Svi imamo neku našu životnu priču. I kao i (skoro) svačija priča, ima i neke mračne detalje (u različitim stepenima intenziteta). Kada dođemo u neku (relativno) odraslu fazu života, dešava se da neke (delimično ili potpuno) potisnute emocionalne ideje i shvatanja (najčešće iz detinjstva) počnu da stvaraju psihički konflit u nama, a samim tim, i sa okolinom, i dovode do formiranja neobičnih (a češće abnormalnih) psihičkih stanja i obrazaca ponašanja.
Ovo bi mogla da bude neka gruba definicija kompleksa. Prilično nezgodna stvar, složićete se. I nije se lako sa njima izboriti. Bolje reći, to je konstantna borba. U zavisnosti od emocionalne i intelektualne zrelosti, pojedinac može biti sposoban da se sam nosi sa svojim kompleksom (ili kompleksima) ili mu može zatrebati podrška (prijatelj, kouč) ili stručna pomoć/podrška. A ako bi smo utvrdili da se govori o psihopatološkim sindromima, onda je stručna pomoć imperativ.
Međutim, postoje i neki kompleksi koji imaju pomalo „romantičan“ prizvuk u svom nazivu i poneko bi ih (greškom) smatrao i komplimentima ili vrlinama. Na primer, „kompleks Supermena“ ili „vitez na belom konju“. Budite uvereni, nije lako ni onima kojima se pripisuju ovi nazivi, niti ljudima oko njih, vreme to uvek pokaže.
Samo jedna napomena na početku recenzije: izbegavaću što više mogu termine „kompleks“ i(li) „sindrom“, iz prostog razloga da ne dođe do zabune (pa i zabrinutosti/panike) oko ove teme, jer, iako su autori knjige „Vitez na belom konju“ klinički psiholozi, pisana je tako da je razumeju široke narodne mase, što je za svaku pohvalu.
I zvanično bih recenziju započeo uvodom iz knjige, koja će vam, verujem, dosta toga reći:
Ser Lanselot, Čudesna Žena i Supermen su primeri klasičnog Viteza na belom konju: nesebična, snažna i snalažljiva osoba koja u poslednjem trenutku stiže da spasi nevine i bespomoćne od zmajeva, zločina i zlikovaca. Izraz vitez na belom konju od srednjeg veka označava spasioce. Vitez na belom konju, arhetip u legendama i folkloru, atraktivan je, romantičan i moćan lik. U književnosti, predstavama, filmovima i pesmama nailazimo na mnogo ljudi koji žele da budu vitez na belom konju ili kažu da im je on potreban.
Vitez na belom konju može biti žena ili muškarac bilo kog uzrasta, rase, seksualne orijentacije, kulture ili socioekonomskog statusa. Savremeni Vitez na belom konju u stvarnom životu može se činiti izuzetnim partnerom, ali je zapravo tragičan junak. Vitezovi na belom konju pokazuju ne samo spremnost, već i potrebu za spasavanjem. Zapravo, često nesvesni toga, Vitezovi na belom konju traže partnere u onima koji su posebno ugroženi ili ranjivi. Stoga su u našoj konceptualizaciji sindroma Viteza na belom konju sklonost i potreba za spasavanjem osnovni činioci „viteštva“.
Zvuči ozbiljno, zar ne? Pa, i može biti.
Fokus knjige „Vitez na belom konju“ je, u ovom slučaju, na intimnim vezama (mada Vitez se pojavljuje i u poslovnim i u prijateljskim odnosima).
Vitezovi na belom konju altruistički se odnose prema svojim partnerima, ali njihovi altruistički poduhvati često predstavljaju borbu sa unutrašnjim sukobima, kao i način da ostanu bliski svojim partnerima.
Zvuči poznato? Da li možda prepoznajete sebe ili svog (bivšeg ili sadašnjeg) partnera?
U knjizi je urađena gruba podela Vitezova na belom konju na sledeće podtipove:
- Izrazito empatični Vitez na belom konju
- Uniženi Vitez na belom konju
- Zastrašujući/zastrašeni Vitez na belom konju
- Uravnoteženi spasilac
Ono što treba odmah razjasniti jeste da ovo nije striktna podela, i nema sumnje da je najveći broj ljudi u nekoj hibridnoj varijanti, ali da je neki „ultimativni cilj“ biti Uravnoteženi spasilac.
Naravno, ako je tu Vitez na belom konju, onda moramo da postoji i osoba koju treba spasiti – spaseni partner, koji se isto tako može grubo podeliti na dve kategorije:
- Bespomoćni spaseni
- Gramzivi spaseni
Takođe, veoma često je takva situacija da razlučenje koje je spasilac (tj. VItez) a ko spaseni može biti prilično maglovito.
Hej, niko nije rekao da su emotivni odnosi jednostavni, zar ne?
Možda ste primetili u mojim recenzijama da kada postoje ovako neke podele, volim da ih pojasnim u rečenicu-dve. Međutim, zbog specifičlnosti ove teme, ostaviću vama da prvo pročitate knjigu, jer ćete po završetku knjige imati jasniju sliku o kategorijama i ponašanjima Viteza.
