„Ako nestanu snovi, nestaće i čovečanstvo“ – Morfeus/San
Vest da će se „The Sandman“, kultni strip/grafička novela Nila Gejmena, adaptirati u igranu seriju, naišla je da na podršku i oduševljenje fanova…praćeno blagom bojazni kako će to ispasti, jer je „Netflix“ preuzeo palicu za pravljenje serije. Kada su u pitanju adaptacije raznih dela (poput književnih ili anime naslova) i „Netflix“, publika je (uglavnom) već navikla da očekuje rezultate sa skepsom. Jer, iako je vredno poštovanja što Netflix zagovara inkluziju u svojim filmovima/serijama, isto tako znaju nekada da naprave papazjaniju pokušavajući da pošto-poto uglave svako rasno, političko, versko, seksualno i kakvo sve ne opredeljenje…a nekada i baš preteraju sa forsiranjem nekih stvari…
Dobro, Netflix nekada baš ubode zlatnu koku sa adaptacijama („The Witcher“, „Altered Carbon“), nekada debelo zezne, da ne kažemo zas**e („Death Note“), a nekada napravi nešto što apsolutno ne znate zašto je ispalo tako kako je ispalo i zašto je publika dočekala adaptaciju na nož (poput „Cowboy Bebop 2021“, koji se, na primer, meni, u principu, dopao).
I onda se pojavio „The Sandman“. Ovo je meni bio jedan od iščekivanijih naslova ove godine (uz „Obi Wan“, „Moon Knight“ i novih sezona serija „The Boys“ i „Love Death and Robots“). Odmah je dospeo na mesto broj 1 u preko 80 zemalja kojima caruje „Netflix“ imperija. Pohvale za glumu i sve…ali opet, i kritičari i publika su na kraju završili čudno podeljeni (ali za razliku od „Cowboy Bebop-a“, tas je pretegnuo na pozitivnu stranu). Da li je nekima „The Sandman“ jednostavno loš, imaju generalni pik na „Netflix“, ili možda baš i ne razumeju „The Sandman“ koncept?
Nema sumnje da je Nil Gejmen talentovan pisac. Može da vas bez problema, poput Murakamija, uvuče u svoje nestvarne svetove. Bilo da su u pitanju horor dešavanja na groblju, rat između bogova za ljudsku pažnju ili nordijska mitologija, sve ispadne zanimljivo iz pera ovog autora. Mada sam pročitao skoro sva njegova dela, njegov strip/grafička novela „The Sandman“, originalno izašao pre skoro 30 godina, me je nekako zaobišao i više sam bio upoznat kroz internet ili neke druge serije koje se nastale pod uticajem Gejmenovog dela (poput serija „Lucifer“ i „Constantine“). Da sumiram, „The Sandman“ je Gejmenovo kultno ostvarenje i jedna je od retkih grafičkih novela koja je uspela da dospe i na “New York Times” listu bestselera.
Ali, da se (najzad) okrenemo seriji…
Morfeus je kralj Snova (Gejmenova inspiracija je, očigledno u starogrčkom bogu sna, Morfeju) i jedan od sedam „Beskrajnih“ (The Endless, koji, inače, pripadaju DC univerzumu). On vlada carstvom (The Dreaming) koje postoji zahvaljujući snovima ljudi, kojima šalje lepe snove ili noćne more/košmare (The Nightmares) sa određenom svrhom. Jedan od Košmara, po imenu Korinćanin (The Corinthian) je odlučio da odbije poslušnost i ostane za stalno u svetu ljudi, što je zabranjeno.
Morfeus odlučuje da se lično obračuna sa neposlušnim Korinćaninom. Međutim, u trenutku kada je trebao da ga uništi, biva zarobljenim okultnim ritualom Roderika Burgesa, koji je pokušao da prizove i zarobi Smrt (stariju Morfeusovu sestru), da bi je ucenio da mu vrati sina u život. Umesto toga, prizvao je Morfeusa, oduzeo mu njegove artefakte koje imaju posebna svojstva (maska, vrećica sa peskom i rubin) i zarobio ga u posebnu staklenu sferu. Međutim, Roderik nije nikakav divan aristokrata slomljenog srca koji hoće sve da učini da vrati pokojnog sina, već je jedno pohlepno đubre neopevano koji je grozan prema mlađem sinu (tretira ga kao slugu) i koji je rešio, da iskoristi zarobljenog Morfeusa, što mu je dalo dugovečnost i bogatstvo. Benefit je, naravno, imao i Korinćanin koji je sada mogao slobodno da lunja svetom i da se nikad ne vrati u Carstvo Snova.
Sa druge strane, odsustvo kralja Snova je prouzorkovalo da veliki deo ljudske populacije zapadne u stanje slično komi, nazvano „bolest spavanja“ iz kojeg se nikada ne probude.
Međutim, posle 106 godina, Morfeus uspeva da pobegne iz zatočeništva, ali stvari više nisu iste kao pre. Mora da obnovi svoje kraljevstvo (koje su skoro svi napustili i potpuno je urušeno), povrati svoje artefakte (a sa time i delove svoje moći) i obračuna se Korinćaninom.
