Sanosuke Sagara (Zanza): [about Kenshin] “Give him a sword and he’s unstoppable, but give him a bail of rice and he’s just an ordinary guy.”
Obožavam “Rurouni Kenshin” (amerikanizovan i kao “Samurai X”). Za mene je ovo ne samo jedan od najboljih anime naslova, već i generalno serija. Naravno, sigurno će se dobar deo pobuniti i reći da je bolji kraći (OVA) “Rurouni Kenshin: Trust & Betrayal”. Ima neke istine u tome, ali ja za “Trust & Betrayal” odmah vezujem i naslov “Rurouni Kenshin: Reflection”…a taj naslov, verujte mi, uvek sa teškom mukom odgledam…ko je gledao, znaće o čemu govorim.
Ali da se vratimo na titularni naslov…
Prošlo je nekih 11 godina od kada se završio Bakumatsu (poslednje godine Edo perioda, kada je došlo do obračuna pobunjeničkih nacionalista protiv šoguna, što je rezultiralo prestankom vladavine šoguna Tokugave Iejasua), i sada je nastupio Meiđi period (istorijski, ovaj period je trajao od 1868. do 1912. godine i odlikuje ga prestanak izolacionističke politike Japana i otvaranje njenih granica zapadnim silama i ulazak u industrijski period).
U jedan gradić pristiže lutalica/lunjalica po imenu Himura Kenšin (Himura Kenshin)…i u roku od sedam sekundi umalo nije dobio batine od sitne kendo instruktorke po imenu Kaoru, koja ga je pomešala sa legendarnim ubicom iz Bakumatsu perioda, znan i “Hitokiri Battosai” (da se ne bakćemo sa jezivim prevodima poput “koljač” i slično), koji teroriše grad i baca ljagu na Kaorinu kendo školu, predstavljajući se kao nekadašnji učenik njene škole. Razlog za zabunu je što Himura nosi katanu, a sada je nastupio period kada su katane zabranjene, izuzev za policijske snage.
Postoje mnogobrojni razlozi zašto lutalica Himura Kenšin nije taj famozni, legendarni ubica. Prvo – skoro je stigao u grad. Drugo – sitan je. Treće – katanu koju nosi ima rotiran deo za sečenje (reverse blade sword; jap. sakabatou). U prevodu, duži, spoljašnji deo sečiva (koji treba da je oštar) je tup, a unutrašnji je oštar, što znači da svojom katanom može jedino da seče puter (ili sebe, ako bez razmišljanja osloni katanu na svoje rame da bi delovao kul). Četvrto – Himura je sav prašnjav, ekstremno smotan i previše dobrodušno blentav. U prevodu, šaka jada.
Međutim u jednom kritičnom trenutku kada Kaoru i njenu školu napada gomila bitangi na čelu sa lažnim “Ubicom” (koji je, u stvari, ista bitanga koju je pokojni Kaorin otac izbacio iz svoje škole zbog njegovog užasnog ponašanja), pojavio se dobrodušni Himura…i u par sekundi poslagao sve barabe na pod.
Čuveni “Hitokiri Battosai” je u periodu rata bio prepoznatljiv po svojoj crvenoj kosi, ožiljku u obliku X na obrazu i jedinstvenom mačevalačkom stilu Hiten Mitsurugi-ryū (eng. Flying Heaven Honorable Sword Style, srp: Leteći Nebeski Počasni…apsolutno mi ne pada na pamet da prevodim nešto što u originalu zvuči tako moćno…) – a naš dobrodušni Kenšin poseduje sve tri osobine.
I tada se dešava nešto neočekivano…Kaoru nudi Kenšinu da ostane i živi kod nje, jer ona je shvatila da tog jezivog demona smrti znanog kao “Hitokiri Battōsai” više nema i da čoveka ne treba suditi prema prošlosti, već prema onome što je sad. A sada je pred njom stajao dobrodušni i smotani lutalica koji svojom tupim katanom štiti nejake.
Međutim, ovom dvojcu se ubrzo pridružuje i mladi Mjođin Jahiko, siroče iz nekada časne samurajske porodice, koji je morao da se okrene džeparenju za jakuze, da bi isplatio dug svojih roditelja…do trenutka kada se otkrije da dug nikada nije postojao i da je spašen od strane Kenšina koji ima talenat za pregovaranje. Od tog trenutka, mladi i časni (i tvrdoglavi) Jahiko odlučuje da bude kao Kenšin kada poraste i postaje Kaorin učenik i štićenik.
