“You stabbed the devil in the back and forced him back into the life that he had just left. You incinerated the priest’s temple. Burned it to the ground. Now he’s free of the marker, what do you think he’ll do? He had a glimpse of the other side and he embraced it. But you, Signor D’Antonio… took it away from him.” – Winston (iz filma “John Wick 2”)
Pošto je naš brat Džoni razbucao najveći deo ruske mafije San Franciska u prvom delu (i našao novog psa), preostalo je samo da još povrati svog voljenog „Mustanga“, tako što će razbucati preostali deo mafije kojim upravlja Abram Tarasov (brat sada pokojnog Viga Tarasova)…što je i uradio. Ostavlja auto kod majstora (Aurelija) i vraća se kući, da u miru nastavi da čuva sećanje na svoju pokojnu suprugu.
Međutim, opomena menadžera hotela Vinstona da „povratak iz penzije će imati posledice za Džona“ se obistinjuje isto veče kad se vraća kući, jer ga posećuje Santino D’Antonio, vođa Kamore. Santino „teška srca“ pruža Džonu medaljon (marker), kojim ga obavezuje da ispuni svoju krvnu zakletvu (blood oath) i obavi zadatak za Santina. Džon, iako zna da pozivanje na medaljon znači da se obaveza mora izvršiti, odbija, uz jednostavno obrazloženje da se nije vratio u „biznis“, već samo završavao „privatnu obavezu“.
Santino prihvata Džonovu odluku…a zatim bacačem granata raznosi Džonovu kuću…sa sve Džonom u njoj. Srećom, Džon i kuca broj dva preživljavaju, i sada su se uputili do hotela „Kontinental“ (Continental), da bi saznali gde se nalazi Santino. Međutim, menadžer Vinsent ga podseća da postoje dva pravila koja ne smeju nikada da se prekrše: nema ubistava u okviru hotela i da svaki medaljon mora da se ispoštuje (kada se traži vraćanje usluge).
Džon (teška srca) pristaje da ispuni svoju obavezu. Ali ono što od njega traži Santino je ludilo: Džon mora da ubije Santinovu sestru, (pravog) vođu Kamore, koja je ujedino i jedan od 12 članova saveta „Visokog stola“ (High Table) koji, u stvari, vlada celim kriminalnim podzemljem i kojeg se plaše i istovremeno poštuju svi (uključujući i neustrašviog Džona).
Sa druge strane, po ispunjenju svog zadatka, Džona ništa ne sprečava da ubija Santina jer ga je „uvukao“ nazad u ovaj svet. Međutim, u trenutku ispunjenja (skoro) nemogućeg zadatka, Santino odlučuje da „osveti“ svoju sestru i okreće celu mafiju protiv Džona, a ujedino „otvara ugovor“ (opens a contract) i nudi sedam miliona dolara za Džonovu glavu, što znači da njegove dosadašnje kolege (profesionalne ubice) sada mogu da ga roknu i pride lepo zarade. I sada kreće trka za Džonovom glavom, ucenjenom na sedam milki.
U prevodu, Džon je sada u situaciji „sam protiv svih“.
A da li Džon može da se izvuče iz ove situacije, saznaćete ako odgledate „John Wick 2“! 🙂
Nastavak je, kao i njegov prethodnik, odličan. Uspešno održava visok tempo koji je postavio prethodni deo.
Radnja je solidna (i jednostavna), ali ono zbog čega je posebno zanimljiv „John Wick 2“, jeste što nam daje temeljniji uvid u podzemni svet profesionlanih ubica.
Tako saznajemo da je Džon, upravo zahvaljujući Santinijevoj asistenciji, uspeo da izvrši nemogući zadatak za Viga Tarasova, koji mu je omogućio „izlazak“ iz sveta ubica.
Vidimo i da postoje neka pravila koja ne smeju da se prekrše ni pod razno.
Takođe, malo više saznajemo o „High Table“ savetu, kao i o nekim drugim kriminalnim organizacijama koje, mada nisu u „Savetu“ (ali moraju da mu služe), su i dalje veoma opasne, poput „Bowery King“. Posle saznanja o ovoj organizaciji ćete drugačije gledati na prosjake na ulicama, to vam ganrantujem. 😅
Videćemo kako izgleda rimska verzija „Kontinentala“ i njen menadžer Džulijus. A i koje sve usluge i „usluge“ pruža hotel svojim mušterijama. Primera radi, somelije u „Kontinentalu“ zna nešto više od preporučivanja vina…
I na kraju, otkrićemo koliko je Džon Vik u stvari poznat (i veoma cenjen) u svojoj branši, i zašto je prilično glasno odjeknula vest da se, izgleda, „vratio u biznis“.
