Koji oblik umetnosti može najbolje da izrazi, na primer, kompleksnost političke situacije i odluke glavnih junaka i žrtve kroz koje prolaze zbog svojih odluka. Pozorište? Knjiga? Igrani film?
A možda crtani film? Ne, ne mislim na Diznijeve crtaće, Ninžda kornjače ili Betmena.
Mislim na one crtane filmove gde su glavni junaci najčešće prikazani u rasponu od 14-20 godina, najčešće vitki i krupnooki, koji donose odluke kakve često nema ni smelosti ni zrelosti osoba i preko 30 godina, koji sa lakoćom upravljaju (da ne kažem voze) robote visoke k’o solitere i gde, kad neko nastrada, se proliju litre krvi, a druga strana doživi drastičnu promenu u facijalnoj ekspresiji, praćenu vriskom od koje se ledi krv u žilama? Znate, one serije gde nije retkost da glasove muškim likovima pozajmljuju glumice, a ženskim likovima glumci?
Pretpostavljate, govorim o anime naslovima.
Zaista mislim da nema potrebe da objašnjavam poreklo, istoriju i sve ostalo praćeno za ovaj žanr. Pretpostavljam da dobar deo vas je upoznat sa ovim žanrom, i oni koji ga prate, dobro znaju da su tu često kriju materijali vredni i Oskara (a i nije bez razloga filmska industrija van Japana, tj. Holivud, sve više okrenuta adaptacijama ovih animiranih serija).
Da odmah odgovorim na dva pitanja koja će se verovatno pojaviti kod manjeg broja ljudi:
- Koja je poenta da gledam anime – slična onoj zbog koje recimo gledate i crtane filmove Dizni produkcije – da se opustite, čujete neku lepu i inspirativnu poruku, kao i da se zamislite ili rastužite nad nekom potresnom scenom. Verovali ili ne, sličan pristup je i kod anime naslova.
- Da li ćeš sada početi da gomilaš i recenzije anime naslova – u stvari, neću. Rešio sam da povremeno recenziram poneki anime naslov, i to prvenstveno one koje smatram zaista kvalitetnim i koji imaju neku snažnu poruku, i koji vredi odgledati bez obzira da li imate 15, 30 ili 60 godina (štaviše, čini mi se da, što sam stariji, otkrivam sve dublje poruke u anime naslovima).
U to ime, živeli!
Dobro došli u alternativni vremenski period 21. veka! Svet je podeljen između tri svetske sile: Sveto britansko carstvo (znano i kao Britanija, i oni „drže“ celu Ameriku. Inače, imate od mene Milku ako vam je prvo palo na pamet da kažete „Sveto rimsko carstvo nemačkoga naroda“ :D), Kinesku federaciju (koja vlada Azijom) i Ujedinjena Evropija iliti EU (Evropa i Afrika). Znači, Bože te sakloni političke situacije…
Britanija je predstavljena kao apsolutistička monarhija, imate Dom Lordova (aristokratija) i Senat (raja), ali, ako vam kažem da se vladaru obraćate sa „Imperatore“, teritorije van Britanskog ostrva su označavaju kao Areas (tj. oblasti, pa tako imate “Oblast 1”, “Oblast 2”… i u skladu sa tim se tako i zovete…pretpostavljam da se onda stanovnici “Oblasti 1” zovu “Jedinci” ili “Jediničari” ^^), a da biste došli na vlast, nije dovoljno da ste samo najstariji sin, već i da odlično poznajete termin „opstanak najsposobnijih“ (u prevodu: da lažete, manipulišete, taktizirate pa, ako treba, i da suptilno skratite za glavu brata ili sestru), mislim da vam je jasno „koliko je sati“ u Britaniji.
Kineska federacija je nekakva modifikovana verzija antičke Kine (tipa, iz perioda „Romanse tri kraljevstva“), gde konce vuče prepredeni Savet evnuha (High Eunuchs), imperator(ka) ima više simboličnu (božansku) ulogu, imate legendarne generale, a država je podeljena na vojne regije. Da li i u ovoj alternativnoj realnosti postoji AliExpress, to nisam mogao da proverim.
EU… mada teritorijalno najveća i jedina (nekakva) demokratija, guši se pod teretom birokratije, korupcije i dekadencije. Tu ima neki premijer spoljnih poslova koji valjda nešto radi, svaka država u okviru svoje teritorije ima svoju vojsku, Bog te pita šta ko tu radi i kako to funkcioniše („Čekaj, jel ti opisuješ tu neku alternativnu EU ili ovu današnju?-prim.podsvesti“).
