“Osnovni principi: nijedna žena se ne probudi govoreći “Bože, nadam se da me neko neće danas oboriti s nogu!”. Možda će reći, “Sada nije pravi trenutak”, ili nešto poput “Treba mi prostora”, ili moj lični favorit, “Trenutno sam fokusirana na karijeru”. Da li veruješ u to? Ne veruje ni ona. Znaš zašto? Jer te laže, eto zašto. Razumeš li me? Laže! Nije da sada nije pravi trenutak. Ne treba joj prostora. I možda jeste fokusirana na karijeru, ali ono što ti ona zaista govori jeste “Uh, skloni se od mene”, ili, moguće, “Potrudi se više, idiote.” Ali koje je od toga? Šezdeset posto celokupne čovekove komunikacije je neverbalno, govor tela; trideset posto je ton tvog glasa. To znači da devedeset posto onoga što izgovoriš ne izlazi iz tvojih usta. Naravno da će te slagati! Ona je fina osoba. Ne želi da povredi tvoja osećanja. Šta će drugo da kaže? Ona te ni ne poznaje…još. Srećom, činjenica je da kao i svi mi ostali, čak i prelepa žena ne zna šta želi dok to ne ugleda, i to je gde ja nastupam. Moj posao je da joj otvorim oči. Osnovni principi: Nije bitno šta, nije bitno kada, nije bitno ko… svaki muškarac može da obori svaku ženu s nogu. Samo mu treba prava metla.“ – Aleks Hičens (Hitch)
Neki filmovi nemaju WOW! efekat…mogu da prođu kao jednostavno simpatični. Međutim, neretko u tim filmovima (koje ste ranije gledali), sa godinama, počnete manje da obraćate pažnju na radnju, a više na detalje koji su vam pre promicali, kao što su pravo značenje nekih rečenica ili govor tela junaka, i polako vam se otkrivaju neke životne lekcije koje su „sakrivene“ u filmu.
Verovali ili ne, „Hitch“ je jedan od takvih filmova.
„Hitch“ (kod nas često prevođen i kao „Doktor za ljubav“) je, na prvi pogled, standardan predstavnik romkom žanra, iliti romantične komedije. Simpatični i atraktivni glavni junaci, njihovi blesavi prijatelji, predvidljiva radnja, simpatisanje, početak ljubavi, nesporazum i sukob, razrešenje, hepiend, komedija, simpatična muzika…
Međutim, ispod sve te (predvidljive) limunadice, krije se i jedna dublja priča o ljubavi, i uopšte muško-ženskim odnosima.
Upoznajte Aleksa Hičensa (Hitch). Za javnost, on se predstavlja kao konsultant za marketing i brend menadžment, ali je u u stvari „doktor za ljubav“. On pomaže muškarcima da osvoje žene do kojih im je stalo, ali to ne mogu sami zbog nekih okolnosti (stidljivi su, smotani, asocijalni, neprimentni i slično). Aleks uči te muškarce kako da se ponašaju u društvu žena (bonton, komunikacija) i, ono što je najbitnije, kako da stvore okolnosti da ih žene primete. On svoj posao radi u tajnosti (samo preko preporuka uzima posao), lepo zarađuje i usput se povremeno provodi sa ženama.
Međutim situacija za samouverenog Aleksa se komplikuje kada uzme sledećeg klijenta – smotanog bucmastog računovođu Alberta Brenemana, koji je zaljubljen u klijentkinju njegove firme, poznatu i atraktivnu (i bogatu) „selebriti“ ličnost Alegru Kol, i samo o njoj razmišlja.
Aleks, iako svestan koliko je ovo težak izazov, pristaje da pomogne Albertu, oduševljen njegovom dobrotom i iskrenim emocijama prema Alegri.
Istovremeno, Aleks upoznaje Saru Melas, koja ima svoju trač rubriku u jednim novinama, cinični je radoholik i nema problema da „pročita“ kliše pristupe muškaraca prema njoj. Aleksovi fazoni prema njoj „ne pale“ i on nesvesno počinje da joj otkriva svoju pravu prirodu, a cinična i skeptična Sara ne ostaje imuna na njegov intelekt i humor, a pogotovo tu njegovu drugu stranu ličnosti.
