Cowboy Bebop

“Pogledaj u moje oči, Fej. Jedno od njih je lažno i izgubio sam u nesreći. Od tada, u jednom oku vidim prošlost i sadašnjost u drugom. I zbog toga sam mislio da mogu videti samo deliće realnosti, nikada celu sliku” – Spajk Špigel

Ah, “Cowboy Bebop” (prevedeno kod nas kao “Kauboj Bluz”)… ovo je jednostavno klasik. Ne anime klasik, već klasik uopšteno. Od trenutka svog pojavljivanja, on je bio neka svoja liga, neka svoja priča. Počevši od atmosfere, priče, muzike, do nekih ozbiljnih tema kojima se bavio. Na kraju krajeva, (skoro) svi junaci ove serije su odrasli.

“Cowboy Bebop” je smešten u 2071. godinu, 50 godina posle nesreće u kojoj je eksplodirala kapija za hipersvemirsko (brže od svetlosti) putovanje kroz svemir (hyperspace gateway) i koja je učinila planetu Zemlju nenaseljivom, pa je čovečanstvo moralo pod hitno da kolonizuje planete i mesece u Sunčevom sistemu da bi opstalo…2071 minus 50…ovaj, s obzirom da je ostalo još četiri meseca do kraja ove (2021.) godine, a Brenson, Bezos, Gejts i Mask punom parom čačkaju po svemirskoj tehnologiji i AI…sad tek vidim kako ovo zvuči…uh…elem…

Kao što smo rekli, čovečanstvo se razvuklo poput kora za burek po Sunčevom sistemu i, naravno, naučilo lekciju i ujedinilo se i okrenulo poštenom načinu života…toliko da je morala da bude formirana posebna svemirska policija (ISSP)…a kriminal se toliko smanjio da je policija morala da legalizuje proceduru po kojoj mogu da se angažuju plaćenici/lovci na ucenjene glave (bounty hunters) da bi pomogli policiji u hvatanju kriminalne bagre u zamenu za dobar keš. Tako da, ako primetite da vaše dete/unuče je avantursitički nastrojeni i opsednuto vatrenim oružjem, a pride ima i naznake preduzetničkog duha, biće posla za njega u budućnosti, sa ove ili one strane zakona.

Serija prati avanture grupu lonuga (mrzi me da kucam “lovci na ucenjene glave”, a ni termin plaćenici mi se ne uklapa previše) svemirskog broda “Bebop”. Originalnu postavku broda čine vižljasti Spajk Špigel (Spike Spiegel), izgnani nekadašnji plaćenik opasne kriminalističke organizacije (Red Dragon Syndicate…pričajte šta hoćete, to je kul naziv za organizaciju) i Džet Blek (Jet Black), bradata gromada koja je nekada bila pripadnik ISSP. Ovom neobičnom (i očigledno suprotnog karaktera) dvojcu se ubrzo priključuju (pod, očekivano, nenormalnim okolnostima) i Fej Valentajn (Faye Valentine), šarmantni prevarant sa amnezijom, kao i Edvard, eskcentrični 13-ogodišnji tinejdžerski (ostaviću da odgledate seriju da pogodite pol) hakerski genije sa blesavim ponašanjem. A da, tu je Ajn (Ein), genetski modifikovani velški korgi sa inteligencijom (možda i natprosečnog) čoveka.

Kao što vidite, prilično nenormalna postava koja treba da lovi kriminalce i preživi u svemiru…doduše, više jer nemaju para da jedu, a ne toliko od toga da će neko da ih upuca. 😀

Kao što sam spomenuo, radnja prati avanture ove neobične petorke dok preuzimaju “slučajeve” (bounties), sa ciljem da uhvate kriminalce žive i dođu do para…a usput i strahovito nerviraju jedni druge, svađaju se, provociraju, kradu hranu jedni od drugih…u prevodu, kao tipična porodica.

Zašto je ova preteča sjajne serije „Firefly“ toliko fenomenalna?

Da krenemo radom…

Radnja je baš zanimljiva. „Slučajevi“ koja ova ekipa preuzima uvek se iskomplikuju, i to u pravcu da budu ili komični ili tragični…ili tragikomični. Nećete ovde uvek viđati klasičan happy end. Ovde je uspeh ako junaci prežive dan i ako eventualno dođu do nekih para. Takođe, mnoge epizode otkrivaju prilično mračne detalje iz njihove prošlosti koje se postepeno odmotavaju i tako upoznajemo šta ih je definisalo da postanu takvi kakvi jesu i kakvi su im motivi za budućnost. Otkrićemo zašto Fej ima amneziju i koje trauma je preživela kao “mlada” (postoji razlog zašto sam ovo stavio pod navodnike), koga je Džet izgubio dok je radio u policiji, zašto je (i da li je) Edvard siroče sa planete Zemlje, kao i šta je toliko posebno kod simpatičnog džukca Ajna. Međutim, centralni lik (oko čije prošlosti se najviše odvija serija) jeste Spajk. Njega prošlost nije ostavila na miru, što uključuje i izgubljenu ljubav Juliju (Julia) i rivalstvo sa nekadašnjim prijateljem/pobratimom Višiusom (Vicious) koji sada vodi kriminalnu organizaciju Red Dragon. Između Spajka, Julije i Višiusa postoji prilično komplikovan trougao nad kojim bdi smrt.