Knjiga je podeljena na 11 delova (ili 10, ako izbacite uvod, mada ga zbog značaja smatram sastavnim delom koji ne smete da preskočite):
- Uvod
- Vitez na belom konju: osnove
- Vežbanje za Viteza na belom konju
- Srce Viteza na belom konju
- Samozaštita Viteza na belom konju
- Viteške priče: izrazito empatični Vitez na belom konju
- Viteške priče: uniženi Vitez na belom konju
- Viteške priče: zastrašujući/zastrašeni Vitez na belom konju
- Spaseni
- Uravnoteženi spasilac
- Samorefleksija Viteza na belom konju
Svako od poglavlja knjige „Vitez na belom konju“ posebno i temeljno analizira svaki od podtipova Viteza na belom konju. Kakav im je psihološki profil, čega se najviše plaše, sa čim pokušavaju da se izbore, koja „sramota“ (tj. ono čega se stide) je ono sa čime moraju da se bore (a nesvesno prenose i u svoje veze), kakvi su im obrasci ponašanja i slično.
I u svakom od ovih poglavlja će vas sačekati po dva-tri temeljna primera pravih osoba/klijenata/pacijenata (samo promenjenih imena, naravno) koji su klasični predstavnici određene kategorije Viteza. Videćete zašto su došli na savetovanje, kakav odnos trenutno imaju sa svojim partnerom, kakav su imali u prošlosti, kako su upoznali svog trenutnog partnera, kakve su imali partnere u prošlosti, obrasci ponašanja njihovih partnera, kakvo im je bilo (i kakvo je sada) ekonomsko stanje, posao koji im se bave, koje imaju hobije…i naravno, „šlag na torti“ (stavite pod duple navodnike) koji ste možda pretpostavljali da će se pojaviti…
…Jung, Frojd, Adler, Eriksen, Krepelin, Frankl i ostali poznati psiholozi i psihijatri nameštaju naočare i horski vas pitaju:
„Pričajte nam o vašem odnosu sa ocem i majkom, kao i kakav su odnosi imali vaši roditelji jedno prema drugom?“
Da, dragi moji, to famozno pitanje. Odnos naših roditelja prema nama (kao i njihov međusobni) i njihovo prisustvo/odsustvo je ono što nas najviše definiše kroz odrastanje i to je ono što prigrlimo (ako je bilo više pozitivno iskustvo) ili se protiv toga borimo (ako je bilo više negativno iskustvo)…ako je verovati nekoj praksi, najveći broj ljudi ne želi da se ponaša i „postane“ kao njihovi roditelji. A o tome (roditeljima) ćemo se dosta načitati u primerima naših Vitezova, jer je ovo ključni faktor koji mora da se razume da bi se osoba, da tako kažemo, izlečila (mada ja više volim izraz „suočila sa istinom“).
Na kraju svakog poglavlja knjige „Vitez na belom konju“ će vas sačekati zaključak, kao i mini-tema „Za razmišljanje“, što je ništa drugo do set mini pitanja koja mogu da vam pomognu u samoanaliziranju sebe.
Možda najbitnije poglavlje koje ćete ovde pročitati (i sa razlogom je na kraju) je „Samorefleksija Viteza na belom konju“ o samoperspektivi i spašavanju sebe, kroz definisanje nekih elementarnih pojmova koji vas određuju, kao i „alata“/pitanja koji vam mogu pomoći u vašem usmeravanju…tj. „evoluiranju“ sebe u Uravnoteženog spasioca (kao i izbegavanje da upadnete u kategoriju Spasenog).
Iako knjiga ima samo (nisam siguran da li je za neke od vas ovo „samo“ 😀 ) 260 strana, čitao sam je prilično dugo. Ali ne zato što je teška za čitanje, baš naprotiv. Knjiga se čita neverovatno brzo, i sa svakom stranicom ćete želeti da otkrijete neku novu informaciju. Međutim, za ovu knjigu vam je definitivno potrebna olovka ili marker za podvlačenje i eventualno hvatanje nekih beleški, kao i da odvojite vreme za razmišljanje/analiziranje onoga što ste do tada pročitali.
Mislim da je knjiga „Vitez na belom konju“ štivo koje biste trebali da pročitate, bez obzira na vaše trenutno emotivno stanje. Prilično sam uveren da ćete u nekoj formi (Viteza ili spasenog) prepoznati sebe, vašeg (bivšeg i(li) sadašnjeg) partnera ili vaše roditelje (i njihov odnos). Ne mislim da je trebate striktno smatrati kao sveto slovo pa da odmah zakažete konsultacije kod kouča/bračnog savetnika/psihologa. Ali sam isto tako uveren da bi mogla da vam dâ neke ideje i smernice kako na vreme da i vi i vaš partner korigujete vaša ponašanja i spoznate greške koje činite, da biste imali kvalitetniji život (i kao pojedinac i kao par).
Ali odmah vam mogu reći da je jedan od ključnih faktora za bolji (bilo kakav) odnos ono čega se možda (svesno ili nesvesno) najviše plašimo…otvorena i iskrena komunikacija kao i spremnost da se pokaže ranjivost i da se problemi ne guraju pod tepih i da ne polazite od (ego) stava da ste vi apsolutno u pravu i najpametniji, a druga strana nije.
I tako, kao što vidite, ljudska psiha je čudo, toliko toga otkrivamo novog svakog dana, a izgleda da smo, sa svim trenutnim znanjem koje posedujemo, možda tek zagrebali površinu u rešavanju naših unutrašnjih problema. I zato morate da se edukujete, bavite (samo)refleksijom i da povremeno razgovarate sa samim sobom (samo ne naglas!), a često sa partnerom da, što bi se reklo, probate da znate sa kime imate posla.
A ti, dragi čitaoče, kakav si ti Vitez na belom konju? 🙂
Cena knjige: Kontrast Izdavaštvo | Vulkan | Makart
Ocene (i kupovina) na stranim sajtovima: Goodreads | Amazon | Bookdepository | Waterstones