A tu je i Sagara Sanosuke, koji je kao dečak bio pripadnik grupe japanskih političkih ekstremista (Sekihōtai) koji su bili iskorišćeni kao žrtveno jagnje i čiji je on (valjda) jedini preživeli član. Sada, kao odrastao, dane provodi kao plaćenik koji koristi svoj ooooooogromni mač (zanbato) kao ventil da izbacuje svoju ljutnju na sadašnju vlast zbog nesrećne prošlosti. Njegov poraz u obračunu sa Kenšinom mu “otvara oči” da mora da prikoči sa svojim besom. Od tog trenutka on postaje prijatelj gorespomenutog trojca, a kao svoje diplomatske veštine ubuduće koristi zastašujuće prisustvo i pesnice.
Međutim, iako mi želimo da ostavimo prošlost za sobom, često se dešava da prošlost neće da ostavi nas. Česte će biti situacije gde će Kenšin biti na ivici da ponovo postane zastrašujući ubica “Hitokiri Battosai”, a sve da bi zaštitio svoje prijatelje, saveznike, pa čak i državu za koju se nekada borio. Bilo da je u pitanju jakuza, lokalni diler opijuma, čovek koji želi da da započne revoluciju da bi državu vratio u samurajsko “ratničko stanje”, vođa religioznog pokreta ili čak i čovek koji pokušava da sruši trenutnu vlast i ima moć da to učini… naš glavni junak će morati da pronađe balans između njegovog zaveta da više nikada neće oduzeti život i činjenja svega mogućeg da spasi sebi najbliže.
Ovde bih stao sa samom radnjom, iz prostog razloga što je prilično kompleksna (u stvari, ne toliko kompleksna koliko obimna), a neke detalje ćemo spominjati u daljem opisu serije.
“Rurouni Kenshin” prati avanture ove neobične gorespomenute četvorke kroz 95 epizoda, podeljenih u mini poglavlja, s izuzetkom poglavlja “Kyoto arc” koje je najduži (ali ujedino i najbolji) deo serije.
E sad, zašto je meni “Rurouni Kenshin” toliko sjajna serija, koju mogu uvek da gledam iznova?
Za početak, radnja smeštena u doba (na zalasku) samuraja, u zanimljiv istorijski period (otvaranje Japana ka zapadu i period industrijalizacije).
Jako lepa animacija i crteži.
Odlično dizajnirane akcione scene (pogotovo jer govorimo o 1996. godini).
Odlična (mada i repetitivna) muzika, pogotovo kada nastupi akcija (jedino mi je retardirana uvodna numera, tj. theme song…sačekajte samo da prođe prvih 10 sekundi i sve će vam biti jasno XD ).
Sjajni likovi koji imaju ozbiljnu (i detaljno opisanu) prošlost iza sebe, koju saznajemo u delićima kako se odvija serija, kao i njihov dalji razvoj tokom iste.
Posleratni Kenšin je, po svom deafult modu, miroljubiv, prilično blesav, smotan, piskavog/ženskastog glasa, koji radi kao da je sluškinja u Kaorinom dojou i koji (pogotovo) ne voli (bolje reći, uplaši se) kada se Kaoru naljuti na njega. Njegov komični zaštitni znak je kada se desi nepredviđena situacija, pa se izbeči uz komentar “oro” (a ako ga Kaoru u besu lansira pesnicom pod oblake onda je “OROUUUUUUUUUUUUUuuuuuuuuuu … TRAS!”). Koliko ja obožavam tu uzrečicu “ORO”, vi ne možete da zamislite (bez zezanja, i meni zna da izleti ta uzrečica a da nekad nisam svestan 😀 ). Ali, tu je i mračna strana Kenšina. Njegova prošlost kada ga obuzme u retkim trenucima, pretvara ga u hladnokrvnu mašinu za ubijanje, ledenog glasa i odsustva bilo kakve emocije. Pogotovo u trenucima kada je Kaoru ugrožena i kada je spreman da sve žrtvuje zbog nje, uključujući i svoj unutrašnji mir. Takođe, Kenšin nije nikakav superheroj. On je pre 10 godina vodio dug i iscrpljujući rat. Iako i dalje opasan kao u svojim najboljim danima, ipak je ranjiviji, i rane uzimaju sve veći danak na njemu. Ali je definitinvno unikatan lik. Inače, kad počinje serija već je blizu tridesetim (tačnije, ima 28 godina), i zanimljivo ga je pratiti na njegovom putu gde ne ubija, ali se uvek bori sa svojom demonskom prošlošću. Inače, inspiraciju za ovaj lik je autor pronašao u pravom ubici iz tog perioda.