Likovi su fenomenalni…fenomenalno divni, šarmantni, bezobrazni i ekstremno komplikovani…u prevodu, veoma ljudski.

Spajk Špigel je čovek sa kojim će se mnogi lako povezati. Ovaj 27-godišinjak čupave kose i braon očiju, koji ne ispušta cigaretu iz usta (baš baš heavy smoker), je čovek od malo reči, koji pokazuje još manje emocija (ili ih pokazuje indirektno, najčešće kroz svađu i provociranje pa čak i neprijateljski stav, prema ljudima do kojih mu je baš stalo). Iako je odličan sa vatrenim oružjem (kaubojski stil) i upravljanju svemirskim trkačkim letelicama i obračunima u svemiru, jedna neobična specifičnost jeste što u bliskoj borbi koristi Džit Kun Do (Jeet Kune Do), i više se fokusira na tehniku i brzinu nego na snagu. Za onih 5% koji možda ne znaju, Džit Kun Do je borilačka veština koju je razvio Brus Li. Ono što je još zanimljivije, jeste što je Spajk predstavljen kao veliki poštovalac Brus Lijevog lika i dela, i to se vidi kroz neka Spajkova ponašanja i stavove. Mada sada, kao stariji, ima miran i hladnokrvan stav, u opasnim situacijama povremeno ispliva njegova (nekadašnja) impulsivna narav i ta neka strast prema borbi i (smrtonosnim) sukobima. Njegovo nepredvidivo ponašanje i upadanje u opasne situacije, često kao da suptilno pokazuju da baš i ne vidi neku vrednost u svom životu, i da možda podsvesno i traga za smrću…tj. nekim svojim „razrešenjem“. Spominjanje Julije kod njega budi nekakvu emociju koja bi se mogla protumačiti kao “bolna izgubljena ljubav”, i za nju Spajk (jako retko) kaže da je ona “njegova žena” ili jednostavno, “druga polovina”. Zanimljivost je da mu je jedno oko veštačko (otuda citat na početku), i da je pitanje da li ono služi samo kao „ukras“ ili ima i neko dublje značenje. I kako da se ne zapitate koliko dubine i bola ima u ovom liku. Osim u trenucima kada se ponaša kao lenja i nezainteresovana gu***a (nemam blaži izraz), da prosto čovek poželi da mu razbije flašu o glavu.

Džet je isto čovek od malo reči, ali čista suprotnost Spajku u ponašanju. Ovaj 36-godišnji grmajlija je dostajanstven, odmeren, autoritativan (što niko na brodu ne poštuje), častan i nekada previše policijskog karaketra. Ima veštačku/kibernetsku ruku, iako je mogao da ima biološki implant, ali se odlučio za ovakvu ruku da ga uvek podseća na grešku iz prošlosti, kada ga je izdala osoba kojoj je verovao. On u sebi ima (ili bar veruje da ima) tu neku vibraciju nekakvog renesansog zen umetnika: obrezuje bonsai drveća, kuva, čita, sluša džez/bluz muziku, voli Čarlija Parkera. Ali kada dođe do akcije…kao bivši (i to dobar) policajac, ekspert je za vozila, vatrena oružja i mehaniku, ali ga ne treba potceniti ni u bliskoj borbi, pošto je snažan grmalj. On bi trebao da bude neki „arhetip“ ćaće svima na brodu, mada je relativno mlad i svi ga doživljavaju kao starijeg brata…kojeg nikog ne sluša…

Fej Valentajn je zgodna 23-godišnja (a da li je?) ženska atraktivne pojave koja se sasvim komotno oseća u odeći koja više otkriva nego što pokriva. Iako se prilično (slobodno) ponaša u skladu sa svojom prevarantskom prirodom, veoma je sposobna u upravljanju vozilima i baratanju pištoljem. Nema puno loših navika…sem što pije…puši…kocka se…postane povremeno nepotrebno agresivna…gleda da podvali i zezne za pare…međutim, iako spolja deluje atrkativno, snažno, nezavisno i naoružano do zuba sarkazmom, ona u sebi krije ranjivu devojku kojoj je potrebna podrška i ljubav, ali je prilično nepoverljiva u pokazivanju emocija prema ljudima. Verovatno se razlozi kriju u njenoj izazovnoj prošlosti i tajnama koje krije njena amnezija. Ali, ipak je vitalan član tima.