Ali u filmu (kao i životu), stvari se tumbaju, okolnosti se zapetljaju i neke reči izvlače iz konteksta, i stvari se komplikuju za naše učesnike. Postavlja se pitanje – da li Aleks može da reši zapetljanu situaciju…i da li on uopšte zna o ljubavi koliko je mislio?
A to ćete saznati ako odgledate film „Hitch“.
Koje su „zvezde“ ovog filma? Ima ih nekoliko, ali spomenuo bih tri „apstraktne“:
- Lik Aleksa Hičensa – Neiskusno oko bi možda pomislio da je Aleks neka vrsta pickup artist (ili „venerijanskog umetnika“)…znate već ko su oni. Mada bih kao muškarac (verovatno) trebao da malo stanem u njihovu odbranu, moje zanimanje i ono ka čemu se usmeravam u pomaganju ljudi mi ne dozvoljava. Jer danas pickup artist-i su muškarci koje pokušavaju da „nauče“ druge muškarce, koristeći neke elemente manipulacije i kvazipsihologije (oni bi rekli samo psihologije, ali baš i nije tako), da uspešno i brzo stvore (seksualnu) privlačnost sa ženom (najčešće kroz provokacije da joj malo uzdrmaju samopouzdanje i zaintrigiraju je) i koja treba da se završi seksom…a ako slučajno dođe i do ljubavi, superiška, ali to (baš) i nije njihov primarni cilj. Aleks je, što je zanimljivo, njihova suprotnost (to se upravo vidi u ovoj sceni). On pomaže mušakrcima koji žele dugotrajnu vezu i koji su zaljubljeni u konkretnu ženu, tako što ih uči kako da stvore mogućnosti da ih žena primeti, kao i kako bi se trebali ponašati na prva dva-tri sastanka. Uči ih koje vrline im trebaju, kako da obrate pažnju na ženu, govor tela… posle toga, sve je na muškarcu i kako će on nastaviti vezu. Isto tako, Aleks je, iako spolja deluje kao samouvereni mangup-zavodnik, u stvari, dobra i ranjiva duša, koji je od ljubavi napravio biznis koji u pozadini ima jedan plemenit motiv (koliko god ovo neobično zvučalo) – da ne dozvoli muškarcima da zbog svog neznanja i nesigurnosti budu povređeni i(li) propuste i(li) izgube ljubav…kao što sam njemu desilo kao mladom momku. Isto tako, dripce koji žele „cake“ kako da povale žensku, bez problema će da „oduva“.
- Ljubav – Toliko nas opterećuju nekakvim „pravilima“ o ljubavi i kako bi trebali da se ponašamo, kakav pristup da imaju žene, a kakav muškarci, da moramo da budemo „nešto drugo“ a ne ono što jesmo, zaboravljamo osnovno pravilo… „u ratu i ljubavi je sve dozvoljeno“…a ako je sve dozvoljeno, onda nema pravila! Ljudi izgube autentičnost, glume nešto drugo, i onda se sretnu dve duše koje ne znaju kako da se spontano i iskreno ponašaju. Pravila u ljubavi ne postoje. Psihologija vam može pomoći kako da unapredite svoju ljubav i predupredite neke probleme, ali ne može da vam dâ (pogotovo „ispretumbana kvazipsihologija“) foolproof pristup do ženskog ili muškog srca…a to je nešto što i Aleks na kraju shvata…ali isto tako, koliko god da je ljubav spontana i nema pravila, nekada i okolnosti moraju da se dese…ili stvore…da bi vas neko primetio. Mislite da je to manipulacija? Nije. Ali ako smatrate da je stvaranje okolnosti manipulacija…imam šok vest za vas, onda je sve u životu manipulacija. Ova scena savršeno pokazuje koliko, sa jedne strane, nema pravila u ljubavi i koliko je važno biti autentičan, a sa druge, kako su i okolnosti u životu bitne.
