Live to 100: Secrets of the Blue Zones

Den Buetner (Dan Buettner) je čovek koji je posvetio decenije života proučavanju dugovečnosti. Najviše se zainteresovao za tzv. „plave zone“ (blue zones) – lokacije/oblasti na planeti gde živi veliki broj ljudi koje na engleskom nazivaju centenarians (osobe koje su doživele 100-u godinu života)… meni trenutno ne pada na pamet neki naš izraz za to (obavezno mi javite ako znate, ja ne zaista ne mogu da se setim 😅), pa ću ih (na)zvati vekovnjacima.

Buetner je probao da otkrije koji su to faktori koji su uticali da ljudi u određenim oblastima žive tako dugo. Jedite samo zeleniš i vežbajte tri puta nedeljno?

Ispostavlja se da je priča malo kompleksnija, iako je sastavljena od jednostavnih elemenata…

„Live to 100: Secrets of the Blue Zones“ je mini-serija, sastavljena od četiri epizode, gde Den Buetner kao voditelj/istraživač (i ujedino narator) posećuje odrećena mesta na planeti gde živi velika koncetracija vekovnjaka, i kroz razgovore sa njima, sa stručnim licima iz tih krajeva, svojim istraživanjima i statistikama, kao i zaključcima, pokušava da otkrije koje su to zajedničke osobine koje im omogućavaju da dožive (i nadžive) 100 godina, a da su pritom i neverovatno funkcionalni! Ovo nije priča o ljudima koji su upisali vek u matičnu knjigu i jedva čekaju da umru i okončaju patnju. Ovo je priča o ljudima koji imaju (skoro) sve zdrave zbue, dobar vid, jedu sa zadovoljstvom, pevaju, smeju se, kreću se normalno i uzbrdo i nizbrdo, jašu konje, teraju stoku, igraju tenis, bave se baštovanštvom ili nekim zanatom!

Buetner će posetiti sledeće lokacije (neke sam lako predvideo, a neke su i mene iznenadile):

1. Okinava (Japan)
2. Sardinija (Italija)
3. Loma Linda (Kalifornija)
4. Ikarija (Grčka)
5. Nikoja (Kostarika)

Kroz ovu dokumentarnu seriju, otkrićemo da je je veoma bitno koliko hrane unosite u sebe (japanski koncept hara hachi bu primenjujem već neko vreme i polako primećujem benefite), kao i da jedete hranu iz svog regiona i da je pažljivo spremate (čuli ste kako će vam svi reći da su, na primer, tofu, hleb i testenine štetne…ali da li znate da način spremanja tofua u Japanu, kao i hleba i testenine na Sardiniji, ova jela/namirnice pretvara u zdrav(ij)e ugljene hidrate?). Tu su benefiti i čistog meda i biljnih čajeva…a i čaša dobrog vina pomaže!

Ah, fizičke vežbe…naravno, sem ako se (polu)aktivno ne bavite sportom, vama kao alternativa ostaju teretane otvorenog ili zatvorenog tipa ili kućno vežbanje ili neka slična aktivnost. Međutim, vekovnjaci se uopšte ne opterećuju idejom vežbanja…jer su je (svesno ili nesvesno) inkorporirali u svoj stil života. Svakodnevne šetnje gde god da nešto treba da se vidi, uzme, kupi, uradi…rad u bašti, teranje stoke, bavljenje zanatom ili nekim laganim sportom…to je nešto sasvim prirodno za njih.

Osećaj zajedništva je isto veoma bitan faktor. U (modernom) vremenu društvenih mreža, jurnjava sa događaja na događaj (ili jednostavnom ignorisanju istih), ganjanjem oko posla, počeli smo sve više da se udaljavamo jedni od drugih ili da stvaramo površne veze i prijateljstva, pa čak i površne grupe…zato što jednostavno nemamo volje, hrabrosti ili vremena. Sa druge strane, vekovnjaci vole da se povezuje u (relativno) malo grupe ljudi. Nebitno je da li je u pitanju moai, volontiranje, okupljanje uz večeru i ples, pevanje u horu, igranje nkakvih jednostavnih igara ili nešto šesto. Stvaraju zajednice koje se podržavaju i druže i kada je lepo i kada je ružno vreme (ili period).

Tu je i jedan od ključnih elemenata, koji nam je možda (kada malo bolje razmislimo) i logičan, ali ćemo ga bez problema prevideti. Japanci to zovu ikigai (više o ovom konceptu imate u recenziji ovde), Kostaričani kažu plan de vida. Možda se čuli i strani izraz raison d´être. Mi možemo da ga nazovemo „svrha/smisao života“. Ogleda se u jednostavnom pitanju: „Zašto se budim svako jutro?“ Koji je moj smisao postojanja, ali ne sa neke duboke, filozofske tačke gledišta, već mnogo prizemnije, jednostavnije. Nešto kao „koji je moj iskonski zadatak koji treba da se pojavi u mom umu kad se probudim“.

Videćemo da takođe pomaže i povremeno usporiti i manje se stresirati (što život u gradu vam sâm ne omogućava, pa morate sami pronalaziti načine).

Den Buetner će nam takođe ispričati i kako je probao da kreira plavu zonu u srcu Amerike u cilju da poboljša kvalitet života jednog grada i kako je taj projekat prošao.

A takođe se i pozabaviti i futurističkim Singapurom, kao i zašto baš ova lokacija ima potencijal da (pomalo neočekivano) postane nova plava zona sa svojom infrastruktorm (ali i unikatnim pristupom zdravlju stanovnika), kao i da li SAD mogu da kopiraju singapurski princip (nije neka tajna, ne mogu bar još neko poduže vreme, Singapur je ipak sui generis).

„Live to 100: Secrets of the Blue Zones“ je serija koja se lako prati i jednostavno je koncipirana. Proputovaćemo nekim živopisnim krajevima, upoznati neke zanimljive ljude i videti kako spremaju neku jednostavnu hranu tako ukusno da vam pođe voda na usta. Neće vas bombardovati sa komplikovanim informacijama, već će sve biti jednostavno i konrektno predstavljanje, a sve to praćeno prijatnom i nenametljivom muzikom.

„Live to 100: Secrets of the Blue Zones“ je dokumentarac koji možete dogledati na Netflix-u i preporučujem vam da odvojite vreme za njega. U moru raznih serija i filmova (i YouTube-a), ko će još imati vremena za neki dokumentarac…

…ali ovaj je vredan vašeg vremena…

A ti, dragi čitaoče, da li bi ti voleo da posetiš neku od ovih plavih zona?

Sajt Dena Buetnera

Trailer

Imdb | Rotten Tomatoes | Metacritic

Premijera: 2023. godina

Format: Serija (mini-serija)

Broj sezona: 1 (4 epizode)

Prosečno trajanje epizode: 40 minuta