Ako me je nešto naučilo iskustvo sa knjigama, to je da sve što sadrži u nazivu „Kako ostvariti XYZ za XYZ dana“ ili ima manje od 150 strana, a tiče se ličnog i(li) profesionalnog razvoja, uglavnom bude prerađen ili recikliran sadržaj i ne sadrži previše „nutritivnih“ vrednosti. Dok ti lepo ne prečešljaš knjižurine koje ti dubinski objašnjavaju ZAŠTO činiš (ti ili drugi ljudi) nešto što ne valja, te knjige ćete više odvesti u feel good stanje umesto u feel good and do good.
Naravno, postoje izuzeci od ovog pravila („Kao i za sve u životu, duh…“-prim.podsvesti). Postoje te neke knjižice, koje uspevaju da vam suptilno uzdrmaju dušu i prodrmaju mozak i da vas nateraju da se malo preispitate…a neke preferiraju da vam direktno nabiju prst u oko i dreknu „PROBUDI SE KRETENU, ŠTA TO SEBI RADIŠ!“ 😀
„Ko je maznuo moj sir“ sa svojom suptilnom i simpatičnom pričom se ponaša kao u prvom gorespomenutom scenariju…ali kada kada završite sa čitanjem i sklopite knjigu, imate osećaj da je dobronamerno htela da vam, na fin način, zabije prst u oko.
„Ko je maznuo moj sir“ pokojnog dr. Spensera Džonsona je knjiga koja postoji, evo bezmalo, četvrt veka. Stalno sam je (godinama) primećivao u knjižarama, uvek mi je bio simpatičan naslov i korice, video sam da je (godinama) dosta ljudi hvali po društvenim mrežama, ali nikako mi nije dolazila na red za čitanje, iako bih mogao da je celu pročitam na relaciji Novi Beograd-Banjica u autobusu 78 za vreme vikenda (oni koji su se vozili ovom trasom vikendom verovatno znaju koliko ovo traje, i da ćete pre stići do Novog Sada za to vreme).
I da, u ovom trenutku, sa ovim znanjem (i čitanjem), knjiga sigurno nije mogla da mi otkrije ništa novo…
…ali mi je veoma trebalo da me, ipak, blago otrezni svojom jednostavnošću, da mi je sada žao što je nisam pročitao ranije!
Zaboga, da li sam ja Njuško? Brzoje? Možda Mucko? Ili, ne daj Bože, Tucko?
Verovatno sam neka kombinacija, ali nadam se da nema previše Tucka u meni („Da li si ti svestan kako ovo izgleda nekom ko čita…“-prim.podsvesti).
O čemu se radi u knjizi „Ko je maznuo moj sir“?
Jednog dana, grupa dobrih drugova se našla na ručku. Videli su se na godišnjici mature, i onda se dogovorili da se vide na ručku i nastave sa ćaskanjem o različitim životnim temama. I tako su se dotakli i toga kako vreme leti, kako su se mnoge stvari promenile i kako je, u stvari, teško nositi se sa promenama. Mnoge to muči na polju karijere, neke na polju prijateljstva, a neke i na polju ljubavi i(li) porodičnih odnosa.
Jedan od njih, Majkl, rešio je da podeli sa svojim prijateljima priču koja mu je promenila ugao gledanja na promene sa pesimističnog na optimističan stav, i pride mu poboljšala život i na privatnom i na poslovnom planu.
Priča je jednostavna: u Lavirintu žive dva miša (Njuško i Brzoje) i dva čovečuljka isto velika koliko i miševi (Mucko i Tucko). Njihova svrha je da pronađu svoj sir koji se krije u Lavirintu (sa razlogom je veliko L).
Miševi su, sa svojim malim glodarskim mozgovima, više razmišljali instinktivno i jurcali da pronađu tvrdi i ukusni sir. Za to vreme, čovečuljci su koristili svoje mozgove prepune različitih emocija i ubeđenja, da bi pronašli Sir (sa razlogom je veliko S), koji će ih usrećiti.
I tako jednog dana, ova četvorka je uspela da pronađe Sir, i svi su bili srećni. Svakog dana su oblačili svoje trenerkice i patikice i išli do Sira i grickali i uživali…doduše, vremenom su Mucko i Tucko sa sve manje i manje entuzijazma oblačili svoju sportsku opremu, ali bi je ipak i dalje oblačili i išli da grickaju Sir.
