Što se mene tiče, najnovija knjiga Živojina Petrovića “Cuker Laza” je možda i njegovo najbolje delo do sada.
Prethodno smo pokušavali da otkrijemo misteriju iza ubistva najbogatije Beograđanke ikada, a zatim smo videli život i razmišljanja čoveka koji je želeo da upregne Sunce u službu čovečanstva…a sada ćemo da se upoznamo sa životom Mihaila Kurtovića, znanog i po nadimku Cuker Laza, koji je definitivno zaslužio titulu “najšašavijeg bogataša Srbije svih vremena” (“Mada gledajući ove današnje generacije naših bogataša, pitanje je hoće li moći i da zadrži ovu titulu” – prim.podsvesti).
Josif Kurtović je nekada bio jedan od najbogatijih ljudi u Srbiji početkom 20. veka. Kada je pravio testament, rasporedio je svoje bogatstvo za nasleđivanje svima koje je smatrao da zaslužuju (uz određene uslove), osim jednom članu svoje porodice (kome je ujedino bio i stric) – Mihailu Kurtoviću (Cuker Lazi), jer ga je nekada davno ovaj uvredio.
Međutim, život kao život, voli da piše drame (a češće i komedije), i tako je sticajem okolnosti celokupno bogatsvo Josifa Kurtovića završilo u džep Cukera Laze!
Cuker Laza je, u najmanju ruku, bio eskcentrik i veoma neobična osoba, i to od malena. Voleo je kao dete da pomaže majci u kuhinji i mesi kolače (otuda i nadimak), a ostatak familije ga je oduvek smatrao čudnim i nekako suptilno izopštavao iz svih (finansijskih) odluka porodice. I onda takva osoba odjednom nasledi bogatstvo, koje bi se u današnje vreme moglo meriti u desetinama miliona evra (a možda i više).
Međutim, bogatstvo kao da je kod Cukera Laze uvećalo njegovu ekscentričnost, pa je počeo da prave takve ludorije, koje su znale da uveseljavaju i iznerviraju (a nekada i uplaše) ceo Šabac (gde je proveo skoro ceo svoj život).
Od stalnog mazanja lica belilom do nošenja šarene odeće ili vožnje u kolicima ili specijalnom dizajniranom Fordu. Da su prozori u ogromnom domu gde je živeo stalno zatvoreni. Da nije spavao u svom krevetu, već pored na nekom divanu ili podu. Da se umivao benzinom. Da je tražio da se skinu točkovi sa auta, a zatim tražio od vozača da glume da se voze do Berlina i nazad…
Za najobičnije usluge (od brijanja do kupovine stvari, poput desetina pari čarapa ili ženskog veša), znao da je plati neku stvar i po nekoliko desetina puta skuplje i pride nagradi sa još para prodavca!
Imao je i razne fobije, poput one od polave ili da će ga napasti razbojnici ili neko otrovati.
Međutim, iako je delovalo na prvi pogled da rasipa pare, on je znao i da pomaže siromašne. Donirao je ogroman novac Univerzitetu u Beogradu, Srpskoj pravoslavnoj crkvi, kao i raznim kulturnim i naučnim udruženjima.
Međutim, ni sâm Cuker Laza nije znao koliko mu je bogatstvo niti šta sve ima, zato je njegovim bogatstvom upravljao izvesni Đoka Jovanović (koji se i sâm prilično obogatio tokom godina).
A u svemu tome je imao veliku podršku sluškinje (i Ciganke) Fazile, koja kao da je prihvatala da “uđe u igru” sa ludorijama svog gospodara, i glumi da su sve to ozbiljne i stvarne situacije.
A što se tiče porodice, imao je prilično diskutabilne odnose sa svojom snajom Danicom i sinovcem Pavlom.
