Vigo Tarasov: Čujem da si udario mog sina.
Aurelio: Da, gospodine, jesam.
Vigo Tarasov: I mogu li da znam zašto?
Aurelio: Da, pa, zato što je ukrao auto Džona Vika, gospodine, i, uh, ubio mu psa.
Vigo Tarasov: [tišina] Oh…
(Iz filma “John Wick”)
Miran i ćutljiv čovek je imao ludu sreću da upozna ženu svog života. Zbog nje se osetio živim. Ništa mu drugo nije bilo bitno niti je voleo sem nje (dobro, i njegovog automobila Ford Mustang iz 1969. godine). Međutim, njihova sreća je trajala samo pet godina. Isprečila se bolest, koja mu je odnela ljubav njegovog života. Njegove Helen više nema.
Ostao je sam.
Posle njene sahrane, kuća mu je delovala pusto. Međutim, stigla mu je pošta. Pismo koje je Helen napisala pre svoje smrti, i u kome je naglasila polušaljivo da mora da nađe nešto što će voleti, jer se kola ne računaju. A uz pismo je stigao i mali slatki pas, rase bigl (Daisy). Ovaj slatki mali džukac, pored toga što je trebao da unese vedrinu u njegovom životu, bio je i njegova jedina preostala veza sa Helen.
Jedno veče, u njegov dom provaljuje grupa gangstera (koja razgovara na ruskom), prebija udovca na mrtvo ime, ubija mu psa i krade njegov voljeni Mustang.
To je nešto najgore što je moglo da se desi ruskim gangsterima.
Da, dobro ste pročitali.
Jer taj naš mirni i ćutljivi udovac je Džon Vik.
Nekada legendarni plaćeni ubica.
Čovek koji je izvršio, nekada davno, nemogući zadatak za Viga Tarasova, šefa ruske mafije u Njujorku. Nemogući zadatak koji je Tarasovu dao moć, a Džonu mogućnost da izađe iz sveta profesionalnih ubica, i postane „običan“ čovek i živi mirnim životom sa svojom voljenom.
E sada, među grupom bitangi koja je napala Džona (mada nisu uopšte znali ko je on) se nalazio Jozef Tarasov, Vigov razmaženi sin. A kada je Vigo saznao čijeg psa je ubio i čiji auto je ukrao njegov razmaženi idiot od sina, morao je da popije nešto za pritisak, jer je ovo značilo samo jedno.
Rat.
Ruska mafija Njujorka VS Džon Vik.
Kvota da će ruska mafija da rokne Džona Vika : 6.00
Kvota da će Džon Vik da istrebi rusku mafiju: 1.10
Eto kakav je čovek Džon Vik.
I sada ste razjarili čoveka, koji se „penzionisao“ iz sveta ubijanja i koji tek što je sahranio suprugu, tako što se mu ubili psa i ukrali auto.
Šta mislite, kakva će biti osveta čoveka koga kriminalno podzemlje zove sa strahopoštovanjem „Baba Jaga“ (Baba Yaga / Boogeyman), iako se posle isprave i kažu da je „Džon Vik, u stvari, čovek koga pošaljete da ubije Baba Jagu“.
On nije neki tamo Džon Vik…on je the John Wick…legenda u svetu profesionlanih ubica. Čovek koji je specijalizovan za vatreno oružje (prvenstveno pištolje) kojim obavezno „overi“ svakog u glavu (headshot). Ali čak i da poželite bliksu borbu sa njim, svojim miksom džudoa, džiu-džice (i japanske i brazilske verzije) i krav mage će vam staviti do znanja da je to bila idiotska ideja. Osoba za koju pričaju da je uspeo da ubije tri osobe sa jednom olovkom. Jednom običnom jeb***m grafitnom olovkom.
I još se svi slažu da priče o Džonu i šta sve može da uradi ne da nisu prenaduvane, već su previše ublažene.
I tako, sada na jednoj strani imate okorelu rusku mafiju Njujorka, a na drugoj „Baba Jagu“.
