Čovek u visokom dvorcu
Rezime:
- “Čovek u visokom dvorcu” je složen i mračan roman alternativne istorije u kojem su sile Osovine pobedile u Drugom svetskom ratu, a SAD podeljene između nacističke Nemačke i imperijalnog Japana
- Kroz fragmentarnu strukturu i sudbine moralno dvosmislenih likova, Filip K. Dik istražuje pitanja realnosti, autentičnosti, kolaboracije, fašizma i unutrašnjeg otpora, uz snažan filozofski i mistični sloj (“Ji Đing” i „knjiga u knjizi“)
- Iako zahtevan za čitanje, roman ostavlja snažan utisak paranoje i neizvesnosti i s razlogom se smatra remek-delom naučne fantastike i alternativne istorije
“Najbolji način za manipulaciju ljudima je da im se kaže ono što žele da čuju.” – Filip K. Dik
“Čovek u visokom dvorcu” (The Man in the High Castle) uopšte nije naivan roman, kako za čitanje, tako i generalno. Ovo jeste možda i najpoznatije delo Filipa K. Dika (čije smo romane “Da li androidi sanjaju električne ovce” i “Suvušni izveštaj” ovde obrađivali, a koji su inače dobili i svoje filmske adaptacije) za koje je osvojio prestižnu “Hugo” nagradu 1963. godine. Mnogi ga smatraju i remek-delom. Čak je i “Amazon” uradio adaptaciju knjige u formi serije (mada kažu da ne prati puno knjigu).
Ali nije naivan i lak za čitanje…ali to je ono što ovaj roman možda i čini tako posebnim.
Dobrodošli u alternativni svet gde su sile Osovine (Nemačka, Japan, Italija) bile pobednice Drugog svetskog rata (WW2). Nemačka je pokorila Evropu i Sovjetski Savez (Italija se nekako tu integrisala kao ne baš preterano bitan faktor), japanska carevina je pobedila na Pacifiku. Jevreji, romsnki narodi, Jehovini svedoci i Sloveni su bivali masovno istrebljivani jer su smatrani “nižom” rasom. Sredozemno more je isušeno, Afrika kolonizovana, genocid je “in”, razvoj hidrogenih bombi, kao i raketa koje omogućavaju put (i kolonizaciju) Meseca, Marsa i Venere. Hitler je postao nebitan i nesposoban da vodi Rajh zbog sifilisa, Martin Borman je v.d kancelar, a Gebels, Gering, Hajdrih, Inkvart i ostala bratija (rajhadija?) i dalje kljuca i vreba svoju priliku da postane firer umesto firera.
Sjedinjene Američke Države su završile okupirane i podeljene između Nemačke i Japana. Kako se to desilo? E pa, u ovoj alternativnoj istoriji, Đuzepe Zangara je uspeo u atentatu na predsednika Frenklina Ruzvelta. Bez njegovog vođstva, SAD nisu uspele da se izbore sa “Velikom Depresijom” (The Great Depression), a za one koji su prespavali taj čas istorije, govorimo o periodu ekonomskog kolapsa i krize od 1929-1939. godine. Ovo je dovelo do neaktivnosti SAD tokom WW2, što su kasnije iskoristile sile Osovine da ih za kratko vreme pokore i podele na istočni (nacistički) i zapadni (imperijalistički) deo, sa neutralnom (tampon) zonom između ove dve teritorije.
Zanimljivo je da se uopšte ne spominju Kanada i Meksiko. Izgleda da ih nisu dirali, jer šta je svet bez domaćeg javorovog sirupa i tekile, zar ne?
I sad smo u 1962. godini. San Francisko. Doba kada su (pogotovo sa japanske strane), da prostite na izražavanju, crnci svedeni skoro na nivo robova, a Kinezi su građani drugog reda. Tu upoznajemo biznismena Roberta Čildana, koij drži antikvarnicu specijalizovanu za amerikanu, to jest, predmete koji se tiču američe kulture, što je postao fetiš pogotovo za Japance koje interesuje i fascinira sve što su nekada činile SAD, od oružja, do posuđa, sportskih rekvizita, knjiga, džez i folk muzike, pa sve banalnih stvari kao što su kutije šibica ili posteri (kao kad biste se vi napalili što imate čep sa koka-kole iz 1973. godine i to oduševljeno delite sa komšijama i one isto budu oduševljene i zavidne). Jednog dana, Čildan dobija zahtev od visoko rangiranog činovnika, Nobusukea Tagomija, da mu obezbedi jedan kvalitetan artefakt, koji bi Tagomi iskoristio da impresira misterioznog švedskog industrijalca po imenu Bejns. Pošto ne uspeva da isporuči određeni artefakt (poster), Čildan pokuava da ispravi stvar nabavljanjem metalnih rukotvorina od određene korporacije (Wyndam-Matson Corporation).
