Kada bi Neon Genesiss Evangelion bio čovek, meni bi trebala ozbiljna stručna pomoć posle rada sa njim“ – Sigmund Frojd (bečki neurolog, smatra se ocem moderne psihoterapije)
Reći da je “Neon Genesis Evagelion” ozbiljan mindfuck ne bi bilo preterivanje. Mada je serija izašla pre skoro 28 godina, ovaj naslov ne prestaje da intrigira sa svime što je poundio gledaocima.
Ovo je ozbiljna serija, ali zaista ozbiljna, prava psihološka…ili pre psihijatrijska? 😅
O čemu se radi?
Godine 2015. (nekih 15 godina posle globalne kataklizme znane kao “Drugi Udar” – Second Impact), tinejdžer Šinđi Ikari (Shinji Ikari) je pozvan od strane specijalne paravojne organizacije (“NERV”) da dođe u futuristički grad Tokio-3 (Tokyo-3). Šinđi i ima šta da vidi, jer dolazi u grad u trenutku kada se “UN” bore protiv Anđela (Angel), misterioznog monstruoznog bića iz svemira, s tim što celokupno vojno naoružanje i tehnologija čovečanstva ne može čak ni da okrnji misteriozno biće.
Za vreme trajanja te borbe, Šinđi nekako stiže u bazu “NERV”-a, gde je prisiljen od strane svog oca (Gendoa Ikarija, inače, direktora “NERV”-a) da pilotira misterioznom mašinom/biorobotom(?), bez ikakve pripreme i obuke, i da porazi Anđela u roku od, pa,tri minuta, inače su svi mrtvi i čovečanstvo je osuđeno na istrebljenje…
I tako ti naš Šinđi postaje jedan od poslednjih bastiona odbrane upravljujući ogromnim kul robotom u borbi protiv negativaca, boreći se na naletima hormona i napaljenosti zbog okruženja punog zgodnih žena i devojaka, i na kraju postaje junak vredan divljenja i šampion čovečanstva.
Kad bismo se zezali…
Skoro sve u vezi sa prethodnom rečenicom je (manje-više) netačno.
Evo zašto…
Za početak, skratio sam opis radnje iz prostog razloga što obuhvata dosta različitih informacija koje će vam se otkrivati tokom serije i otkrivanje mnogih od njih bi bio ozblijan spoiler serije. Samo ću spomenuti nekoliko detalja, čisto da vam zagolicam maštu.
Odnos između Šinđija i njegovog oca je toliko komplikovan u svojoj srži, da vam zaista nije jasno zbog čega Gendo je toliko distanciran od sina, da ga često gleda sa visine i kako izgleda nije svestan koliko je zbog njega sin mu postao toliko nesamopouzdana i patetična osoba.
Misteriozna bića, koja je čovečanstvo nazvalo Anđelima, imaju prilično neobične (i nebulozne) oblike i obrasce ponašanja, i svaki je inteligentniji i moćniji od prethodnog.
Međutim, pojedinci u “NERV”-u kao i organizaciji (veću staraca) koje ih nadgleda (“SEELE”) su svesni značaja dolaska Anđela na Zemlju, i da to ima , ritualno značenje.
Ali, zašto se Anđeli uporno pojavljuju jedino u Japanu, upravo u gradu Tokio-3, i jedino im je cilj da dođu do baze “NERV”-a, koju kao da intuitivno pronalaze? Kao da ih “nešto” doziva?
Šta se krije u „podrumu NERV” organizacije?
Ko je, u stvari, pilot Ajanami Rei (Ayanami Rei) čija istorija je nepoznata, koja često ima „robotsko ponašanje“ i koja jedino pokazuje blagu dozu ljudskog u blizini Šinđijevog oca?
Šta su, u stvari, Evangelioni (Eve)? Jer to izgleda nisu klasični ogromni roboti (mecha), a nisu ni nekakve kiborg jedinice? Zašto imaju previše ljudski oblik i, iako bi trebale da su samo nekakve neobične mašine, deluje kao da imaju i svoju svest?
Zašto Šinđi kaže da unutrašnjost Eve ima miris krvi…ali isto tako kaže da oseća nekakve senzacije i miris koja ga podsećaju na pokojnu majku…ili Ajanami Rei?
Zašto je pilot Asuka toliko bezobrazna prema svima?
I na kraju, možda i najmisterioznije pitanje… šta je „Human Instrumentality Project“, koji u nekom trenutku treba da se aktivira i za koji znaju samo dve osobe u “NERV”-u i gomila staraca u “SEELE”-u?
