„Put strelca je put radosti i uzbuđenja, savršenstva i grešaka, tehnike i instinkta. Ali to ćeš saznati samo ako nastaviš da gađaš svojim strelama.“ – Tecuja (“Strelac”)
Znate i sami kakva je situacija kada je u pitanju Paulo Koeljo…čovek je jednostavno zadužio čovečanstvo „Alhemičarem“, da smo unapred spremni da budemo blaži prema nekim njegovim knjigama, čak i ako nam se ne bi puno dopale. Ali opet, ruku na srce, piše solidne knjige, koje su uvek skrivale nekakvu bitnu poruku za život, nekad očigledno napisanu, a nekada uvijenu u filozofsku „oblandu“.
Pre nekih pet godina je bila recenzija njegove (gorespomenute) najbolje i najznačajnije knjige, a danas njegove najnovije…“Strelac“.
U jedno selo, negde u Japanu, pristiže misteriozni stranac koji je u potrazi za čuvenim majstorom luka i strele, Tecujom. Jedan dečkić koga je stranac zaustavio za informaciju, zbunjeno ga odvodi do Tecuje. Međutim, taj Tecuja je drvodelja i dečkić je uveren da je u pitanju nesporazum, ali stranac je odmah znao da je našao pravu osobu i zatražio je od Tecuje da mu pruži priliku da demonstrira svoju veštinu.
Na kraju se ovaj trojac uputio put planine, sa koga je ubrzo prvi sišao stranac, i kome se ubrzo gubi trag. U međuvremenu, Tecuja i dečkić polako kreću put sela. Pošto je dečkić iz prve ruke prisustvovao sceni gde je Tecuja svojim umećem baratanja luka i strele „oduvao“ stranca, krenuo je da moli ovog neobičnog drvodelju/strelca da ga nauči kako i on može tako dobro da gađa.
I tako, dok se spuštaju niz planinu, Tecuja priča dečaku o veštini gađanja iz luka, ali ne toliko sa praktične, koliko sa (za Koelja očekivano) duhovne strane i kako lekcije iz baratanja lukom i strelom su primenjive na realan (svakodnevan) život.
I to bi vam, u principu, bila radnja priče „Strelac“.
Ako ste zaljubljenik u Japan (ovde 😁), borilačke veštine (isto ovde 😁), a pride ste možda i pročitali knjižicu „Zen i veština gađanja iz luka“ Eugena Herigela (opet ovde 😁), sve će vam delovati neobično poznato u „Strelcu“. Možda to i nije iznenađenje, jer najveći deo Koeljovog života je vezan za misticizam, magiju, filzofiju i okultizam, pa možda nije iznenađenje što se nekako „povezao“ i sa zenom. Takođe, ako sam dobro pročitao u njegovim intervjuima, Koeljo praktikuje (kao deo svoje meditacije) kyūdō, tj. japansku veštinu gađanja iz luka (i to su oni „klasični“ japanski lukovi, malo većih dimenzija, kakve ste verovatno videli u filmovima i serijama, i koji su, u stvari, i motiv ove knjige), a pride je očigledno pročitao gorespomenutog Herigela, tako da možda i nije iznenađenje što se odlučio da napiše knjigu punu mudrih misli, podstaknut takođe svojim iskustvom u streličarstvu.
U prevodu, „Strelac“ je zbirka mudrosti koju Tecuja deli sa dečkićem o životu, ispričanu kroz elemente veštine gađanja lukom i strelom. Tecuja će svom mladom pratiocu pričati o značaju saveznika, luka, strele, mete, stava, držanja luka, držanja strele, natezanja tetive luka, posmatranja strele u letu i još nekim elementima…i kao što možete da pretpostavite, svaki od ovih elemenata predstavlja, u stvari, deo osobe (luk kao izvor života, strela kao naša namera, meta kao cilj kome stremimo, značaj fokusa, smirenosti, jednostavnosti, vere, ponavljanja neke radnje do savršenstva, prihvatanje svoji grešaka i slično).
Iako ima nekih 150-ak strana, „Strelac“ je, u stvari, veoma kratka knjiga, koja može da se pročita za jedno opušteno popodne uz kafu. Pored toga što je veoma jednostavno napisana, Tecujina mudrost na svakoj stranici je stala u pasus-dva (u prevodu, pet do deset rečenica), a knjiga je prošarana i raznim crtežima inspirisanih streličarstvom, Japanom, misticizmom, zenom i sličnim.
Inače, kad sam već spomenuo crteže, moram priznati da neobičan stil ilustratorke (Eva Eler) jako lepo upotpunjuje knjigu. U kombinaciji sa tvrdim koricama, lepom naslovnom stranom i kvalitetnim papirom, „Strelac“ može da bude i jako lepa knjiga za poklon.
Sve u svemu, „Strelac“ je pristojna knjižica, a koliko ćete biti inspirisani da je pročitate, zavisi od nekoliko faktora. Ako ste ljubitelj lika i dela Paula Koelja (a pride i skupljate sve njegove knjige), logično je da ćete uzeti ovaj naslov. Ako ste čitali (pored Alhemičara) i njegova dela poput „Rukopis otkriven u Akri“ ili „Priručnik za ratnika svetlosti“, onda će vam se i „Strelac“ lepo uklopiti. Za ljubitelje zena, Azije i borilačkih sportova, može biti interesantno Koeljovo viđenje ove veštine i njenu simboliku.
Meni je, pored svega gorenavedenog, knjižica bila dopadljiva jer sam i sam imao nekoliko puta prilike da malo „streličarim“ i prilično mi se dopalo…nažalost, nisam imao prilike da probam kyūdō (ali možda jednog dana budem imao prilike), već klasčino „streličarstvo“, ali opet sam (bar mislim) mogao da razumem (ili bolje reći, osetim) jedan delić „dubine“ koji se krije iza ove veštine.
I zbog toga, „Strelac“ dobija pristojnu, prolaznu ocenu na blogu.
A i knjiga je dobra ideja za poklon.😁
A ti, dragi čitaoče, da li si ti nekada imao prilike da gađaš iz luka? 🙂
Cena knjige: Laguna | Vulkan | Delfi
Ocene (i kupovina) na stranim sajtovima: Goodreads | Amazon | Bookdepository | Audible | Waterstones | Penguin Random House