Za to vreme, Frenk Frink (koji inače, iz opravdanih razloga, krije da je Jevrejin i nekadašnji ratni veteran), biva otpušten iz ranije pomentue korporacije i sada pokušava da uđe u biznis sa pravljenjem nakita sa jednim od kolega, a do novca dolaze ucenom ranijespomenute korporacije da prodaje neautentične metalne rukotovorine.
A za to vreme u jednom gradiću u Koloradu, Džulijana Frink, Frenkova bivša žena (a takođe i džudo instruktor), ulazi u neobičnu (sekusalnu) vezu sa Džoom Činadelom, italijanskim kamiondžijom i nekadašnjim vojnikom, koji, izgleda, krije mnoge tajne.
I ovde ću stati sa radnjom, iz prostog razloga što bi dalje objašnjavanje trajalo narednih nekoliko strana ove recenzije.
“Čovek u visokom dvorcu” ima zaguljenu radnju za praćenje, iz prostog razloga što je Filip Dil pisao fragmentarno i konstantno se prebacivao između likova. Međutim, za ovaj roman, na prvi pogled, možda nije ni toliko bitna sama radnja knjige i akcije koje preduzimaju njihovi junaci koliko razmišljanja istih, filzofoska pitanja koja se provlače i mnogobrojnih snažnih motiva.
Uh, kako ovo opisati…ajmo ovako…
Pisac je u ovom romanu bio poprilično opsednut pitanjem “šta je, zapravo, realnost i autentičnost”? Skoro svi junaci romana redovno koriste “Ji Đing” (Knjigu Promena) da bi probali da proreknu, tj. predvide neki budući događaj koji se tiče njih i da probaju da protumače zapise iz knjige i kao da imaju teškoće da sami donesu bitne odluke u svojim životima. I ovo je element koji romanu daje prilično duboku mističnu i filozofsku dimenziju.
A tu je i famozna (zabranjena) knjiga “Skakavac je otežao” (The Grasshopper Lies Heavy) misterioznog autora Hotorna Abendsena, koji je napisao spekulativnu fikciju, tj. piše o scenariju u kom su sile Alijanse pobedile sile Osovine u WW2 (u prevodu, napisao je našu realnu istoriju), koja očarava svakog ko je krišom čita, a pogotovo pojedine građane SAD. Zanimljivo je da je upravo Abendsen titularni “čovek u visokom dvorcu”, jer se pretpostavlja da živi u Americi u nekom zamku pod visokim stepenom obezbeđenja, da ga ne bi ubili Rajh ili imperijalni Japan. Ovo je moćan i zanimljiv element za čitaoca, jer bukvalno se unutar romana krije cela jedna knjiga (“Skakavac je otežao”, tj. naša prava istorija), koja simbolizuje da se otpor prema (pogrešnom i zlom) svetu može kriti i u umetnosti i fikciji.
Kao što smo spomenuli, Filip Dik je opsednut sa “šta ako” temama, pa to uključuje i “šta je stvarno istorija”. Junaci koji dođu u dodir sa knjigom “Skakavac je otežao” bukvalno imaju osećaj da bi ta fikcija u knjizi mogla neverovatno lako da bude i jedna vrsta “istine”, jer bukvalno deluje kao da je bilo dovoljna da se promeni samo jedna sitnica u istoriji, i da ono što je fikcija Abendsenovog romana, bude u stvari, stvarnost. Nemojte mi dizati obrvu, upozorio sam na početku da je knjiga zeznuta i zahteva fokus i da nudi veoma široka tumačenja.
Ovde se naravno provlači i motiv kolaboracije i borbe protiv okupacije. Iako je borba oružjem postala nemoguća, mnogi od (anti)junaka knjige pronalaze svoje načine da se odupru moralnoj i psihološkoj predaji, koja ide dotle da su spremni i da ubiju nekog ako treba.
Isto su snažni motivi koji se vrte oko fašizma i rasizma. Nemci demonstriraju superiornost na očigledan način, dok Japanci to rade sa jednom vrstom dostojanstva, ali i blage snishodljivosti (da ne kažemo, sažaljenja) prema Amerikancima. Ovaj element je postao snažno izražen u romanu kroz interakciju vlasnika antikvarnice Čildana i jednog mladog japanskog para, kao i činovnika Tagomija sa svetom koji ne pripada japanskoj kulturi.
