Zaista vam dođe da se iznervirate kada neka serija bude super odrađena, ali zato što nije bio dat akcenat nekom očekivanom elementu, osetite i blago razočarenje, ali ne u smislu da pokvari sveopšti utisak o seriji, već da je više komentar “Eh, zašto više pažnje nisu posvetili tome i tome, onda bi serija bila malo remek-delo…”
Neki takav osećaj vam ostane po završetku mini-serije “Moon Knight”.
Sa stripske tačke, već dugo postoji stav da je Moon Knight ništa drugo do Marvel-ova dobra ersatz zamena DC-ovom Betmenu. Obojica su maskirani osvetnici, milijarderi, majstori borilačkih veština, detektivi, koriste razne tehnološke gedžete i slično. Međutim, pored toga što imaju različite motive za borbu i specifične psihološke profile, Moon Knight ima i mistične moći koje se manifestuju kroz podršku Khonshua, fiktivnog egipatskog boga Meseca (insipiracija je, očigledno, uzeta iz egipatske mitologije gde se spominje bog Meseca po imenu Khonsu).
Međutim, verzija Moon Knighta u ovoj seriji uopšte ne podseća na Betmena, tako da nas ovde čeka sasvim drugačija priča…
Imajte na umu, sigurno će biti (ne)namernih spoilera… 😀
Stiven Grant (Steven Grant) je britanski mister (pripada onoj kategoriji ljudi čiji je britanski naglasak više iritantan nego simpatičan) koji radi kao prodavac u gift shop-u egipatskog muzeja. Dobrodušan je i veoma blage, servilne naravi, i obožava i odlično poznaje staroegipatsku istoriju i mitologiju. Vodi prilično dosadan, rutinski život. Rutinski posao, rutinski telefonski razgovor sa majkom, rutinsko ispovedanje lokalnom glumcu/kipu, rutinsko hranjenje ribice… Međutim, pored nedostatka ambicije, njegov veliki problem je i što često nije svestan koji je dan i šta je rekao prethodni dan i uvek deluje umorno. Za to je krivac njegovo mesečarenje, koje pokušava da spreči vezujući sebi nogu za krevet.
Međutim, Stevicino mesečarenje je prilično specifično. Ono nije “bezazleno”, tipa da šeta go Menhetnom, kokodače nasred trga Republike ili da radi noću smenu u Maxiju. Ne, on se često budi u drugim gradovima na sred ulice, pa i u drugim državama. I ovo sve ne bi bilo toliko “strašno”, da se jedan dan nije iznenada probudio u sred gradića, smeštenog u austrijskim Alpima, gde vođa kulta, gospodin Artur Herou (Arthur Harrow), okružen svojim fanatičnim pratiocima, traži od Stivena da mu preda zlatnog skarabeja (iliti skaraba), za koji Stiven ne zna odakle mu uopšte. Dok pokušava da pobegne, nekoliko puta gubi svest (i usput čuje neke glasove)… i sledeće čega je svestan, jeste da je on sav krvav, a nekoliko sledbenika vođe kulta je mrtvo.
Bog te mazo…
Po povratku kući, Stiven u svom stanu pronalazi skriveni telefon i primećuje da se među pozivima najčešće spominje ime “Lejla”. Okreće taj broj i ženski glas mu se obraća sa “Mark”.
Šta se ovo dešava, pita se naš Stevica?
Vrhunac svega je da sutradan našeg Stevančeta iznenada posećuje goreposmenuti vođa kulta Artur i otkriva mu da je on sluga egipatske boginje Amit, a zatim priziva demonskog šakala da, ovaj, pojede Stivena. Posle kraće bežanije po muzeju, Stiven se zaključava u WC-u i tada ponovo čuje glas (koji je i pre čuo) i vidi kako mu se njegov odraz u ogledalu obraća. Predstavlja mu se kao Mark i traži od Stivena da mu prepusti svoje telo, jer je on jedina nada da ih obojicu spasi (i ja sam svestan koliko ovo sve zvuči čudno dok pišem, da da…). U tom trenutku šakal uleće u WC-u i napada…ali ne Stivena, već Marka Spektora (Marc Spector), koji se u tom trenutku transformiše u maskiranog heroja Moon Knighta…i prebija demonskog šakala kao mačku.
Dobrodošli u svet kome preti apokalipsa ako vođa kulta pronađe način da probudi boginju Amit…a jedina nada nam leži u osobi sa podvojenom ličnošću, koja je pride i superheroj čije moći vuče od egipatskog Boga Meseca, koji mu je i pride savetnik, ali izgleda ne i prijatelj?