Saznajte uz film „John Wick“! 🙂
Sama radnja filma jeste jednostavna i naivna, ali njena čar se krije u otkrivanju detalja iz Džonove prošlosti. Vigo Tarasov mobiliše kompletnu mafiju i pride nudi nagradu od dva miliona dolara za Džonovu glavu, a prvoj osobi koji nudi priliku za ovaj novac jeste Džonov nekadašnji mentor i prijatelj Markus.
Džon, za to vreme, odlučuje da iz podruma izvuče svoje „alate“ starog zanata…vatrena oružja i zlatne novčiće, valuta trgovine u svetu „biznisa“. Odlučuje da mu privremena baza bude hotel „Kontinental“ (Continental), koji je jedan svet za sebe. „Kontinental“ je luksuzni hotel i ujedino „neutralna teritorija“ za podzemlje. Tamo možete da dobijete potrebne informacije, dogovorite posao (atentate i slično), ali prolivanje krvi po bilo kom osnovu je strogo zabranjeno. Hotelom upravlja „Menadžer“ (čovek po imenu Vinston) i on je Bog i batina u okviru hotela. Vinston upozorava Džona na posledice osvete, jer to šalje poruku da se „vratio“ u njihov svet i da možda neće dobiti priliku da nastavi sa penzijom.
Sve u svemu, ideja hotela gde odsedaju profesionalne ubice i koji je neutralna teritorija koju moraju da poštujeu sve kriminalne organizacije sveta, i koji ima svoja pravila i resurse je veoma interesantan koncept kakav se nije pre (bar koliko ja znam) pojavljivao u filmovima.
Akcija u filmu je vrhunska! Čed Staleski (nekada kaskader i koreograf boričakih scena u filmovima poput „Matrix“, „Rambo“, „Ninja Assasin“, „Sherlock Holmes“, „Expendables 2“, „Man of Tai Chi“, „Deadpool 2“) i Dejvid Lajč (isto kao i Staleski, samo na filmovima poput „TMNT“, „Tron: Legacy“, „Ninja Assasin“, „Matrix“, „300“, „Jason Bourne“ serijal) su debitovali kao producenti i odradili su sjajan posao! Dvojica koji su iz prve ruke pekli zanate u akcionim filmovima su odlučili da naprave mračan, misteriozan, sirov, a opet elegantan akcioni film i iskombinuju over the top akcione scene sa blagom dozom realizma (bar pretpostavljam da bi ovako izgledao svet profesionalnih ubica).
Džon Vik koristi svoja kao i oružja protivnika (jer baš nema pištolje kao u „Otpisanima“ sa neograničenom municijom) za što bržu eliminaciju. Ne izvodi nikakave fensi kung-fu fazone u bliskoj borbi, već je sve zasnovano brzim udarcima i potezima da se momentalno onesposobi protivnik. Kada je potrebno, može da bude tih i neprimetan poput duha. Samo izviri iz tame i cap! U tami nestaju i on i žrtva. A isto tako kada nema vremena, neće mu predstavljati problem da jednostavno ide pravo ka neprijateljima i samo redom ih „overava“ u glavu.
I vizuelni element filma je isto dobar. Film se večinu vremena odvija noću, i sve ide u skladu sa tim, sve tamne boje (pogotovo crna i plava) preovlađuju, pa čak i šljaštećem „Kontinentalu“ kao da su blago prigušene boje, baš onako u neo-noir stilu. A sve to prati dobra muzika, uključjući i prepoznatljivu numeru koja deluje prilično omnious.
Ono što je isto super, jeste što Džon Vik nije neranjiv. Oh ne, dobijaće on debele batine, biće ranjavan na sve moguće način (pesnica, meci, noževi, bacanje sa sprata, pa i da ga udaraju kola) i jedino što će ga održavati u životu je njegova volja i želja za osvetom.