Moralna preispitivanja, ah moralna preispitvanja… “Čovek u visokom dvorcu”, tj. njegovi junaci su puni ovoga. Čildan (pogotovo u blizini mladog japanskog para) se “kida” u sebi između “sluga sam vaš ponizni” i “ja sam patriota i ponosni Amerikanac mamu vam vašu”, što sam vidi po tome kako se konstatno bori da kaže diplomatske odgovore, ali mu izleće i prava istina između redova. Frank Frink ima dileme da li je ispravno to što želi da radi, a bivša mu Julijana se preispituje oko svojih ljubavnih izbora, pa sve do toga šta za nju znači roman “Skakav je otežao” i da li joj taj roman govori nešto i o njoj samoj. Tagomiju se posle ubistva nemačkih oficira u jednom nemilom događaju bukvalno menja perpsektiva i preispituje smisao svog života i baš ga grize savest. I sve ovo je na mnogo kompleksnijem i “filozofskijem” nivou nego što sam ovo napisao.
Isto snažan motiv koji se nadovezuje na moralno preispitivanje… “da li se može (i da li treba) biti autentičan u svetu falsifikata?” I ovde ne govorimo samo o falsifikatu američkih proizovda. Svi naši junaci moraju da kriju pravu stranu svoje ličnosti (nekima bukvalno život zavisi od toga, poput Frenka ili švedskog industrijalca Bejnsa, koji baš i nije onaj za koga se predstavlja), ali se konstatno preispituju da li možda mora da izbije i njigova prava, autentična strana, čak i po cenu nekih gubitaka. Zanimljivo kako je i u naše vreme (pogotovo raznih influesnera, selebritija, političara, biznismena i čega sve ne) ovo pitanje možda aktuelnije više nego ikada.
Ovaj roman ostavlja snažan utisak na čitaoca, ali sa raznim emocijama. Roman je mračan prikaz totalitarnih režima i psihološkog terora, i čitalac sve vreme oseća nekakvu paranoju, nesigurnost i neizvesnost. Ovo je i inače tipična osobina za dela Filipa Dika, jer ni jednog trenutka niste sigurni u kom pravcu će se sve odvijati. Ovde nemate klasičnog pobednika i gubitnika. Svi junaci romana su kompleskni i (bukvalno) moralno dvosmisleni i ovde ne možete baš da razlučite ko bi bio heroj, a ko negativac.
I na sve ovo…iako je prošlo više od 15 godina od kraja rata, mir ne postoji. Jer sve u vreme u pozadini romana (a nekada je istureno i veoma napred) se vodi hladni rat između Nemačke i Japana. I dok je Nemačka lako potčinila Italijane pod svoje, i vlada največim delom sveta, tradicionalni imperijalistički Japan im je i dalje trn u oku koga bi voleli da se reše. I zato ceo svet pomno prati ko bi mogao da postane novi Firer, jer kandidati imaju različite perspetkive u pogledu svog viđenja budućeg odnosa prema Japanu… od iluzornog mira do konačnog rata. Kao što vidite, i saveznici u igri moći ne prezaju da zabiju noževe jedni drugima u leđa. U prevodu, čak i u alternativnoj fikciji, naša stvarna realnost dominira.
I sad se verovatno pitate “koji moj da čitam ovo gde se ne zna ni ko pije ni ko plaća i u čijem čitanju bi jedino uživao Džordan Piterson?”
Znam, znam. Za jedan roman od nepunih 250 strana, ima mnogo toga, mnogo (filozofskih) motiva pri čemu ne pomaže ni fragmentarni stil pisanja i konstano prebacivanje između junaka (od kojih se dobar deo njih nikada ni ne sretne u romanu, a opet su nekako isprepletani!), ali trebate da uzmete u obzir neke stvari. Filip Dik je uvek imao specifičan apstraktan stil (na primer, kao što i Murakami ima svoj pristup koji nije da leži svakom) koji je uzrokovan njegovom ekscentričnošću…ali onom baš hardkor ekscentričnošću (samo malo proguglajte o njemu i sve će vam biti jasno), ali ovo je i ono što je izrodilo njegova velika dela koja su čak i nekom obliku ekranizovana (helou, “Blade Runner” i “Minority Report”, anyone?). I nije baš uvek lako za čitanje, mora da se polako (i fokusirano) gustira.
Ali vredi, zaista. Postoji razlog zašto “Čovek u visokom dvorcu” mnogi nazivaju remek-delom naučne fantastike, alternativne istorije, pa i filozofskim delom.
A ti, dragi čitaoče, da li si se nakda zapitao kako bi izgledao ovaj svet da se WW2 drugačije završio?
Broj strana: 246
Gde kupiti: Kontrast | Delfi | Vulkan | Makart
