Ahilova pesma

Kada je u pitanju izbor knjiga, kod mene (verujem, i kod dobrog broja drugih ljudi) on bude zasnovan na dva pristupa: ili knjigu biram intuitivno/instinktivno (tj. nešto me snažno privuče naslovu) ili sam prethodno istražio knjigu, recenzije i slično (mada ovo više primenjujem kod stručnije literature). Međutim, u svoj mojoj inteligenciji i duhovnosti, nekada uzmem neke knjige jer se zaletim bez razmišljanja. 😅

Tako je bilo i sa knjigom „Ahilova pesma“ Madlin Miler. Vidim, svuda je hvale, odjednom instant hit, fenomenalna knjiga, TikTok ludilo za njom, još je bio i popust („Noć knjige“)…i ja tako kupim.

I isto tako, u svoj mojoj velikoj inteligenciji i duhovnosti, nekada uspem tako retardirano i bez razmišljanja da blentavo zaključim neke stvari u svoj mojoj naivnosti.

„Fantastično živopisna i uverljiva verzija jedne od najlegendarnijih ljubavnih priča.“

To piše u dnu naslovne strane knjige.

„Hmmm…“, mrmljam u sebi, „jeste bila čuvena ljubav Ahila i Briseide, ali da je baš nešto najlegendarnija, bilo je i većih ljubavi, da ja nisam nešto zaboravio…hmm…zanimljivo, ispostavlja se da je Patroklo narator, ovo će biti zanimljiv pristup da on opisuje ljubav ovo dvoje…aha, detinjstvo ove dvojice, okej…čekaj malo, kakva sad nauljena tela, Ahilove mišice, šta ovaj Patroklo trabunj… … … … … … oh Zevse, mislim da ovo neće biti ona seksi ljubavna priča na koju sam ja mislio…“ 😅

U tom trenutku mi je samo još jedna misao prošla kroz glavu.

„Gospode, nemoj molim te da se ovo pretvori starogrčku gej verziju 50 nijansi sive…“

Sreća, nije otišlo u tom pravcu…

E sad, šalu na stranu, idemo malo ozbiljnije.

Pored toga što je bila hit u tom trenutku, razlog za uzimanje naslova „Ahilova pesma“ jeste i taj što sam od malena obožavao mitologiju, i to pogotovo grčku (a odmah za njom idu japanska, egipatska i nordijska). Knjigu „Legende i mitovi stare Grčke“ Nikolaja Albertoviča Kuna sam pročitao nebrojeno puta, kao i „Grčki mitovi“ Roberta Grevsa. Bez zezanja, mogao sam napamet da vam prepričam bilo koji događaj iz grčke mitologije do slovceta.

I onda sam „pauzirao“ sigurno bar deceniju (a možda i više) od čitanja nečega u vezi sa grčkom mitologijom. 😅

Inače, ne zamerite ako slučajno negde ne budem davao previše objašnjenja, verovatno sam zaboravio misleći da svi treba da znaju grčku mitologiju…🤣

Elem, radnja knjige „Ahilova pesma“ je ispričana iz Patroklove perspektive. Patroklo je, inače, bio prognani kraljević (jer je ubio jednog dečaka, mada više da bi sebe zaštitio) koji je poslat u službu Ahilovom ocu, kralju Peleju. Vremenom, Patroklo i Ahil su se zbližili, pa je Patroklo postao Ahilov štićenik/štitonoša, a kasnije i blizak prijatelj i družbenik…s tim što se to prijateljstvo vremenom baš produbilo i na mnogo emotivnijem nivou, ako me razumete…

Patroklo će nas prvo provesti kroz svoje odrastanje, zatim dolazak na dvor kralja Peleja, zbližavanje sa Ahilom, njihovu obuku kod legendarnog kentaura Hirona, zatim Ahilovog skrivanje kod kralja Likomeda (kada su ga oblačili u žensku odeću…Ahila, ne Patrokla), do famoznog opsedanja Troje, odnosa njih dvojice sa Briseidom, i na kraju, njihove smrti.