Kamija Kaoru je tvrdoglavi devojčurak (ipak je mlađa od Kenšina nekih 10+ godina, ima tipa 17 godina), koja voli svoj dojo, voli Kenšina (mada naravno, ne može da izrazi emocije na klasičan način, ipak je ovo Japan…u stvari, možda i nije toliko tradicija koliko se nada da će ovaj smotani umeti bolje da ispolji svoje emocije), užasno kuva, lako ju je iznervirati, i tada zna da postane prilično agresivna (da prestravi i Kenšina ponekad). Ali je isto tako veoma dobrodušna, požrtvovana i jakim osećajem za pravdu. Uz Kenšina će proživeti i prilično vesele, ali i prilično bolne trenutke, koji će u njoj uvek održavati strah da će je Kenšin jednog dana napustiti jer će ponovo postati lutalica ili ubica. Inače, (baš) voli da jede i voli novitete modernog zapada. I izgleda je jedina spososbna od vodeće četvorke da zaista zaradi za hranu. Ništa bez žena, koje god (istorijsko) doba da je u pitanju. 😀
Sagara “Sano” Sanosuke je mlad momak (oko 19 godina) koji ima prilično nepoverenje prema novoj vlasti zbog njihovog odnosa u prošlosti (saznaćete dosta o Sekiho armiji kojoj je pripadao kao dete, kao i značenje kanđi znaka „wicked“ koji nosi na svojim leđima), i koji je radio kao plaćenik/telohranitelj da bi preživeo i borio se sa opasnim ljudima i izbacivao time svoju frustraciju. Posle duela sa Kenšinom postaje malo mekši u svojim stavovima prema modernom svetu. Mada je često predstavljen kao impulsivan, komičan i bandoglav karakter, isto tako su neretki trenuci gde pokazuje oštroumnost i veću zrelost nego što ima godina. Njegovo glavno oružje su pesnice i tvrda glava (a i inače je prilično tvrdoglav).
Jahiko Mjođin je siroče koje je potomak samuraja i koji je morao da radi za jakuze da bi otplatio dug svoje pokojne bolesne majke. Kada ga Kaoru i Kenšin spasu od jakuza, on postaje stanovnik Kamija dojoa, kao Kaorin učenik i pomoć u kući. Prilično je ponosit (nosi to u samurajskim genima) i srčan dečak. Gaji veliko poštovanje prema Kenšinu (kada je ovaj ozbiljan, inače ga debilna verzija Kenšina nervira), a sa Sanom i Kaoru ima odnos kao sa bratom i sestrom…stalno se svađaju i nerviraju jedno drugo, ali se puno vole i nema šta ne bi učinili za jedni druge.
Tu su i mnogi drugi interesantni likovi koje imaju manje-veće uloge u seriji.
Takani Megumi, lekarka koji pomaže ovoj ekipici i stalno se mota oko Kenšina (i prva primećuje koliko je Kenšinovo telo u stvari iscrpljeno od decenija borbi), sa svojim zavodničkim foxy ponašanjem.
Posebno će vam biti interesantan Saito Hađime (za vreme rata pripadnik Shinsengumi koja se borila na strani šogunata, kao jedan od kapetana jedinice) koji ima neraščišćene račune sa Kenšinom iz prošlosti, ali sada postaju nevoljni saveznici u mnogim događajima od značaja za državu. Uvek je smiren, arogantan, hladnokrvan i sarkastičan (što dovodi do komičnih sukoba između njega i Sanoa) i očuvao je u sebi taj “put mača” i u modernim vremenima, gde sada radi kao policajac/tajni agent za novu vlast. Kenšin i on se ne podnose, mada imaju (prećutno) poštovanje jedno prema drugom. Njegov zaštitni znak je tehnika Gatotsu. Po snazi i veštini je jednak Kenšinu, ako ne i opasniji (jer je sačuvao svoju hladnokrvnost i spremnost da ubije). On je tipičan anti-heroj, a ujedino je predstavljen i kao tipičan kontrast Kenšinu u pogledu načina života i pogleda na svet, i njihova dve različite perspektive daju jako lepu celinu tadašnjeg sveta. Inače, zasnovan je na istorijskoj ličnosti tog perioda.