Ako vam ovo deluje uvrnuto…pa, to se i očekivalo. 😀
Najsvetlija tačka serije su, (ne)očekivano, glumci.
Na prvom mestu je glavni glumac. Oskar Ajzak jednostavno briljira i uspešno iznosi seriju na svojim plećima kao podvojena ličnost (Moon Knight pati od disocijativnog poremećaja ličnosti / DID, što je nekada znano pod terminom “dvostruka ličnost”). Sa jedne je blag ii smotani prodavac/kvazi-egiptolog Stiven sa smešnim britanskim akcentom (Ajzak je namerno želeo da mu dâ prenaglašeni i blago bizarni britanski akcenat, i navodno je inspiraciju pronašao u jevrejskoj zajednici koja živi u Engleskoj i legendarnom Piteru Selersu), a sa druge strane je Mark Spektor, ogorčeni, ali harizmatični, bivši plaćenik sa tragičnom prošlošću, koji je morao da postane avatar i nevoljna ruka pravde boga Meseca i koji se trudi da odguruje ljude od sebe (on vam je nešto poput emotivnije verzije Panišera sa akcentom i mentalitetom stanovnika Čikaga). I publika i kritičari su jednoglasni da emocije koje je Ajzak uneo u ova dva neverovatno suprotna lika su na nivou za Oskara (Ajzaka…hehe, kapirate, preziva se isto kao i nagrada, Oskar Ajzak, hehe…ništa? *Khm*…okej, idemo dalje). Naravno, za mnoge je Džejms Mekavoj u filmu “Split” neprevaziđen, ali dok je Mekavoj imao veliki broj ličnosti od kojih svaka potpuno misli za (i na) sebe, Ajzak je imao fokus na ove dve ličnosti koje moraju da sarađuju i budu emotivno povezanije. Ovo je omogućilo glumcu da nam prezentuje širok spektar (mračnih) emocija. A takođe je pokazao i da ima osećaj za komediju. Mlađoj publici je ovaj glumac verovatno, poznatiji kao Po Demeron u najnovijoj trilogiji „Ratova Zvezda“ i vojvoda Leto u najnovijoj adaptaciji “Dine”, ali ima on još par dobrih filmova za pojasom gde je glumio prilično raznolike junake.
Ne treba zaboraviti ni sjajnog Itana Houka, koji je prilično poznat po neobičnim i specifičnim filmovima (poput naslova “Boyhood” koji se snimao 12 godina, ili trilogije “Before…” ili “Training day”). Njegov jezivo smireni vođa kulta je bizaran hibrid Dalaj Lame, Dejvida Koreša, Mengelea, Tolstoja, Junga i čega sve ne…sa sve (ne)očekivanoom racionalnošću zašto je u redu prizvati egipatsko božanstvo koje može da ubija ljude i pre nego što (potencijalno) počine zločin. Jednostavno, nije klasičan kliše negativac, već ima neku svoju specifičnu dubinu (poput Kingpina u izvođenju Vinsenta Donofria, Hidlstonovog Lokija, Brulovog barona Zema ili Brolinovog Tanosa).
Vezivni lepak je harizmatična egipatsko-palestinska glumica Mej Kalamevej kao Lajla El-Faluji, arheolog i avanutrista…i Markova žena (ne pitajte kako je to funkcionisalo). Ono što je bio dobar pristup, jeste što tvorci serije nisu hteli od nje da prave nekakvu Laru Kroft ili Indijanu Džonsa (tj. da idu u tipičan holivudski/američki stereotip) već da lepu, egzotičnu, ranjivu a opet snažnu ženu Srednjeg Istoka prikažu kao snalažljivog borca i, u neku ruku, Stivenovog/Markovog anđela čuvara…koja bi nekada najradije zadavila ovu podvojenu ličnost zbog gomile tajne koje kriju od nje. Glumica je odradila odličan posao.
Vredi spomenuti i glumca koji je pozajmio glas bogu Khonshu, a u pitanju je Murej Abraham, koji ima za pojasom dosta odličnih filmova, ali je i dalje najpoznatiji po ulozi Salijera u kultnom “Amadeusu” (za koji je i osvojio Oskara).
Ono po čemu se “Moon Knight” izdvaja (u pozitivnom smislu) od ostalih Marvelovih naslova, jeste i zaokret ka mračnijem tonu serije koji prelazi i u blage elemente horora, kao i dublje zadiranje u neke ozbiljnije teme, poput poremećaja ličnosti (postoji razlog zašto su u jednom telu Mark i Stiven, i nema veze ni sa čim mističnim, već sa prošlošću jednog od njih dvojice) ili da li je moralno i etički ispravno kazniti nekoga za zločin i pre nego što ga je izvršio (tj. pomislio na isti) ili tek ako ga učini,kao i još neka škakljiva pitanja. Takođe, uz Lokija i Deadpoola smo najzad dobili još jednog antiheroja na filmskom/TV platnu.