- Muško-ženski (i uopšte međuljudski) odnosi – „Hitch“ jako lepo pokazuje da, iako nas (bolna) iskustva nauče (teškim) lekcijama, treba biti oprezan u početku sa ljudima, ali ne i brzati sa zaključcima i predrasudama, jer koliko god mislite da ste iskusni ili intuitivni…ne znate uvek sve. I treba biti strpljiv kada se gradi odnos, treba da prođe vreme, i treba da zavolite osobu zbog onoga što je u njoj iskreno i ranjivo i nesavršeno i spontano…i smotano.
Naravno, treba spomenuti i glumce. Vil Smit je…pa, Vil Smit („Men in Black“, „Independence Day“, „Bad boys“, „Hancock“, „Ali“, „The pursuit of happyness“, „I am Legend“). Ne znam koliko je potrebno da govorim o ovom oskarovcu kao filmskoj (i muzičkoj) zvezdi. Jednostavno, lepo mu je „legla“ titularna uloga i uspešno je udahnuo Aleksu i komičan i ozbiljan element, kao i onaj ranjivi deo, sa sve obraćanjem pažnje na govor tela (u skladu sa njegovim zanimanjem) Sve u svemu, šarmantno odrađen posao. Možete reći za film što hoćete, ali ne i za njegovu rolu u ovom filmu. A ako vas više interesuje o životu ovog glumca, pročitajte njegove odlične memoare (čiju svežu recenziju imate ovde).
Odmah uz njega je tu i prelepa Eva Mendez („Training day“, „Ghost Rider“, „The other guys“) kao cinična i sumnjičava (i u duši) romatnična Sara. Ni za nju nemam nešto posebno da dodam, ali poslednje scene u filmu (i njene suptilne facijalne ekspresije) obaraju sa nogu.
Kevin Džejms („The King of Queens“, „Paul Blart“) kao Albert Breneman je blesav kao i uvek i u scenama sa Vil Smitom pravi šou sa onim dobrim starim slepstik scenama. Bilo kada se prvi put upoznaju ili Albert ima napad panike ili Aleks i Albert vežbaju scenu poljupca, blesav humor je tu.
Od ostalih glumaca, vredi spomenuti Džefrija Donovana (“Burn Notice”) kao pokvarenog Vensa, Adam Arkina kao glavnog urednika u novinama gde radi Sara i Amber Valetu kao Alegru Kol.
Muzika je isto jako dobra i pokriva dosta poznate R&B izvođače.
Sve u svemu, „Hitch“ je jedan, generalno, solidan film. Ako ostavite po strani predvidljivu romkom priču, ima lepe (životne) poruke o ljubavi i da stvari nisu uvek onakve kako ih mi doživljavamo. Čak bih se usudio da ga (jedva) stavim i na granicu sa motivacionim filmovima. Ali je, na kraju, zabavan i opuštajuć film, čak i ako niste ljubitelji romantičnih komedija.
Takođe, bitna je i poruka da se opustite dok plešete. 😁
„Osnovni principi…nema ih.“ – Aleks Hičens (na kraju filma)
I par zanimljivosti o filmu:
– Vil Smit je predložio Kevina Džejsma za ulogu Alberta, jer je bio oduševljen njegovom rolom u „The King of Queens“
– Scena gde Albert pleše u Aleksovom stanu – Kevin Džejms je izmislio sve korake
– Koliko je rasizam glup koncept: Po Vil Smitu, originalno je planirano da glavna glumica bude belkinja (ali je to smatrano i dalje tabu). Onda se odustalo od ideje da bude tamnoputa, da ne odbije dobar deo publike, pa se na kraju odlučilo za glumicu hispanskog porekla
– Dženifer Lopez je odbila ulogu Sare
Dragi čitaoče, ako si do sada odgledao film, pogledaj ovu scenu koja je na kraju isečena iz filma. Šta misliš, da li je Aleks na kraju postupio dobro? 😊
Imdb | Rotten Tomatoes | Metacritic
Datum izlaska: 2005. godina
Format: Film
Trajanje : 118 minuta