Šinomori Aoši, vođa nekadašnje Oniwabanshu grupe (istorijski, to su bili tajni agenti koje bi šogunat angažovao za razne poverljive zadatke, od prikupljanja informacija do eliminacije neprijatelja, a često su predstavljani kao nindže kakve ih danas znamo), opsednut da ubije Kenšina, samo da bi dokazao da je njegova grupa “najjača” i da tu pobedu pokloni svojim ubijenim saborcima, zbog istorijske situacije koja je sprečila njihovu grupu da ima aktivnije učešće u ratu. Predstavljen kao kul i hladnokrvan lik, sa specifičnim stilom borbe.
Makimiči Misao je mlada kunoichi (ili ako hoćete “nindžica”) koju je Oniwabanshu grupa odgajala od malena. Ludo je zaljubljena u Aošija i stalno traga za njim, i slepo veruje da ih on nikada nije izdao.
Spomenuo bih još i lik Hika Sejđura XIII (Hiko Seijūrō XIII), misterioznog grnčara. U stvari, ovaj zanatlija je niko drugi do trenutno 13. po redu instruktor Hiten Mitsurugi-ryū stila! Ogroman po stasu, zastrašujuć po pojavi i sa prenaduvanim egom, Hiko živi mimo sveta i ne upotrebljava svoj mačevalačke veštine po Japanu (postoji i razlog zašto, kao i zašto je Kenšin imao konflikt sa učiteljem oko njegovog učešća u revoluciji). Ovo je jedan sjajan lik koji će se retko pojavljivati u seriji…iz prostog razloga što je on moćniji i od Kenšina! Pojavljivaće se retko i više kao deus ex machina element u seriji. U prevodu, on vam dođe kao Čak Noris u seriji. Da je on glavni junak u “Rurouni Kenshin”, serija bi imala verovatno samo par epizoda. 😅
Naravno, negativci su isto posebna priča za sebe, sa svojim (dijaboličnim) motivima, ali niko od njih ne može da prismrdi Šišiju Makotu (Shishio Makoto). Ovaj Kenšinov “naslednik” titule Hitokiri je sigurno jedan od najupečatljivijih negativaca u filmovima i serijama. Sav u zavojima (zbog opektotina koje je zadobio u trenutku izdaje njemu najbilžih saveznika), ovo je čovek koji svojim vizijom i harizmom bez ikakvog napora okuplja oko sebe najgori (ali veoma sposoban) šljam kriminalnog podzemlja. A pride je po veštini ravan Kenšinu (ako ne i bolji od njega). A ako pride dodate i njegov intelekt i gledanje na trenutnu vlast, uopšte niste sigurni da li je on neki realni filozof i političar…ili teški psihopata.
Jednostavno, “Rurouni Kenshin” je meni jako draga serija. Atmosfera, istorijski period u koji je smešteni i predivni likovi čine je (barem meni) jednim malim savršenstvom. Sa razlogom je iznedrila i kasnije uspešne (o odlične) filmske adatacije, a skoro sam saznao da je za leto 2023. godine predviđen reboot!
Ono što posebnu dubinu seriji daje, jesu i neki životni (da ne kažem filozofski) elementi. Da li je prošlost nešto što možemo da ostavimo za sobom ili je jednostavno moramo prihvatiti kao senku? Da li se možemo iskupiti za greške u prošlosti i imati srećan ostatak života ili će nas one uvek kažnjavati? Da li možemo da oprostimo sebi? Da li ljubav može uvek da pobedi?
Ima tu naravno i politički pitanja, kada dođe do promene vlasti i konstantno kritikovanje i nove i stare vlasti (što je uvek aktuelna tema na ovim područjima 😅). Koliko vremena treba novoj vlasti da sredi situaciju u zemlji? Da li je zaista motiv nove vlasti da narodu bude bolje, ili je jednostavno „sjaši Kurta da uzjaše Murta“? Da li „demoni“ koji su puštani sa lanca u vreme revolucija (jer tada se, jelte, ne biraju sredstva za pobedu) mogu kontrolisati u periodu mira, ili takvi ljudi i dalje žele da vode neki svoj rat i seju haos?
I svega gorenavedenog, zato je „Rurouni Kenshin“ serija za sve generacije, meni definitivno jedna od najdražih i najboljih, koju mogu uvek da gledam. Od mene će uvek imati apsolutnu preporuku i must see titulu.
A ti dragi čitaoče, da li znaš zančenje reči Kenshin? 🙂
Datum izlaska: 1996. godina
Format: Serija
Broj sezona: 3 (95 epizoda)
Prosečno trajanje epizode: 24 minuta
Serbian 
English