Zanimljivo je da je „Sly“ otišao u prilično drugačijem pravcu u odnosu na dokumentarnu seriju „Arnold“. Dok se Švarcijeva priča podelila na tri epizode od kojih svaka pokriva jednu (hronološku) stranu njegove ličnosti, Silvester Stalone se odlučio za jedan, pomalo neobičan, dokumentarni film.
„Sly“ isto tako započinje na pomalo neobičan način, jer zatičemo Stalonea dok se polako iseljava iz svoje vile na Beverli Hilsu (zanimljivost je da je svoju vilu prodao pevačici Adel za 58 miliona dolara), sa namerom da se preselili negde drugde u potrazi za „sobom“ (trenutno je u Palm Biču, Florida). Dok radnici polako iznose nameštaj i silna umetnička dela, Stalone izvlači iz svog stola audio kasete i pušta ih, slušajući svoj glas dok je kao mlađi davao intervjue i polako se priseća svoje prošlosti.
To bi bilo neko sumiranje ovog dokumentarnog filma.
Međutim, šta je ono što je ovde zanimljivo?
Pa, mnogo toga, jer vidimo koliko je Slaj fundamentalno drugačiji od Švarcija (iako su obojica smatrani najvećim akcionim zvezdama i rivalima), po tome što je Slaj definitivno emotivnija osoba i koja je (izgleda) tokom odrastanja doživela i veće patnje od Arnolda.
Oni su takođe i različiti profili glumaca. Dok je Arnold ušao u svet glume posle prilično uspešne bodibildning karijere, sa jednostavnim ciljem da postane (akciona) zvezda u novoj industriji, Staloneu je gluma bila bekstvo u nešto bolje. Međutim, za razliku od njegovog rivala, koji se najviše profilisao kao glumac (i manje kao producent), Stalone je pored glume postao priznat i kao scenarista i producent, koji se nije libio da preuzme potpunu kontrolu nad snimanjem nekog filma.
Videćemo kako je Slaj imao prilično teško detinjstvo i da je posle razvoda svojih roditelja živeo sa prilično nasilnim i bezosećajnim ocem, kome je izgleda uvek smetao potencijal (a kasnije i uspeh) njegovog sina.
Stalone će se u svojoj priči oko filmova najviše bazirati na serijalu “Roki” (“Rocky”), ali ne samo zato što ga je lansirao u zvezde. Naravno, svi znamo priču da su Slaju nudili veliki novac za scenario „Rocky 1“ (koji je napisao u trenutku insipracije za neverovatno kratko vreme), ali da on ni za živu glavu nije hteo da ga proda, a da ne glumi u njemu. Onda su holivudske glavešine popustile, pa su mu prepustili glavnu ulogu (ali su mu zato dali skromniju sumu novca za scenario), a čak nije dobio ni glumce koje je incijalno želeo za uloge, što je na kraju ispao prikriveni blagoslov – film je imao deset nominacija za Oskara, a osvojio tri (Stalone je bio nominovan u kategoriji „najbolji glumac“ i „najbolji scenarista“, što je pre toga pošlo za rukom samo dvema legendama – Čarliju Čaplinu i Orsonu Velsu!) i lansirao ga među zvezde.
Međutim, iz Staloneovih usta otkrivamo da je on u „Rocky“ serijal (pogotovo prve delove) suptilno ubacivao, kroz dijaloge likova i neke scene, i delove svoje životne priče, pogotovo oko odnosa sa svojim ocem i njegovim nerazumevanjem, a kasnije i njegov (Staloneov) delimičan neuspeh u ulozi oca. Posle ovoga dokumentarca, skroz ćete drugačije videti zbog čega je sve od velikog značaja uloga Rokija za ovog glumca.
Stalone će se (na moje iznenađenje) u mnogo manjoj meri doticati ostalih filmova. Jedan deo će posvetiti „Rambo“ serijalu (pogotovo iz perspektive što nije hteo da uopšte učestvuje u jednoj planiranoj verziji filma, jer je smatrao da će poslati jaku lošu poruku o vijentamskim veteranima, pa su zbog njega morali da film prilagode), spomenuće njegov izlet u svet komedije i farse, ali i kako je smatrao da mu to nisu dobri filmovi i da ni publika tu baš nije pružila podršku (iskren da budem, meni su njegove komedije baš simpatične i zabavne), njegova zamisao iza „Expendables“ filmova, kao i još po neki film (“F.I.S.T”, “Cop Land”). Pravo da vam kažem, očekivao sam da će više pričati o mnogim svojim drugim filmovima.
Stalone će nam otkriti i kako se nosio sa slavom i kako su ga mediji doživljavali (i suptilno mu nabijali pritisak da li može da ponovi svoje uspehe), koja je cena uspeha i još po nešto.
Međutim, ne može da promakne da je jedna od centralnih figura koja se provlači kroz dokumentarac jeste njegov otac i nepravde koje mu je činio, čak i kada je Silvester već bio odrastao čovek (videćete zašto više ne voli konje…a nekada je bio poluprofesionalni igrač poloa!) i da ga je za mnoge stvari taj odnos prilično definisao tokom njegovog života.