Da li su vas neka od navedenih pitanja zaintrigirala? Ne brinite, ima ih još mnogooo…
Šta su zvezde serije „Neon Genesis Evangelion“?
Verujte, ima ih mnogo. Ne znam odakle bih počeo, jer ima ih nekoliko koje su sasvim očigledne, a pritom su podjednako važne.
Međuljudski odnosi – ovo je serija koja jasno pokazuje koliko su ljudi komplikovani, a istovremeno i neverovatno ranjivi, kada su u pitanju odnosi. Isto tako, serija ozbiljno zadire u analizu naše psihe i dotiče se mnogih arhetipa ličnosti i iskonskih odnosa i sukoba:
Nerazumevanje između odsutnog oca i osetljivog sina – Šinđi je neverovatno ogorčen, nesiguran i patetičan zbog toga što ga je njegov otac odbacio zbog nekakve „karijere“ spasioca čovečanstva. On je toliko željan bar mrvice nežnosti od strane oca, da je voljan i da pilotira Evom, iako zbog toga doživljava ozbiljne psihofizičke traume tokom borbe sa Anđelima, koji ga često dovode do (skoro) gubitka života ili nervnog sloma.
Trauma zbog smrti roditelja i pokušaj agresivnog „izgrađivanja sebe“ kao ličnosti – Asuka je doživela strašnu traumu u detinjstvu i, kao rešenje da se izbori sa svetom, odlučila je da „ubrzano“ odraste i preuzme personu (ili bolje reći, masku) preterano samouverene i arogantne osobe, koja ne želi ni sa kim emotivno da se poveže. Međutim, bez pravilnog usmerenja, takav na prvi pogled snažan Ego je, ustvari, neverovatno krhak i ko “žacne” u traumu, može da ga sruši kao kulu od karata i da osoba ima male šanse da se oporavi posle takvog udarca.
Hipokritizam i „pametovanje drugima“ – Iako je patetičan kakav jeste, Šinđi je dobro primetio da su odrasli često neverovatno veliki hipokriti. Govore mu da je njegov posao da pilotira i bori se i doživljava traume u borbama sa Anđelima, dok oni komanduju iz bezbednosti baze (poput generala u štabovima koji šalju vojnike u smrt). Oficir Misato Kacuragi (koja je njegov staratelj i prijatelj) mu govori kako treba da bude hrabriji, da ne bude ogorčen zbog oca i da malo spusti gard oko ljudi, dok je ona sâma besna na pokojnog oca zbog toga što je stalno bio odustan, teško joj je da se emotivno poveže sa muškarcima, a sa druge strane žudi za fizičkim kontaktom i da je sa nekim, da nekome pripada, maker je i taj neko podsećao na njenog oca po ponašanju.
Strah od odbacivanja i želja za priznanjem – ovo je možda i lajtmotiv serije. On se najbolji vidi u pitanju „Zašto pilotiraš Evom“ koje se neretko čuje u seriji. Zašto su naši glavni junaci spremni da prolaze kroz strašne traume? Ako ne budu pilotirali niko ih neće voleti? Niko im neće odati prizanje? Svet će ih zaboraviti? Biće patetični i sebi i drugima?
Glavni junaci serije „Neon Genesis Evangelion“ su sjajno odrađeni u jednom detalju, a to je da su neverovatno „ljudski“. Patetični, nesigurni, arogantni, pokvareni, slabi, sa blagim daškom nade pred apokalipsom:
Šinđi Ikari – titularni junak je takav da niste sigurni šta da mislite o njemu. Za razliku od većine anime junaka starosti 13-18 godina, Šinđi je, pa, baš patetičan. Reklo bi se, razmaženo i frustrirano derle, konstantno plašljivo i koje, sa jedne strane, žudi za kontaktom sa drugima, a sa druge strane drži distancu od svih jer smatra da ga niko ne, u stvari, ne voli i da jedino neće biti povređen ako podigne „zid“ oko sebe. Besan je na odsutnog oca koji mu nije pružao ljubav niti razumevanje, a kada mu se pruži prilika da bude spasilac sveta, on samo kuka, kmeči, patetiše kako mu je teško i ostalo. Iz perspektive raznih (igranih i animiranih) filmova i serija, retko ćete naići na tako patetičnog glavnog junaka koji će vas svojom neodlučnošću samo nervirati i biti vam veoma antipatičan…dok malo ne promenite perspektivu i zapitate se „a kako bi drugačije trebalo da se oseća jedan 15-ogodišnjak koji je veoma mali ostalo bez majke, a otac ga je, faktički, napustio“? Rekli biste „treba, bre, da očvrsne“, ali sa druge strane, Šinđi je oduvek bio prilično osetljivog emotivnog sklopa, dizao „zidove“ da bi se zaštitio od dodatnih udaraca života…a sada treba da pilotira čudnim „robotom“ koji je izgleda, „živ“? I kako da vam bude lako ako ste pride depresivna, anksiozna osoba koja ima fobiju koja otežava socijalizaciju?
