Najviši dar
Rezime:
- Ova recenzija knjige “Najviši dar” Paula Koelja ističe njenu centralnu temu ljubavi, koja se istražuje kroz priču o misionaru iz 19. veka, Henriju Drammondu
- Knjiga predstavlja devet ključnih sastojaka ljubavi: strpljenje, dobrotu, velikodušnost, skromnost i druge – koji čine “najviši dar” u religijskom i opštem smislu
- Recenzent poredi knjigu sa Koeljovim delom “Strelac”, naglašavajući njenu kratkoću i meditativni efekat, čineći je vrednim i promišljenim čitanjem
“Čovek se voli zato što se čovek voli. Za ljubav ne trebaju razlozi” – Paulo Koeljo
Mada se kod nas tek od skora pojavilo prevedeno izdanje, „Najviši dar“ Paula Koelja je njegovo (poprilčno) starije delo, izašlo 1991. godine („Alhemičar“ je, na primer, izašao tri godine ranije).
Ovo delo je, u neku ruku, Koeljova interpretacija događaja koji uključuje Henrija Dramonda (Henry Drummond), misionara i evađeliste iz 19. veka i njegovo najpoznatije delo (u slobodnom prevodu) „Najveća stvar na svetu“ (The Greatest Thing in the World).
Radnja nas vodi u Englesku 19. veka, kada se grupa muškara i žena iz različitih delova Engleske, jedne večeri, okupila da sluša najpoznatijeg propovednika tog vremena. Međutim, taj propovednik, koji se bavio pokrštavanjem ljudi po raznim zemljama, se sada osećao prazno i nije imao inspiraciju da održi neki veliki i uzvišeni govor.
Svoje mesto je prepustio jednom mladom i nepoznatom misionaru, Henriju Dramondu (što se baš i nije dopalo ljudima koji su došli izdaleka da bi čuli poznatog misionara).
Dramond je pozajmio Bibliju i pročitao deo iz poslanice Svetog apostola Pavla Korinćanima:
Ako jezike čovječije i anđeoske govorim, a ljubavi nemam, onda sam kao zvono koje ječi, ili kimval koji zveči.
I ako imam dar proroštva i znam sve tajne i sve znanje, i ako imam svu vjeru da i gore premještam, a ljubavi nemam, ništa sam.
I ako razdam sve imanje svoje, i ako predam tijelo svoje da se sažeže, a ljubavi nemam, ništa mi ne koristi.
Ljubav dugo trpi, blagotvorna je, ljubav ne zavidi, ljubav se ne gordi, ne nadima se.
Ne čini što ne pristoji, ne traži svoje, ne razdražuje se, ne misli o zlu.
Ne raduje se nepravdi, a raduje se istini.
Sve snosi, sve vjeruje, svemu se nada, sve trpi.
Ljubav nikad ne prestaje, dok će proroštva nestati, jezici će zamuknuti, znanje će prestati.
Jer djelimično znamo, i djelimično prorokujemo.
A kada dođe savršeno, onda će prestati što je djelimično.
Kad bijah dijete, kao dijete govorah, kao dijete mišljah, kao dijete razmišljah; a kada sam postao čovjek, odbacio sam što je djetinjsko.
Jer sad vidimo kao u ogledalu, u zagonetki, a onda ćemo licem u lice; sad znam djelimično, a onda ću poznati kao bih poznat.
A sad ostaje vjera, nada, ljubav, ovo troje, ali od njih najveća je ljubav.
A onda je zatvorio Bibliju i počeo da govori okupljenim ljudima, koji su sada uzeli da ga pažljivo slušaju.
Jer tema propovedi ovog mladog misionara bila je…Ljubav!
I tako ćemo kroz propoved mladog misionara u delu „Najviši dar“ otkriti šta je to Ljubav, ali ne samo u religioznom smislu ljubavi prema Bogu / kroz Boga, već i uopšte.
Centralna tema jeste kako mladi propovednik objašanjava slušaocima svaki od devet sastojaka Ljubavi.
Ljubav sadrži devet sastojaka:
Strpljenje: „Ljubav dugo trpi“;
Dobrotu: „blagotvorna je“;
Velikodušnost: „ljubav ne zavidi“;
Skrušenost: „ljubav se ne gordi, ne nadima se“;
Osetljivost: „ne čini što ne pristoji“;
Posvećenost: „ne traži svoje“;
Trpeljivost: „ne razdražuje se“;
Nevinost: „ne misli o zlu“;
Iskrenost: „ne raduje se nepravdi, a raduje se istini“.
Strpljenje. Dobrota. Velikodušnost. Skrušenost. Osetljivost. Posvećenost. Trpeljivost. Nevinost. Iskrenost. To je ono što čini Najviši dar, što se nalazi u duši čoveka koji želi da bude prisutan u svetu i blizu Boga.
Ova dva velika citata bi u neku ruku sumirala i moju recenziju knjige.
Jednostavno, „Najviši dar“ podseća na Koeljovu (noviju) knjigu „Strelac“ (samo što ovde nema lepih crteža, što je pomalo šteta). Knjižica nema puno strana (ispod 90 strana), poglavlja imaju u proseku jednu do dve strane i zaista se brzo čita (mada je preporuka da čitate natanane, jer su misli propovednika baš lepe i nekako da kažem, imaju „meditativno“ dejstvo na čitaoca).
„Najviši dar“ isto tako može da bude lep poklončić (ako uzmete „Lagunino“ ukoričeno izdaje…mada mislim da su sada sva Koeljova dela sa tvrdim koricama u „Laguni“).
Kao i „Strelac“, ovo je jedna pristojna knjižica koju je šteta ne pročitati jer, na kraju, govori o nečem najlepšem i najuzvišenijem.
O Ljubavi. 😊
„Matej nam pruža klasičan opis Strašnog suda. Sin čovečji sedi na prestolu i odvaja, kao pastir, ovce od jaradi.
U tom trenutku glavno pitanje za čoveka neće biti: „Kako sam živeo?“
Biće, naprotiv: „Kako sam voleo?“
A ti, dragi čitaoče, da li i ti vidiš Ljubav kao najviši dar? 😊
Cena knjige: Laguna | Vulkan | Delfi