A njegove ljubavne avanture…ili možda pre da kažemo, “avanture”. Ovo je definitivno bila jedna od najvećih misterija ovog čoveka. Cuker Lazu su često posećivale razne žene (koje mu je Fazila u tajnosti dovodila i koje je predstavljala Cuker Lazi kao “bogate i uspešne dame”), ali uvek je delovalo da se sve završavalo na komplimentima i pokloniima velike vrednosti od strane Cuker Laze? Kao da nije ni imao nameru da ih “iskoristi” iako se tako ponašao. A onda se hvalio kako ima verenicu u Zagrebu koja ima toliko bogatstvo kao da joj je otac Džef Bezos, i vrednost tog bogatstva se uvek menjala.
Sve ove ludorije ovog šašavog bogataša verovatno ne bi interesovale narod da nije jedne ključne reči.
Bogataš.
Neko se odlučio (u prevodu, jedan lekar koji je tvrdio da je rođak sa Kurtovićima, po imenu Kosta Živanović) da podnese sudu prijavu, tražeći da se dodeli starateljstvo njegovom kumu Cuker Lazi, jer on nemilice troši i smanjuje svoje bogatstvo. A ovom zahtevu se nakandno pridružila i rodbina Cuker Laze (jer nigde se nije spominjalo da ima testament, a rodbina baš nije oduševljena idejom da nasledi siću). U prevodu, postavilo se pitanje o tome da li je Cuker Laza uopšte uračunljiv (to jest, da li je lud)?
I onda kreće jedan od (verovatno) najneobičnijih slučajeva u istoriji na ovim prostorima, kojim se na kraju bavila (sa sve sudovima) cela Srbija.
Da li je Mihailo Kurtović, zvani Cuker Laza, sposoban da upravlja svojim bogatstvom?
I onda kreće, u najmanju ruku, komedija.
Slučaj Cuker Laze se razvlačio po silnim sudovima skoro 17 godina. Prodefilovala je gomila advokata, od kojih su jedni tvrdili da je Cuker Laza lud, a drugi da nije, već da je samo “ekscentrični bogataš”. Izjave su davali i zvani i nezvani, od prodavaca i kurira do zemljoposednika, od onih koji su znali Cuker Lazu (ili njegovu porodicu) celi život, do onih koji ga pošteno i nisu poznavali, već se načuli neke priče od drugih.
I na sve to, njega je tokom celog procesa pregledalo 13 (da, trinaest) medicinskih komisija sa ukupno 53 najčuvenija lekara u kraljevini Jugoslaviji. Jedni su tvrdili da je lud, drugi da nije…još samo je falilo da se pobiju oko ovog stava, mada su znale da padnu teške reči među lekarima.
I na sve to dodajte novinare. Ako smo mislili da su paparaco fore i opsedanje novinara sa svih strana i gnjavljenje ispitanika i postavljanje dvosmislenih pitanja proizvod poslednjih decenija medija, neprijatno ćete se iznenaditi kada vidite da je do postoajlo i koji vek ranije.
Jedan od najzanimljivijih elemanata knjige “Cuker Laza” je upravo pokušaj, na osnovu arhivskih dokumenta, rekonstrukcije Cuker Lazinog života, kao i samog procesa utvrđivanja njegove uračunljivosti.
A te izjave advokata, lekara, raznih ljudi…i sudske i vansudske i novinske i vannovinske izjave…pa to je crtani film…imate utisak kao da čitate neki Nušićevu komediju! Prosto da ne poverujete kakve su izjave ljudi davali (a koje su bile ozbiljno uzimane u obzir!), da nije ni čudo što je sve ovo trajalo skoro 17 godina…
A prepucavanje pojedinih ljudi preko novina, koji bi stali za ili protiv Cuker Laze. Ako ste mislili da je ovo vulgarno prepucavanje naših “poznatih” putem medija i socijalnih mreža nešto što je proizvod zadnjih godina, opet će vam biti urnesbesno (mada možda i nije smešno), jer niko kao Balkanci ne voli da se prepucava. 🤣 Ako uzmete tadašnja prepiske/preucavanja i samo fine reči zamenite sa psovkama, kao da čitate žutu današnju štampu. 🤣
A sve to narod zabavlja, zanima, a pride i većina ismeva Cuker Lazu kao što je to radila celog njegovog života.
