Demoni završavaju izrešetani i istranžirani po kratkom postupku i bez preteranog napora. Možda bi neko rekao da je ovo veći spoiler za seriju, ali već u drugom minutu prve epizode znaćete i sami da je to istina. Doduše, Dante će morati da se napregne u završnici serije…ali samo malo. 😀
Mada su i sporedni likovi (manje-više) simpatični i interesantni, zvezda serije je, naravno, Dante. I pored svoje lenjosti i mrzovolje, detinjaste opsesije picom i sladoledom od jagode, Dante je jednostavno kul i poseduje neku neobičnu harizmu, a njegovo pravo (kul) lice se otkriva u trenucima borbe na život ili smrt (ovo drugo se prvenstveno odnosi na njegove protivnike, da ne bude zabune). On ne pokazuje nikakvu nadmenost ili aroganciju da je moćan…on to jednostavno jeste. Mada ima taj lone wolf pristup svemu, on ipak cenu prisustvo njemu bližnjih prijatelja, rado će im pomoći (i iz nekog razloga zbog njih izgubiti još više novca), a i pokazati zaštitničku prirodu (pogotovo prema Pati). Naravno, on nije nekakav balvan koji samo vitla ogromnim mačem, već smo spomenuli i detektivsku prirodu njegove agencije. Dante je i prilično perceptivan i retko kada ćete ga uhvatiti nespremnog, i poseduje veliko znanje kako iz demonskog sveta, tako i iz ljudskog (jedino što stvarno nema pojma sa parama).
Sve u svemu, “Devil May Cry” je jedna zanimljiva serija. Definitivno nije remek-delo anime sveta (a ni svog žanra), ali to ne treba da vas spreči da je opušteno odgledate…čak i za jedno popodne. A ljubitelji svega vezanog za “Devil May Cry” definitivno ne bi smeli da ga propuste.
A pogotovo jer se šuška da i Netflix sprema novu “Devil May Cry” seriju (a pošto izgleda na istoj radi ekipa koja je uradila odličnu seriju „Castlevania“, ima čemu zabavnom da se nadamo 😉 ).
A ti, dragi čitaoče, znaš li nekog junaka koji je dovoljno kul da stane Danteu na crtu? 🙂
Imdb | Metacritic | MyAnimeList
Datum izlaska: 2007. godina
Format: Serija
Broj sezona : 1 (12 epizoda)
Prosečno trajanje epizode: 20 minuta