Naravno, sve ovo ne bi ispalo tako super da zvezda filma nije živi svetac, brat Kijanu Rivs! Legendarni Neo je uspeo da udahne život veoma interesantnoj ličnosti Džona Vika, sa sve malo reči koje izgovara (ukupno 484 reči je izgovorio u ovom filmu, što jasno stavlja do znanja da je moto Džona Vika „dela, a ne reči“) i retkim izlivima emocijama (sem par scena gde mu lice smekša kad se seti Helen ili kuce, uglavnom mu se na licu ocrtava hladnokrvnost, bes ili grimase zbog bola koji trpi). Jednostavno, brat Kijanu je sada ušao zasluženo i u istoriju (tj. panteon) akcionih junaka/smrtnika/agenata poput Džejmsa Bonda, Džejsona Borna, Ramba, Džona Meklejna, Itana Hanta i mnogih drugih. Generalno, meni je Kijanu oduvek bio car, još i pre ove Kijanumanije koja je zavladala pre nekih 10-15 godina, i ima dobre filmove za pojasom, bez obzira na kritike koje su pratile njegove glumačke sposobnosti.
Čovek jednostavno nikada nije bio opsednut parama i akoladama, već je uvek snimao filmove i projekte („Cyberpunk 2077“) koji su se njemu činili interesantim. Zato i nije iznenađenje da je pristao u da glumi u filmu koji je imao samo između 20 i 30 miliona dolara budžet (a uspeo da zaradio 86 miliona, što je više nego odlično, jer niko nije imao velika očekivanja od ovog filma).
Prijatno me je iznenadilo pojavljivanje Daniela Bernhardta („Mortal Kombat Conquest“) kao telohranitelja Kirila koji je odlično parirao Džonu Viku.
Inače, želeo bih još da pohvalim kratke, ali odlične uloge Ijana Mekšejna (šarmantni, ali pun autoriteta menadžer hotela Vinston), Lensa Redika (smireni recepcionar hotela Haron), legendardnog Vilijema Defoa (kao Džonong nekadašnjega mentora Markusa), odličnog Majkla Najkvista (surovi ruski boss Igor Tarasov), Džona Leguizama (mehaničar koji je na sve oguglao) i Teona Grejdžoja (lol) kao Jusufa Tarasova.
Sve u svemu, „John Wick“ je meni vrh film i klasični (da ne kažem školski primer) kako uraditi odličan over the top akcioni film i ovo je jedan od onih naslova koje mogu uvek da gledam, a da mi ne dosadi. I od mene zato preporuka!
I za kraj, par zanimljivosti:
– Kijanu je izjavio da je sam odradio oko 90% kaskaderskih/akcionih delova (s obzirom na zahtevnost scena, a da je on tada imao 50 godina, zaista respekt)
– Kijanu je, inače, kompleksnu akcionu scenu (obračun u noćnom klubu) memorisao bukvalno istog dana kada je i snimao! A kao da to nije dovoljno, čovek je neprestano snimao te akcione scene dok je bio pod visokom temperaturom!
– Postoji razlog zašto je Džon Vik poštedeo izbačivača Frensisa u noćnom klubu. Frensis je izjavom da je smršao 20 kila, suptilno stavio Džonu do znanja da je u klubu 20 Tarasovih ljudi
– Brat Kijanu je prošao intenzivnu obuku za rukovanjem oružjem i borilake veštine (osam sati dnevno…četiri meseca…)
– Tetovaža na Džonovim leđima je latinska fraza Fortis Fortuna Adiuvat (Sreća prati hrabre)
– Po nekoj računici (a i izjavama ljudi koji su radili na filmu), Džon Vik je roknuo 84 osobe
– Glumica Eva Longorija se vodi kao jedan od producenata filma, iako se nikada nije pojavila na setu…ona je samo napisala ček da finansira film…
A tebi dragi čitaoče, koja je tebi omiljeni film sa Kijanuom u glavnoj ulozi, a da nije „Matrix“? 😀
Imdb | Rotten Tomatoes | Metacritic
Datum izlaska: 2014
Format: Film
Trajanje: 101 minut
Serbian 
English