Prva sezona serije „The Sandman“ je, da tako kažemo, podeljena na dve celine. Prvi deo obuhvata Morfeusa i njegov pokušaj da povrati svoju moć, a drugi je više „detektivske“ prirode, kada pokušava da reši slučaj misteriozne devojke koja bi mogla da ugrozi Kraljevstvo Snova.
Radnja je, sama sebi, prilično zanimljiva i drži pažnju. Međutim, postoje i drugi aspekti koji su baš odlični…i baš „gejmenovski“.
Možda da krenemo od glavnih junaka i glumaca koji su im udahnuli život.
Morfeus/San (Dream/Sandman) je specifičan sam po sebi. Pripada (disfunkcionalnoj) porodici bića koja su starija i moćnija od većine bogova i drugih entiteta u DC univerzumu i obuhvataju određene osnovne aspekte/koncepte života (san, smrt, sudbinu, uništenje, strast, očaj i delirijum), tako da retko šta može da ih tangira, a pride i svako od njih ima specifičnu narav. Morfeus, kao srednje dete, ima taj neki moody-gloomy-emo stil, pri čemu nije toliki ljubitelj čavrljanja (sem kad mu naiđu trenuci, slično Geraltu), i ima prilično usporene reakcije i deluje kao da sporo kapira. Naravno, nije nikakav retard (štaviše, ekstremno je inteligentan i ima odlične detektivske veštine…što je nekako i očekivano, ipak je entitet moćniji od bogova), već je više introvertan tip ličnosti, i pomalo stidljiv. Sa druge strane, to ga ne sprečava da često bude i odmereno arogantan, kao i da često uradi nepromišljene stvari. A ako treba da eliminiše ljude i druga bića, radi to bez puno razmišljanja i unošenja emocija.
I zbog toga je Tom Sturidž („The Boat That Rocked“, „Far from the Madding Crowd“ ) dobio hvalospeve i od strane publike i kritičara za svoju glumu (čovek je toliki fan „The Sandman“ serijala, da je pokušavao da pronađe i specifičan glas za Morfeusa, što je rezultiralo komičnoj situaciji između glumca i Nila Gejmena). Mislim da ne bi bilo preterivanje reći da je odradio briljantan posao, odlično izneo seriju na svojim plećima, i da će njegova gluma da vam bude definitivno jedna od prvih asocijacija na seriju.
Naravno, šta je dobra serija bez lošeg negativca…ovaj, dobrog negativca, a za to se pobrinuo Bojd Holbruk („Narcos“, „Predator“, „Logan“) sa njegovim harizmatičnim psihopatom/sociopatom/Košmarom/serijskim ubicem Korinćaninom, koji je dao lepu protivtežu Sturidžovom Morfeusu, koga je morao da nadmudri različitim trikovima, jer Korinćanin nema šanse „1 na 1“ u borbi.
Treba spomenuti i Vivijen Ačeampong kao sveznajuću bibliotekarku Lusijen, koja vodi brigu o knjigama snova (a samim tim i podacima o ljudima) i najverniji je sluga Morfeusu, a koja je pride i njegov diskretni savetnik (a u Morfeusovom odsustvu je pazila koliko je mogla na kraljevstvo). Glumica je sasvim dobro odradila posao uvek smirene bibliotekarke.
Mada je možda postojala nada da će sjajni Tom Elis reprizirati rolu (ili bar imati mali cameo) sarkastičnog i blesavog Lucifera, serija je ipak ostala pri vernoj adaptaciji stripa, pa nam je vladara Pakla predstavila stasita Gvendolin Kristi (Brijena od Tarta u „Game of Thrones“ ili kapetan Fazma u najnovijoj „Star Wars“ trilogiji) i njen Lucifer je odličan i pomalo jeziv. 😅
Jedno od prijatnijih i zanimljivijih iznenađenja je i pojavljivanje Džoane Konstantin. Mada je postojala nada da će se pojaviti Met Rajan kao sarkastični Džon Konstantin (Constantine), doneta je odluka da se ubaci njegova ženska varijanta (kao valjda njegov potomak, mada u “The Sandman” svetu postoji i Džoana Konstantine kao njihov predak). Talentovana i šarmantna Džena Kolman (“Dr.Who”) je sasvim lepo iznela rolu sarkastičnog i pomalo frustriranog (i neurednog) okultnog detektiva. Štaviše, postoje priče za potencijlani spinoff sa njenim avanturama (mada bih više voleo da “vaskrsnu” originalnog Konstantina).
Vredi spomenuti i epizodne uloge Čarlsa Dansa (Tivin Lanister iz “Game of Thrones“) kao Roderika Burgesa, Dejvida Tjulisa (“WW”, “Harry Poter”) kao psihotičnog Džona Dija i legendarnog Stivena Fraja kao dobrodušnog Gilberta.