Ali, nas će (najviše) zanimati Britanija.
I tako…neke (alternativne) 2010. godine, Britanija odlučuje (i uspeva) da pokori Japan. Pored aviončića, tenkića i helihopterčića, na ratnu scenu stupaju i Knightmare Frame (prilično zanimljiva igra rečima koja dobro opisuje šta su). To su prilično agilne borbene mašine humanoidnog oblika kojima upravljaju piloti (mecha), između 5 i 15 metara visine (najčešće jednosedi), velike vatrene moći i sposobnosti za blisku borbu (kroz epizode videćemo kako se pojavljuju sve naprednije verzije). Za svoje napajanje koristi fiktivni izvor energije (Yggdrasil Drive) u kombinaciji sa fiktivnim mineralom (Sakuradite), jer zašto da ne, koga još interesuju dizel, električna energija, voda ili sunčeva svetlost („Uuuu, sarkazam, sviđa mi se“-prim.podsvesti). Iako i preostale dve svetske sile imaju svoje (inferiornije) verzije ovih mašina, britanska tehnologija je omogućila veliku dominaciju ovih mašina u pokoravanju sveta.
I tako, naš dragi Japan je pokoren, preimenovan u „Oblast 11“ („Area 11“), a njegovo stanovništvo preimenovano u „Jedanaestice“ („Elevens“). Život u Svetom britanskom carstvu je sjajan ako ste pripadnik kraljevske loze ili aristokratije, a sasvim je solidan i ako ste običan Britanac srednje klase. Ali, ostatak (pokorenih) naroda baš i nije u najboljoj poziciji. Oduzeta vam je nacionalnost i mnogobrojna građanska/ustavna prava i dat pogrdan naziv prema oblasti u kojoj ste smešteni. Mada ste generalno bezbedni, nećete nikom nedostajati ako vas „pojede mrak“, ili ako vas „slučajno“ ubije Britanac (pogotovo ako završite kao kolateralna šteta u obračunu britanske policije i terorista). Možete probati da postanete „Počasni Britanac“ (Honorary Brittanian), čime stičete zakonska prava kao i svaki Britanac (i uslove za bolji život), ali ste često diskriminisani sa obe strane.
I u takvom svetu, tačnije u „Oblasti 11“ živi Leluš Lamperuž (Lelouch Lamperouge). Ovaj mladi, šarmantni Britanac je student na „Ašford Akademiji“. Živi u okviru akademije (kao specijalni gosti nekada veoma uticajne porodice Ašford) sa svojom mlađom umiljatom sestrom Nanali (Nunnally) i njihovom sluškinjom Sajoko. Natrposečno je inteligentan (bolje reći, genije je), nepobediv u šahu, popularan kod devojaka, škola mu služi za zezanje… čini se da je ovo život kakav student Britanac može poželeti. Ali, tri stvari upadaju u oči: njemu je veoma dosadno u životu (toliko da često se iskrade sa časova i ide da se kocka, ali ne zato što je zavisnik ili mu treba novac, već mu je zaista toliko dosadno i nedostaje mu izazov), svestan je kako zaista funkcioniše svet (pravda nije moć, već je moć pravda)… i mrzi britansku kraljevsku porodicu do srži.
Razlog je jednostavan. Leluš Lamperuž je, u stvari, Leluš od Britanije (Lelouch vi Britannia), sin vladara Britanije (Charles vi Britannia) i pokojne Ledi Marijane, i on je jedanaesti princ. Njegova majka je bila veoma poštovana i među kraljevskom porodicom i među običnim narodom (ona je u stvari bila ratnica, pripadnik elitnog odreda vitezova, znanog kao „Knights of the Round“, što je očigledno inspirisano „Vitezovima okruglog stola“ kralja Artura). Međutim, njegova majka je ubijena, a tom prilikom je njegova sestrica Nanali bila upucana u noge i oslepela od traume.