Ed je androgeno 13-godišnje derle koje jeste genije (pravi prodigy)…i to veoma blesavo i veoma ekscentrično. I to nema veze sa pubertetom, koliko je blesavo po prirodi. Blesavo se kreće, stalno se nešto prevrće i izvrće (videće kad stegne kičma u kasnijim godinama) i hoda boso (a tek reuma kad stigne). Obraća se kada govori o sebi u trećem licu, a i inače stalno priča detinjasto i krevelji se. Omiljene aktivnosti: hakerisanje, lunjanje po brodu (i van njega) spavanje, jedenje i upadanje u nevolje. Čovek često nije siguran da li je ovakvo ponašanje uzrokovano čudnim, neobičnim (tužnim) detinjstvom…ili je ove derle jednostavno blesavo po prirodi. Ed služi kao klasičan comic relief (odnosno komičan karakter koji služi da unese zabavnu, blentavu, komičnu atmosferu u seriju, ali i kao komičan karakter čija je svrha da ublaži ton ozbiljnih i mračnih serija), što za „Cowboy Bebop“ jako dobro dođe, s obzirom na ton same serije i teme koje obrađuje.

Ajn je…pa, pas. Velški korgi, da budemo precizni. I to sladak. Već smo spomenuli da je u pitanju džukac sa visokim IQ-om, pa tako može da obavlja razne radnje koje prosečan pas definitivno ne bi mogao (videćete, simpatično su ga napravili). Najviše voli da provodi vreme sa Edom (bilo na brodu ili van njega).

Spajk: Hej, Džet…da li znaš da postoje tri stvari koje baš mrzim?

Džet: Šta god…

Spajk: Decu…životinje…žene sa stavom…

Džet: Oh?

Spajk: I zbog čega smo sve tri stvari tako lako skupili na našem brodu!!!???

Interakcija među likovima na brodu je urnebesna. Spajk i Džet gaje međusobno (prećutno) poštovanje, mada često rade stvari na suprotni način (što izluđuje Džeta). Fej samo gleda da zezne ovu dvojicu za pare (pa čak i da im par puta zabode nož u leđa i zbriše sa parama, ali se uvek na kraju vrati na brod Bebop). Ed sve izluđuje svojim blentavim free spirit ponašanjem. A Ajn…pa, verujem da se pita šta radi na brodu sa ovim ludacima. Posebno je interesantan odnos između Spajka i Fej, jer se ponašaju kao pas i mačka koji ne mogu zajedno a ni jedno bez drugo, ali sve vreme kroz seriju ne možete biti sigurni da li između njih postoji nekakvo čudno (ne)prijateljstvo, platonsko simpatisanje ili nešto treće…a s obzirom na njihove specifične (gore opisane) prirode i bolne prošlosti, i nije iznenađenje što gledaoci tokom serije ne mogu da definišu njihov odnos. A tek Spajkov trougao sa Julijom i Višiusom…

A teme/motivi koje obrađuje „Cowboy Bebop“ kroz svoje glavne junake…to je posebna priča, možda i najsjanija tačka serije. Egzistencijalizam (smisao postojanja naših junaka i da li ga uopšte ima), dosada, usamljenost, frustracije, povlačenje u sebe (i alkohol) da ne izbiju bolne teme na površinu, kako nas definiše (i da li nas definiše) prošlost, slomljena srca, prijateljstva, mogućnost da se ponovo nekom veruje, suočenje sa posledicama svojih prošlih izbora, suočenje sa svojim najvećim strahovima, mentalno zdravlje (pogotovo muškaraca). Serija pokazuje da je u redu ponekad biti sam, ali ne i usamljen, kao i da ponekad može da znači prisustvo ljudi u našim životima, pa makar i ćutali u tišini sa nama u istoj prostoriji. Treba znati i oprostiti i sebi i ljudima. Treba se suočiti sa svojom prošlošću. I još mnoge prilično ozbiljne teme, koje ćete bolje razumeti kao odrasli.

Ni akcija u „Cowboy Bebop“ nije za potcenjivanje. Napucavanja manjih svemirskih (trkačkih) letelica, kako u svemiru, tako i atmosferi; jurnjava i napucavanja sa kriminalncima. Posebna poslastica su trenuci kada agilni Spajk krene goloruk da se obračunava sa protivnicima, sa sve primenom spomenute borilačke veštine.

