Za veliki broj ljudi, “Devojka koja je skakala kroz vreme” (eng. „The Girl Who Leapt Through Time“; jpn. „Toki o Kakeru Shōjo“) je verovano asocijacija na animirani film iz 2006. godine, koji je pobrao simpatije publike. Međutim, ovaj naslov seže daleko u prošlost.
“Devojka koja je skakala kroz vreme” je originalno bila objavljivana u jednom časopisu za mlade, u periodu od 1965. do 1966. godine, a u formi romana se pojavila 1967. godine. Posle je došla adaptacija u nekoliko TV serija, igrani film, mangu, anime naslov i razne audio drame.
Inače, pisac Jasutaka Cucui (čiča i dalje gilja sa 88 godina) je pisac i novele “Paprika”, koja isto doživela (veoma popularnu i uspešnu) anime adaptaciju.
No, da se vratimo romanu…
Upoznajte 15-ogodišnju Kazuko Ošijamu, učenicu završne godine niže srednje škole. Sa svoja dva školska druga (niskim i impulsivnim Gorom i visokim sanjarom Kazuom) je jednog dana čistila prostorije naučne laboratorije u školi. U jednom trenutku je ostala sama i tada je začula buku iz jedne od prostorija naučne laboratorije, i kada je otišla da vidi šta se dešava, videla je slomljenu epruvetu i učinilo joj se da je tu bila i neka „senka“. Međutim, zbog opojnog mirisa iz epruvete (koji podseća na lavandu), Kazuko se onesvestila. Srećom, Goro i Kazuo su je ubrzo pronašli. Kada se oporavila, sve su pripisali umoru i Kazuko se vratila kući.
Ubrzo zatim, Kazuko počinje da ima noćne more koje joj unose nespokoj (poput da je kuća njenog druga je u plamenu).
Sledeće jutro, Kazuko je doživela saobraćajnu nesreću i nastradala…
…i tu bi bio kraj romana, da se Kazuko, iz nekog razloga, nije probudila u svom krevetu, i shvatila da se dan vratio „unazad“.
Uplašena i zbunjena, Kazuko je podelila ovo svoje iskustvo sa drugarima Gorom i Kazuom. Iako skeptični prema onome što je ispričala, svesni da je njihova drugarica uznemirena, a uzevši u obzir i misterioznu „nesreću“ u naučnoj laboratoriji par dana ranije, procenili su da je najbolje da sve troje odu kod profesora Fukušime, njihovog učitelja nauke, da ga pitaju za mišljenje. Fukušima, kao i svaki naučnik, nije odmah pomislio da je troje njegovih đaka prolupalo, već je uzeo za pretpostavku da možda Kazuko ima mogućnost teleportacije, kao i „skakanja u prošlost ili budućnost“ (time-leap).
Kazuko uopšte nije oduševljena idejom da jedina poseduje ovaj „dar“ i da je jedina svesna posledica kretanja kroz vreme, te zbog toga odlučuje da krene u potragu za misterioznom senkom koju je videla u laboratoriji, u nadi da će razotkriti identite osobe koja je napravila, a zatim i slomila epruvetu sa čudnom tečnošču (zbog koje se onesvestila, a očigledno i dobila moći). A kako će reagovati na otkriće te osobe, ostavljam da nama da saznate.
“Devojka koja je skakala kroz vreme” je jedan kratak roman, pisan veoma jednostavnim jezikom, bez preteranog „opisivanja“. Iako se smestio na jedva 90 strana, za delo napisano sredinom 60-ih, dotaklo se nekih veoma ozbiljnih, ali i zanimljivih tema. Za početak, radovi Jasutake Cucuia (uključujući i ovaj roman) su okarakterisani kao osnova za japansku postmodernu naučnu fantastiku. “Devojka koja je skakala kroz vreme“ se bez problema može smestiti u naučno-fantastični roman, jer se dotiče koncepta teleportacije, kao i skakanja kroz vreme. A tu je i time-loop element (tj. situacija kada osoba proživljava iznova isti scenario), koji je kasnije popularizovao Holivud sa kultnim filmom „Dan mrmota“.
Iako je kratak roman, malo se dotakao i adolescencije, kao i trenutaka kada osoba krene da preispituje sebe i svoje postupke.
Sve u svemu, ovo je jedan solidan roman, za koji nema sumnje da je koncept iza njega razrađivan kroz druge medije (kao što je to uradio „Blade Runner“ sa knjigom „Da li androidi sanjaju elektronske ovce“), i za ljubitelje japanske književnosti i sci-fi elemenata, ovo je solidno štivo.
„Tanesijevo“ izdanje uključuje još jednu Cucuievu novelu, a to je „Tvar od koje su noćne more sačinjene“, koja je više psihološka misterija sa elementima horora, i prati srednjoškolku Masako koja pokušava da sazna zbog čega se njen mali brat plaši da noću ide sam do toaleta i radije bi da se upiški u krevetu (i da bude predmet ismevanja drugova), nego da sretne u mraku „strašnu ženu sa makazama“.
Iako je Masako uverena da njen mali brat samo umišlja, njegov ozbiljan (da ne kažemo iskonski) strah i nju malo dotiče, jer sada i ona počinje da preispituje svoje strahove, poput zašto se plaši „prađna maski“ ili mostova. Da li je u pitanju samo iracionalni strah, ili je razlog zakopan negde duboko u njenoj podsvesti…ili prošlosti?
„Tvar od koje su noćne more sačinjene“ je novela od jedva 50-ak strana i isto je jednostavna po radnji i formi, ali se na zanimljiv način dotakla tema poput trauma i suočavanja sa strahovima. Isto tako, jako je lepo pokazala kako načini ophođenja nama bliskih ljudi (poput roditelja) mogu da oblikuju naše ponašanje, uključujući i strahove, pogotovo kada smo mali (i po uzrastu i po godinama). U tom dobu, nije sve samo u tonu i načinu ophođenja, nešto je (bukvalno) i u rečima koje izgovaramo.
Stoga, u ovom izdanju imate dve sasvim solidne novele. 🙂
I, dragi čitaoče, da li je tebi poznata “Devojka koja je skakala kroz vreme”? 🙂
Cena knjige: Tanesi | Vulkan | Delfi | Makart
Ocene (i kupovina) na stranim sajtovima: Goodreads | Amazon | Bookdepository | Waterstones