Ono što je bilo prijatno iznenađenje, jesu i glumci koji su pozajmili glasove Morfeusovim vernim slugama. Glas iza drskog gavrana sa jezičinom je komičar Paton Osvalt (“Ratatouille”, “Rick and Morty” ), a Mervinu (bundevi sa lošim tajmingom) glas pozajmljuje jedan od najvećih careva Holivuda, Mark “Luk Skajvoker/Džoker” Hamil (na stranu što za pojasom ima “Star Wars” serijal, Hamil je i majstor za pozajmljivanje glasova u raznim animiranim ostvarenjima i video igrama, što uključuje i glas Džokera u skoro svim “Batman” naslovima).
Ono što parira glumcima u seriji “The Sandman” je definitivno vizuelni aspekt. Nekako ga je teško opisati rečima, ali čini mi se da su uspeli da prenesu atmosferu iz stripa i da se Nil Gejmen dosta pitao oko ovog elementa. Bez obzira da li govorimo o Morfeusovom Kraljevstvu Snova, Luciferovom Paklu, košmarima, kostimima/šminki za Morfeusa ili Korinćanina ili animacijama mističnih stvorenja, serija stvarno lepo dočarava “šetnju” između fantazije i horora.
Mada, moram reći da su i epizode same po sebi prilično zanimljive zbog nekih detalja koji su baš neobični, poput “magijskog verbalnog duela” Morfeusa i Lucifera, neobičnog prijateljstva između Morfeusa i Hoba Gadlinga (čovek kome je podarena besmrtnost), iako se vide (bukvalno) jednom u 100 godina ili mogućnost da se detalji iz sna “prebace” u realan svet.
Naravno, Gejmenova dela ne bila takva kakva jesu, da se ne provlače i razna filozofska pitanja. Da li postoji smisao besmrtnosti, da li situacije/osobe zaista trebaju da se menjaju sa vremenom ili ne, značaj porodice, prijateljstva, kada kazniti a kada biti milostiv…sve su to teme kojih se dotiče “The Sandman”. Jedna od upečatljivijih scena jeste verbalni sukob između Morfeusa i Lucifera po pitanju moći (Lucifer gleda snishodljivo prema Morfeusu i moći i njegovih snova, pogotovo jer je u tom trenutku povratio samo delić moći):
Lucifer: “Kakvu moć bi mogli da imaju snovi u Paklu?”
Morfeus: “Kakvu moć bi imao Pakao da oni koji su ovde zarobljeni ne sanjaju o Raju”
E sad, ono što me je malo manje oduševilo u seriji…Roza Volker (Vortex) koja je pretnja Morfeusu…ne znam da li je do mlada glumice ili kako su tvorci serije zamislili, ali nekako mi nije ostavila neki utisak.
Netflix često zna da ide do ekstrema i da se razbacuje pojmovima poput inclusion, gender-blind, gender-bent i šta sve ne… to nije, samo po sebi, loše (jer, eto, 21. vek je…), i mnogi od “The Sandman” junaka (tj. natprirodnih bića) mogu da budu podložni interpretaciji što se tiče izgleda, ali nekada deluje kao da hoće da izguraju stvari na silu, pa neke likove (u odnosu na izvorni materijal) predstavljaju drugog pola, boje kože, non-binary polove i slično. U slučaju “The Sandman” serije, ovo nije ispalo problematično jer su glumci odradili super svoj posao, pa je sve dobilo zanimljivu dimenziju. Apsolutno nemam nameru da zvučim diskriminatorski, samo se nekada zapitam da li neke stvari možemo da vidimo i kako je autor zamislio u originalnom izdanju. Razumem, nije ni “Netflix-u” lako, mora da balansira ako želi pretplatnike (a samim tim i pare). Sa jedne strane mora da promoviše i podržava LGBT zajednicu, a onda sa druge strane imate specijale sa stendap komičarima poput Žervea ili Šapela kojima nije frka da prozivaju iste. Ali opet, ne mora baš svaki materijal nastao pre koju deceniju da se pošto-poto adaptira i “modernizuje”, zato postoji i originalna (nova) produkcija.
Ali ove mane padaju u vodu pred kvalitetom serije.
Inače, zanimljivost je i da je dve nedelje nakon izlaska serije, izbačena i jedanaesta (bonus) epizoda koja se sastoji iz dve “mini-epizode”, koje su adaptacija “The Sandman” poglavlja 17 i 18, i koja je zanimljiva iz nekoliko razloga (ali to ću ostaviti na vama da otkrijete).
Sve u svemu “The Sandman” je jedna odlična serija koju zaista vredi da odgledate, a to važi pogotovo ako ste ljubitelji knjiga i grafičkih novela Nila Gejmena i njegovih apstraktnih svetova. Za sada se ne zna da li će biti druga sezona serije, zbog njene specifičnosti (a i budžeta izdvojenog za njeno stvaranje). Nada se krije u velikoj armiji fanova, koja je uspela to da izvede sa Luciferom. Možda će i #savethesandman ostvariti uspeh. A možda se druga sezona “probudi” i na nekom drugom kanalu.
A tebi, dragi čitaoče, kako su se tebi dopale Morfeusove avanture? 😊
Najnovija vest: Bića i druga sezona serije! 😁
IMDB | Rotten Tomatoes | Metacritic
Datum izlaska: 2022. godina
Format: Serija
Broj sezona: 1 (11 epizoda)
Prosečno trajanje epizode: 45 minuta