Ako (slučajno) niste upoznati sa legendom o opsedanju Troje i Ahilu, evo brzinski skraćena verzija…proročanstvo je predskazalo da će Ahil biti najveći od svih grčkih junaka (Aristos Achaion), ali i da će ga smrt snaći pre vremena ako se priključi opsadi Troje. Drugi grčki vladari su znali da Troju neće moći da osvoje bez Ahila, zato je bio zadatak za lukavog Odiseja (kralja Itake) da ubedi Ahila da im se pridruži u najvećem ratu koji se ikada desio (za to dobra). Ahilov ponos (kao i ego i arognacija) i želja za slavom su učinili svoje, i on i Patroklo su im se sa svojim sunarodnicima (Mirmidoncima) pridružili u opsadi Troje i nameri da kralju Menelaju vrate „otetu“ ženu Jelenu (Helenu), najlepšu ženu ikada. Međutim, sukob između vođe ove opsade, sujetnog kralja Agamemnona, i mladog kraljevića Ahila (oko potčinjenosti, ali i Briseide, kao i njihovih karaktera), uzrokovalo je da Ahil odbije da učestvuje u daljem ratu, zbog čega su u drugom poluvremenu Trojanci izbambusali Grke da su ih skoro najurili do njihovih brodova. Agamemnon je, poput stranih komentatora sa Đokovićem, „promenio ploču“ i krenuo da moli Ahila da im pomogne, na šta mu je arogantni Ahil odbrusio poput taksiste na Slaviji „δεν δίνω δεκάρα“. Na posletku, Ahil se (teška srca) smilovao Patroklovoj molbi da se ovaj obuče u njegov oklop, čisto da zastraši Trojance svojom pojavom, da ovi pomisle da se Ahil vratio u bitku. I pored velikog uspeha (Trojanci doterani natrag do kapija Troje i Patroklovog junaštvo gde je ubio mnoge ratnike, uključujući Sarpedona, sina boga Zevsa), Patroklo je nastradao od strane legendarnog trojanskog junaka, kraljevića Hektora. Saznanje da je Patroklo nastradao je prouzrokovalo toliki bol i bes u Ahilu, da je ovaj otišao u super Saiyan mode i razvalio trojansku vojsku, ubio Hektora i usput ponizio leš ovog junaka na bes bogova. Ali, ubrzo je i Ahil pao pod kapijama Troje.

Znam da je spoiler, ali opet, ne znaju ni svi grčku mitologiju, a nije dovoljno samo da ste odgledali film sa Bred Pitom. 😆

E sad, ostavio bih po strani puno ulaženje u samu radnju knjige i odnosa Patrokla i Ahila iz jednostavnih razloga. Prvo, ulaženje u raspravu sa mnom o grčkoj mitologiji je kao da ulazite u raspravu sa Džordanom Pitersonom (na, ovaj, bilo koju temu)… u startu znate da ćete izgubiti, a pride ću vas zatrpati gomilom informacija. 😁🤣

Drugo, treba uzeti u obzir i literaturu koju je, najverovatnije, autorka izabrala kao podlogu za svoj roman. Naime, možda ste (poput mene) čitali gorespomenutu knjigu od Kuna i(li) Grevsa, koji su, kao podlogu za opis Trojanskog rata, koristili Homerovu „Ilijadu“ (za Grevsa, da budem iskren, ne mogu da se setim, davno sam čitao, morao bih da se podsetim, ali mislim da je isto osnova „Ilijada“). Međutim postoje i drugi antički spisi koji ovaj period malo drugačije opisuju. A to se tiče i odnosa Patrokla i Ahila. Jer, što se tiče njihovog odnosa, postoje tumačenja da je njihov odnos varirao od ekstremnog bliskog (poput bratskog), do dubljeg odnosa koji je bio na nivou platonske (zabranjene) ljubavi, do toga da su oni i zaista bili u ljubavi. Komplikovano je ovo objasniti, ima to veze i sa tumačenjem života u antičkoj Grčkoj i gledanje na homoseksualizam i pederastiju (jer, je, tehnički, Patroklo bio stariji od Ahila), ali sa druge strane su i jurili žene, uh šta znam, više niko ne zna da li su bili strejt, gej ili bi ili nešto četvrto. Ako vas baš zanima, guglajte. 😅 Tu je naravno, i odnos ove dvojice prema Briseidi, jer je, prema jednoj literatur,i Ahil bio u velikoj ljubavi sa Briseidom, a sa Patroklom je bila prijatelj, a po drugima možda su se ovo dvoje i voleli, a Ahila to nije puno interesovalo.

Uglavnom, tačnost ne vredi diskutovati, zato se usredsredimo na samu knjigu.