Međutim, isto tako jednog dana, ova četvorka više nije našla Sir na toj lokaciji. Sir je nestao! Koji šok! Šta sada da rade!
Njuško i Brzoje su, u skladu sa svojim instinktima, realno (instinktivno?) shvatili situaciju. Sira nema, nije nigde u blizini. Oni su odmah uleteli u Lavirint i krenuli u potragu za Sirom, nebitno da li će pronaći novi ili stari Sir. Nisu baš znali kuda treba da idu, ali su znali da treba tragati, jer stomak se neće sâm nahraniti.
Za to vreme, Mucko i Tucko u neverici! Pa kako nema Sira, pa šta mu se desilo, pa mora da je neka greška, pa neko mora da im ga je ukrao ili sakrio, ma sigurno će sutra opet biti na ovom mestu… Ne, oni MORAJU da otkriju i shvate zašto njihovog Sira nema više.
Pogotovo je Tucko veliki dramoser. Neko drugi je sigurno kriv, oni su jadne žrtve nečije podvale, pa zašto bi to njima neko uradio, kuku lele, majko, šta im to uradi svet… ma pravi drama queen…
I Mucko je bio prilično potresen. Nema Sira. I izgleda da se ovaj neće čudom „vratiti“. Još više ga baca u depresiju kukanje njegovog druga Tucka, kuku lele…
Tada se Mucko setio Njuška i Brzoja, kako oni već uveliko lutaju Lavirintom. Da li ta dvojica uopšte znaju kuda idu, da li im se nešto desilo…a šta ako su možda već pronašli Novi Sir…a šta ako je taj novi Sir još bolji???
I tako se Mucko naglas zapita da li bi možda i Tucko i on trebali da se usude da krenu, poput Njuška i Brzoja, u potragu za Novim Sirom kroz Lavirint…
Kad to ču, tek onda Tucko udari u dreku i kuknjavu kao da mu je neko izvadio zdrav zub bez anestezije! Pa kako će se oni snaći u Lavirintu posle toliko vremena kada su uvek išli rutinskim putem do Starog Sira, pa ne znaju ni kuda treba da idu, pa šta ako se negde izgube ili ne pronađu Nov Sir ili Novi Sir bude gori od starog…ne, ne, ne i ne. ZAŠTO BI ONI MORALI DA ISPAŠTAJU ZBOG NEKOGA KO IM JE MAZNUO SIR, PA NISU ONI KRIVI ŠTO GA VIŠE NEMA! SVET JE KRIV, A ONI SU ŽRTVE! NAVIKLI SU NA OVAJ SIR I ON MORA DA IM SE VRATI!
Možda će, ako budu strpljivo čekali, neko im vratiti njihov Sir?
I mada je Mucko želeo da se solidariše sa svojim drugom (a time izabere i za sebe lakši scenario), nekako je smogao snage i sâm zakoračio u Lavirint, i krenuo u potragu za Novim Sirom.
I sada se naš hrabri Mucko, tokom lutanja Lavirintom, stalno preispituje. Zašto Starog Sira više nema, da li negde postoji Novi Sir, da li je ludost što je uopšte krenuo na ovaj put, kako to čine Njuško i Brzoje, da li su oni dobro, da li treba da oseća uzbuđenje ili strah zbog ove nove, nepoznate avanture, da li je isključio peglu kada je krenuo na put, a čekaj, da li Lavirint ima utičnicu za struju, pa čekaj, da li je Lavirint otvoren ili zatvoren, pa ko im dostavlja račun, poštar ili plaćaju online, pa koja onda banka radi u Lavirintu, da li je u lavirintski račun za Infostan uračunato i smeće, pa onda… („ALO, Tupoje, vrati se na traku, kakva pegla, kakav račun za Infostan bre…“-prim.podsvesti).
I mislim da ste shvatili poentu knjižice „Ko je maznuo moj sir“, zar ne? 🙂
Ajmo, iskreno, koliko vas se prepoznalo u Tucku? 🙂
Centralna ličnost je, očekivano, Mucko, a glavna tema jeste strah od promena i prilagođavanje istim.