Kad smo već spomenuli Deadpoola…serije na momente dobije taj komični Deadpool vibe, što je lepo osveženje. Naime, Moon Knight je transformacija koja se javlja kada Mark Spektor kontroliše telo, ali šta se dešava ako Stiven odluči da bude superheroj? Pa, onda se on transformiše u Mr. Knight superheroja, sa sve odelom i drugim setom veština. Mada nemamo sočne, neprimerene komentare kao kod Deadpoola, imajte na umu da je to i dalje Stiven koji u panici ima prilično zbunjujuće britanske komentare i reakcije na situacije, tako da neke akcione scene postaju i urnebesne, što je veliki plus.
Vizuelni aspect serije je očekivano (standardno marvelovski) dobar, a muzika je fenomenalan (a opet uvrnut) mix, od WHAM preko Boba Dilana i Frenka Sinatre do muzike koja ima snažan vajb Egipta i uopšte Orijenta. Moj favorit su definitnvo uvodna i jedna odjavna numera, što sveukupno dovodi do odlične atmosfere u seriji.
Međutim, šta je ono što bi mogle da budu mane serije (mada ovo mane bi mogli i da stavimo pod navodnike jer je sâm kvalitet serije odličan).
Spor tempo – uh, ovo je ono što je uvek rizik kod superherojskih (Marvel/DC) filmova i serija. Generalno se očekuje da sve sa tematikom superheroja ima brzu dinamiku i razvoj likova da bi se što pre stiglo do akcije i velikih preokreta. “Moon Knight” tu, međutim, ide prilično sporijim tempom. Navodim ovo kao “manu”, jer bi ovo moglo da odbije neke gledaoce, ali imajte na umu da sporo odvijanje radnje je da dalo priliku Ajzaku, Hoku i Kalamvej da izdominiraju sa dijalozima i nekim scenama.
Nedovoljno akcionih scena gde se pojavljuje Moon Knjight/Mr.Knight – iz nekog razloga, uglavnom su zavšnice epizoda te gde dolazi do transformacije Stivena/Marka u “Belog viteza”. U tim scenama će ljubitelji akcije zaista uživati, ali nećete moći, a da se ne zapitate, zašto nije bilo više akcionih scena gde se pojavljuju Moon Knight/Mr.Knight. Međutim, ovo biva uspešno “zamazano” kao i gorespomenuti spor tempo, zahvaljujući glumcima i sveukupunoj atmosferi.
Premalo epizoda – zaista, i pored kvaliteta i svega, šest epizoda je premalo za ovakav tip serije koja je polako hvatala zamajac. Želeli smo više da uživamo u avanturama.
Ono što je možda i najveći šok za publiku, jeste saznanje da najverovatnije nećemo dobiti drugu sezonu serije, ali ne zato što nije ispunilo očekivanja publike. “Moon Knight” je najavljena kao limited series (u prevodu, imala je tačno definisan početak, kraj i broj epizoda). “Moon Knight” je predstavljen kao deo tzv. „Marvel Cinematic Universe: Phase Four“ (ako niste znali, „Dizni“ planira da snima filmove/serije po Marvel-ovim stripovima još bar narednih 125 godina) i ovom serijom je uključen u trenutnu grupu (živih) superheroja. E sad, kakva će njegova uloga biti u budućim superherojskim naslovima, to će vreme pokazati. Glumačka trojka je, u principu, zainteresovana za još jednu sezonu, ali generalno je od starta bila planirana samo jedna sezona. A samo okruženje serije zaista otvara neka interesantna pitanja, koja bi vredeli istražiti u još, barem, dve-tri sezone.
Sve u svemu, „Moon Knight“ je, bar meni, vrhunski odrađena serija, i zaslužuje da stane (skoro) rame uz rame sa naslovima poput „Loki“, „Daredevil“ i „Legion“. Čak i ako niste ljubitelji superherojskih filmova, ovu seriju bi trebalo da odgledate, ako ništa zbog vrhunske glume Oskara Ajzaka i Itana Hoka.
A ja se nadam da će nas sačekati u budućnosti i druga sezona.
A ti, dragi čitaoče, da li si i ti odgledao ovu odličnu seriju? 🙂
Imdb | Rotten Tomatoes | Metacritic
Datum izlaska: 2022. godina
Format: Serija
Broj sezona: 1 (6 epizoda)
Prosečno trajanje epizode: 40-50 minuta
Serbian 
English