Ono što jeste bilo zaista zanimljivo, a to je koliko se ovaj roman brzo čita. Ima tu opisa ljudi koji su u životu Patrokla i Ahila, nekih mesta u Grčkoj, kao i događaja (poput rata), ali prvenstveno je fokus na tome kako Patroklo doživljava Ahila i njegovo odrastanje, kao i njihov odnos. Jednostavno rečeno, centralna figura su njihove (ali prvenstveno Patroklove) emocije. Ova dva antička junaka su dočarana u nekom svom ranjivijem, nežnijem izdanju, ali bez nekog preterivanja da krene putem nekakave emo patetike i slično. Prema ostatku sveta, oni, ili bolje reći Ahil, treba da je snažan, ponosit, arogantan. Ali, kada su samo njih dvojica, oni postaju blaži, nežniji, čak i pomalo naivniji poput dece. Koliko sa jedne strane da vam je neobičan ovakav prikaz grčkih heroja (bar meni je bio), sa druge strane je i simpatično dopadljiv.

Naravno, nekada sam sticao utisak da, možda, u njihovom odnosu ima i previše dramatike i patetike, pa možda i preterivanja. Npr. Patroklo jeste bio blizak Ahilu, njegov družbenik, a možda i ljubavnik, ali nikada ga nisam doživljavao preterano slabog. Bio je možda nežniji od njih dvojice, ali po nekoj logici je, kao i stariji, bio i uzor Ahilu. Mislim, nekada niste sigurni ko je od njih dvojice aktivniji a ko pasivniji u njihovom odnosu…i da, sada sam i ja svestan koliko ovo čudno zvuči kada izgovorim naglas… („Mwahahahahaha…“-prim.podsvesti). A pride se nešto ne sećam da je on predstavljen kao toliko slab vojnik koji tek kada je navukao Ahilov oklop, nakratko postao opasan ratnik. Sa druge strane, Ahil je nekada predstavljen previše razmaženo i kao da ima oči samo za Patrokla.

Ali, opet, ovo je zasnovano na mitologiji, i sasvim je u redu da se piscu dâ sloboda tumačenja, pa i malo prepravljanja nekih detallja.

Posebno je zanimljiv i odnos njih dvojice prema Ahilovoj majci, Tetidi. Patroklo je se očigledno plaši (em što je boginja, još je i Ahilova majka), a sa druge strane Ahil ima prema svojoj majci neki čudno neutralan odnos, kao da je toleriše jer mora (verovatno jer Tetida osuđuje odnos njih dvojice i smatra da Patroklo nije dostojan Ahila).

Jedan detalj koji mi jeste bio čudan, a to je odnos autora prema samom mitološkom aspektu. Na primer, u par delova gde je opisana Tetida, više sam imao doživljaj da ona nije predstavljena kao neka strašna boginja (u smislu moći prema ljudima), već bukvalno strašna, kao da je izašla iz japanskog horora, sa sve nekakvim zubima i belinom lica…kao neki vodeni vampir ili šta već… A i jedna scena gde se spominje bog Apolon i njegove crne oči, posle opisa Tetide imao sam osećaj da on veorvatno izgleda kao neki zobmi ili Ork ili nešto treće. Jedino mi je Hiron opisan koliko-toliko smisleno. A sa druge strane, nadao sam se više pojavljivanju bogova i njihovih opisa.

Kuriozitet, uopšte se ne spominje „Ahilova peta“.

Tako da se stiče utisak kao da roman „Ahilova pesma“ pokušava da ostanu u nekakvom elementu „kvazirealističnog“.

Opet, moje komentare morate uzeti sa rezervom, i više ih gledajte kao komentare gunđala koji više mrmlja kako bi on opisao događaje iz grčke mitologije i dao mi malo veću dozu sirovosti i dodao taj muško-ženski aspekat.

Ali sve u svemu, „Ahilova pesma“ je na kraju ispao jedan sjajan roman, prožet dirljivom i emotivnom energijom, i stvarno dobija preporuku za čitanje, kao jedan fin letnji hitić.

A ti, dragi čitaoče, koliko dobro poznaješ grčku mitologiju? 😊

Sajt autora

Cena knjige: Vulkan | Laguna | Makart

Ocene (i kupovina) na stranim sajtovima: Goodreads | Amazon | Audible | Bookdepository | LibraryThing | Waterstones