Mucko na svom putešestviju mozga o svemu što mu se dešava i, kada mu naiđe neka spoznaja, pribeleži je na zidu (i označi sličicom sira), da bi ga ohrabrila, a i da bi ostavilo poruku ako bi neko krenuo da ga sledi…možda Tucko?
„Ko je maznuo moj sir“ gađa u centar na veoma jednostavan i efektivan način.
Sir je metafora za ono što želimo od života – dobar posao, ispunjena romantična veza, duševni mir, zdravlje, imetak ili nešto vama bitno. A Lavirint je ništa drugo do mesto gde tragamo za tim našim Sirom – radno okruženje, društveno okruženje, grad u kojem smo, porodica ili zajednica u kojoj živimo. A na vama je da otkrijete šta je vaš Sir i u kom ste vi Lavirintu, i da li ste voljni da izađete iz sigurne prostorije i da krenete da lutate Lavirintom u potrazi za vašom srećom…tj. Sirom…
Kao što smo spomenuli, Mucko će tokom svojih lutanja da često spozna neke stvari koje će zapisivati na zidovima, poput:
Što ti Sir više znači, to ga više želiš (poenta i jeste da se preispitamo da li mi zaista neke stvari toliko želimo kao što mislimo, jer, ako želimo, zašto ne pokušavamo da uzmemo to što želimo)
Ako se ne menjaš, izumrećeš (ova rečenica je danas više nego relevantna, kada pogledate u koliko brzom i dinamičnom svetu živimo i gde ne sme da nas uspava „zona komfora“)
Šta bih sada uradio kada me ne bio strah (ovo je jedno od najčešćih pitanja koje se postavlja u radu sa ljudima (i ja je često postavljam), jer najveći deo naših strahova i ograničenja smo upravo mi sâmi stvorili…a neretko su utemeljeni na nekim „činjenicama“ koje možda uopšte i nisu relevantne za nas)
Kada prevaziđeš strah, osetićeš da si slobodan (jedna od najvećih istina u životu. Ne znam da li je ovde bila namera autora ili ne, ali uopšte nije loš izbor fraza „prevaziđi strah“. Strah nije nešto što možemo da izbrišemo, već, kao što izreke govore, hrabrost je delovanje uprkos strahu. Ja, recimo, volim da koristim ovu kovanicu)
Bezbednije je lutati kroz Lavirint, nego ostati tamo gde nema Sira (isto veoma lepa rečenica. Dosta ljudi bi se plašilo da krene u potragu za hranom (bilo bukvalno hrana ili figurativno rečeno), iz straha da je možda neće pronaći ili da će ih neko drugi pojesti, ali, ruku na srce, ako ostanete tamo gde nema hrane, u svakom slučaju ćete crći od gladi. 😀 )
Ako na vreme primetiš sitne promene, lakše ćeš se prilagoditi krupnim (jer „đavo leži u detaljima“)
A na kraju svoje avanture, Mucko će na jednom mestu (tj. zidu) da sumira sve mudrosti (nekih sedam komada) koje je naučio tokom svoje potrage za Sirom kroz Lavirint…naravno da ih neću ovde podeliti, uzmite i čitajte knjigu nije velika. 😀
A kad smo kod veličine knjige…ljudi, govorimo o samo 90 strana, i to poveći font. Knjiga se neverovatno brzo i lako čita koliko je jednostavno napisana.
Knjiga je sa razlogom klasik i posle skoro četvrt veka od njenog originalnog objavljivanja. Štaviše, ova pričica je, u ovom dinamičnom, nepredvidljivom (i informatičkom) svetu je sada relevatnija i aktuelnija nego pre.
Sve u svemu, „Ko je maznuo moj sir“ je, po meni, sa razlogom klasik, koji morate bar jednom da pročitate. Što se mene tiče, ona je završila na mojoj „specijalnoj polici“ i sigurno ću uzeti povremeno da se podsetim ove pričice. 🙂
A ti, dragi čitaoče, da li si ti pre Tucko ili Mucko? 🙂
Cena knjige: Vulkan | Delfi | Makart
Ocene (i kupovina) na stranim sajtovima: Goodreads | Amazon | Bookdepository | Audible | LibraryThing | Reedsy | Waterstones