Vizuelno, film je i dalje mračan (i figurativno i bukvalno) sa sve neo-noir vajbom, ali je isto tako lepo osveženje što je dobar deo filma prebačen u Rim, a apsolutna pohvala za vizuelni prikaz dešavanja u Karakalskim termama.
Akcija je isto ostala vrhunska. Džon će se napucavati raznom vrstom vatrenog oružja, kao i noževima, a tu je i dobro staro pesničenje izmešano džudo/džiu džica/krav maga stilom…a imaćemo prilike i da vidimo iz prve ruke da nije mit da Džon može da ubije i sa običnom grafitnom olovkom. Videćemo kako se Džon obračunava sa gomilom pripadnika Kamore u stilu „sam protiv svih“, ali i jedan na jedan obračune sa svojim kolegama (kako na javnim mestima, tako i na skrivenim od očiju javnosti). Ni sada Džon nije neranjiv pa će biti prebijan, bacan niz stepenice, udaran kolima (to izgleda protivnici baš vole da mu „rade“).
Što se tiče glume…za brata Kijanua nema šta da se doda, održava visoki stepen akcije, skoro sve opasne scene radi sam, očuvao je tu neku harizmu čoveka koji puno kaže sa malo reči. Jednostavno, super mu je legla ovakva uloga akcionong (anti)heroja.
Malo više minutaže dobijaju Vinston i Haron i dodatno proširuju priču oko „Kontinenatala“ i standardno su odlični.
Jedno od prijatnih iznenađenja jeste i pojavljivanje Lorensa Fišborna kao ekscentričnog Bowery King-a. Legenda Holivuda („The Matrix“, „Whats love got to with it“, „Hannibal“, „Black-ish“) je odlična u roli „kralja prosjaka“, sa sve dramatičnim i prenaglašenim, skoro pozorišnim reakcijama, a opet pun sarkastičnih one-linera, i njegov lik je definitivno jedan od interesantnijih u „John Wick“ univerzumu.
Reper/glumac Kamon („Wanted“, „Suicide Squad“, „Smokin Aces“) je isto bio interesantan u ulozi Kasijana, profesionalnog ubice/telohranitelja, koji kasnije ulazi u konflikte sa Džonom Vikom.
Isto je bio solidan i Rikardo Skamarsio (uglavnom poznat u italijanskoj kinematografiji, ja nikad čuo za njega da budem iskren) kao mafijaški bos Santino D’Antonio. Sa druge strane, Rubi Rouz („Batwoman“) u ulozi Santinove neme telohraniteljke Ares uopšte nije ostavila ikakav utisak na mene.
Spomenuo bih i komičara Pitera Serafinovica kao somelijea („The Tick“, „Shaun of the Dead“, a inače je i pozajmljivao glas likovima u brojnim animiranim serijama i video igrama). Mada je bukvano imao samo nekoliko minuta scena, bio mi je genijalan kako se ponašao i govorio dok je prezentovao oružja kao da su vina.
Mora se priznati da se reditelj Čed Staleski prilično etablirao u Holivudu sa „John Wick“ filmovima kao čovek koji zna da napravi dobre akcione naslove.
Sve u svemu, „John Wick 2“ je održao odličan tempo prethodnog dela i od mene ima veliku preporuku da ga odgledate, a onda odmah da produžite na „John Wick 3“. 🙂
I za kraj, par zanimljivosti:
- Brat Kijanu je opet odradio skoro sve scene u filmu (sem gde da udara auto i pada niz stepenice u borbi sa Kasijanom)
- U pripremi za film, Kijanu je tri meseca intentivno trenirao džudo, brazilski džiudžicu, , pucanje iz oržuja i vožnju…u stvari, nije ni bilo potrebe za većom pripremom, jer se već kao manijak pripremao za prvi deo
- Film je zaradio duplo više od prvog dela (budžet 40 miliona – zarada od 174 miliona dolara)
- DJ u Rimu je umetnik Le Castle Vania, koji je radio muziku za oba dela
- Ovo je bilo prvi put da se na filmskom platnu sretnu Kijanu Rivs i Lorens Fišborn jos od filma „Matrix Revolutions“ (2003)
- Film ima dosta referenci na grčku i rimsku mitologiju i kulturu kroz imena mnogih božanstava i istorijskih ličnosti
- Čak 12 minuta je prošlo pre nego što je Džon Vik upucao nekog u ovom filmu
A tebi, dragi čitaoče, koji lik je tebi bio interesantan u „John Wick 2“? 🙂
Imdb | Rotten Tomatoes | Metacritic
Format: Film
Premijera: 2017. godina
Trajanje: 122 minuta