Ajanami Rei – ah, jedan od fenomena serije. Šta reći, a ne otkriti previše, jer je ona jedan od ključnih elementa u misterioznim planovima Šinđijevog oca. Devojka koja se ponaša kao robot (ili pre ima miks autizma i nekakvog šizoidnog poremećaja), govori kao robot, ne oseća potrebu da komunicira sa drugima, kao ni da ima svoje mišljenje ili da izražava emocije svojevoljno. Jedini trenuci kada bar malo se pojavljuje nekakva „ljudskost“ kod nje je kada komunicira sa Šinđijevim ocem. Međutim, uspeva da sarađuje sa drugim EVA pilotima, ali samo tokom konkretne akcije na terenu. Kasnije se otkriva da ni ona nije za ono što se predstavljala (bolje reći, za šta su je drugi predstavili). Zanimljivo je (pogotovo ako malo proguglate) da je njen lik imao veliki uticaj na anime industriju, i pogotovo na popularizaciju moe tipa devojaka (opet, guglajte).
Asuka Lengli Sorju (Asuka Langley Sohryu) – na prvi pogled tipičan primer popularne alfa devojke. Japansko-nemačko-američkog porekla, ovaj crvenokosi devojčurak puca od samopouzdanja i arogancije, ponosna na svoj trud i talenat koji joj omogućio da postane EVA pilot. Od starta nema dobar odnos sa Šinđijem (koga stalno maltretira i ponižava, i ima manje-više stalno ima isti komentar za njega, koji je postao od prepoznatljivih znakova serije, a to je „anta baka!?“ Sa druge strane, ne možete a da se ne zapitate da li je ovo ono staro „ko se bije, taj se voli“)…a i sa Rei nije ništa bolja situacija (koju bukvalno smatra robotom/lutkom bez emocija i ljubimcem Šinđijevog oca). Međutim, kroz seriju otkrivamo da kod nje stvari uopšte nisu onakve kako izgledaju i da je njen motiv da bude (i mora da ostane) EVA pilot prilično bolan.
Tu treba spomenuti i direktora operacija Kacuragi Misato, koja je preuzela na sebe ulogu i Šinđijevog staratelja. Iako na prvi deluje kao prilično impulsivan i prostodušan (i pravolinijski) tip, ona je veoma kompleksna i usamljena osoba koja deli sa Šinđijem frustraciju prema svom (pokojnom) ocu, kao i neodlučnost prema jednom izvesnom harizmatičnom muškarcu sa kojim ima zanimljivu prošlost.
Već smo ranije spomenuli koji su neki od motiva kojima se bavi „NGE“, ali njih ima mnogo više u koje sada ne bih ulazio dublje u detalje, pa ću samo da nabrojim neke od njih: depresija, apatija, izolovanost, (ne)mogućnost nošenja sa nervnim slomom, nihilizam, (homo)seksualnost, radovi i teorije Sigmunda Frojda koji su suptilno upleteni u ponašanja junaka serije, religijske ideje (hrišćanstvo, islam, gnosticizam, kabala), smisao i postojanje Boga, priroda ljudske evolucije, Adam i Lilit, apokalipsa, da li klonovi imaju dušu, sloboda izbora…kao što vidite, mnogo toga je ovde utkano.
Ono što je isto interesantan detalj, jeste koliko je suptilne (a i očigledne) simbolike utkano u seriju: kada Anđeli bivaju uništeni, javlja se eksplozija koja poprima oblik krsta; SDAT plejer (SONY verzija vokmena) kao simbol izolovanosti i bekstva od realnosti (ali i jedine veze sa roditeljem); podivljala EVA (opomena ljudskoj oholosti da ne treba da se igra Boga); krvavo more; biblijski značaj broja 7; MAGI superračunari čija su imena inspirisana trojicom mudraca; „Institut Marduk“ inspirisan vavilonskim božanstvom; seks i trudnoća kao način da se nastavi postojanje osobe; penetracija; logo “SEELE”-a insprisan bilbijskim opisom da Bog ima sedam očiju; logo “NERV”-a koji simboliše greh Adama i Eve; Šinđijev gubitak Ega koji rezultuje njegovim fizičkim nestankom i još mnogo drugih skrivenih zanimljivih simbola…
Meni je možda najupečatljiviji symbol serije odbrambeno polje koje generiše svaka EVA kada njom upravlja pilot. Za A.T. Field (Absolute Terror Field) sam stekao utisak da simboliše naš Ego, koji je dokaz naše egzistencije, ali ujedino predstavlja i barijeru koja nas štiti od ljudi.