Šta se sad dešava: imate malog princa kojem je ubijena majka (što mu definitivno ne ide u prilog za dolazak do trona, a setite se kako se u Britaniji dolazi na vlast), istraumiranu sestru, ostatak kraljevske porodice i aristokratije koji glumi tugu (a u stvari se smeška u sebi, jer pretpostavljaju šta se dešava), vladara (vašeg oca) koji nema nameru da sazna ko je ubio njegovu ženu (vašu majku)… a još pride vas šalju sa sestrom u oblast na kraj sveta, gde morate da živite kao običan Britanac i krijete svoje kraljevske poreklo (samo par osoba van kraljevske porodice zna vaš pravi identitet). Šanse za dolazak na tron su ravne nuli, mada to Lelušu i nije toliko strašno, koliko činjenica da ih je otac napustio i zaboravio na njih (i njihovu majku) i da je jedini razlog zašto su živi to, što u najgorem slučaju, mogu da posluže kao sredstvo „pregovaranja i trgovine“ u političkim odnosima sa EU i Kineskom federacijom. E da, da li sam spomenuo da (kasnije) cela kraljevska porodica, izuzev vladara, misli da ste nastradali tokom osvajanja Japana, kao žrtva rata?
Da… prilično sam siguran da biste i vi sada zamrzeli svoju porodicu, zar ne? Jedini razlog zašto Leluš nije postao otelotvorenje demona jeste njegova sestrica Nanali (koju voli najviše na svetu i za koju bi sve učinio, i čija neobjašnjiva ogromna dobrota i ljubav prema ljudima mu omogućava da sve lakše podnosi), prijatelji, kao i osećaj za pravdu.
Verovatno bi naš Leluš nastavio da živi ovako dosadan (i tužan) život, da se slučajno, jednog dana, nije našao u sred obračuna britanske policije i terorista. U trenutku kada je trebao da bude ubijen bez razloga (i to ni manje ni više od strane britanske policije), sklapa pakt sa misterioznom devojkom CC, koja ima moć da omogući ljudima da se kroz njihove oči manifestuje natprirodna moć (Geass), a koja je odraz njihovih najdubljih želja.
Leluš je dobio moć da može da zapovedi bilo kome da se pokori bilo kojoj njegovoj želji. Da li je to otkrivanje najdublje tajne, da uradi određeni zadatak, ili da izvrši samoubistvo, nebitno je.
I sad vi meni recite. Šta bi moglo da se desi kada osobi koja mrzi Britaniju i koja mu je oduzela sve (a najviše porodičnu sreću), a koja nema šta ne bi učinila za svoju sestru (koja ima samo dve želje, a to su da bi volela da živi u svetu gde su ljudi dobri jedni prema drugima, kao i da je stalno sa svojim bratom), i ima jaku želju da uspostavi pravdu… takvoj osobi date božansku moć da zada bilo koju komandu kojoj se ne možete odupreti? Zvuči poznato?
Probudiće se demon.
Leluš postaje maskirani vođa po imenu „Nula“ („Zero“), reorganizuje i ujedinjuje teroriste (u stvari, to su pobunjeni Japanci koji pokušavaju da se izbore za bolji život svojih sunarodnika) u grupu „Red crnih vitezova“ i započinje borbu protiv Britanije, prvo na lokalnom, a zatim i na globalnom nivou.
I stvari sada tek sada postaju zanimljive.
Ovoliki uvod je pokazao samo delić kompleksnosti koje poseduju pojedine animirane serije (tj. anime), kao što je „Code Geass“. A ovde je, pored političke situacije, prvenstveni akcenat na Lelušu i njegovoj interakciji sa drugima.
Kao „Nula“, Leluš mora da krije svoje lice iza maske od svih (uklučujući i svoju sestru i najvernije prijatelje), kao i svoj identitet, da ne bi ugrozio moral pobunjenika (jer je, ipak, Britanac). Mora da krije i tajnu o postojanju mistične moći Geass, iz prostog razloga jer bi pobunjenici mogli da posumnjaju da im je „Nula“ isprao mozak i naredio im da ga slede.
Međutim, on mora za ceo svet i dalje biti samo Leluš, običan student Britanac. Mora da ide na predavanja što češće može, da beži sa časova, provodi vreme sa sestrom i prijateljima, učestvuje u vannastavnim aktivnostima kao član studentskog odbora, i da se ne primeti bilo kakva promena u njegovom ponašanju i ritmu života.
Mnogo mu je gore nego, recimo, Betmenu. Čovek je pre i popodne milioner biznismen, a u trećoj smeni se oblači u kostim slepog miša. Jadan Leluš radi dva posla paralelno 24 sata dnevno.
Kao što sam spomenuo, centralna figura serije je Leluš/“Nula“. On je prilično interesantan lik sa psihološkog stanovništva.