A šta je sa našim jadnim Cuker Lazom?
Razvlače ga po sudovima, bolnicima, sanatorijumima, čak je jedno vreme zbog procesa bio i u Beogradu. A samo dovodi u rebus sudije i lekare svojim izjavama. Na pitanja daje racionalne odgovore o svom bogatstvu, politici, viđenju svoje trenutne situacije i vajka se da je sve ovo namera da mu se oduzme bogatstvo. Nekada dâ neke luckaste odgovore koje više nasmeju njegove posmatrače, ali uopšte ne bude alarm da je on psihički bolestan čovek. A nekada zna da da i neke nebulozne izjave, pogotvo na temu žena i ljubavi.
A koji je rezultat, tj. ishod bio na kraju?
Saznaćete ako pročitate knjigu “Cuker Laza”. 😁
Moram da priznam da je od svih Petrovićevih knjiga, ova bila najbrže pročitana. Jednostavno, knjiga se čita neverovatno brzo i lako. Vuče vas da vidite kakva je do sve ekscentrične radnje činio Cuker Laza, kao i kakve su kasnije izjave davali lekari i advokati , i na kraju i kakav je bio ishod.
Ipak, čovek je podigao crkvu, ali je želeo da pod bude staklen… jer kada ga budu sahranili u kovčegu u kojem može da sedi (da, dobro ste pročitali, zaista ga je poručio takav), želeo da je može da gleda u gaćice svojih ljubavnica koje budu dolazile da mu zapale sveću (i ovo ste dobro pročitali).
E sad, da li je Mihailo Kurtović bio lud (tj. neuračunljiv) ili ne? Teško je dati odgovor iz koje god gledali perspektive (advokat, lekar ili jednostavno laik). Realno, iz današnje perspektive, on bi danas bio samo smatran eskcentrikom koji radi sa svojim bogatstvom šta mu je volja i izvodi razne ludorije (koje nikog ne ugrožavaju…dobro, malo prepadnu, ali ipak ne ugrožavaju ikoga životno), i za mnoge današnje bogataše bi bio “malo dete” sa svojim postupcima.
Isto je pomalo kontradiktorno što je narod pričao stalno o nekim njegovim ludorijama, a on bi posle demantovao…ili bolje, reći, pričao da su preuveličane.
Možda je Cuker Laza bio samo jedna usamljena duša, jer izgleda kada bi bio sâm (tj. kada ga niko ne gleda), nije pravio nikakve ludosti i delovao je veoma racionalan. Možda je želeo da uveseljava narod i privuče pažnju na sebe. Možda su mu trebali pravi i iskreni prijatelji. Možda je trebalo da porodica pokaže razumevanje (možda je čovek mogao da bude novi Džejmi Oliver ili Gordon Remzi ili koji već guru za slatkiše), ali opet, druga su bila vremena i rezonovanja. Možda se plašio intime i ljubavi i sebe smatrao nedostojnim žena. Možda se samo pravio lud. Na kraju, on jeste trošio svoje bogatstvo, ali je činio mnogo više dobra nego štete.
Možda je bio samo malo neuravnotežen, i značila bi mu pomoć lekara ili sveštenika i podrška porodice.
A možda je i bio lud kao struja…
Verovatno nikada nećemo saznati.
Ali će nas nasmejati svojim dogodovštinama, ali i naterati da zamislimo nad nekim njegovim postupcima, kao i postupcima našeg društva uopšte.
Sve u svemu, kao što sam već spomenuo na početku recenzije, meni je “Cuker Laza” do sada najbolja knjiga Živojina Petrovića i apsolutna preporuka za čitanje!
A ti, dragi čitaoče, da li si pre ove knjige čuo za Cuker Lazu? 🙂
Cena knjige: Laguna | Delfi | Vulkan | Makart
Serbian 
English