Atmosfera je isto priča za sebe…Taj neki miks divljeg zapada, futurizma, izmešan miks uticaja (u seriji) sa jedne strane Kine, a sa druge strane Zapada…stvarno daje jedan specifičan stil. Isto onoliko specifičan i unikatan kakav je imao „Firefly“, samo duplo bolje.

Vizuelno je serija veoma dopadljiva, i kvalitet je (bar meni) u duhu najboljih anime naslova 90-ih i početka 2000. godine.

I za kraj, jedan od najboljih aspekata serije, što se i vidi iz njenog naslova. Muzika. Joko Kano je prilično neobično osoba. Ona je komponovala muziku za dosta odličnih anime naslova, video igara i filmova. Za potrebe ove serije je stvorila jedinstvenu muziku, gde se kombinuje džez, bibop, fank, bluz, vestern, stari rok i opera. Znači, ovde nema klasičnih anime hevi metal/rok/sentiš numera. Ritam „Cowboy Bebop“ će vas nekada razdrmati, nekad baciti u težak džez/saksofon zen, a neke numere su toliko setne i tužne da nećete želeti da ih pustite kada pada kiša (ili ste nepopravljivi plačljivi romantik, pa ćete ih baš tada pustiti).

Par zanimljivosti koje će pokazati koliko je muzika bitan, ako ne i krucijalan faktor serije: kada je započet razvoj serije, muzika je bila jedan od prvih aspekata na kojima se radilo. Šiničiro Vatanabe, reditelj serije (koji je radio i na izvrsnoj „Samurai Champloo“ seriji koja, gle čuda, isto ima sjajnu muziku), je navodno često prvo znao da čuje Jokoine numere, pa da na osnovu njih formira određene scene. Kompozitorka je za potrebe serije formirala čak i bend (SEATBELTS), koji su i u narednim godinama izvodili muziku ove serije, ali i drugih projekata na kojima je radila. Mislim da ovo dosta govori o značaju muzike za ovu seriju i njenom kvalitetu. Ne verujete mi? Evo link ka soundtreku…

I šta još da vam kažem o ovoj neobičnoj seriji koja u sekvencama ubacuje ovu rečenicu “The work, which becomes a new genre itself, will be called… COWBOY BEBOP“? Ovaj miks naučne fantastike, tehno neo-noara, vesterna, drame, urnebesne komedije i akcije je napravio definitinvo interesantan hibrid koji i jeste postao neka priča za sebe.

Inače, još jedna (neverovatna) zanimljivost: ovo je jedna od retkih serija gde nećete pogrešiti čak i ako je odgledate sa audiom (sinhronizacijom) na engleskom jeziku (dub) umesto (sub)! Ja nisam ljubitelj dub-a (sem ponekog izuzetka), ali sinhronizacija na engleski je toliko kvalitetno urađena i hvaljena na sve strane, da je mnogi smatraju i najboljom sinhronizacijom nekog anime naslova na engleskom jeziku.

Zanimljivo je da ne postoje potvrde da je „Cowboy Bebop“ inspirisao Vidona da kreira „Firefly“. Verovatno jer „Firefly“ više forsira vestern fazon, dok „Cowboy Bebop“ ima više noar elemenata. Ali, nema sumnje da je nekada odgledao ovu seriju i iskoristio mnoge detalje za „Firefly“. 😀

Jednostavno, serija je top, vrh. Mnogi je smatraju i jednom od najboljih anime serija, ali i serija uopšte. Možda ovo i nije daleko od istine.

Videćemo šta ćemo „Netflix“ uraditi sa adaptacijom koja stiže sredinom novembra. Nije mala stvar i sigurno je da fanovi očekuju ovu adaptaciju sa velikim nestrpljenjem…ali i zebnjom, jer malo je bilo dobrih adaptacija…a „Ruruouni Kenshin“ je podigao lestvicu neverovatno visokom svojim kvalitetom.

No videćemo…

A sigurno nećemo videti ni brata Kijanua kao Spajka…

Inače, imate i animirani film „Cowboy Bebop: The Movie“, koji se ukpala negde na sredinu serije i isto je dobar, i treba da ga odgledate, ali možda ćemo o njemu nekom drugom prilikom 😉

Odjavljujem se od recenzije ove sjajne serije sa čuvenom rečenicom, kojom bi se završila svaka epizoda:

“See you later, space cowboy“ 🙂

Trailer

Imdb | Rotten Tomatoes | Metacritic

Datum izlaska: 1998. godine

Format: Serija

Broj sezona: 1 (26 epizoda)

Prosečno trajanje epizode: 20 minuta