U školi, on jedan dopadljiv, relativno veseo i odmeren mladić (i pomalo arogantan), koji voli da se druži sa svojim prijateljima. Škola ga u principu smara i stvara mu dosadu, i nije zainteresovan za visoke ocene i učenje (zanimljivo, ovo je neobično česta pojava koja se vezuje za ekstremno inteligentne ljude). Radije bi se zanimao nekakvim izazovima (kockanje, tj. igranje šaha protiv plemstva u veliki novac), i često ima stav „laganica, sve je kul“, a često deluje i malo pogubljeno. Popularan je kod devojaka (a prema jednoj i on izgleda gaji nekakve simpatije), dobar je prijatelj (ali pomalo nepouzdan) i divan, saosećajan i nežan brat.
Kao „Nula“, on je hladan, analitičan strateg. U borbama je beskrupulozan i ekstremno manipulativan. Ratno polje je za njega šahovska tabla, a i njegovi i protivnički vojnici su za njega samo šahovske figure, i često je spreman da žrtvuje svoje ljude zarad pobede, bez griže savesti. U trenutku analizira protivnika i pokušava da predvidi sve moguće ishode i da promisli bar 20 koraka unapred, a često ni njegovi najbliži saradnici neće do kraja znati njegove planove (često ćete ga čuti kako, u trenucima kada se čini da je poraz neminovan, izgovara „Odlično, sada su svi uslovi ispunjeni“, a onda izvuče pobedu). Doduše, zbog svog kraljesvkog porekla je i prilično arogantan, pa zna i da potceni protivnike. Prilično je i kontradiktoran, jer je veliki cinik, a sa druge strane veliki idealista. Ali, želi da pobedi po svaku cenu. Ovo je, u stvari, njegova prava priroda, a Leluš u školi je samo „maska“, slično kao što je i za Betmena Brus Vejn samo „maska za okolinu“.
A kako će Leluš da se nosi sa izazovima (ličnog) rata protiv britanske porodice, odnosima sa njemu bliskim ljudima (sestra Nanali, najbolji prijatelj od detinjstva Suzaku, potencijalna ljubav Širli, najverniji saborac i podrška Kalen, kao i misteriozna CC), tako i neprijateljima (političarima), i da li ga čeka pobeda ili poraz, koja tajna se krije iza Geass moči, da li ga čeka srećan kraj ili ne, saznaćete uz „Code Geass“. 🙂
Vizuelno, serija je veoma dopadljiva. Crtež je veoma lep (manje-više, svi likovi su predstavljeni veoma vitki i krupnooki u ovoj seriji), i iza njega stoji poznat studio. Muzika je isto odlična (pogotovo uvodne numere, koje su dinamične). Akcione scene su brze i super odrađene, i bez napora se prate. Glasovi pozajmljeni likovima u seriji se isto lepo uklapaju sa karakterima glavnih likova.
Sve u svemu, u anime žanru, „Code Geass“ je jedna top serija. Otvara razna (moralna) pitanja, a ne možete i da ne prensete paralelu sa današnjim svetom. Da li je moć u pravim rukama u današnjem svetu? Da li to što ste stekli moć vam daje za pravo da prekrajate svet (ili bar svoje okruženje)? Koliko smo mi kao narod, u stvari (bez)vredni za naše političare? Da li svako može da bude vojskovođa? Koliko smo daleko spremni da idemo sa manipulisanjem zarad naših ciljeva? Da li često ciljeve drugih koristimo kao živi štit da sakrijemo naše prave ciljeve? Da li smo spremni da preuzmemo odgovornost za tuđe živote? Da li je pogrešno biti, običan, bez nekih moći? I na kraju, da li bismo bili spremni da se odreknemo ljudskosti, zarad nekog „višeg“ cilja?
Kao što vidite, ovo je serija koja vam, kako vi sazrevate, otkriva nove slojeve. A, ruku na srce, i daje vam uvid kako svet funkcioniše.
Nije bez razloga pobrala odlične ocene.
Napomena: postoji noviji Code Geass kao filmska trilogija, gde postoje neka odstupanja od originalne serije, kao i četvrti film koji se nadovezuje na šta se desilo posle svega. Možete da odgledate, ali moj vam je savet da se ne upuštate u tu avanture pre originalne serije. 🙂
I još jedna napomena: Ovo vam dođe poput animirane „Igre prestola“. Verujte, ovde ginu mnogi bitni likovi. Upozoreni ste…
A ti, dragi čitaoče, da li bi ti bio spreman da prodaš dušu đavolu (ili Bogu Smrti) zarad velike moći? 🙂
Imdb | Rotten Tomatoes | Metacritic | MyAnimeList
Datum izlaska: 2006. godina
Format: Serija
Broj sezona : 2 (50 epizoda)
Prosečno trajanje epizode: 20 minuta