Već sam spomenuo da je „NGE“ mindfuck. Ono što trebate da imate na umu da teško ozbiljan mindfuck počinje već na polovini serije.
Ali poslednje dve epizode…to vam je ultra ozbiljan teški mindfuck.
Zašto je tako?
Ide jedan mali spoiler, ali veoma bitan.
Misteriozan „Human Instrumentality Project“ se dešava u poslednje dve epizode i mada se one odvijaju u Šinđijevom umu, tehnički se odvijaju i u kolektivnoj svesti čovečanstva i podseća na pozorišnu scenu kada se odvija monolog, gde je sve u mraku, a svetlo reflektora je upereno u glavnog glumca…i onda nastupa 40 minuta duboke psihoanalize glavnog junaka i njegov razgovor sa samim sobom (ili bolje reći njegovom podsvešću…ili pre, kolektivnom podsvešću)…a od Šinđijeve spoznaje šta zaista želi zavisi sudbina čovečanstva.
Da, zaista je uvrnuto i konfuzno kao što izgleda, a i kraj ostavlja dosta otvorenih pitanja šta je to Šinđi u stvari, na kraju, izabrao.
E sada, jedna mala polu(digresija): godinu nakon izlaska serije, izašao je „Rebuild of Evangelion“ kojim je tvorac serije hteo da ispriča događaje iz drugačije perspektive (retelling), i sastoji se iz dva dela: „Death and Rebirth“(koji možete da preskočite, jer je više retrospektiva prve 24 epizode u obliku filma) i „End of Evangelion“ (u daljem tekstu „EoE“). E sada, „EoE“ je ono što nas interesuje. Naime, „EoE“ predstavlja izmenjene poslednje dve epizode originalne serije. „Human Instrumentality Project“ se i dalje dešava, samo je sada ispričan iz malo šire perspektive i obuhvata i šta se dešava u umu i ostalih glavnih junaka. Imajte na umu da, mada bi kraj serije po nekoj logici trebao da je isti, deluje prilično vizuleno uvrnuto (da ne kažem jezivo). Scena na obali i Ajanamin lik (ko je gledao seriju, zna na šta mislim) mi i sad izazove nelagodu… A takođe, Šinđi je sada uspeo, zbog nekih svojih postupaka, da bude još patetičniji.
E sad još jedna mala polu(digresija): u trenutku pisanja recenzije sasvim slučajno sam pročitao da postoji live action scena u trajanju od 10-ak minuta, koja se nadovezuje na “EoE” i koja bukvalno ostavlja…pa, ostaviću da je pogledate, pa će vam se samo kazati šta ovo čini za seriju…
Sve u svemu, „Neon Genesis Evangelion“ je jedna sjajna, kompleksna i na momente (veoma) mračna serija, koja u stvari odražava i pshiloške stanje njenog tvorca, Hideakija Anoa. Ano je potvrdio da se u vreme pravljenja serije, nosio sa sa teškom depresijom, ali se i zainteresovao mentalne bolesti i psihologiju, što je utkao u likove serije, pa, po njemu, Šinđi ima Edipov kompleks (a naučnica Ricuko ima Elektra kompleks), a Rei, pored toga što je šizoidna, je pride i manifestacija Šinđijevog nesvesnog. Isto tako, Šinđijev ulazak u EVA jedinicu asocira na Frojdovo “povratak u majčinu utrobu” i sigurnost i ono poznato, a sa druge strane, njegovi pokupaji da više ne pilotira je nešto poput pokušaja odrastanaj i sazrevanja.
Znam, znam, čovek je ovde upleo i Frojda i Junga i Šopenhauera i Kjerkegarda, i deluje mnogo konfuzno, ali kako se bude odvijala serija, sve ovo će vam biti jasnije i logičnije…valjda.
Summa summarum, odgledajte seriju. Ona je izvukla iz krize anime industriju tokom velike krize 90-ih u Japanu i uticala na veliki broj serija i filmova. A to nešto govori…
A tebi, dragi čitaoče, da li je i tebi bila nerazumljiva i konfuzna ova recenzija kao i meni koji sam je pisao? 🤣
Imdb | Rotten Tomatoes | MyAnimeList
Datum izlaska: 1995. godina
Format: Serija
Broj sezona: 1 (26 epizoda)
Prosečno trajanje epizode: 20 minuta