„Sly“, začudo ne zadire mnogo u privatni (porodični) život. U jako malom segmentu se dotiče svoje porodice, svoje žene, tri ćerke i pokojnog sina (pretpostavljam da je jednim delom vezano za privatnost, a drugim delom jer ima čak i rijaliti o svojoj porodici).
Međutim, nije tu samo Slaj da priča o sebi. Dosta će nam o Staloneu upravo otkriti njegov brat Frenk, počevši od njihovog odrastanja do saradnje na filmovima. Solidnu minutažu će imati i Kventin Tarantino, koji će se dosta baviti analizom Stalonea, pogotovo sa početka njegove karijere (i filma „The Lords of Flatbush“), kao i kakav je uticaj Stalone ostavio na svet filma. Tu je i njegov rival-prijatelj Arnold Švarceneger, koji će podeliti kako je uvek imao utisak da, iako su obojica bili velike akcione zvezde, on njega morao da „juri“ da bi ga stigao u uspehu. Takođe će par reči reći i Talija „Eeeeejdrijeeeeeen“ Šajr, Henri Vinkler i Džon Hercfeld, kao i filmski kritičar Vesli Moris.
Videćemo dosta arhivskih snimaka iz života Staolne, kako na filmskom platnu tako i na crvenom tepihu, kao i po raznim emisijama. Videćemo i trenutke kada Slaj prošeta svojim “starim krajem“.
Jedna od stvari koja mi se dopala u ovom dokumentarcu je što Slaj priča nekako zamišljeno i zadubljeno, kao da pokušava da pronađe i izvuče neke dublje emocije dok pokušava da nam dočara sebe i svoja razmišljanja (Arnold je u svom dokumentarcu, sa druge strane, više bio kao neki narator koji voli i da bude ciničan i sarkastičan i oštar i direktan).
Sve ovo nam pokazuje da Slajev uspeh zaista nije došao tek tako lako. Morao je dosta sâm da se probija, teško je nailazio na podršku (što je Švarciju nekako išlo lakše, mada realno Švarci je izgleda oduvek imao više te neke…uh, harizme?), morao je da se bori protiv vetrova Holivuda i predrasuda prema njemu (dosta i zbog facijalne paralize koji je zadobio zbog komplikovanog porođaja, što je uzrokovalo otežani govor i mimike na licu…a govorimo o stvarima veoma bitnim za svakog glumca), a često kao da mu Holivud nije ni pružao prilike da se „razmaše“ kao glumac van klasičnih rola akcionih junaka od puno dela (tj, pucanja i mlaćenja) i malo reči.
I šta, na kraju, reći o dokumentarnom filmu „Sly“?
Jednostavno, bude vam žao što nema još. Dok je „Arnold“ nekako više zabavan za gledanje (i slušanje), „Sly“ je više emotivnija priča o putu od trnja do zvezda i jednostavno biste voleli da čujete više o njegovim razmišljanjima na temu filma, umetnosti i uopšte života (nasuprot ubeđenju mnogih, Stalone je popriličan intelektualac i veoma elokventan čovek i veliki ljubitelj umetnosti…a prema potvrdama iz mnogobrojnih izvora, ima koefecijent IQ 160!) i zaista vam je žao što nema više ispričanog.
Bilo bi zanimljivo da se dotakao malo više svojih karijera pre Holivuda (da bi preživeo, Stalone je radio i kao čistač u zoološkom vrtu, a pojavio se i u jednom softporn filmu), da je malo više podelio i o svojoj porodici, ali i da se malo dotakao i nekih svojih drugih filmova (“Demolition Man”, “Antz”, “Creed”, “Tango & Cash”, “Guardians of the Galaxy”, “Escape Plan”, “Over the Top”, “Cobra”). Bilo bi lepo i da je više pričao o komedijama poput “Oscar” i “Stop! Or My Mom Will Shoot”, kao i o “Expendables” serijalu ili zašto nije bio u kasnijim “Creed” filmovima. Jednostavno, mnogo toga je ostalo neispričano, a sigrno bi bilo zanimljivo čuti.
Meni se dokumentarac dopao i nisam ni primetio koliko je brzo prošlo vreme uz njega. Dosta kockica će nam sklopiti oko Staloneovog profila, kao i zbog čega je toliko vezan za serijal “Rocky”. Ali, ima i dalje dosta toga što se moglo ispričati. Ipak je čovek skoro 50 godina u svetu filma! Ali za prvi dokumentarac o njemu, dobar posao.
Sve u svemu, od mene respekt za obe glumačke legende uz čije filmove sam odrastao i koje uvek mogu da gledam!
A tebi, dragi čitaoče, ako isključimo “Rocky” i “Rambo”, koji bi tebi bio njegov omiljeni film? 🙂
Imdb | Rotten Tomatoes | Metacritic
Premijera: 2023. godina
Format: Film (dokumentarac)
Trajanje: 95 minuta
Serbian 
English